Нећу да потпишем уговор на латиници

2014-11-22

ЈП „Градска топлана“ Јагодина поступило по препорукама Заштитника грађана у вези отклањања пропуста на штету грађана, јер није обезбедила доследну и потпуну службену употребу српског језика и ћириличког писма у свом раду

На сајту Заштитника грађана Републике Србије публиковано је обавештење да је ЈП „Градска топлана“ Јагодина поступило по препорукама Заштитника грађана у вези отклањања пропуста на штету грађана, јер није обезбедила доследну и потпуну службену употребу српског језика и ћириличког писма у свом раду.

Заштитник грађана је утврдио да је ЈП „Градска топлана“ Јагодина направила пропуст на штету грађана, јер није обезбедила доследну и потпуну службену употребу српског језика и ћириличког писма у свом раду што за последицу има

да у службеној писаној комуникацији са грађанима користи и латинично писмо, супротно Уставом и законом прописаној обавези службене употребе ћириличког писма и
да податке о корисницима и друге податке, који се уносе у рачуне за утрошену топлотну енергију и налоге за плаћање рачуна, уноси на латиничном писму.

Текст препоруке заштитника грађана је следећи (на крају овог поста су линкови ка свим релевантним документима):

На основу члана 138. став 1. Устава Републике Србије („Сл. гласник РС“, бр. 98/06), односно члана 31. став 2. Закона о Заштитнику грађана („Сл. гласник РС“, бр. 79/05 и 54/07), у поступку контроле законитости и правилности рада ЈП „Градска топлана“ Јагодина, покренутог по притужби В. М., из Јагодине, Заштитник грађана

УТВРЂУЈE

ЈП „Градска топлана“ Јагодина је направила пропуст на штету грађана, јер није обезбедила доследну и потпуну службену употребу српског језика и ћириличког писма у свом раду што за последицу има

· да у службеној писаној комуникацији са грађанима користи и латинично писмо, супротно Уставом и законом прописаној обавези службене употребе ћириличког писма и

· да податке о корисницима и друге податке, који се уносе у рачуне за утрошену топлотну енергију и налоге за плаћање рачуна, уноси на латиничном писму.

На основу утврђеног пропуста у раду, Заштитник грађана упућује ЈП „Градска топлана“ Јагодина, следеће:

ПРЕПОРУКЕ

Потребно је да ЈП „Градска топлана“ Јагодина у свом раду обезбеди доследну и потпуну службену употребу српског језика и ћириличког писма, у складу са Уставом и законом.

С обзиром да је за извршење препоруке потребно обезбедити и техничке услове, што захтева, пре свега, време и финансијска средства, потребно је да ЈП „Градска топлана“ Јагодина без одлагања донесе акт којим ће утврдити одговорна лица, најкраћи могући рок, неопходне активности и потребна финансијска средства, као и да предузме све друге неопходне мере које су потребне како би се омогућило да се сви подаци, који се уносе у рачуне за утрошену топлотну енергију и налоге за плаћање рачуна, уносе на ћириличком писму.

ЈП „Градска топлана“ Јагодина обавестиће Заштитника грађана о мерама које је предузела ради поступања по препорукама у року од 60 дана од дана пријема овог акта.

Р а з л о з и:

Заштитник грађана је примио притужбу В. М., из Јагодине, на рад и поступање ЈП „Градска топлана“ Јагодина (у даљем тексту Топлана), којом је од Заштитника грађана затражио заштиту права на употребу језика и писма, наводећи да, супротно Уставу, Топлана приликом попуњавања рачуна за утрошену топлотну енергију користи латинично писмо.

Увидом у документацију која је приложена уз притужбу, Топлана податке о корисницима и друге податке уноси на латиничном писму, иако су обрасци рачуна за утрошену топлотну енергију и налога за плаћање рачуна одштампани на ћириличком писму. Пре обраћања Заштитнику грађана, В. М. је поднео Топлани рекламацију на рачун и приговор, 17. односно 19. децембра 2013. године, којима је затражио од Топлане да у службеној комуникацији користе ћириличко писмо, у складу са Уставом.

Међутим, Топлана је и поред тога, службени одговор на рекламацију[1] израдила на латиничном писму што је био разлог да В. М., на основу Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја, затражи од Топлане фотокопију прописа који их обавезује да пишу латиничним писмом. Поступајући по захтеву Топлана је одговорила да такав пропис не постоји, одговор је израдила на ћириличком писму а образложење разлога да је службени акт израђен на латиничном писму је, како је службено лице навело, то да „лично пише ћирилицом искључиво“ а „када куца на компјутеру користи у већини случајева штампана слова латиничног писма“. Увидом у овај допис[2], у наслову су име и адреса притужиоца написани ћириличким писмом, али остали део адресе (град Јагодина) је остао написан латиничним писмом, а у уводној реченици дописа, која је написана ћириличким писмом, остао је део реченице „можемо да Вам кажемо следеће“ написан на латиничном писму.

Имајући у виду наведено и прописе који уређују службену употребу српског језика и ћириличког писма у Републици Србији, Заштитник грађана је оценио да су се стекли услови за покретање поступка контроле законитости и правилности рада о чему је обавестио Топлану[3] и истим актом затражио изјашњење о наводима из притужбе.

Поступајући по захтеву, Топлана је доставила изјашњење[4] у коме је наведено да у свом раду, у складу са техничким, програмским и организационим могућностима, претежно користи ћириличко писмо, и то у комуникацији са својим корисницима и трећим лицима, као и приликом доношења одлука, правилника и у осталим случајевима интерне комуникације. Разлози да се подаци у обрасце рачуна и налога за плаћање рачуна уносе на латиничном писму су образложени техничким ограничењима, јер, како је наведено, софтвер је купљен у 2013. години и у њега је унета целокупна база података о корисницима из претходног софтвера који је податке обрађивао искључиво на латиници.

Према наводима из изјашњења „ЈП Топлана Јагодина има намеру дугорочно гледано да обезбеди да се подаци у фактуре уносе на ћириличком писму, али у овом тренутку то није могуће из економско-финансијских и кадровско-организационих разлога, имајући у виду обимност посла и финансијски издатак неопходан за завршетак тог посла“. Топлана није образложиле разлоге због којих није приликом набавке софтвера и уноса података о корисницима, у 2013. години, обезбедила да они буду унети на ћириличком писму и није се изјаснила у вези с тим да је службени акт, којим је достављен одговор на рекламацију притужиоца, написан на латиничном писму. Заштитник грађана није додатно затражио та обавештења јер је оценио да нису од значаја за конкретан поступак.

Чланом 10. Устава Републике Србије[5] утврђено је да је у Републици Србији у службеној употреби српски језик и ћириличко писмо, а службена употреба других језика и писама уређује се законом, на основу Устава.

Законом о службеној употреби језика и писама[6] одредбом члана 1. је уређено да је у Републици Србији у службеној употреби ћириличко писмо, а латинично писмо на начин утврђен овим законом. Одредбом члана 2. је утврђено да се службеном употребом језика и писама, у смислу овог закона, сматра употреба језика и писама у раду државних органа, органа аутономних покрајина, градова и општина, установа, предузећа и других организација кад врше јавна овлашћења као и у раду јавних предузећа и јавних служби и у раду других организација кад врше послове утврђене овим законом.

Одредбом члана 3. Закона је уређено да се службеном употребом језика и писама сматра нарочито употреба језика и писама, између осталог, у усменом и писменом општењу органа и организација међусобно, као и са странкама, односно грађанима.

Законом је уређена и употреба латиничног писма на начин да орган, организација и други субјект може свој назив, фирму или други јавни натпис да испише, поред ћириличког, и латиничким писмом, да у фирми предузећа, установе и другог правног лица, односно радње или другог облика обављања делатности део који се користи као знак може се исписивати само латиничким писмом¸ да се саобраћајни знаци и путни правци на међународним и магистралним путевима, називи места и други географски називи исписују ћириличким и латиничким писмом, а саобраћајни знаци и путни правци на другим путевима, називи улица и тргова и други јавни натписи могу се, поред ћириличког, исписивати и латиничким писмом.

Одредбом члана 5. Статута града Јагодине, који је донет 2008. године, је уређено да је на територији Града у службеној употреби српски језик и ћирилично писмо.

Имајући у виду све претходне наводе, одговор Топлане да у свом раду претежно користи ћириличко писмо и да има намеру “дугорочно гледано“ да пропуст отклони, није прихватљив, јер је законом утврђена обавеза да се сваки службени акт изради на ћириличком писму, а надлежне службе су имале обавезу да одговорно приступе набавци софтвера у 2013. години и да обезбеде да се подаци у рачуне и налоге за уплату услуге грејања уносе на законит и правилан начин, на ћириличком писму.

Истовремено, Заштитник грађана је приликом доношења препоруке имао у виду да потребна финансијска средства за набавку софтвера, време потребно за унос свих података о корисницима на ћириличком писму и друге активности, јесу објективни разлози због којих није могуће да се пропуст у раду Топлане отклони у року који је законом утврђен за извршење препоруке овог органа, у року од 60 дана.

Заштитник грађана ће препоруку доставити градоначелнику и председнику Скупштине града Јагодине, ради информисања, у циљу превентивног деловања, како би о истој обавестили јавна предузећа, установе и друге организације и службе, чији је оснивач Град, да имају обавезу да у свом раду користе ћириличко писмо и да евентуално исте пропусте у свом раду, који се односе на употребу латиничног писма, отклоне или да спрече њихово настајање.

Не примењивање позитивних правних прописа са изговором да за то нису обезбеђени технички услови у конкретном случају, обесмишљава њихово постојање и улогу. Пропуштање органа и службених лица да уочене проблеме у раду отклоне већ, уместо тога, тражење оправдања, у (не)организацији посла и другим унутрашњим решеним и нерешеним питањима техничке природе, карактеристично је обележје „лоше управе“.

На основу свих утврђених чињеница и околности, Заштитник грађана је применом чл. 31. ст. 2. Закона о Заштитнику грађана, дао препоруке ЈП „Градска топлана“ Јагодина ради отклањања уочених недостатака у раду, као и у циљу унапређења рада и права грађана.

С поштовањем,

ЗАМЕНИК ЗАШТИТНИКА ГРАЂАНА

Роберт Сепи

Доставити:

- ЈП „Градска Топлана“ Јагодина,

- копија притужиоцу

- копије градоначелнику и председнику

Скупштине града Јагодине, ради информисања

[1] Допис бр.4869/I ОД 13. децембра 2013.

[2] Допис 5397/I од 18. децембра 2013.

[3] Акт бр.6-4-647/14 од 7.маја 2014.

[4] Допис бр.933/ од 14. маја 2014.

[5] „Службени гласник РС", бр. 98/2006

[6] „Сл. гласник РС", бр. 45/91, 53/93, 67/93, 48/94, 101/2005 - др. закон и 30/2010

Корисни линкови:

2014-11-21

Да ли у Србији има дискриминације грађана по основу употребе/неупотребе ћириличног писма? Има! Има! Још како. И то у епским размерама.

Да ли у Србији има дискриминације по основу употребе писма је питање које се намеће у овим тешким данима борбе за очување ћирилице и идентитета Србије и Срба?

Одговор је позитиван ако се држимо дефиниције дискриминације из закона о забрани дискриминације која гласи

Члан 2.
У овом закону:
1) изрази „дискриминација” и „дискриминаторско поступање” означавају свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима (у даљем тексту: лична својства);
...

Сведоци смо да искључивим коришћењем латинице у финансијским институцијама, трговинама, код неких органа јавне власти (локалне самоуправе, установе културе, факултети, основне и средње школе, итд.) имамо неоправдано прављење разлике и неједнако поступање, односно пропуштање у односу на већину грађана Србије на бази употребе ћириличног писма. Дискриминација грађана који користе ћирилицу је видљива свугде у јавном животу Србије и она је свесна и систематска. Дискриминација је у неким сферама јавног живота и законом заштићена о чему најбоље сведочи члан 13 новоусвојеног Закона о заштити потрошача који гласи

„Трговац је дужан да пре закључења уговора о продаји робе или пружању услуга, потрошача на јасан и разумљив начин на српском језику и језику и писму националне мањине у складу са законом обавести о:“

Примећујете да је небитно на ком писму се пише на српском језику (латиницом, босанчицом, ћирилицом) али је обавезно да уговор о продаји робе буде на језику и писму националне мањине.

Које видове дискриминације можемо идентификовати је важно питање. Закон о забрани дискриминације каже следеће:

Члан 5.

Облици дискриминације су непосредна и посредна дискриминација, као и повреда начела једнаких права и обавеза, позивање на одговорност, удруживање ради вршења дискриминације, говор мржње и узнемиравање и понижавајуће поступање.

Непосредна дискриминација

Члан 6.

Непосредна дискриминација постоји ако се лице или група лица, због његовог односно њиховог личног својства у истој или сличној ситуацији, било којим актом, радњом или пропуштањем, стављају или су стављени у неповољнији положај, или би могли бити стављени у неповољнији положај.

Посредна дискриминација
Члан 7.

Посредна дискриминација постоји ако се лице или група лица, због његовог односно њиховог личног својства, ставља у неповољнији положај актом, радњом или пропуштањем које је привидно засновано на начелу једнакости и забране дискриминације, осим ако је то оправдано законитим циљем, а средства за постизање тог циља су примерена и нужна.

Повреда начела једнаких права и обавеза
Члан 8.

Повреда начела једнаких права и обавеза постоји ако се лицу или групи лица, због његовог односно њиховог личног својства, неоправдано ускраћују права и слободе или намећу обавезе које се у истој или сличној ситуацији не ускраћују или не намећу другом лицу или групи лица, ако су циљ или последица предузетих мера неоправдани, као и ако не постоји сразмера између предузетих мера и циља који се овим мерама остварује.

Забрана позивања на одговорност
Члан 9.

Дискриминација постоји ако се према лицу или групи лица неоправдано поступа лошије него што се поступа или би се поступало према другима, искључиво или углавном због тога што су тражили, односно намеравају да траже заштиту од дискриминације или због тога што су понудили или намеравају да понуде доказе о дискриминаторском поступању.

Удруживање ради вршења дискриминације
Члан 10.

Забрањено је удруживање ради вршења дискриминације, односно деловање организација или група које је усмерено на кршење уставом, правилима међународног права и законом зајамчених слобода и права или на изазивање националне, расне, верске и друге мржње, раздора или нетрпељивости.

Говор мржње
Члан 11.

Забрањено је изражавање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог личног својства, у јавним гласилима и другим публикацијама, на скуповима и местима доступним јавности, исписивањем и приказивањем порука или симбола и на други начин.

Узнемиравање и понижавајуће поступање
Члан 12.

Забрањено је узнемиравање и понижавајуће поступање које има за циљ или представља повреду достојанства лица или групе лица на основу њиховог личног својства, а нарочито ако се тиме ствара страх или непријатељско, понижавајуће и увредљиво окружење.

Тешки облици дискриминације
Члан 13.

Тешки облици дискриминације су:
1. изазивање и подстицање неравноправности, мржње и нетрпељивости по основу националне, расне или верске припадности, језика, политичког опредељења, пола, родног идентитета, сексуалног опредељења и инвалидитета;
2. пропагирање или вршење дискриминације од стране органа јавне власти и у поступцима пред органима јавне власти;
3. пропагирање дискриминације путем јавних гласила;
4. ропство, трговина људима, апартхејд, геноцид, етничко чишћење и њихово пропагирање;
5. дискриминација лица по основу два или више личних својстава (вишеструка или укрштена дискриминација);
6. дискриминација која је извршена више пута (поновљена дискриминација) или која се чини у дужем временском периоду (продужена дискриминација) према истом лицу или групи лица;
7. дискриминација која доводи до тешких последица по дискриминисаног, друга лица или имовину, а нарочито ако се ради о кажњивом делу код кога је претежна или искључива побуда за извршење била мржња, односно нетрпељивост према оштећеном која је заснована на његовом личном својству.

Уочавамо да ниво коришћења латинице односно некоришћења ћирилице задовољава критеријуме да кажемо да су грађани који говоре српски језик и пишу ћириличним писмом непосредно и посредно дискриминисани, да су повређена начела једнаких права и обавеза, да постоји удруживање ради вршења дискриминације, а такође имамо и елементе говора мржње и узнемиравања и понижавајућег поступања.

Такође оправдано можемо тврдити да је ниво коришћења латинице тежак облик дискриминације у Србији јер садржи елементе изазивања и подстицања неравноправности по основу националне, расне и верске припадности (православци искључиво пишу ћирилицом), језика (Срби говоре српски језик и пишу ћирилицом осим оних који су се одрекли свог српског порекла и само се вербално изјашњавају као Срби а у суштини не мисле ништа добро о Србији и Србима). Сведоци смо и да поједини органи јавне власти пропагирају и врше дискриминацију у поступцима пред њима (сајтови су им на латиници, рачуни и други писани документи су искључиво на латиници, итд.).

Можемо тврдити да је дискриминација коришћењем латинице у јавној употреби у Србији вишеструка и укрштена, и да се систематски и свесно понавља у дужем временском периоду.

Читањем закона о забрани дискриминације можемо наћи и друге ситуације и облике дискриминације форсираним коришћењем латинице која није службено писмо у Србији.

Сваки грађанин Србије који говори српски језик и пише ћирилицом је систематски дискриминисан доминантним или, у неким областима искључивим, коришћењем латинице. Примери у којима уочавамо дискриминацију су бројни: телевизија (титлови искључиво на латиници), трговини (уговори, рачуни, сајтови и други писани материјали су искључиво на латиници), туристичке организације (скоро искључиво коришћење латинице), органи јавне власти и комунална предузећа (увек када је сајт, документ, натпис, рачун искључиво на латиници). Примера заиста има много и можемо слободно рећи да су грађани Србије који говоре српски језик и користе ћирилицу највише дискриминисани у Србији а вероватно и у свету.

Време је да кажемо

ДОСТА ЈЕ ДИСКРИМИНЦИЈЕ У СРБИЈИ НЕКОРИШЋЕЊЕМ ЋИРИЛИЦЕ!

Нећу да потпишем уговор на латиници

Странице