Нећу да потпишем уговор на латиници - Google+ Posts

2013-10-31

Кандидати за директора МСУ представили своје непоштовање правног поретка Републике Србије

Коначно су познати кандидати за директора Музеја савремене уметности у Београду. То су Владислав Шћепановић, Тамара Миодраговић и Јован Деспотовић.

Фотографија кандидата преузета из дневног листа Политика

На нашу жалост, и верујемо на жалост опште јавности у Србији, они су у својим предлозима програма рада представили непознавање и непоштовање правног поретка у Републици Србији и самим тим недостојност да буду на челу институције од националног значаја. 
Наиме, сва три кандидата нису упозната са чланом 10 Устава Републике Србије и Законом о употреби службеног језика и писма те су своје програме презентирали на латиници. Уколико је Република Србија уређена правна држава која тежи Европској унији Влада Републике Србије мора да поништи конкурс за избор директора Музеја савремене уметности у Београду јер лице које треба да одговара за законитост рада установе културе од националног значаја својим потезима мора да демонстрира познавање правног поретка почевши од Устава Републике Србије, преко закона којима се уређују поједине области где спада и употреба службеног језика и писма.
Недопустиво је да на челу установе од националног значаја буде лице које, и пре него што је именовано, оспорава правни поредак Републике Србије. Можемо замислити шта ће се десити ако би такво лице одговарало за законитост рада установе. Вероватно би таква установа била пример незаконитог рада.
Верујемо да Влада Републике Србије неће прихватити да именује лице која крше закон подношењем незаконите документације на јавни конкурс. Влада Србије је дужна да као и остали државни органи поштује члан 10 Устава Републике Србије и Закон о службеној употреби језика и писма. У противном би убедила јавност да је сво залагање за ЕУ обично замајавање јавности јер у уређеним државама ЕУ то није могуће.
Информација о предлозима програма кандидата за директора Музеја савремене уметности су на линку. Такође предлози програма могу да се нађу и у фолдеру на адреси у формату погодном за преглед преко броузера.
Посетите профиле наведених кандидата за директора Музеја савремених уметности у Београду да би сте се уверили да са становишта поштовања члана 10 Устава Републике Србије и Закона о употреби службеног језика и писма од њих то не можемо очекивати и да стога не заслужују да буду на челу установе од националног значаја.
Више о кандидатима на адресама:

2013-10-30

У вези селективног објављивања пристиглих коментара на Нацрт закона о електронским медијима у организацији Министарства културе и информисања

У вези селективног објављивања пристиглих коментара на Нацрт закона о електронским медијима у организацији Министарства културе и информисања (линк) један читалац блога нам је доставио допис који је упутио Министарству културе и информисања. Објављујемо допис у целини уз анонимизацију личних података.


Министарству културе и информисања 

11000 Београд, улица Влајковићева број 3




Поштована господо,



Пошто сам послао свој коментар на Нацрт закона о електронским медијима још пре две  недеље коришћењем услуге портала Еуправа (www.euprava.gov.rs) који омогућава партиципацију грађана учешћем у јавним расправама преко тог портала био сам изненађен што мог коментара у листи пристиглих на вашем сајту нема. Из тих разлога сам поново на остављену адресу епоште dejan.stojanovic@kultura.gov.rs послао свој коментар 28.10.2013. Пошта ми није враћена а такође нисам добио ни поруку потврде да је иста примљена што је уобичајена добра пракса у администрацијама других држава које организују јавне расправе коришћењем електронске поште.

Поновним увидом у листу пристиглих коментара приметио сам да мог коментара и даље нема.

Имајући у виду речено у дилеми сам:

-       Да ли је сервер Министарства културе и информисања уопште функционалан?

-       Ако јесте функционалан да ли је селективно функционалан?

-       Ако је потпуно функционалан да ли је донета одлука да се коментари на наведени Нацрт закона о електронским медијима селективно објављују сагласно дискреционим критеријумима који нису јавно објављени?

Ако је реч о последњем случају имамо врло непријатну ситуацију да јавност може да буде збуњена и да стекне утисак о фалсификовању јавне расправе због селективности узимања у разматрање коментара који су достављени на прописан начин, коришћењем службеног језика и писма, у остављеним роковима коментарисања на прописаном формулару.

Искрено се надамо да то није случај, мада смо добили информације да нисмо усамљени,  и да је реч о грешци коју ће Министарство културе и информисања хитно исправити јер у противном имамо велики скандал који није достојан Републике Србије у тренутку када стреми Европској унији.

Сумњамо да ће било ко у јавности, а поготово у телима за надзор рада институција Републике Србије, благонаклоно гледати на ситуацију када је јавна расправа о важном нацрту закону са наведеним мањкавостима.

У прилогу поново достављамо наш коментар на Нацрт закона о електронским медијима.



Срдачан поздрав.

С поштовањем



Име и презиме:

Име организације и инситуције(ако постоји):

Контакт телефон:

Е-пошта:


Нацрт закона о електронским медијима на коју упућујете коментаре:

Датум:  30.10.2013.

1.      Општи коментари и сугестије у односу на Нацрт закона о електронским медијима као целину

2. Конкретан део Нацрта законa о електронским медијима чију измену предлажете и Ваш предлог за измену

У члану 22, став 1, тачка 17 после дела текста „заштита српске културе“ унети допуну текста тако да после наведених речи стоји  „ , српског језика и ћириличног писма“ тако да наведенa tačka гласи
17. предузима мере којима се подстичу очување и заштита српске културе, српског језика и ћириличног писма, као и културе и језика националних мањина;

У члану 69, став 1, после дела текста „српском језику“ унети допуну текста тако да после наведених речи стоји  „и ћириличном писму“ тако да наведени став гласи
(1)Пружалац медијске услуге је обавезан да програмске садржаје објављује на српском језику и ћириличном писму, или да обезбеди да се програмски садржаји који су произведени на страним језицима објављују преведени на српски језик и ћирилично писмо.



3. Образложење упућеног предлога за измену Нацрта закона о електронским медијима

Први разлог предложених измена је усаглашавање са чланом 10. Устава Републике Србије којим је уређено да је у службеној употреби у Србији српски језик и ћирилично писмо. Наведеним изменама доследно се уставна норма уграђује у Нацрт тако да се избегава двосмисленост тумачења јер је у неслужбеној, колоквијалној, употреби у Србији и латинично писмо. Наведеним изменама се допуњује и Закон о службеној употреби језика и писма ситуацијама које у њему нису обухваћене односно службени језик и службено писмо се на бази ових измена уводи у медијску сферу која није њиме обухваћена.
Други разлог је пракса свих европских држава да важи правило „једна држава, један језик, једно писмо“ чиме Србија постиже да се избегава коришћење два писма у једној важној сфери живота у којој се грађани Србије појављују као корисници медијских услуга.
Нема никаквог законског а ни другог историјског или цивилизацијског разлога за некоришћење јединог и Уставом загарантованог службеног писма, при чему велики број грађана вређа дискриминаторски однос према српској ћирилици и српској култури уопште. Уосталом и у Европи се чине велики напори у очувању националног идентитета и неотуђивог права грађана на своја етничка обележја, своју културу и духовну баштину, као и неотуђивог права на очување свога језика и писма. Наведеним изменама нацрта постиже се да се у медијској сфери користи један језик и једно писмо у складу са тежњама Србије да буде део Европске Уније.
Латиница (Гајева  латиница, гајевица) је ортографски хрватска  латиница и по међународном стандарду  ISO 12199 (Alphabetical ordering of multilingual terminological and lexicographical data represented in the Latin alphabet ) међу језицима који користе латинична слова не наводи се српски језик. Пошто је Хрватска регистровала хрватски језик својом латиницом (која се и даље неслужбено користи у Србији у правно необавезујућим, неслужбеним, ситуацијама), све што се напише на таквој гајевој латиници се књижи као хрватска културна баштина. Ушавши ове године у Европску унију Хрватска  је тамо регистровала свој језик и писмо на основу члана 12 Устава Хрватске. У информационим технологијама по међународној пракси, језици се означавају само по њиховом називу, јер ту важи правило један језик – једно писмо. И тако све што се постави у електронској форми на латиници (хрватској) у свету информационих технологија се такође третира да је написано на хрватском језику, а само што је написано  на ћирилици (српској) сматра се да је написано српским језиком. Из тих разлога тек се предложеним изменама Нацрта пружа пуна подршка српским електронским медијима да буду препознатљиви у свету.
Такође не треба занемарити да коришћењем српског језика и ћириличног писма додатно помажемо српску привреду јер је она конкурентнија на домаћем тржишту због неопходности да страни испоручиоци медијских услуга изврше локализацију својих услуга односно да запосле домаће раднике који знају српски језик и ћирилично писмо за потребе локализације. Што се тиче наступа српских фирми на страним тржиштима оне ионако морају да врше прилагођавање својих услуга тим тржиштима. Ако наши електронски медији морају да се прилагођавају страним тржиштима онда нека се и страни електронски медији прилагоде условима на тржишту Србије чиме се постиже фер размена.
 

Ћирилица и латиница у општинама Србије - Одговори ипак стижу

Почетком августа ове године упућен је допис у вези коришћења латинице на званичним сајтовима неколико општина и то
Општина Велика Плана је после пар недеља поступила по захтеву и сада је њихов сајт на ћирилици.
Општина Параћин је одговорила и одговор је стигао данас. Одговор је следећи:
Остале општине којима је допис упућен нису одговориле и за њихове општинске власти се може рећи да и даље поносно крше Устав Републике Србије и ругају се Закону о службеној употреби језика и писма у Републици Србији. Њима нико ништа не може јер су општинске власти наведених општина изнад правног система Репблике Србије. Србија је добила нову властелу која је изнад државе и то Нинослава Ерића у Ћуприји, Предрага Милановића у Свилајнцу, Предрага Милановића у Шабцу. Који Дачић, који Вучић, који Николић? Наведени су бог и батина у Србији. Аферим!
Да би се ово стање променило достављамо текст дописа и адресе наведених општина за интервенцију у вези реченог.



Општина __________
На руке ______________, председнику Општине
Адреса: _____________________
Матични број: ________, ПИБ: __________
Адреса електронске поште: ________________
Приговор


Поштовани господине Пауновићу,



На званичној Интернет презентацији Општина _______ (__________) немам могућност да добијем информацију на свом матерњем језику јер не постоји страница написана на српском језику. Тачније, све странице сајта су написане на писму које није у складу са Уставом Републике Србије односно нису у складу са Законом о службеној употреби језика и писма.

Како сте лице одговорно за законитост рада Општина _______ тражим од Вас да  омогућите спровођење члана 10 Устава Републике Србије и Закон о службеној употреби језика и писма и да сајт Општина _________ престане са дискриминаторским и незаконитим радом као и да омогућите доступност информација путем сајта Општина _______ на ћириличном писму српског језика.

Латиница је први пут уведена у службену употребу 1915.г. на бајонетима окупационих трупа Аустроугарске монархије у Првом светском рату и њена службена употреба у Србији је ругање трећини изгинулог становништва Краљевине Србије у том рату.

Такође тражим да и сва документа, обрасци, упутства и слично у Општина _________ буду доступни на ћириличном писму српског језика.


Напомена: Ово писмо је послато преко адресе епоште ______________.


Срдачан поздрав,


У ______________,

____.__.2013.г.
____________________
____________________
____________________
 

Адресе за слање дописа су:

Општина Ћуприја
На руке Нинославу Ерићу, председнику Општине
Адреса: 13.октобар бр.7, 35230 Ћуприја
Матични број: 07336365,
ПИБ:101374016
Адреса електронске поште: info@cuprija.rs
Општина Свилајнац
На руке  Предрагу Милановићу, председнику Општине
Адреса: Светог Саве бр.102, 35210 Свилајнац
Матични број: 07186312
Порески идентификациони број: 101470434
Адреса епоште: soinf@svilajnac.rs
Град Шабац
На руке  Милошу Милошевићу, градоначелнику
Адреса: Господар Јевремова бр.6, 15000 Шабац
Матични број: 7170033
Адреса електронске поште: opstina@sabac.org

2013-10-28

Приступите пристиглим коментарима на Нацрт закона о електронским медијима у оквиру јавне расправе


Министарство културе и информисања Републике Србије  публиковало је део пристиглих коментара на Нацрт закона о електронским медијима којима се може приступити преко линка.
Први увид у наведене коментаре је да један део коментара Министарство културе и информисања као државни орган, сагласно Уставу Републике Србије (члан 10) и Закону о службеној употреби службеног језика и писма, не може да узме у обзир јер нису на ћирилици.
Међу коментарима је и неколико којима се тражи прецизирање делова закона којим је уређена примена језика и писма. Пошто јавна расправа није завршена а неки коментари су упућени и преко портала Еуправа можемо очекивати да ће бити знатно више коментара до краја јавне расправе.
Проверите да ли је ваш коментар евидентиран и уколико није интервенишите код Министарства.
Остало је још 2 дана до окончања јавне расправе. Модел коментара за све оне који се залажу за коришћење ћириличног писма у електронским медијима је на линку.
Списак евидентираних коменатар (стање на дан 28.10.2013. у 15 ч) је следећи:
  1. ТВ Канал 9, Нови Сад коментар Нацрт закона о електронским медијима
  2. ТВ Канал 9, Нови Сад коментар Нацрт закона о електронским медијима 2
  3. SBB d.o.o. коментар Нацрт закона о електронским медијима
  4. SOS kanal коментар Нацрт закона о електронским медијима
  5. Cullen
  6. Дејан Поповић 11.10. коментар Нацрт закона о електронским медијима
  7. Удружење пријатељства Сарајлије и Нишлије коментар Нацрт закона о електронским медијима
  8. Дејан Поповић 19.10. коментар Нацрт закона о електронским медијима
  9. Дејан Поповић 20.10. коментар Нацрт закона о електронским медијима
  10. Канал 9, Нови Сад коментар на SBB.d.o.o.коментар на Нацрт закона о електронским медијима
  11. Дејан Поповић 21.10. коментар Нацрт закона о електронским медијима
  12. Focus.srb коментар Нацрт закона о електронским медијима
  13. SHARE defence коментар Нацрт закона о електронским медијима
  14. Дејан Поповић 22.10. коментар Нацрт закона о електронским медијима
  15. Едукациони центар коментар Нацрт закона о електронским медијима
  16. Дејан Поповић 23.10. коментар Нацрт закона о електронским медијима
  17. Дејан Поповић 24.10. коментар Нацрт закона о електронским медијима
  18. Дејан Поповић 24.10-1 коментар Нацрт закона о електронским медијима
  19. професор Водинелић коментар Нацрт закона о електронским медијима
  20. Дејан Симоновић коментар Нацрт закона о електронским медијима
  21. Жарко Кострашевић коментар Нацрт закона о електронским медијима

2013-10-19

Зашто је важно учествовати у јавној расправи

Јавна расправа је један од облика непосредног учешћа грађана у одлучивању. Облици непосредног учешћа грађана су у већини модерних држава следећи: народна иницијатива, референдум и јавна расправа. Намера овог чланка није да детаљно представи све чињенице о непосредном учешћу грађана већ само да нагласи значај учешћа грађана у јавним расправама са становишта залагања да се у Србији користи ћирилица као једино службено писмо.
У ширем значењу, непосредно учешће грађана у одлучивању не подразумева нужно и учешће свих грађана у доношењу неке одлуке. Али, оно увек подразумева неколико битних елемената процеса одлучивања:
  • могућност утицаја на процес доношења одлуке,
  • јавност као принцип рада и комуникације,
  • демократску контролу и надзор над радом,
  • учешће у реализацији одлуке.
Учешће у одлучивању о јавним пословима је право које грађани могу користити, дакле могућност која стоји пред њима, али то није њихова обавеза. Чак и када устав или закон налажу обавезно расписивање референдума на коме се доноси нека одлука, ова обавеза односи се само на органе власти који су дужни да распишу референдум, али не обавезује грађане да се одазову на референдум.
Јавна расправа је, најопштије речено, један вид учешћа грађана и најшире јавности у одлучивању о јавним пословима. Јавна расправа постоји у више различитих облика и сваки од њих одликују посебна својства.
Јавна расправа се, по правилу, организује када је потребно донети одлуку о неком питању посебно важном за државу, друштво, локалну заједницу и грађане о коме је стога пожељно чути мишљење најшире јавности. То је најшири облик јавне расправе.
Такав облик јавне расправе у друштву организују органи државне власти (парламент односно представничко тело регионалне или локалне власти). Овако широка дебата у друштву и у најширој јавности организује се како би се постигла два основна циља:
  • да упозна грађане са решењима из предлога и променама које се могу очекивати након усвајања неког прописа, одлуке или мере, посебно о променама које ће имати утицаја на статус и права грађана;
  • да прибави мишљење грађана о питањима која се регулишу прописом или мерама које се предлажу
Најшира јавна дебата у друштву, као један вид непосредног учешћа грађана у одлучивању о јавним пословима може се организовати на различитим нивоима: 
  • на нивоу целе државе (нпр. у поступку усвајања важнијих закона или одлучивања о чланству државе у међународним асоцијацијама и сл.),
  • на регионалном нивоу (нпр. у поступку одлучивања о подручју на коме се регион простире, у поступку усвајања регионалних прописа),
  • у локалној заједници (нпр. у поступку усвајања одлуке локалне заједнице)
  • на одређеном подручју у оквиру локалне заједнице (нпр. само у једном делу града или у једном од насељених места у оквиру одређене локалне заједнице, ако је питање од интереса само за грађане који живе на том подручју)
У ужем смислу јавна расправа представља посебан облик рада парламента, његових домова као и радних тела који одликује непосредно учешће грађана (представника цивилног друштва, експерата, представника научних установа, представника независних институција) у раду парламента и његових радних тела. По правилу представници грађана који учествују у овом виду јавне расправе ограничавају се на изношење мишљења, учешће у дебати о одређеним питањима, али без права да суделују у одлучивању.
После овог теоретског увода (на бази текста са линка) без улажења у детаље посматраћемо значај учешћа заинтересоване јавности у јавним расправама везаним за доношење закона са становишта коришћења ћирилице у Србији.
Сведоци смо катастрофалног стања коришћења ћирилице у јавној комуникацији. Србија је просто окупирана латиницом без неког посебног разлога. 
  • Да ли је то помодарство?
  • Да ли је то услов ЕУ интеграција?
  • Да ли је то интерес увозничког лобија?
  • Да ли је то једно од средстава да се заваде па после и влада Србијом и Србима?
  • Да ли је то начин одрицања од културе Срба на овим просторима?
  • Да ли је то знак покорности новим господарима којима смо некада љубили папуче а данас им своју приврженост показујемо и доказујемо коришћењем латинице?
  • Да ли је то само одраз лењости да се користи ћирилица јер је "лакше" користити латиницу?
  • Да ли је то знак да у Србији станују углавном  мањине чији је матерње писмо латинично?
  • Да ли је то одраз тежњи да се Србија придружи некој другој држави као развијенијој и у којој је латиница основно писмо а ћирилица забрањена или најблаже није превише омиљена?
  • Да ли је то ...?
На ова питања није лако одредити одговор јер у свакој констатацији има по мало истине али је чињеница да је задњи тренутак да се нешто учини по том питању јер ако сада не учинимо заокрет културни идентитет Србије ће бити потпуно преобликован и све вредности и постигнућа претходних генерација нестаће прекривено тамом заборава.
У свакој јавној расправи постоје заинтересоване стране. Законима се, поред других питања, регулише и употреба језика и писма. Пошто се користи латинично и ћирилично писмо није свеједно да ли ће закон да регулише само употребу језика или и језика и писма. 
Питање употребе језика и писма није тривијално јер  двосмисленим формулацијама може лако да се унесе забуна у тумачење правних норми и да грађани буду фрустрирани и да се унесе семе раздора у осетљиво друштвено ткиво и да уместо да се бавимо суштинским питањима која су законом регулисана бавићемо се питањима која су лако решива једноставном формулацијом "на српском језику и ћириличном писму". 
Ко су заинтересоване стране за питање употребе језика и писма? 
Покушаћемо да идентификујемо неке групе које имају своје интересе у свему наведеном,
Држава Република Србија на првом месту јер јединственим решењем и омогућавањем стандарда у комуникацији избегавају се спорења која у старту добром правном нормом могу да буду спречена. Због тога је Устав Републике прописао чланом 10 да је у службеној употреби српски језик и ћирилично писмо. Овим је комуникација у оквиру државе стандардизована и усклађена са решењима у модерним државама - једна држава, један службени језик, једно службено писмо.
Али проблем настаје због различитог тумачења употребе службеног језика и писма. Пуно је "мудраца" који сматрају да је свака комуникација ван државне управе неслужбена и да је ту дозвољена употреба свакојаких писама. На овим просторима изговорене речи су се записивале на најмање три писма у последња 2 века: ћирилици, латиници и босанчици (верзија арапског писма прилагођена српском језику). Босанчица је заборављена и остала су ћирилица и латиница. 
На просторима где живе Срби латиница је запамћена по начину увођења: 
  • као воља окупационих власти Аустроугарске монархије 1915. и 
  • по забрани од стране НДХ у 2. светском рату.  
Осећај да је латиница окупаторска ароганција није нестао, чак се и повећао актуелним догађајима у нашем окружењу. Постоји свест да је коришћење латинице покушај пројекције моћи потомака оних који су били поражени у Првом и Другом светском рату и који сматрају да је дошло њихових пет минута да покажу Србима где им је место.
Али не улазећи у ову расправу поставимо питање ко у јавним расправама о језичким питањима треба да учествује, односно ко мора да заузме став? Три закона о којима је у току јавна расправа (Нацрт закона о заштити потрошача, Нацрт закона о електронским медијима и Нацрт закона о јавним сервисима) директно прозивају неке институције, установе и организације.
Пошто је у питању употреба језика и писма требало би да свој став заузму барем
  • Српска академија наука и уметности
  • Матица Српска
  • установе културе од националног значаја
  • удружења која се залажу за увођење ћирилице
  • удружења књижевника
  • удружења просветних радника
  • удружења за неговање традиције
  • културно-уметничка друштва
  • удружења предузетника
  • удружења новинара
  • ...
Нормално, у јавној расправи треба да заузму свој став и стручњаци за језичка питања, јавни радници у култури и други којима је стало до очувања културног идентитета Србије, до поштовања правног поретка у Србији, до поштовања норми модерних држава које кажу једна држава, један службени језик, једно службено писмо.
Неке од наведених институција неће да се огласе и сматрају да је то њихово суверено право. Да ли је баш тако?
Нормално да није јер је мисија (разлог постојања) неких установа, институција, удружења и организација управо везана за употребу језика и писма. Нереаговањем, или још горе неадекватним реаговањем, неке институције/установе/удружења/организације доводе у питање своје постојање. Другим речима нереаговање може да буде знак да је реч о самоукидању. У тој ситуацији порески обвезници треба да поставе питање зашто се оне уопште финансирају у економској кризи када не раде свој посао.
Овде се мисли на институције као што су САНУ, Матица српска, удружења која се боре за коришћење ћирилице, итд.
После одржаних јавних расправа извештај о одржаној јавној расправи биће јавно доступан и самим тим јавност може да прозове институције/установе/удружења која нису реаговала и да тражи да се обустави њихово финансирање јер немају капацитета ни намеру да наменски троше средства, односно да се баве питањима употребе језика и писма. Односно на њих не можемо рачунати по питању заштите културног идентитета  успостављеног правног поретка Републике Србије.
 Ресурси:


2013-10-15

ШОКАНТНО: 80% издавача не поштује правни поредак Србије

Пошто се приближава Сајам књига редакција блога "Нећу да потпишем уговор на латиници" је истражила коришћење ћирилице код издавача који су чланови Удружења издавача и књижара Србије (www.izdavaci.rs). Од 125 члана овог Удружења анализирани су сајтови  84 издавача са становишта коришћења службеног језика и писма Републике Србије. Остали издавачи, чланови наведеног удружења, нису анализирани јер или немају сајт или је адреса веб неисправна.
Резултати су шокантни јер је само код 17 издавача сајт на ћирилици при чему је код 4 издавача на ћирилици и латиници. Другим речим 67 издавача или 80 % њих има сајт искључиво на латиници. Треба признати да неки од њих имају штампане наслове на ћирилици али је очигледан тренд да се број издања на ћирилици код њих смањује.
Ово говори о очајном стању употребе службеног језика и писма Републике Србије тим пре што се сви наслови издати на латиници на српском језику књиже у међународним базама података као културна баштина Хрватске а у случају Србије као културна баштина хрватске мањине у Србији. Због оваквог односа издавача, а такође због односа државе Србије према својој  културној баштини, сведоци смо нестајања културне баштине Србије у светским размерама и непропорционалног раста културне баштине Хрватске.
Треба напоменути да само Удружење поштује правни поредак Републике Србије и званични сајт им је на ћирилици.
Поставља се питање како поступити на наступајућем Сајму књига као јединственој културној манифестацији писане речи Србије?
Неке од идеја су следеће:
  • Треба се уздржавати од куповине па и бојкотовати куповину књига на латиници. Наш буџет за куповину књига је због економске кризе скроман те је нужно паметно га утрошити. На првом месту треба избегавати куповину књига на латиници јер и поред лошег стања на сајтовима издавача има још увек довољно квалитетних књига на ћирилици. Зашто да помажемо развој културне баштине Хрватске када можемо да помогнемо развој издавача који поштују културну баштину Србије.
  • Свако од нас може да се упише у књигу утисака издавача (већина озбиљних издавача је има) и да наведе да има примедбу на њихову пословну политику везану за коришћење латинице (сајт, брошуре, каталози, итд.) и да им свечано обећају да више неће куповати њихове књиге које су на латиници а и неће посећивати њихов латинични сајт.
  • Такође можете да разговарате са продавцима и да их питате зашто тако интересантни наслови нису на ћирилици јер би сте у противном ту књигу купили, итд. Граница учтивог протеста је ваша креативност у скретању пажње издавача да примете да је читаоцима важно писмо на којем штампају своје књиге. 
Да не би ово шокантно излагање било само празна прича наводим листу издавача са веб адресама и адресама е пошто који поштују Републику Србију и читаоце из Србије.
такође у наставку наводимо и издаваче који су се одрекли или су поодмаклом стадијуму одрицања од Србије и српских читалаца.
Пишите и једнима и другима: прве похвалите а друге покудите.
Нека наступајући Сајам књига буде јасна порука издавачима да српски читаоци хоће књиге на ћирилици и да због тога морају да промене своје понашање.

Као примере позитивне праксе коришћења ћирилице истичемо следеће издаваче

Назив
Веб адреса
Адреса епоште
Алгоритам
Атос
info@atos.rs, atosbook@gmail.com
Београдска књига
Глобосино Александрија
office@globosino .rs, slavka.losic@globosino.rs, аnica.simovic@globosino.rs
Градска библиотека у Новом Саду
gradskabibliotekans@gmail.com, djuradunavska1@gmail.com
Јасен
jasenbook@gmail.com
Каирос
kairos@eunet.rs
Књига комерц
Креативни центар
jelena.banjanin@kreativnicentar.rs, aleksandar.ristovic@kreativnicentar.rs, dragan.nikolic@kreativnicentar.rs, nikola.marjanovic@kreativnicentar.rs, jelena.markovic@kreativnicentar.rs, olga.majic@kreativnicentar.rs
Мирослав

ПИ прес
redakcija@pi-press.com
Православна реч
webmaster@pravoslavnarec.com
Просвета
ipprosveta@eunet.rs, redakcija.ipprosveta@eunet.rs, redakcija.prosveta@gmail.com, redakcijaprosveta@gmail.com, direktor.prosveta@gmail.com
Библиотека града Београда
info@bgb.rs
Досије студио
dosije@gmail.com
Мегатренд Универзитет
Прометеј
zoran.k@prometej.co.rs, predrag.k@prometej.co.rs, redakcija@prometej.co.rs

Издавачи који су кренули путем удаљавања од својих читалаца и непоштовања правног поретка Републике Србије су дати у следећој табели.

Назив
Веб адреса
Адреса епоште
Агенција Обрадовић
Адмирал боокс
office@admiral-books.rs, marketing@admiral-books.rs
Академска мисао
Албатрос плус

Алма
Алнари
Бабун
babun.info@gmail.com
Бели пут
office@beliput.rs, klub@beliput.rs
БеоБоок
office@beobook.com, krug.avala@sbb.co.yu
Беокњига
redakcija@beoknjiga.rs
Беополис
Беосинг
office@beosing.com, beosing@gmail.com
Бесна кобила
БИГЗ
bigz@bigz-publishing.co.rs
Боокбридге
bookbridge@bookbridge.rs
Бооксторе Евро-Гиунти
novica@evro-giunti.com, redakcija@evro-giunti.com, milosavljevic.mila@evro-giunti.com, sanja@evro-giunti.com, gordana@evro-giunti.com, svetlana@evro-giunti.com
Вега медиа
roman@vegamedia.rs, tatjana@vegamedia.rs
Вулкан
info@knjizare-vulkan.rs, sremska@knjizare-vulkan.rs, usce@knjizare-vulkan.rs, deltacity@knjizare-vulkan.rs, mercator-bg@knjizare-vulkan.rs, vulkan.citystore@gmail.com, mercator-ns@knjizare-vulkan.rs, mercator-ni2@knjizare-vulkan.rs, pancevo@knjizare-vulkan.rs, mercator-kg@knjizare-vulkan.rs, mercator-sa@knjizare-vulkan.rs, mercator-ca@knjizare-vulkan.rs, novi.sad@knjizare-vulkan.rs, uzice@knjizare-vulkan.rs, zemun@knjizare-vulkan.rs
Глосаријум
glosarijum@glosarijum.com, zamac@glosarijum.com
Грађевинска књига
stana.gk@stylos.rs, nebojsa.gk@stylos.rs, milica.gk@stylos.rs, nebojsa.gk@stylos.rs
Дата статус
 info@datastatus.rs
Делфи књижаре
podrska@delfi.rs
Дерета
office@dereta.rs, knez@dereta.rs, brdo@dereta.rs, dijana@dereta.rs,
Дидакта
office@didakta.co.rs
Добра књига
mgorkog@dobra-knjiga.com, info@dobra-knjiga.com
Еверест медиа
znaksagite@yahoo.com
Евро-Гиунти
novica@evro-giunti.com, redakcija@evro-giunti.com, milosavljevic.mila@evro-giunti.com, sanja@evro-giunti.com, gordana@evro-giunti.com, svetlana@evro-giunti.com
Езотерија

Енко боок
Змај
itpzmaj@eunet.rs
Интерсистем

Јоин ин
info@joinin.rs
ЈРЈ
office@jrjmojizdavac.com
Карпос
dubravka@karposbooks.com
Клетт
office@klett.rs
Компјутер библиотека

Компјутер боок

Корнет
our.kornet@gmail.com, narucivanje@kornet.rs
Лагуна
info@laguna.rs
Легенда К. Д.
legenda@eunet.rs
Лео комерц
info@leo.rs
Микро књига

Младинска књига
office@mladinska.rs
ННК Интернационал
i.p.nnki@eunet.rs
Нота
notaknjazevac@open.telekom.rs
Одисеја
odiseja@sezampro.rs
Паладин

Пан књига
office@panknjiga.com
Порталибрис
portalibris@cet.co.rs
Прометеј
Профил књига
profil@profil-knjiga.rs
Психополис институт
psihopolis@nscable.net, psihopolis-ta@nscable.net
Пчелица
office@pcelica.rs
Сезам боок
prodaja@sezambook.rs
Српска књижевна задруга
skz@beotel.rs
Стилос Арт
stylos-art@stylos.rs, redakcija@stylos.rs
Танеси
 tanesi.books@gmail.com
Тардис

ТСБ Бечкерек
tsb@sbb.rs, office.tsb@gmail.com
Удружење издавача и књижара Војводине
Укронија
ukronija@gmail.com
Утопија
utopijabg@gmail.com
Феникс Либрис
office@feniks-libris.com
Хеликс
knjige@heliks.rs
Хеспериа
hesperiaedu@eunet.rs; h.edu@eunet.rs
ЦЕТ
knjige@cet.rs, programi@cet.rs, redakcija@cet.rs, cetskola@cet.rs
Чаробна књига
carobnaknjiga@carobnaknjiga.rs, redakcija@carobnaknjiga.rs, marketing@carobnaknjiga.rs, gordana.fiket.dj@carobnaknjiga.rs