Нећу да потпишем уговор на латиници - Google+ Posts

2013-07-20

Разлози за ћирилицу

Ауторски текст Владислава Ђорђевића преузет са сајта НСПМ
Разлози за искључиво писање ћирилицом су многобројни. Основни су: естетски, лингвистички, пуристички, историјски, културни, верски, етички, духовни, национални, правни, политички, психолошки, педагошки, социолошки, економски, трговачки и туристички.

1. Естетски. 

Према општем уверењу, ћирилица је лепше, калиграфскије писмо. Замењивати је мање лепом латиницом знак је помањкања осећаја за лепо.

2. Лингвистички. 

Хрватска латиница има три диграма, или диграфа, или двословља (dž, lj, nj), као и четири слова са дијакритичким знацима (č, ć, š, ž). У ћирилици таквих слова нема. Ћирилица је, дакле, лепше и функционалније писмо.

3. Пуристички. 

Писање ћирилицом подсвесно ограничава употребе страних речи (туђица). Писање латиницом поспешује њихово продирање у српски језик. Брига за чистоту српског језика препоручује писање ћирилицом.

4. Историјски. 

Срби су, рачунајући и наше словенске претке, писали разним писмима: глагољицом, ћирилицом, арабицом и латиницом. Глагољица се давно повукла пред једноставнијом ћирилицом. Арабица је била писмо само говорника српског језика муслиманске вере. Латиница је била све до средине XX века углавном писмо говорника српског језика католичке вере. Од средине XX века, под утицајем комунизма, она се проширила и на Србе православце.
Упркос овим променама и девијацијама, ћирилица је била и остала суштински једино писмо Срба православаца.

5.Културни. 

Др Петар Милосављевић у књизи „Српска писма” (2006) опширно пише о писму Лепенског вира и Винчанском писму и тиме уноси збрку. Мада је проучавање тих писама корисно и хвале вредно, њихово сврставање у „српска писма” је хеуристички нетачно. То што се та писма налазе на територији данашње Републике Србије не говори о њиховој етиолошкој повезаности ни са Србима ни са државом Србијом. Та праисторијска писма припадају културној баштини целе Европе и света, а не само Србије. Још је горе то што аутор у „српска писма” убраја и „влесовицу”, писмо „Велесове књиге”, иако је реч о доказаној кривотворевини.
Насупрот овим oпскурним писмима, ћирилица (старословенска, српскословенска, рускословенска, славјаносербска, вуковска) била је и остала јасан и непреварљиви део културе српског народа.

6. Верски. 

Писмо католичких Словена је латиница. Њом се служе католички Словени: Пољаци, Чеси, Словаци, Словенци и Хрвати. Писмо православних Словена је ћирилица. Њом се служе, или би бар требало да се служе, православни Словени: Руси, Белоруси, Украјинци, Бугари, Македонци и Срби. Широка употреба латинице код Срба сведочи о нашем озбиљном национално-верском застрањењу.

7. Етички. 

Настанак ћирилице је везан за мисионарску делатност св. Солунске браће, св. Кирила (нареченог Константина Филозофа) и његовог брата св. Методија. И данас је ћирилица искључиво писмо Православне цркве. Искључиво коришћење ћирилице повезује нас – макар и несвесно – са православном етиком.

8. Духовни. 

Ћирилица је свето писмо православних Словена. Старословенска азбука представља једну врсту вероисповедања („Аз буки вједи…”). Стога је свака употреба ћирилице у основи потврда веровања у духовни значај писaња.

9. Национални. 

 Срби, Хрвати и Бошњаци говоре исти језик, који историјска филологија назива српским. Али ова три народа разликују се у вери. Будући да је основна differentia specifica међу њима религија, то значи да ћирилица, као искључиво писмо православне традиције, треба да буде и искључиво писмо Срба.

10. Прaвни. 

Познавајући и признавајући културно-историјски и национално-државни значај ћирилице, Устав Републике Србије (Члан 10) напомињe да су у службеној употреби у Републици Србији „српски језик и ћириличко писмо”. Ова уставна одредба је обавезујућа за све.
И међународне институције признају да је ћирилица једино српско писмо. По класификацији UNESCO-а, Вукова ћирилица је српско, а латиница хрватско писмо.

11. Политички. 

Употреба ћирилице је мера нашег идентитета, интегритета и суверенитета. Широка распрострањеност латинице у Србији сведочи о слабости српске националне свести и српске државе.

12. Психолошки. 

Коришћење два писма ствара осећај несигурности и шизофрености. Коришћење само ћирилице ствара осећај сигурности и целовитости.

13. Педагошки. 

Ђаци се у Србији уче двама писмима, што и њима и њиховим учитељима ствара много проблема. Учење два писма представља својеврсну педагошку ентропију – губитак времена и енергије.
Двоазбучност штети младима, јер их чини несигурним писцима. Није реткост да млади бркају ћирилицу и латиницу. И није их због тога кривити. Крив је школски систем који им ту несигурност ствара. Често се могу видети графити, чак и они националистичке садржине, у којима су помешана писма. Све би се то отклонило када би се у школама прешло на искључиво коришћење ћирилице.

14. Социолошки. 

Коришћење два писма у једном националном корпусу доводи до непотребних гложења. У нормалној држави не би била потребна удружења попут „Ћирилице”, јер би се подразумевало да један народ има једно писмо. У условима једноазбучја не би били потребни ни чланци, књиге, телевизијске емисије и други облици културног ангажовања у прилог овог или оног писма. Други народи, који су питање писма решили на једини природан начин – на начин једноазбучја, могу своју снагу да употребе на друге културно-језичке делатности. Ми смо, нажалост, у ситуацији када се још боримо са најелементарнијим питањем – са питањем писма. Социјалну кохезију и културни напредак остварило би једноазбучје.

15. Економски. 

Исписивање текстова на два писма, како је данас чест случај, представља губљење времена и енергије. Двоазбучност је неекономична и представља економски баласт.

16. Трговачки. 

Вукова ћирилица представља својеврстан српски бренд – нешто што одликује само српски народ. Одражавајући српски идентитет, она има и велики трговачки значај.

17. Туристички. 

Искључиво коришћење ћирилице може странце привући у Србију. Љубав и оданост према ћирилици може бити најбоља туристичка реклама.
Идеја да ће латиница привући туристе потпуно је погрешна. Грци љубоморно чувају своје национално писмо алфавит и због тога немају оскудицу у посетиоцима. То љубоморно чување сопствене културе, па и писма, управо је оно што странце и може привући у Србију.

Закључак. 

Има вероватно још разлога за употребу ћирилице, али и оволико колико је речено довољно je да се може закључити да је искључиво коришћење ћирилице научно оправдано и друштвено корисно.
Аутор је председник Управног одбора Удружења за заштиту ћирилице српског језика „Ћирилица”

2013-07-19

2013-07-19: Процена утицаја пројекта "Нећу да потпишем уговор на латиници"

После пола године живота грађанска иницијатива "Нећу да потпишем уговор на латиници" је направила преглед утицаја на социјалним мрежама. Прва истраживања показују следеће резултате приказане по сегментима промоције.

Фејсбук страна на адреси је остварила следећи утицај:

  • Страница је посећена више од 39000 пута 
  • Страница има 107 фанова
  • Страница је посећена 1380 пута у последње четири недеље
  • Страница је посећена из више од 32 државе
  • Страница је у последњих месец дана посећена из 44 града Србије
  • Посетиоци су на својим профилима навели да им је 20 страних језика примарни језик у употреби

Гугл+ страна је остварила следећи утицај:

  • Страницу прати 228 профила (људи и страница)

Блог пројекта је остварио следећи утицај:

  • Страница је прегледана више од 2500 пута

Захваљујемо свима који су својим прилозима омогућили да се значај коришћења ћирилице промовише у оквиру овог пројекта.
Неки од снимака екрана статистике посте на Фејсбук страни су следећи:



2013-07-08

Ћирилица, латиница и корупција: Да ли постоји нека (тајна) веза?

Власт у Србији је рекла да је за придружење ЕУ, да је томе посвећена  и да интензивно ради да испуни услове који се постављају. Међу бројним условима су захтеви за изградњом правне државе и борба против корупције.
Однос према службеном језику и службеном писму је сјајан индикатор искрености у задовољавању ових услова ЕУ. Али пре него што представимо речено вероватно ћемо се сложити да просечни  Срби који су завршили основну школу знају и ћирилицу и латиницу па се латиницом на српском језику пише за необразоване грађане из Хрватске БиХ, Црне Горе чији просечни припадници ћирилицу незнају. Можда ћемо се сложити и да је интензивно коришћење латинице и због једног броја необразованих Срба који и поред свих напора просветних радника нису научили ћирилицу у основној школи. Неки из ове последње групе су укључени и у програме инклузивног образовања. Сложићете се вероватно да наведено није сметња да се у пословној и другој комуникацији доследно користи ћирилица а у критичним ситуацијама (за необразоване) и латиница. Мањине нису проблем јер се са њима комуницира на њиховом језику и на њиховом писму у срединама где су се за то стекли услови.
После овог увода неко ће поставити питање: Какве везе има ћирилица и латиница  са корупцијом? Одговор је прост: Треба страним инвеститорима презентирати српску склоност корупцији, односно треба им помоћи у препознавању предузетника из државног апарата који ће за ситну (понекад и крупну) надокнаду подмазати ствар да се страна инвестиција успешно реализује. 
Идеално за речено је представити се као особа која не поштује Устав и законе и којој нико ништа не може (односно има везе у институцијама система). Најједноставнија промоција склоности ка корупцији је кршење одредби правног поретка везаних за употребу службеног језика и писма. У уређеним државама сви морају да поштују одредбе о употреби службеног језика и писма у пословној комуникацији. У Србији је непоштовање одредби о употреби службеног језика и писма у суштини промоција коруптивног потенцијала, промоција склоности особе да буде "подмазана" за пружање одређених услуга, промоција склоности ка креативном пословању у сивој зони, као и промоција склоности ка другим креативним пословним потезима. 
Познато је да се они који пишу ћирилицом залажу за поштовање Устава и закона а самим тим теже их је корумпирати, односно рискантно је са њима покретати питања везана за креативно (коруптивно) пословање.
Да би се представио коруптивни потенцијал било кога у Србији само треба писати латиницом јер се шаље снажна и јасна порука  "не поштујем Устав и склон сам кршењу закона и тиме сам поуздан пословни партнер за креативно (коруптивно) пословање". 
То су одлично схватиле и стране фирме и њихови стручни тимови које се, и поред свести о постојању Устава Републике Србије и закона којима се уређује употреба службеног језика и писма, хвале својом спремношћу да послују у сивој креативној (коруптивној) зони. Сајтови, уговори, промотивни материјал и други документи су им на латиници. Порука им је јасна: "Послујемо само са креативним (склоним корупцији) пословним људима из Србије. Некреативних се гнушамо и они немају шта да траже у пословању са нама". Овај тренд је присутан и код српских фирми које полако схватају да је креативност (коруптивна) кључ успеха. 
Изузетно висок степен склоности ка креативном (коруптивном)  пословању је примећен код пословних банака. Од српских банака само су 4 несклоне ка креативном (коруптивном) пословању. Стране банке су ту апсолутно јединствене: СВЕ СУ У ЗОНИ КРЕАТИВНОГ (КОРУПТИВНОГ)  ПОСЛОВАЊА.

2013-07-07: Ћирилица у Смедеревској Паланци

2013-07-07: Ћирилица у Смедеревској Паланци












2013-07-07: Ћирилица у Рачи (Крагујевачкој)

2013-07-07: Ћирилица у Рачи (Крагујевачкој)























2013-07-05

Препоручујемо: Српска Научна Телевизија (СНТ)

У општем медијском сивилу можемо похвалити један пројекат који се ради по високим професионалним стандардима, са разноврсним садржајем и који је бесплатно доступан свима.
Погађате. Реч је о Српској научној телевизији  (СНТ). 
Ова телевизија не само да емитује квалитетан програм већ на савремен начин користи расположиве канале за промоцију. Са становишта овог пројекта (Нећу на латиници) посебно је значајно да Српскa научнa телевизијa  (СНТ) уважава грађане Србије и да користи службени језик и службено писмо
Наука не би била наука ако се у комуникацији не би користили одређени комуникациони стандарди а популаризација науке у некој средини захтева коришћење службеног језика и службеног писма. Другачије није могуће јер би се у супротном слала порука да је реч о фолирању а не озбиљној комуникацији са грађанима на неком простору. 
Од самог почетка Српска Научна Телевизија (СНТ) је поставила високе професионалне стандарде како у креирању садржаја у сопственој продукцији тако и у избору квалитетног иностраног програма који је коректно локализован за српско говорно подручје (српски језик и ћирилично писмо).
Једина замерка је у делимичној недоследности у коришћењу ћирилице на друштвеним мрежама и приликом публиковања прилога на Јутубу али се надамо да је то само привремено јер техничких разлога за коришћење латинице када је текст на српском данас углавном нема јер је већина интернет сервиса прешла на коришћење УТФ-8 (Уникод - Unicode) стандарда кодирања вишејезичних текстова. Тим пре пошто се тек доследним коришћењем ћирилице у претраживачима садржај препознаје као српски.
Цитираћемо опис Српске научне телевизије са њиховог сајта на адреси http://www.sntv.rs:
Српска Научна Телевизија (СНТ) је непрофитна телевизијска станица цивилног друштва. Основана је kao пројекат удружења Комитет знања Србије (КознаС) које окупља младе, истакнуте српске стручњаке, научнике и уметнике, вођене истим циљем и идејом о креирању модерног, иновативног и на промене спремног друштва у Србији, друштва знања.
Мисија СНТ-а је да квалитетним и занимљивим програмским садржајима ради на популаризацији науке, културе и уметности, едукацији и информисању са акцентом на српске научне институције и установе културе, као и на достигнућа домаћих научника и уметника.
Визија СНТ-а је да постане водећа телевизијска станица на овим просторима у промовисању науке, знања и уметности, као правих вредности сваког друштва.
Тим Српске Научне Телевизије чине млади, амбициозни и креативни професионалци, школовани за рад у електронским медијима.
Српска Научна Телевизија је основана са циљем да наука и култура добију своје заслужено место у медијском простору Републике Србије.
Корисни линкови (медијски канали) Српске научне телевизије су:
 

Научне вести

Српска Научна Телевизија представља Вам потпуно другачије вести од оних на које сте навикли. Сваког дана Научне вести информисаће Вас о најновијим достигнућима из области науке, технологије, културе и уметности. Гледаоцима ће се пружити могућност да свакодневно буду обавештени о свим релевантним научним и културним догађајима из земље и света.

Недељна доза здравља

Емисија посвећена медицини и здравом животу. Недељна доза здравља пружиће гледаоцима одговоре на бројна питања везана за здрав начин живота, превенцију, како препознати проблем и коме се обратити.

На каучу

Емисија "На каучу" увешће Вас у комплексан свет псхихологије и психијатрије. Депресија, болести зависности, фобије, мушко – женски односи. Ово су само неке од тема које ће гледаоцима разоткрити и појаснити најреномиранији домаћи стручњаци из ових области.

Енгеџет

Једна од најпознатијих емисија о новим технологијама "Енгеџет" само на Српској Научној Телевизији. Емисија "Енгеџет" представиће Вам најновије вести из света нових технологија, ексклузивне интервјуе и прилоге са највећих светских сајмова као и најновија технолошка достигнућа из области мобилне телефоније, програмирања и дигиталне индустрије.

Флајт тест

Емисија "Флајт тест" пружиће Вам прилику да закорачите у свет професионалног авио моделарства. Како се праве макете авиона, који материјали су потребни за њихову производњу и шта их покреће. Све ово и још много других занимљивих ствари о авионима сазнаћете кроз емисију "Флајт тест".

Научник дана

Ко су били људи који су утицали на развој науке какву данас познајемо? Емисија ''Научник дана'' на занимљив и едукативан начин приказаће нам живот и рад највећих научних умова, који су оставили неизбрисив траг у историји науке. 

Времеплов

Емисија ''Времеплов'' бави се најважнијим људима, открићима и догађајима који су имали пресудну улогу у развоју науке кроз историју.

Компас

Од неприступачних планинских врхова до океанских дубина, Емисија ''Компас'' повешће гледаоце на интересантан пут око света. Користећи утемељене научне чињенице али и интересантне податке, покушаћемо заједно да откријемо све тајне наше планете.

Научни универзум

Емисија ''Научни универзум'' кроз низ занимљивих чињењица покушава да покаже на који начин функционише фасцинантни свет науке.