Нећу да потпишем уговор на латиници: Да ли у Србији има дискриминације грађана по основу употребе/неупотребе ћириличног писма? Има! Има! Још како. И то у епским размерама.

Да ли у Србији има дискриминације по основу употребе писма је питање које се намеће у овим тешким данима борбе за очување ћирилице и идентитета Србије и Срба?

Одговор је позитиван ако се држимо дефиниције дискриминације из закона о забрани дискриминације која гласи

Члан 2.
У овом закону:
1) изрази „дискриминација” и „дискриминаторско поступање” означавају свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима (у даљем тексту: лична својства);
...

Сведоци смо да искључивим коришћењем латинице у финансијским институцијама, трговинама, код неких органа јавне власти (локалне самоуправе, установе културе, факултети, основне и средње школе, итд.) имамо неоправдано прављење разлике и неједнако поступање, односно пропуштање у односу на већину грађана Србије на бази употребе ћириличног писма. Дискриминација грађана који користе ћирилицу је видљива свугде у јавном животу Србије и она је свесна и систематска. Дискриминација је у неким сферама јавног живота и законом заштићена о чему најбоље сведочи члан 13 новоусвојеног Закона о заштити потрошача који гласи

„Трговац је дужан да пре закључења уговора о продаји робе или пружању услуга, потрошача на јасан и разумљив начин на српском језику и језику и писму националне мањине у складу са законом обавести о:“

Примећујете да је небитно на ком писму се пише на српском језику (латиницом, босанчицом, ћирилицом) али је обавезно да уговор о продаји робе буде на језику и писму националне мањине.

Које видове дискриминације можемо идентификовати је важно питање. Закон о забрани дискриминације каже следеће:

Члан 5.

Облици дискриминације су непосредна и посредна дискриминација, као и повреда начела једнаких права и обавеза, позивање на одговорност, удруживање ради вршења дискриминације, говор мржње и узнемиравање и понижавајуће поступање.

Непосредна дискриминација

Члан 6.

Непосредна дискриминација постоји ако се лице или група лица, због његовог односно њиховог личног својства у истој или сличној ситуацији, било којим актом, радњом или пропуштањем, стављају или су стављени у неповољнији положај, или би могли бити стављени у неповољнији положај.

Посредна дискриминација
Члан 7.

Посредна дискриминација постоји ако се лице или група лица, због његовог односно њиховог личног својства, ставља у неповољнији положај актом, радњом или пропуштањем које је привидно засновано на начелу једнакости и забране дискриминације, осим ако је то оправдано законитим циљем, а средства за постизање тог циља су примерена и нужна.

Повреда начела једнаких права и обавеза
Члан 8.

Повреда начела једнаких права и обавеза постоји ако се лицу или групи лица, због његовог односно њиховог личног својства, неоправдано ускраћују права и слободе или намећу обавезе које се у истој или сличној ситуацији не ускраћују или не намећу другом лицу или групи лица, ако су циљ или последица предузетих мера неоправдани, као и ако не постоји сразмера између предузетих мера и циља који се овим мерама остварује.

Забрана позивања на одговорност
Члан 9.

Дискриминација постоји ако се према лицу или групи лица неоправдано поступа лошије него што се поступа или би се поступало према другима, искључиво или углавном због тога што су тражили, односно намеравају да траже заштиту од дискриминације или због тога што су понудили или намеравају да понуде доказе о дискриминаторском поступању.

Удруживање ради вршења дискриминације
Члан 10.

Забрањено је удруживање ради вршења дискриминације, односно деловање организација или група које је усмерено на кршење уставом, правилима међународног права и законом зајамчених слобода и права или на изазивање националне, расне, верске и друге мржње, раздора или нетрпељивости.

Говор мржње
Члан 11.

Забрањено је изражавање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог личног својства, у јавним гласилима и другим публикацијама, на скуповима и местима доступним јавности, исписивањем и приказивањем порука или симбола и на други начин.

Узнемиравање и понижавајуће поступање
Члан 12.

Забрањено је узнемиравање и понижавајуће поступање које има за циљ или представља повреду достојанства лица или групе лица на основу њиховог личног својства, а нарочито ако се тиме ствара страх или непријатељско, понижавајуће и увредљиво окружење.

Тешки облици дискриминације
Члан 13.

Тешки облици дискриминације су:
1. изазивање и подстицање неравноправности, мржње и нетрпељивости по основу националне, расне или верске припадности, језика, политичког опредељења, пола, родног идентитета, сексуалног опредељења и инвалидитета;
2. пропагирање или вршење дискриминације од стране органа јавне власти и у поступцима пред органима јавне власти;
3. пропагирање дискриминације путем јавних гласила;
4. ропство, трговина људима, апартхејд, геноцид, етничко чишћење и њихово пропагирање;
5. дискриминација лица по основу два или више личних својстава (вишеструка или укрштена дискриминација);
6. дискриминација која је извршена више пута (поновљена дискриминација) или која се чини у дужем временском периоду (продужена дискриминација) према истом лицу или групи лица;
7. дискриминација која доводи до тешких последица по дискриминисаног, друга лица или имовину, а нарочито ако се ради о кажњивом делу код кога је претежна или искључива побуда за извршење била мржња, односно нетрпељивост према оштећеном која је заснована на његовом личном својству.

Уочавамо да ниво коришћења латинице односно некоришћења ћирилице задовољава критеријуме да кажемо да су грађани који говоре српски језик и пишу ћириличним писмом непосредно и посредно дискриминисани, да су повређена начела једнаких права и обавеза, да постоји удруживање ради вршења дискриминације, а такође имамо и елементе говора мржње и узнемиравања и понижавајућег поступања.

Такође оправдано можемо тврдити да је ниво коришћења латинице тежак облик дискриминације у Србији јер садржи елементе изазивања и подстицања неравноправности по основу националне, расне и верске припадности (православци искључиво пишу ћирилицом), језика (Срби говоре српски језик и пишу ћирилицом осим оних који су се одрекли свог српског порекла и само се вербално изјашњавају као Срби а у суштини не мисле ништа добро о Србији и Србима). Сведоци смо и да поједини органи јавне власти пропагирају и врше дискриминацију у поступцима пред њима (сајтови су им на латиници, рачуни и други писани документи су искључиво на латиници, итд.).

Можемо тврдити да је дискриминација коришћењем латинице у јавној употреби у Србији вишеструка и укрштена, и да се систематски и свесно понавља у дужем временском периоду.

Читањем закона о забрани дискриминације можемо наћи и друге ситуације и облике дискриминације форсираним коришћењем латинице која није службено писмо у Србији.

Сваки грађанин Србије који говори српски језик и пише ћирилицом је систематски дискриминисан доминантним или, у неким областима искључивим, коришћењем латинице. Примери у којима уочавамо дискриминацију су бројни: телевизија (титлови искључиво на латиници), трговини (уговори, рачуни, сајтови и други писани материјали су искључиво на латиници), туристичке организације (скоро искључиво коришћење латинице), органи јавне власти и комунална предузећа (увек када је сајт, документ, натпис, рачун искључиво на латиници). Примера заиста има много и можемо слободно рећи да су грађани Србије који говоре српски језик и користе ћирилицу највише дискриминисани у Србији а вероватно и у свету.

Време је да кажемо

ДОСТА ЈЕ ДИСКРИМИНЦИЈЕ У СРБИЈИ НЕКОРИШЋЕЊЕМ ЋИРИЛИЦЕ!

Нећу да потпишем уговор на латиници

Странице

Нећу да потпишем уговор на латиници - Google+ Posts

2014-11-21

Да ли у Србији има дискриминације грађана по основу употребе/неупотребе ћириличног писма? Има! Има! Још како. И то у епским размерама.

Корисни линкови:

Додатни ресурси у вези употребе службеног језика и писма

Нема коментара:

Постави коментар