Нећу да потпишем уговор на латиници - Google+ Posts

Приказивање постова са ознаком Закон о раду. Прикажи све постове
Приказивање постова са ознаком Закон о раду. Прикажи све постове

2014-01-07

Хоћемо да уговори о раду буду на српском језику и на ћириличном писму


У току је јавна расправа у вези Нацрта закона о изменама и допунама закона о раду. Не улазећи у бројне контрадикторне ставове у јавности у вези наведеног Нацрта примећено је да је питање језика и писма у Закону о раду односно у Нацрту закона о изменама и допунама закона о раду нерегулисано.
Као грађани Србије жеља нам је да се питање употребе језика и писма у пословној комуникацији послодаваца и радника регулише у складу са у свету прихваћеним нормама односно да буде на службеном језику и службеном писму. У Србији је то српски језик и ћирилично писмо.
У жељи да се ова мањкавост досадашњих законских решења отклони  и не улазећи у то да ли је овај пропуст  случајан или намеран предложене су измене Нацрта закона о изменама и допунама закона о раду како следи у тексту ниже.
Јавна расправа о Нацрту закона о изменама и допунама Закона о раду спроводи се у периоду од 18. децембра 2013. године до 10. јануара 2014. године, за представнике државних органа, јавних служби, привредне субјекте, синдикате, удружења послодаваца, стручну јавност и друге заинтересоване учеснике. Учесници јавне расправе се позивају да у назначеном року, у посебно предвиђеном обрасцу за достављање коментара, доставе предлоге, сугестије, иницијативе и коментаре на електронску адресу: snezab@minrzs.gov.rs или писаним путем Министарству рада, запошљавања и социјалне политике, Београд, Немањина 22-26.
Документа везана за Јавну расправу су:


Име и презиме:

Име организације и институције(ако постоји):

Контакт телефон:

Е-пошта:

Датум: 8.1.2014.

1.      Општи коментари и сугестије, у односу на нацрт закона као целину или део закона на који се реферишете




2.      Назив и број члана у тексту нацрта и ваш предлог за измену
У члану 4 Нацрта закона о изменама и допунама закона о раду додати следећи став
У члану 30. ст. 1.  се мења и гласи
Радни однос заснива се уговором о раду на српском језику и ћириличном писму.

Тако да текст 4.  члана Нацрта  закона о изменама и допунама закона о раду  гласи
У члану 30. ст. 1.  се мења и гласи
Радни однос заснива се уговором о раду на српском језику и ћириличном писму.
У члану 30. ст. 3. и 4. мењају се и гласе:
„Уговор о раду закључује се најмање у два примерка од којих један задржава запослени и сматра се закљученим кад га потпишу запослени и послодавац.
Уговор о раду у име и за рачун послодавца закључује надлежни орган код послодавца, односно лице утврђено законом или општим актом послодавца или лице које они овласте.“



После члана 125. Нацрта закона о изменама и допунама закона о раду додаје се члан 125а који гласи

У члану 240. ст. 2.  се мења и гласи
Колективни уговор закључује се у писаном облику на српском језику и ћириличном писму.
После ове измене члан 240 закона о раду гласи

Члан 240.

(1) Колективним уговором, у складу са законом и другим прописом, уређују се права, обавезе и одговорности из радног односа, поступак измена и допуна колективног уговора, међусобни односи учесника колективног уговора и друга питања од значаја за запосленог и послодавца.
(2) Колективни уговор закључује се у писаном облику на српском језику и ћириличном писму.



3.      Образложење упућеног предлога за измену
Први разлог предложених измена је усаглашавање са чланом 10. Устава Републике Србије којим је уређено да је у службеној употреби у Србији српски језик и ћирилично писмо. Наведеним изменама доследно се уставна норма уграђује у Нацрт тако да се избегава двосмисленост тумачења јер је у неслужбеној, колоквијалној, употреби у Србији и латинично писмо. Наведеним изменама се допуњује и Закон о службеној употреби језика и писма ситуацијама које у њему нису обухваћене односно службени језик и службено писмо се на бази ових измена уводи у сферу која није њиме довољно прецизно обухваћена.
Други разлог је пракса свих европских држава да важи правило „једна држава, један службени језик, једно службено писмо“ чиме Србија постиже да се избегава коришћење два писма у једној важној сфери живота у којој се грађани Србије појављују.
Трећи разлог је препорука Заштитника грађана Републике Србије (дел.бр.  21306    датум 7. 11. 2011. Заштиник грађана Републике Србије) која се може наћи на адреси http://www.ombudsman.rs/attachments/1558_CIRILICA%20(2).doc и којом се
УТВРЂУЈЕ
Закон о службеној употреби језика и писама (у даљем тексту: Закон) не обезбеђује све потребне начине и мере за остваривање Уставом утврђене обавезе на службену употребу српског језика и ћириличког писма  у органима, односно организацијама које врше јавна овлашћења. 
Надзор над применом Закона и остваривањем обавезе државних органа да у раду примењују службену употребу српског језика и ћириличког писма у надлежности је министарстава, која не располажу потребним капацитетима за остваривање ове надлежности.
Законом о службеној употреби језика и писама нису прописане казнене мере ако орган, односно организација која врши јавна овлашћења не примењује и не спроводи службену употребу српског језика и ћириличког писма у складу са Законом.
С обзиром на утврђено, Заштитник грађана упућујe Министарству за људска и мањинска права, државну управу и локалну самоуправу
ПРЕПОРУКУ
Како би се остварила доследна примена Закона, а у циљу остваривања обавезе органа, односно организација које врше јавна овлашћења у примени службене употребе српског језика и ћириличког писма, потребно је да се обезбеди:
- Делотворно вршење надзора над применом Закона;
- Потребне мере које ће се примењивати према органу односно организацији која врши јавна овлашћења ако не поступа у складу са одредбама Закона, којима је регулисана службена употреба српског језика  и ћириличког писма.
Министарство за људска и мањинска права, државну управу и локалну самоуправу обавестиће Заштитника грађана, у складу са чланом 31. ставом 3. Закона о Заштитнику грађана, о предузетим мерама неопходним за спровођење препоруке најкасније у року од 60 дана, односно о разлозима због којих, евентуално, није поступио по препоруци.

Нема никаквог законског а ни другог историјског или цивилизацијског разлога за некоришћење јединог и Уставом загарантованог службеног писма, при чему велики број грађана вређа дискриминаторски однос према српској ћирилици и српској култури уопште. Уосталом и у Европи се чине велики напори у очувању националног идентитета и неотуђивог права грађана на своја етничка обележја, своју културу и духовну баштину, као и неотуђивог права на очување свога језика и писма. Наведеним изменама Нацрта постиже се да се у регулисању радних односа  користи један језик и једно писмо у складу са тежњама Србије да буде део Европске Уније.
Такође не треба занемарити да коришћењем српског језика и ћириличног писма додатно помажемо српске фирме јер су конкурентније на домаћем тржишту због избегавања неспоразума везаних за коришћење језика и писма у пословној комуникацији са запошљенима.