2015-10-24: Вече српске музике Љубе Манасијевића

У Српском Културном Центру у Београду 24.10.2015. одржано је вече српске музике Љубе Манасијевића поводом 25 година његовог стваралаштва
У програму су учествовали:

• Дејан Лазаревић - поета српски
• Ненад Станковић - певач,композитор,гитарист
• Снежана Краљ - појац духовне музике
• Дубравка Лонцовић и етно група СРМА 

 

У овом видео запису је немонтиран снимак.

2015-05-24: Дан словенске писмености и културе - Дан словенских просветитеља Ћирила и Методија

Данас је Дан словенских просветитеља Ћирила и Методија, Грка из Солуна, оснивача словенске књижевности и твораца првог словенског писма - глагољице. То писмо су створили прилагођавањем грчке азбуке словенским гласовним потребама на које су превели више црквених књига. Ширење писмености код Срба тесно је повезано са ширењем хришћанства. Све је почело 862. године, на захтев великоморавског кнеза Растислава, који је од византијског цара Михаила тражио учитеље који ће да проповедају на народном језику. Идеални за тај посао били су учени философ Константин и његов брат, игумaн Методије, родом из Солуна, у чијој је околини живело мноштво Словена. Браћа су знала њихов језик. Званично, Словени до тада нису имали писмо, па су Солунска браћа саставила азбуку (глагољицу), помоћу које су превела јеванђеља на словенски језик. Са тим преводима кренули су у моравскопанонску мисију – просветитељско дело међу словенским народима. Са књигама које је тамошњи народ разумео, проповед хришћанства ишла је много лакше. Преводили су и друге богослужбене књиге, и служили су литургију на словенском језику, такође су рукополагали и домаће свештенике. Тако су многи (моравски и панонски) Словени примили православну веру. Константин се замонашио и добио име Ћирило (Кирило). Солунска браћа су имала проблема са немачким, латинским свештенством, и већ ту је почела борба за превласт између римoкатоличанства и византијског православља. Били су и прогањани, а њихови ученици су наставили њихово дело, али у земљама Јужних Словена – у Бугарској и на Охриду. Најпознатији међу ученицима су свети Климент и Наум. Они су саставили друго, једноставније писмо – ћирилицу и назвали је према светом Ћирилу. Тако су словенска писменост, а са њом и хришћанска вера, делом са севера, из Паноније, а делом са југа, са Охрида, стигле и у Србију. Многи Срби, а најпре владари и властела,  поверовали су у Христа и примили хришћанску веру. Тадашњи догађаји се сматрају крштењем Србије.

Код Руса, Украјинаца, Бугара, Македонаца, Словака и Чеха дан светих Ћирила и Методија је културни Дан словенске писмености и културе. Код Православних народа обележава се 24. маја сваке године. Код Словака и Чеха обележава се 5. јула.

СКАНДАЛОЗНО: Скоро трећина установа културе од националног значаја не признаје уставни поредак Републике Србије

Анализом сајтова 52 установе културе од националног значаја долази се до скандалозног податка да њих 15 (29%) не признају уставни поредак Републике Србије.  

Наиме, ове ове установе културе на својим званичним сајтовима садржаје представљају јавности искључиво на латиници без могућности да се исти нађе и на ћирилици у складу с чланом 10 Устава Републике Србије и Законом о службеној употреби језика и писма у Републици Србији. То да 29% посматраних установа културе од националног значаја не поштује уставни поредак Републике Србије не може да буде случајно већ је део шире политике пузајуће латинизације да се грађани Србије не досете. Овим су у значајној мери ускраћена права грађана да у сопственој земљи буду обавештавани на службеном језику и службеном писму о раду установа које они финансирају и које су проглашене да су од националног значаја.

Просто је немогуће да надлежна министарства (Министарство културе и информисања  и Министарство правде и државне управе) не примете ту чињеницу и да не предузму ни једну меру због кршења закона и уставног поретка. Самим тим то је део ширег плана урушавања уставног поретка Републике Србије. У сваком случају наведено је део одређене политике коју треба препознати а одговорне у наведеним националним установама културе и министарствима примерено казнити у складу са законима. Такође је неопходна и политичка казна за партије чији челни људи нису препознали урушавање уставног поретка у 29% установа културе од националног значаја. 

Препуштамо читаоцима да сами додатно анализирају саставе управних и надзорних одбора и њихову политичку припадност и да донесу одговарајуће закључке у светлу предстојећих избора. 

Подаци за анализу су преузети са сајта Министарство културе и информисања.

Уколико је било пропуста у наведеној анализи бићемо захвални за корекцију.

Установе културе од националног значаја које имају сајт искључиво на латиници су:

Назив установе	Сајт
Галерија "Милан Коњовић"	http://konjovic.rs
Галерија савремене уметности, Ниш	http://www.gslunis.org
Гварнеријус	http://www.guarnerius.rs/
Дечије позориште Бошко Буха	http://www.boskobuha.rs/
Завод за заштиту споменика културе Ваљево	http://www.vaza.co.rs/
Звездара театар	http://www.zvezdarateatar.rs
Југоконцерт	http://www.jugokoncert.rs/
Матична библиотека "Љубомир Ненадовић" Ваљево	http://www.maticnabiblioteka-va.org.rs/
Међуопштински завод за заштиту споменика, Суботица	http://rs.heritage-su.org.rs/
Музеј историје Југославије	http://www.mij.rs/
Музеј примењене уметности	http://www.mpu.org.rs/
Музеј савремене уметности	http://www.msub.org.rs
Народно позориште Суботица	http://www.suteatar.org/
Природњачки музеј	http://www.nhmbeo.rs
Спомен-збирка Павла Бељанског	http://www.pavle-beljanski.museum/

Поред ових примера лоше праксе који говоре о драматичном урушавању националне културе у Србији и које треба хитно решити треба похвалити оне које поштују уставни поредак Републике Србије са становишта поштовања члана 10 Устава Републике Србије и Закона о службеној употреби језика и писма а то су:

Назив установе	Сајт
Ансамбл народних игара и песама "Коло"	http://www.kolo.rs
Архив Војводине	http://www.arhivvojvodine.org.rs/
Архив Југославије	http://www.arhivyu.rs/
Архив Србије	http://www.archives.org.rs/
Атеље 212	http://www.atelje212.rs/
Београдска филхармонија	http://www.bgf.rs/
Библиотека Матице српске, Нови Сад	http://www.bms.ns.ac.rs/
Галерија Матице српске	http://www.galerijamaticesrpske.rs/
Галерија слика "Сава Шумановић" Шид	http://savasumanovic.com/
Завод за заштиту споменика културе Ниш	http://www.zzsknis.rs/
Завод за проучавање културног развитка	http://www.zaprokul.org.rs
Завод за заштиту споменика културе Краљево	http://zavodkraljevo.rs/
Задужбина Илије М. Коларца	http://www.kolarac.rs/
Историјски архив Града Новог Сада	http://www.arhivns.rs/
Историјски музеј Србије	http://www.imus.org.rs/
Југословенска кинотека	http://www.kinoteka.org.rs
Музеј "Рас"	http://www.muzejras.org/
Музеј „Старо село” Сирогојно	http://www.sirogojno.org.rs
Музеј Војводине	http://www.muzejvojvodine.org.rs/
Музеј наивне и маргиналне уметности	http://www.naiveart.rs
Музеј науке и технике	http://www.muzejnt.rs
Музеј позоришне уметности Србије	http://www.mpus.org.rs
Народна библотека Србије	http://www.nb.rs/
Народни музеј Београд	http://www.narodnimuzej.rs/
Народни музеј Ваљево	http://www.museum.org.rs/
Народни музеј Краљево	http://nmkv.rs/
Народни музеј Топлице-Прокупље	http://muzejtoplice.org.rs/
Народни музеј Чачак	http://www.cacakmuzej.org.rs/
Народно позориште у Београду	http://www.narodnopozoriste.co.rs/
Покрајински завод за заштиту споменика културе	http://www.pzzzsk.rs/
Републички завод за заштиту споменика културе	http://www.heritage.gov.rs
Српско народно позориште	http://www.snp.org.rs/
Уметничка галерија "Надежда Петровић", Чачак	http://www.nadezdapetrovic.rs/
Универзитетска библиотека "Светозар Марковић"	http://www.unilib.bg.ac.rs/
Филмски центар Србије	http://www.fcs.rs
Центар за културу "Вук Караџић" Лозница	http://www.ckvkaradzic.org.rs/
Завод за заштиту споменика културе града Београда	http://beogradskonasledje.rs/

Светосавски апел: Хитно спречити даље разбијање и уништавање српске културе, језика и писма

Београд (пренето са Васељенска.ТВ)

Након саветовања и округлог стола одржаног 25. јануара 2014. године у Београду, показало се да има одговорних снага у српском народу које су постале свесне да је прекомпоновање нације по неким новим мерилима одавно почело и да се наставља несмањеном жестином. Закључено је да је почела да важи и нечувена тачка 6 немачког Бундестага о промени свести и промени историје српског народа, која додатно усложњава ионако тежак положај Србије и српског народа у целини, ма где се он налази.

Пружити отпор таковом наметању свести о свеукупној кривици коју треба да прихватимо без поговора, не само да је поставило огроман задатак пред државне институције, које својим нечињењем не само да нису дале одговарајући отпор нападима на српску нацију, језик и културу, већ су неке од њих отворено почеле и да преузимају и спроводе политику супротну интересима свога народа.

Зато је крајње време да се САНУ и Матица српска одрекну спровођења новосадског договора из 1954. године и осмишљеног српско-хрватског језичког заједништва, јер се настављањем такве језичке политике до краја урушавају српске националне институције и највеће вредности нације, као што су језик и писмо. Водеће установе нашег народа морају се одрећи спровођења језичке политике у име некадашњег југословенског заједништва, јер данас таква политика значи чисту кроатизацију српске културе и доводи целокупну нацију на нижи егзистенцијални ниво, погодан за прекомпоновање, доминацију и експлоатацију.

Стога је неопходно:

1-Да Матица српска измени постојећи Правопис српског језика (издање 2010. године) и изостави одредбу о о латинском писму као стандардном писму српског језика правдајући то последицом претходног српскохрватског језичког заједништва и прећуткујући да је то наметнуто Новосадским договором 1954. године, а да је латиница сада преузета као званично писмо Републике Хрватске.

2.Да САНУ престане са финансирањем, штампањем и издавањем српскохрватског речника, јер је то језик који више не постоји и који је наметнут уместо српског назива језика управо Новосадским договором. Вратити изворни назив: Речник српског књижевног и народног језика, како је он и започет да се издаје 1893. године.

3.Да се одмах укине Одбор за стандардизацију српског језика, јер је непознат његов начин формирања и рада, као и због спровођења језичке политике супротне Уставу Републике Србије и интересима српског народа. То је више него очигледно када се у њему и даље налазе представници Црногорске академије наука из Подгорице, који су директно одговорни за спровођење политике асимилације и дискриминације над српским народом у Црној Гори, а позвани су да одређују језичку, а тиме и културну политику у Србији. Одбор је такође одобрио и крађу српског језика на територији Републике Србије нарушавајући тиме и интегритет и суверенитет државе, супротно свим међународним лингвистичким правилима.

4.Престати са поделом српског језика на службени, јавни и приватни чиме српска азбука као духовно богатство српског народа на којој је записано све највредније у нашој историји, једно од најсаврешенијих писама на планети, са правилом једно слово један глас, остаје да се чува у гету државних органа, установа и јавних предузећа под присилом, док се званично писмо Латина (како му и само име говори), као званично писмо суседне Републике Хрватске, приказује у пуном животу у такозваној јавној употреби, иако је на територију Србије стигло први пут 1915. године на бајонетима аустро-угарских војника и представља симбол окупације.

5.Израдити потпуно нов Закон о језику и писму, сходно препорукама заштитника грађана од 7.11. 2011. бр. 21306, којима је јасно утврђена дискриминација српског народа: „Закон о службеној употреби језика и писма не обезбеђује све потребне мере за остваривање Уставом утврђене обавезе на службену употребу српског језика и ћириличног писма… јер тим законом нису прописане казнене одредбе за оне органе који не поштују закон“.

6.Да САНУ, Филолошки факултет и Матица српска недвосмислено потврде недељивост српског језика као највеће нематеријалне духовне народне баштине и сходно томе јавно се одреде према крађи и преименовању српског језика, као и према дискриминацији српског народа у Републици Српској, коме је истовремено ткзв. међународна заједница одузела право да свој језик назива српским. Питање српског језика и ћирилице је државно и национално питање прворазредног значаја и нема никавог разлога да се и даље језичка политика добровољно кроатизује. Српска култура никако не може бити подређена циљевима и потребама Загреба и никако се не може доводити у инфериоран положај као својеврсна хрватска поткултура. Напротив, потребно је да се ради историјске истине и дубровачка књижевност заштити као српска и коначно уврсти у српску културну баштину и као таква изучава у школском систему.

Захтевамо:

Неопходно је да САНУ и Матица српска почну да предузимају одговарајуће мере заштите српских националних интереса, пре свега српске културе, српског језика и српске азбуке и да као водеће националне установе коначно одбаце некада југословенски, а данас нескривени кроатистички начин свога деловања, упркос истовременом отвореном прогону и ћирилице и српског народа у Хрватској и РСК.

Закључак:

Уколико САНУ и Матица српска наставе да спроводе досадашњу језичку и културну политику супротну интересима свога народа, то ће значити да су ове институције недостојне да носе одређење «Српска», да су недостојне свога имена српског народа, његове историје и традиције, као што су и недостојне својих часних оснивача, врлих српских синова, па ћемо бити приморани да покренемо ширу друштвену акцију ради заштите ових институција и њиховом повратку циљевима због којих су и основане – а то је да служе свом српском роду.

Миодраг Којић / Ћирилица Београд

Објави by Нећу да потпишем уговор на латиници.

Реаговање с поводом- Избори директора установа културе у Србији

Нови министар културе Иван Тасовац изјавио је да је од управних одбора установа културе захтевао да већ од 1. октобра распишу јавне конкурсе за директоре. Ова његова изјава је повод за ово реаговање.

Иван Тасовац је освежење у нашој политици својом непосредношћу, јасноћом излагања и жељом да јавност коначно добије приступ ономе што се дешава у култури. Досадашње његове изјаве охрабрују и његове иницијативе треба подржати мада је јасно да му неће бити лако.

У вези јавних конкурса изјавио је “Захтевам да сваки корак у том процесу буде јаван, дакле изложен оку медија чиме ће управни одбори у правом смислу речи преузети јавну одговорност за свој избор”, каже он у првом интервјуу откако је ступио на дужност министра.

Сваки кандидат биће, како је навео Тасовац, обавезан да управном одбору и запосленима у установи за коју се кандидује представи свој програм, који ће, такође, бити јавно објављен.

“Као министар нећу се мешати у њихов избор, али ћу се веома мешати ако оваква процедура буде изневерена, посебно ако њихов рад не буде јаван. Држим да је тај принцип рада, укључивање јавности, и одговорност, која из тога произлази први корак ка истинском успостављању суверенитета институција у култури”, каже Тасовац.

Овде одмах треба рећи да ће његова иницијатива у старту доживети неуспех ако се све препусти класичним  медијима  без могућности да и јавност која не уважава превише класичне медије не буде укључена у процес избора директора установа културе.

Класични медији посматрају само неке аспекте догађаја у складу са својом уређивачком политиком и нужно филтрирају информације што се своди на манипулацију јавним мњењем. Да би се то избегло, на овом нивоу технолошког развоја је то могуће, нужно је предузети кораке који ће обезбедити да целокупни процес избора директора установа културе буде потпуно транспарентан.

Предлаже се следеће:

1. Да сви конкурси за директоре установа културе буду објављени на сајту Министарства културе
2. Да после закључења конкурса све пријаве кандидата буду јавно публиковане на сајту Министарства културе и то на такав начин да о свакој пријави постоји могућност јавног коментарисања како програма кандидата тако и биографије кандидата
3. У јавном позиву треба свакако истаћи и неке минималне захтеве за кандидате а и минималне техничке захтеве за програм кандидата за место директора установе културе.

Биографија кандидата за директора  установа културе треба да садржи барем следеће:

• општи захтеви предвиђени законом
• специфични захтеви везани за конкретну установу културе
• изјаву да кандидат за директора није кршио Устав и законе  Републике Србије и да је у досадашњем раду уважавао културну баштину Србије.

Програм кандидата за директора установе културе требало би да садржи барем следеће елементе

• Личну визију установе културе на чијем челу жели да буде
• Мисију установе културе
• Стратешки циљеви
• Приоритетни циљеви
• Препознате мере за достизање циљева
• Мере које је могуће реализовати у току мандата
• Начин реализације мера које планира да реализује у току свог мандата са индикаторима за праћење
• Акциони план

Пошто је у неким установама културе постало уобичајено да се крше закони и да се занемарује културно наслеђе Србије  у старту треба спречити да не буду изабрани кандидати који су досада били на одговорним функцијама у установама културе а себи су дозволили луксуз да се према културној баштини Србије и према правном поретку Републике Србије не односе  са дужним поштовањем. Наиме, у значајном броју установа културе укинут је правни поредак Србије непоштовањем члана 10 Устава Србије и Закона о употреби службеног језика и писма. Недопустиво је да неко ко је дозволио ерозију правног поретка за време свог мандата на челу неке установе културе добије прилику да се и даље руга и правном поретку Републике Србије и традицији у вези употребе језика и писма. У условима за избор директора установа културе једноставно треба забранити да буду изабрани директори који су дозволили да за време њиховог мандата сајт установе буде само на латиници или да се у службеној комуникацији установе иста искључиво користи јер је тиме прекршен и Устав Републике Србије и Закон о употреби службеног језика и писма.

Пошто је наведено лако проверљиво у старту треба спречити реизбор оних који су се о законе и културном наслеђу Србије огрешили.

Ово су само неке од идеја које могу да се допуне и другим које ће омогућити да установе културе добију место које заслужују ако ништа друго зато што их финансирају грађани Србије а не грађани неких других држава.