Коментари на јавно објављени Нацрт Закона о заштити потрошача у оквиру јавне расправе

Mинистaрствo спoљнe и унутрaшњe тргoвинe и тeлeкoмуникaциja пoкрeнуло је јaвну рaспрaву рaди прибaвљaњa мишљeњa стручне и шире jaвнoсти o Нацрту закона о заштити потрошача. Јавнa рaспрaвa o Нацрту закона трajaћe oд  27. септембра дo 27. октобра 2013. гoдинe. Без обзира што још има времена за коментарисање редакцији блога "Нећу да потпишем уговор на латиници"  стигао је модел коментара на овај Нацрт који прилажемо.

У нацрту новог Закона о заштити потрошача говори се о употреби српског језика али ни једном о писму на коме ће се комуницирати. Знамо да то није безначајно и стога је коментар Нацрта концентрисан на језичко питање односно на коришћење српског језика и ћириличног писма.

Усвајањем предложених измена  сви би грађани Србије били равноправно заштићени и у комерцијалним трансакцијама комуницирали би на српском језику и ћириличном писму.

Целисходно је да што већи број грађана упути сличне коментаре да би се законодавцима показало да нам је стало до употребе српског језика и ћириличног писма. 

После усвајања овог закона ништа неће бити исто као пре са становишта употребе језика и писма.

Нацрт овог закона се налази на линку Нацрт Закона о заштити потрошача 

Комeнтaри и сугeстиje у вeзи сa прeдмeтoм jaвнe рaспрaвe мoгу сe пoслaти у писaнoм oблику на e-mail aдрeсу: nevena.praizovic@mtt.gov.rs или на адресу Министарства, Немањина 22-26, Београд.

Свесни смо да ће отпори  овим изменама бити жестоки, пре свега у редовима увозника а то значи најбогатијих предузетника Србије који неће жалити новца у кампањи да латиница опстане. Разлог је прост: ПРОФИТ. Дозвољавањем да се доминантно користити латиница смањују се трошкови за локализацију производа и услуга. Трошкови локализације су у суштини задирање у профит предузетника јер на тржишту Србије не могу са вишим ценама да компензују те трошкове јер постоје домаће фирме које те трошкове немају. Банке више неће моћи да дозволе да трансакције не могу да се врше на ћириличном писму јер им је јефтиније да без измена користе софтвер који је негде другде реализован већ ће морати да ангажују домаће стручњаке који ће извршити прилагођавање за наше тржиште коришћењем ћириличног писма.
Такође нећемо више бити малтретирани због захтева да уговор, декларација, упутство за коришћење,  назив производа, реклама, или обавештење у трговини буду на ћирилици и нико више неће моћи да нас назове националистом, фашистом или неким другим погрдним називом само зато што тражимо да уговор, декларација, упутство за коришћење,  назив производа, реклама, или обавештење у трговини буду на ћирилици. После ових измена ми само тражимо наша права по основу Закона о заштити права потрошача у складу са највишим нормама у ЕУ.
Имајући у виду могуће отпоре некa се дигне и кука и мотика у Србији да се изборимо да називи производа, уговори и упутства, декларације производа, натписи и обавештења у радњама,  рекламе и други документи о производима и услугама буду на српском језику и ћириличном писму. Ако сада не успемо сахранићемо и српски језик и ћирилично писмо.
А коментари треба да буду масовни и у што већем броју треба их упутити на наведену адресу епоште а и обичном препорученом поштом.

Поставља се питање како поступити?

На првом месту у што већем броју треба послати коментаре и сугестије на наведену адресу јер се постиже ефекат петиције. Важно је и да ваш коментар упућен Mинистaрству спoљнe и унутрaшњe тргoвинe и тeлeкoмуникaциja буде јавно публикован преко друштвених мрежа са позивом вашим пријатељима да они ураде исто, ако ништа друго бар да прекопирају  коментар уз измену податка о пошиљаоцу и да га упуте на остављену адресу.

Али ни то неће бити довољно јер ће притисци на Владу и Парламент бити жестоки јер ће се губици у профитима увозничког лобија (картела) због ћирилизације мерити у десетинама милиона ако не и у стотинама милиона евра па је неопходно наш став појачати и дописом Влади Србије, посланичким  групама, политичким партијама, итд. Али о томе у другом посту.
Коментаре могу да упуте сви грађани Србије, сва удружења, сва предузећа и остала правна лица.
Стога позивамо све грађане, сва удружења без обзира на делатност (књижевна, културно-уметничка, за заштиту људских права, удружења ветерана, удружења за неговање традиције ослободилачких ратова, итд.), све предузетнике, сва предузећа  и остале који препознају значај српског језика и ћириличног писма у Србији у пословним трансакцијама.
Прилажемo модел коментара који можете да преузмете са линка. Допишите оно што сматрате да је целисходно поготово у делу образложења.

---

Mинистaрствo спoљнe и унутрaшњe тргoвинe и тeлeкoмуникaциja

Немањина 22-26

11000 Београд

Епошта: nevena.praizovic@mtt.gov.rs

Предмет: Коментари на јавно објављени Нацрт Закона о заштити потрошача у оквиру јавне расправе

Поштовани,

На основу јавно објављеног позива на Вашем сајту, достављамо вам благовремен коментар на објављени нацрт Закона о заштити потрошача (у даљем тексту Нацрт).

Наш коментар је подељен у 2. дела и то: 1. Предлози измена текста Нацрта; и 2. Образложење предложених измена.

1. Предлози измена текста Нацрта

Члан 1.

У члану 16, став 1 после дела текста „на српском језику“ унети допуну текста тако да после наведених речи стоји  „и ћириличном писму“ тако да наведени став гласи

Пре него што се потрошач обавеже уговором или одговарајућом понудом за закључивање уговора, трговац је дужан да потрошача на јасан и разумљив начин, на српском језику и ћириличном писму, обавести о следећим подацима, уколико они нису очигледни из контекста:

Члан 2.

У члану 23, став 1, тачка 8 после дела текста „пратеће услуге на језику“ унети допуну текста тако да после наведених речи стоји  „и писму“ тако да наведени став гласи

8) пропуштање трговца да потрошача, пре него што прихвати понуду, на јасан начин обавести да ће му након продаје одређеног производа пружити пратеће услуге на језику и писму који нису у службеној употреби у Републици Србији;

Члан 3.

У члану 29, став 7 после дела текста „на српском језику“ унети допуну  текста тако да после навдених речи стоји  „и ћириличном писму“ тако да наведени став гласи

Трговац је дужан да податке из ст 1. и 6. овог члана пружи потрошачу на српском језику и ћириличном писму.

Члан 4.

У члану 33, став 1 после дела текста „на српском језику“ унети допуну  текста тако да после наведених речи стоји  „и ћириличном писму“ тако да наведени став гласи

Код уговора који су закључени изван пословних просторија, трговац је дужан да достави потрошачу обавештење из члана 29. став 1. овог закона у писаној форми или, само ако се потрошач са тиме сагласи, на другом трајном носачу записа. Ово обавештење мора да буде написано читко, на једноставан и разумљив начин, на српском језику и ћириличном писму.

Члан 5.

У члану 43, став 3 после дела текста „на српском језику“ унети допуну  текста тако да после наведених речи стоји  „и ћириличном писму“ тако да наведени став гласи

Ако је потрошач изричито пристао на оглашавање телефоном, факсом, електронском поштом или другим средствима комуникације на даљину, трговац је дужан да пре него што учини оглашавање одређене робе или услуге, на јасан и недвосмислен начин, на српском језику и ћириличном писму, обавести потрошача о комерцијалној сврси активности.

Члан 6.

У члану 52, став 3 после дела текста „на српском језику“ унети допуну  текста тако да после наведених речи стоји  „и ћириличном писму“ тако да наведени став гласи

Садржај упутстава и документације која се даје потрошачу мора бити сачињен у складу са прописима, на јасан и читљив начин, на српском језику и ћириличном писму, а када је превод у питању истоветан изворном тексту тако да за потрошача буде лако разумљив.

Члан 7.

У члану 60, став 2 после дела текста „на српском језику“ унети допуну  текста тако да после наведених речи стоји  „и ћириличном писму“ тако да наведени став гласи

Гарантни лист је исправа у писаном или електронском облику, односно на другом трајном носачу записа, која на српском језику и ћириличном писму садржи све податке из гаранције, наведене на јасан и читљив начин, лако разумљивим језиком, а нарочито податке о:

Члан 8.

У члану 91, став 3 после дела текста „на српском језику“ унети допуну  текста тако да после наведених речи стоји  „и ћириличном писму“ тако да наведени став гласи

У уговору морају на јасан и разумљив начин, на српском језику и ћириличном писму, да буду наведени сви услови релевантни за коришћење услуге.

Члан 9.

У члану 170, став 1, тачка 19 после дела текста „пре продаје комуницирао на“ унети допуну  текста тако да после наведених речи стоји  „српском језику и ћириличним писмом“ уз брисање дела текста „језику који није у званичној употреби у Републици Србији „ тако да наведени тачка гласи

19) преузме обавезу пружања пратеће услуге након продаје одређеног производа потрошачу са којим је пре продаје комуницирао на српском језику и ћириличним писмом, а након продаје му нуди пружање пратећих услуга само на неком другом језику, о чему није на јасан начин обавестио потрошача пре него што се потрошач обавезао, супротно члану 23. став 1. тачка 8) овог закона;

 2. Образложење предложених измена

Први разлог предложених измена је усаглашавање са чланом 10. Устава Републике Србије којим је уређено да је у службеној употреби у Србији српски језик и ћирилично писмо. Наведеним изменама доследно се уставна норма уграђује у Нацрт тако да се избегава двосмисленост тумачења јер је у неслужбеној, колоквијалној, употреби у Србији и латинично писмо. Наведеним изменама се допуњује и Закон о службеној употреби језика и писма ситуацијама које у њему нису обухваћене односно службени језик и службено писмо се на бази ових измена уводи у комерцијалну сферу која није њиме обухваћена.

Други разлог је пракса свих европских држава да важи правило „једна држава, један језик, једно писмо“ чиме Србија постиже да се избегава коришћење два писма у једној важној сфери живота у којој се грађани Србије појављују као потрошачи.

Предложеним изменама Нацрта не спречава се употреба латинице јер сви актери обухваћени Нацртом имају могућност да поред текста на српском језику и ћириличном писму користе и друге језике и друга писма како процене да им је целисходно на тржишту. Једино се примат у правном промету даје српском језику и ћириличном писму као обавезујућим у складу са Уставом Републике Србије.

Нема никаквог законског а ни другог историјског или цивилизацијског разлога за некоришћење јединог и Уставом загарантованог службеног писма, при чему велики број грађана вређа дискриминаторски однос према српској ћирилици и српској култури уопште. Уосталом и у Европи се чине велики напори у очувању националног идентитета и неотуђивог права грађана на своја етничка обележја, своју културу и духовну баштину, као и неотуђивог права на очување свога језика и писма. Наведеним изменама нацрта постиже се да се у комерцијалној сфери користи један језик и једно писмо у складу са тежњама Србије да буде део Европске Уније.

Латиница (Гајева  латиница, гајевица) је ортографски хрватска  латиница и по међународном стандарду  ISO 12199 (Alphabetical ordering of multilingual terminological and lexicographical data represented in the Latin alphabet ) међу језицима који користе латинична слова не наводи се српски језик. Пошто је Хрватска регистровала хрватски језик својом латиницом (која се и даље неслужбено користи у Србији у правно необавезујућим, неслужбеним, ситуацијама), све што се напише на таквој гајевој латиници се књижи као хрватска културна баштина. Ушавши ове године у Европску унију Хрватска  је тамо регистровала свој језик и писмо на основу члана 12 Устава Хрватске. У информационим технологијама по међународној пракси, језици се означавају само по њиховом називу, јер ту важи правило један језик – једно писмо. И тако све што се постави у електронској форми на латиници (хрватској) у свету информационих технологија се такође третира да је написано на хрватском језику, а само што је написано  на ћирилици (српској) сматра се да је написано српским језиком. Из тих разлога тек се предложеним изменама Нацрта пружа пуна подршка српским произвођачима и српској индустрији да буду препознатљиви у свету.

Такође не треба занемарити да коришћењем српског језика и ћириличног писма додатно помажемо српску привреду јер је она конкурентнија на домаћем тржишту због неопходности да страни испоручиоци роба и услуга изврше локализацију својих производа и услуга односно да запосле домаће раднике који знају српски језик и ћирилично писмо за потребе локализације. Што се тиче наступа српских фирми на страним тржиштима оне ионако морају да врше прилагођавање својих производа и услуга тим тржиштима. Ако наше фирме морају да се прилагођавају страним тржиштима онда нека се и стране фирме прилагоде условима на тржишту Србије чиме се постиже фер робна размена.

Срдачан поздрав.

С поштовањем,