ХИТНО (рок је 3. јул): Јавна расправа поводом Нацрта документа „Смернице за израду веб презентација органа државне управе и јединица локалне самоуправе в 5.0“

У току је јавна расправа поводом Нацрта документа „Смернице за израду веб презентација органа државне управе и јединица локалне самоуправе в 5.0. Данас смо сазнали за исту и текст са сајта еУправа гласи.

У поступку усаглашавања припремљеног текста Нацрта документа “Смернице за израду веб презентација органа државне управе и јединица локалне самоуправе в 5.0“, Дирекција за електронску управу, орган у саставу Министарства државне управе и локалне самоуправе спроводи јавну расправу у периоду од 18.06. до 03.07.2014. године.
Нацрт документа који је предмет јавне расправе је израдила Радна група у чијем саставу су, поред представника Министарства и Дирекције, учествовали представници Министарства унутрашњих послова, Министарства одбране, Министарства трговине, туризма и телекомуникација, Управе за заједничке послове републичких органа и Министарства правде.
Примедбе, предлози и сугестије достављају се електронским путем на имејл адресу snezana.raicevic@deu.gov.rs на националном Порталу еУправа, факсом на број телефона +381 11 3341 885 или поштом Дирекција за електронску управу - Министарство државне управе и локалне самоуправе, Дечанска 8а, Београд. Централну јавну расправу на Нацрт документа “Смернице за израду веб презентација органа државне управе и јединица локалне самоуправе в 5.0“, организоваће Дирекција за електронску управу, орган у саставу Министарства државне управе и локалне самоуправе, у форми округлог стола, који ће се одржати 03. јула 2014. године са почетком у 10:30 часова, Палата Србија у Београду, сала „Београд“, улица Булевар Михајла Пупина 2 – централни улаз. 
Пријаве слати на имејл адресу: smernice@deu.gov.rs 

На скупу ће као суорганизатор Едукациони центар уз подршку USAID-а, Института за одрживе заједнице и Националног демократског института, представити „Истраживања о трошковима и уштедама које настају коришћењем централизованих решења“ и „Истраживање потреба локалних самоуправа и организација цивилног друштва о развоју нових еУслуга“.

• Смернице: Smernice_v5.pdf
• Извештај Влади: IZVESTAJ_VLADI.pdf

Имајући у виду предложена решења један читалац предлаже следеће прецизирање члана 3.3.  Језик и писмо веб презентације. Предлажемо да што већи број заступника ћирилице пошаље свој коментар на наведену адресу (епошта: snezana.raicevic@deu.gov.rs) јер то може помоћи значајном побољшању наведеног текста

Текст предлога коментара гласи:

Дирекција за електронску управу - Министарство државне управе и локалне самоуправе

Дечанска 8а,

11000 Београд.

Факс: +381 11 3341 885

Е-пошта: snezana.raicevic@deu.gov.rs

Предмет: Коментари на јавно објављени Нацрт документа „Смернице за израду веб презентација органа државне управе и јединица локалне самоуправе в 5.0“

Поштовани,

На основу јавно објављеног позива на Вашем сајту, достављамо  Вам благовремен коментар на објављени Нацрта документа „Смернице за израду веб презентација органа државне управе и јединица локалне самоуправе в 5.0“

Образложење предложених измена.

1. Предлози измена текста Нацрта

Предлажемо следеће измене у поглављу 3.3. Језик и писмо веб презентације

Интернет презентације органа државне управе и јединица локалне самоуправе мора да буду на српском језику и на ћириличком писму.

Интернет презентације могу да имају подршку за више алфабета (ћирилично за српски језик а остала према језицима, са могућношћу избора). Српска верзија интернет презентације и на осталим језицима треба да су идентичног садржаја.

Интернет презентације органа државне управе и јединица локалне самоуправе могу се израдити и на језику националних мањина у складу са језицима који су у службеној употреби на територији која обухвата седиште органа, уколико се располаже техничким и финансијским средствима за објављивање и редовно ажурирање ових верзија веб презентација.

Препоручује се да презентација поседује и верзију на најмање једном страном језику. Наиме, веб презентација израђена на страном језику треба да буде идентична интернет презентацији израђеној на српском језику, али може да садржи делове који су прилагођени потребама корисника са другог говорног подручја.

Претрага на презентацији по кључним речима треба да буде омогућена на језику и писму верзије интернет презентације на којој се посетилац у том тренутку налази.

Обавеза је да се сав садржај презентације уноси на ћириличном алфабету, а да се омогући транслитеризација и генерисање на другим језицима. На тај начин ће се избећи неразумевање страних речи написаних у оригиналу, нпр. на енглеском, француском, руском или кинеском језику, као и недоследности у погледу идентичности садржаја на оба алфабета.

   

 2. Образложење предложених измена

Први разлог предложених измена је доследно усаглашавање са чланом 10. Устава Републике Србије којим је уређено да је у службеној употреби у Србији српски језик и ћирилично писмо. Наведеним изменама доследно се уставна норма уграђује у Нацрт тако да се избегава двосмисленост тумачења. Наведеним изменама се доследно поштује и Закон о службеној употреби језика и писма.

Латиница (Гајева  латиница, гајевица) је ортографски хрватска  латиница и по међународном стандарду  ISO 12199 (Alphabetical ordering of multilingual terminological and lexicographical data represented in the Latin alphabet ) међу језицима који користе латинична слова не наводи се српски језик. Пошто је Хрватска регистровала хрватски језик својом латиницом (која се и даље неслужбено користи у Србији у правно необавезујућим, неслужбеним, ситуацијама), све што се напише на таквој гајевој латиници се књижи као хрватска културна баштина. Ушавши ове године у Европску унију Хрватска  је тамо регистровала свој језик и писмо на основу члана 12 Устава Хрватске. У информационим технологијама по међународној пракси, језици се означавају само по њиховом називу, јер ту важи правило један језик – једно писмо. И тако све што се постави у електронској форми на латиници (хрватској) у свету информационих технологија се такође третира да је написано на хрватском језику, а само што је написано  на ћирилици (српској) сматра се да је написано српским језиком. Из тих разлога тек се предложеним изменама Нацрта пружа пуна подршка српским произвођачима и српској индустрији да буду препознатљиви у свету.

Разлог за предлог измене је и препорука Заштитника грађана Републике Србије (дел.бр.  21306    датум 7. 11. 2011. Заштиник грађана Републике Србије) која се може наћи на адреси http://www.ombudsman.rs/attachments/1558_CIRILICA%20(2).doc и којом се

УТВРЂУЈЕ Закон о службеној употреби језика и писама (у даљем тексту: Закон) не обезбеђује све потребне начине и мере за остваривање Уставом утврђене обавезе на службену употребу српског језика и ћириличког писма  у органима, односно организацијама које врше јавна овлашћења.  Надзор над применом Закона и остваривањем обавезе државних органа да у раду примењују службену употребу српског језика и ћириличког писма у надлежности је министарстава, која не располажу потребним капацитетима за остваривање ове надлежности. Законом о службеној употреби језика и писама нису прописане казнене мере ако орган, односно организација која врши јавна овлашћења не примењује и не спроводи службену употребу српског језика и ћириличког писма у складу са Законом. С обзиром на утврђено, Заштитник грађана упућујe Министарству за људска и мањинска права, државну управу и локалну самоуправу ПРЕПОРУКУ Како би се остварила доследна примена Закона, а у циљу остваривања обавезе органа, односно организација које врше јавна овлашћења у примени службене употребе српског језика и ћириличког писма, потребно је да се обезбеди: - Делотворно вршење надзора над применом Закона; - Потребне мере које ће се примењивати према органу односно организацији која врши јавна овлашћења ако не поступа у складу са одредбама Закона, којима је регулисана службена употреба српског језика  и ћириличког писма. Министарство за људска и мањинска права, државну управу и локалну самоуправу обавестиће Заштитника грађана, у складу са чланом 31. ставом 3. Закона о Заштитнику грађана, о предузетим мерама неопходним за спровођење препоруке најкасније у року од 60 дана, односно о разлозима због којих, евентуално, није поступио по препоруци.

С поштовањем,

Хоћемо да уговори о раду буду на српском језику и на ћириличном писму

У току је јавна расправа у вези Нацрта закона о изменама и допунама закона о раду. Не улазећи у бројне контрадикторне ставове у јавности у вези наведеног Нацрта примећено је да је питање језика и писма у Закону о раду односно у Нацрту закона о изменама и допунама закона о раду нерегулисано.

Као грађани Србије жеља нам је да се питање употребе језика и писма у пословној комуникацији послодаваца и радника регулише у складу са у свету прихваћеним нормама односно да буде на службеном језику и службеном писму. У Србији је то српски језик и ћирилично писмо.

У жељи да се ова мањкавост досадашњих законских решења отклони  и не улазећи у то да ли је овај пропуст  случајан или намеран предложене су измене Нацрта закона о изменама и допунама закона о раду како следи у тексту ниже.

Јавна расправа о Нацрту закона о изменама и допунама Закона о раду спроводи се у периоду од 18. децембра 2013. године до 10. јануара 2014. године, за представнике државних органа, јавних служби, привредне субјекте, синдикате, удружења послодаваца, стручну јавност и друге заинтересоване учеснике. Учесници јавне расправе се позивају да у назначеном року, у посебно предвиђеном обрасцу за достављање коментара, доставе предлоге, сугестије, иницијативе и коментаре на електронску адресу: snezab@minrzs.gov.rs или писаним путем Министарству рада, запошљавања и социјалне политике, Београд, Немањина 22-26.

Документа везана за Јавну расправу су:

• Нацрт закона о о изменама и допунама Закона о раду
• Програм јавне расправе
• Образац коментари на Нацрт закона о о изменама и допунама Закона о раду 

Текст предложених измена је следећи (може се преузети и са линка у Ворд формату):

Име и презиме: Име организације и институције(ако постоји): Контакт телефон: Е-пошта: Датум: 8.1.2014.

1.      Општи коментари и сугестије, у односу на нацрт закона као целину или део закона на који се реферишете

2.      Назив и број члана у тексту нацрта и ваш предлог за измену

У члану 4 Нацрта закона о изменама и допунама закона о раду додати следећи став У члану 30. ст. 1.  се мења и гласи Радни однос заснива се уговором о раду на српском језику и ћириличном писму. Тако да текст 4.  члана Нацрта  закона о изменама и допунама закона о раду  гласи У члану 30. ст. 1.  се мења и гласи Радни однос заснива се уговором о раду на српском језику и ћириличном писму. У члану 30. ст. 3. и 4. мењају се и гласе: „Уговор о раду закључује се најмање у два примерка од којих један задржава запослени и сматра се закљученим кад га потпишу запослени и послодавац. Уговор о раду у име и за рачун послодавца закључује надлежни орган код послодавца, односно лице утврђено законом или општим актом послодавца или лице које они овласте.“ После члана 125. Нацрта закона о изменама и допунама закона о раду додаје се члан 125а који гласи У члану 240. ст. 2.  се мења и гласи Колективни уговор закључује се у писаном облику на српском језику и ћириличном писму. После ове измене члан 240 закона о раду гласи Члан 240. (1) Колективним уговором, у складу са законом и другим прописом, уређују се права, обавезе и одговорности из радног односа, поступак измена и допуна колективног уговора, међусобни односи учесника колективног уговора и друга питања од значаја за запосленог и послодавца. (2) Колективни уговор закључује се у писаном облику на српском језику и ћириличном писму.

3.      Образложење упућеног предлога за измену

Први разлог предложених измена је усаглашавање са чланом 10. Устава Републике Србије којим је уређено да је у службеној употреби у Србији српски језик и ћирилично писмо. Наведеним изменама доследно се уставна норма уграђује у Нацрт тако да се избегава двосмисленост тумачења јер је у неслужбеној, колоквијалној, употреби у Србији и латинично писмо. Наведеним изменама се допуњује и Закон о службеној употреби језика и писма ситуацијама које у њему нису обухваћене односно службени језик и службено писмо се на бази ових измена уводи у сферу која није њиме довољно прецизно обухваћена. Други разлог је пракса свих европских држава да важи правило „једна држава, један службени језик, једно службено писмо“ чиме Србија постиже да се избегава коришћење два писма у једној важној сфери живота у којој се грађани Србије појављују. Трећи разлог је препорука Заштитника грађана Републике Србије (дел.бр.  21306    датум 7. 11. 2011. Заштиник грађана Републике Србије) која се може наћи на адреси http://www.ombudsman.rs/attachments/1558_CIRILICA%20(2).doc и којом се УТВРЂУЈЕ Закон о службеној употреби језика и писама (у даљем тексту: Закон) не обезбеђује све потребне начине и мере за остваривање Уставом утврђене обавезе на службену употребу српског језика и ћириличког писма  у органима, односно организацијама које врше јавна овлашћења.  Надзор над применом Закона и остваривањем обавезе државних органа да у раду примењују службену употребу српског језика и ћириличког писма у надлежности је министарстава, која не располажу потребним капацитетима за остваривање ове надлежности. Законом о службеној употреби језика и писама нису прописане казнене мере ако орган, односно организација која врши јавна овлашћења не примењује и не спроводи службену употребу српског језика и ћириличког писма у складу са Законом. С обзиром на утврђено, Заштитник грађана упућујe Министарству за људска и мањинска права, државну управу и локалну самоуправу ПРЕПОРУКУ Како би се остварила доследна примена Закона, а у циљу остваривања обавезе органа, односно организација које врше јавна овлашћења у примени службене употребе српског језика и ћириличког писма, потребно је да се обезбеди: - Делотворно вршење надзора над применом Закона; - Потребне мере које ће се примењивати према органу односно организацији која врши јавна овлашћења ако не поступа у складу са одредбама Закона, којима је регулисана службена употреба српског језика  и ћириличког писма. Министарство за људска и мањинска права, државну управу и локалну самоуправу обавестиће Заштитника грађана, у складу са чланом 31. ставом 3. Закона о Заштитнику грађана, о предузетим мерама неопходним за спровођење препоруке најкасније у року од 60 дана, односно о разлозима због којих, евентуално, није поступио по препоруци. Нема никаквог законског а ни другог историјског или цивилизацијског разлога за некоришћење јединог и Уставом загарантованог службеног писма, при чему велики број грађана вређа дискриминаторски однос према српској ћирилици и српској култури уопште. Уосталом и у Европи се чине велики напори у очувању националног идентитета и неотуђивог права грађана на своја етничка обележја, своју културу и духовну баштину, као и неотуђивог права на очување свога језика и писма. Наведеним изменама Нацрта постиже се да се у регулисању радних односа  користи један језик и једно писмо у складу са тежњама Србије да буде део Европске Уније. Такође не треба занемарити да коришћењем српског језика и ћириличног писма додатно помажемо српске фирме јер су конкурентније на домаћем тржишту због избегавања неспоразума везаних за коришћење језика и писма у пословној комуникацији са запошљенима.

 

Коментари на Нацрт закона о изменама и допунама Закона о електронским комуникацијама

Јавна расправа о Нацрту закона о изменама и допунама Закона о електронским комуникацијама су публиковни на сајту Mинистaрства спoљнe и унутрaшњe тргoвинe и тeлeкoмуникaциja на адреси. Више грађана је подржало иницијативу да се у наведеном закону уграде одредбе везане за коришћење ћирилице и користимо прилику да им се захвалимо.

Коментари су и на линковима:

• Анем
• Безбедносно информативна агенција
• Дејан Поповић
• Горан Грубор
• Милан Милошевић
• Миленко Цветиновић
• Повереник за информације од јавног значаја
• Републичка агенција за електронске комуникације - РАТЕЛ
• Ратко Мариковић
• Савет Републичке радиодифузне агенције
• Share Defense
• SBB
• Привредна комора Србије и ИНТА - Међународна организација за заштиту жигова
• Телеком Србија
• Теленор Србија
• Vip Mobile

Хоћемо ћирилично писмо у електронским комуникацијама и поштанским услугама (Коментари на Нацрт закона о изменама и допунама Закона о електронским комуникацијама)

Mинистaрствo спoљнe и унутрaшњe тргoвинe и тeлeкoмуникaциja пoкрeнуло је jaвну рaспрaву рaди прибaвљaњa мишљeњa стручне и шире jaвнoсти o Нацрту закона о изменама и допунама Закона о електронским комуникацијама и Нацрту закона о изменама и допунама Закона о поштанским услугама.

Разлог за доношење Закона о изменама и допунама Закона о електронским комуникацијама је рационализација рада Републичке агенције за електронске комуникације (РАТЕЛ) и Републичке агенције за поштанске услуге (РАПУС) и стварање једног уместо два регулаторна тела.

Сврха обједињавања надлежности регулаторних тела која обављају послове из области електронских комуникација и поштанских услуга је обезбеђивање ефикасности у раду органа државне управе и других носилаца јавних овлашћења.

Пракса већине земаља Европске уније и региона је да постоји једно национално регулаторно тело из области електронских комуникација и поштанских услуга.

Закон о електронским комуникацијама је такође измењен у складу са са одлуком Уставног суда број IУз-1245/2010 („Службени гласник Републике Србије”, број 60/2013) којом је утврђено да поједини делови чланова који се односе на задржане податке нису у складу са Уставом Републике Србије.

Поред тога, било је нужно извршити и друге мање измене Закона, услед одређених непрецизности у тексту Закона које су доводиле до проблема у пракси.

Прeдмeти jaвнe рaспрaвe:

• Нацрт закона о изменама и допунама Закона о електронским комуникацијама
• Нацрт закона о изменама и допунама Закона о поштанским услугама

Jaвнa рaспрaвa o Нацрту закона трajaћe oд 29. новембра дo 20. децембра 2013. гoдинe.

Кoмeнтaрe и сугeстиje у вeзи сa Нацртом закона о изменама и допунама Закона о електронским комуникацијама сви зaинтeрeсoвaни мoгу доставити на e-mail aдрeсу vladana.radisavljevic@mtt.gov.rs.

Кoмeнтaрe и сугeстиje у вeзи сa Нацртом закона о изменама и допунама Закона о поштанским услугама сви зaинтeрeсoвaни мoгу доставити на e-mail aдрeсу marija.vucinic@mtt.gov.rs.

Неопходно је да се искористи прилика везану за коментарисање Нацрта закона о изменама и допунама Закона о електронским комуникацијама у вези уградње одредби којима се обезбеђује коришћење ћириличног писма у електронским комуникацијама и поштанским услугама.

У наставку је предлог коментара Нацрта закона о изменама и допунама Закона о електронским комуникацијама које могу да се поднесу  e-mail aдрeсу vladana.radisavljevic@mtt.gov.rs.

Mинистaрствo спoљнe и унутрaшњe тргoвинe и тeлeкoмуникaциja

Немањина 22-26

11000 Београд

Епошта: vladana.radisavljevic@mtt.gov.rs

Предмет: Коментари на јавно објављени Нацрт Закона о изменама и допунама Закона о електронским комуникацијама

Поштовани,

На основу јавно објављеног позива на Вашем сајту, достављамо вам благовремен коментар на објављени Нацрт Закона о изменама и допунама Закона о електронским комуникацијама (у даљем тексту Нацрт).

Наш коментар је подељен у 2. дела и то: 1. Предлози измена текста Нацрта; и 2. Образложење предложених измена.

1. Предлози измена текста Нацрта

После члана 12 Нацрта додати члан 12а који гласи

У члану 37 став 1 после речи „услуга“  додати „на српском језику и ћириличном писму“ тако да 1. став члана 37 гласи

Делатност електронских комуникација обавља се по режиму општег овлашћења, односно у складу са општим условима који се могу прописати за све или за одређене врсте електронских комуникационих мрежа и услуга на српском језику и ћириличном писму, у складу са одредбама овог закона.

У члану 13 став 2 Нацрта у вези промена члана 52 Закона после речи „комуникационих мрежа“  додати „на српском језику и ћириличном писму“ тако да 2. став члана 13 Нацрта гласи

Агенција води ажурну базу података о врсти, расположивости и географској локацији капацитета, нарочито податке о правцима и електронских комуникационих мрежа на српском језику и ћириличном писму.

После члана 17 Нацрта додати члан 17а који гласи

У члану 105 став 1. после речи „у писаној форми“  додати „на српском језику и ћириличном писму“ тако да 1. став члана 105 гласи

Међусобна права и обавезе оператора и корисника уређују се уговором, који се закључује у писаној форми на српском језику и ћириличном писму.

После члана 17 Нацрта додати члан 17б који гласи

У члану 106 став 1. после речи „понуди“  додати „на српском језику и ћириличном писму“ тако да 1. став члана 106 гласи

Оператор је дужан да своју услугу понуди на српском језику и ћириличном писму на начин који потрошаче јасно и недвосмислено обавештава о условима закључења уговора, а нарочито о елементима из члана 105. став 2. овог закона.

После члана 17 Нацрта додати члан 17в који гласи

У члану 107 став 1. после речи „обавести“  додати „на српском језику и ћириличном писму“ тако да 1. став члана 107 гласи

Оператор је дужан да претплатника, најмање месец дана унапред, обавести на српском језику и ћириличном писму на погодан начин о намери једностране измене услова уговора, као и праву претплатника на раскид уговора пре истека периода на који је закључен.

После члана 17 Нацрта додати члан 17г који гласи

У члану 113 став 5. после речи „у писаном облику“  додати „на српском језику и ћириличном писму“ тако да 5. став члана 113 гласи

Оператор је дужан да у року од 15 дана од дана подношења приговора достави претплатнику одговор у писаном облику на српском језику и ћириличном писму, којим ће прихватити основани захтев за накнаду штете, сагласно одредбама уговора о пружању услуге са мањим квалитетом од уговореног, односно одбити захтев, наводећи чињенице и доказе на основу којих је утврђен износ задужења за пружене услуге, односно утврђен квалитет пружених услуга.

После члана 17 Нацрта додати члан 17д који гласи

У члану 120 став 1. после речи „претплатника“ и речи „форми именика“  додати „на српском језику и ћириличном писму“ тако да 1. став члана 120 гласи

Пружалац услуга јавног телефонског именика дужан је да без накнаде обавести претплатника на српском језику и ћириличном писму о намери да његове личне податке укључи у јавно доступан телефонски именик у штампаној или електронској форми, о сврси именика, доступности личних података преко услуга обавештења, као и могућностима за претрагу личних података од стране трећих лица преко функција претраге у електронској форми именика на српском језику и ћириличном писму.

После члана 17 Нацрта додати члан 17е који гласи

У члану 121 став 1. тачка 1 после речи „претплатника“ додати „на српском језику и ћириличном писму“ и у истом члану и ставу у тачки 2 после речи „телефонским именицима“  додати „на српском језику и ћириличном писму“ тако да 1. став члана 121 гласи

Оператор који пружа јавно доступне телефонске услуге дужан је да:

1) сачини и води ажуран јавни телефонски именик са подацима својих претплатника на српском језику и ћириличном писму;

2) обезбеди корисницима својих услуга приступ услугама обавештења и јавним телефонским именицима на српском језику и ћириличном писму.

2. Образложење предложених измена

Први разлог предложених измена је усаглашавање са чланом 10. Устава Републике Србије којим је уређено да је у службеној употреби у Србији српски језик и ћирилично писмо. Наведеним изменама доследно се уставна норма уграђује у Нацрт тако да се избегава двосмисленост тумачења јер је у неслужбеној, колоквијалној, употреби у Србији и латинично писмо. Наведеним изменама се допуњује и Закон о службеној употреби језика и писма ситуацијама које у њему нису обухваћене односно службени језик и службено писмо се на бази ових измена уводи у сферу која није њиме довољно прецизно обухваћена.

Други разлог је пракса свих европских држава да важи правило „једна држава, један службени језик, једно службено писмо“ чиме Србија постиже да се избегава коришћење два писма у једној важној сфери живота у којој се грађани Србије појављују.

Трећи разлог је препорука Заштитника грађана Републике Србије (дел.бр.  21306    датум 7. 11. 2011. Заштиник грађана Републике Србије) која се може наћи на адреси http://www.ombudsman.rs/attachments/1558_CIRILICA%20(2).doc и којом се

УТВРЂУЈЕ Закон о службеној употреби језика и писама (у даљем тексту: Закон) не обезбеђује све потребне начине и мере за остваривање Уставом утврђене обавезе на службену употребу српског језика и ћириличког писма  у органима, односно организацијама које врше јавна овлашћења.  Надзор над применом Закона и остваривањем обавезе државних органа да у раду примењују службену употребу српског језика и ћириличког писма у надлежности је министарстава, која не располажу потребним капацитетима за остваривање ове надлежности. Законом о службеној употреби језика и писама нису прописане казнене мере ако орган, односно организација која врши јавна овлашћења не примењује и не спроводи службену употребу српског језика и ћириличког писма у складу са Законом. С обзиром на утврђено, Заштитник грађана упућујe Министарству за људска и мањинска права, државну управу и локалну самоуправу ПРЕПОРУКУ Како би се остварила доследна примена Закона, а у циљу остваривања обавезе органа, односно организација које врше јавна овлашћења у примени службене употребе српског језика и ћириличког писма, потребно је да се обезбеди: - Делотворно вршење надзора над применом Закона; - Потребне мере које ће се примењивати према органу односно организацији која врши јавна овлашћења ако не поступа у складу са одредбама Закона, којима је регулисана службена употреба српског језика  и ћириличког писма. Министарство за људска и мањинска права, државну управу и локалну самоуправу обавестиће Заштитника грађана, у складу са чланом 31. ставом 3. Закона о Заштитнику грађана, о предузетим мерама неопходним за спровођење препоруке најкасније у року од 60 дана, односно о разлозима због којих, евентуално, није поступио по препоруци.

Предложеним изменама Нацрта не спречава се употреба латинице, једино се примат даје српском језику и ћириличном писму као обавезујућим у складу са Уставом Републике Србије.

Нема никаквог законског а ни другог историјског или цивилизацијског разлога за некоришћење јединог и Уставом загарантованог службеног писма, при чему велики број грађана вређа дискриминаторски однос према српској ћирилици и српској култури уопште. Уосталом и у Европи се чине велики напори у очувању националног идентитета и неотуђивог права грађана на своја етничка обележја, своју културу и духовну баштину, као и неотуђивог права на очување свога језика и писма. Наведеним изменама Нацрта постиже се да се у здравству  користи један језик и једно писмо у складу са тежњама Србије да буде део Европске Уније.

Такође не треба занемарити да коришћењем српског језика и ћириличног писма додатно помажемо српске фирме које пружају услугу електронске комуникације јер су конкурентније на домаћем тржишту због неопходности да страни пружаоци услуга изврше локализацију, односно да користе српски језик и ћирилично писмо.

Срдачан поздрав.

С поштовањем,

 

У вези селективног објављивања пристиглих коментара на Нацрт закона о електронским медијима у организацији Министарства културе и информисања

У вези селективног објављивања пристиглих коментара на Нацрт закона о електронским медијима у организацији Министарства културе и информисања (линк) један читалац блога нам је доставио допис који је упутио Министарству културе и информисања. Објављујемо допис у целини уз анонимизацију личних података.

Министарству културе и информисања 

11000 Београд, улица Влајковићева број 3

Епошта: kabinet@kultura.gov.rs, sandra@kultura.gov.rs, dejan.stojanovic@kultura.gov.rs

Поштована господо,

Пошто сам послао свој коментар на Нацрт закона о електронским медијима још пре две  недеље коришћењем услуге портала Еуправа (www.euprava.gov.rs) који омогућава партиципацију грађана учешћем у јавним расправама преко тог портала био сам изненађен што мог коментара у листи пристиглих на вашем сајту нема. Из тих разлога сам поново на остављену адресу епоште dejan.stojanovic@kultura.gov.rs послао свој коментар 28.10.2013. Пошта ми није враћена а такође нисам добио ни поруку потврде да је иста примљена што је уобичајена добра пракса у администрацијама других држава које организују јавне расправе коришћењем електронске поште.

Поновним увидом у листу пристиглих коментара приметио сам да мог коментара и даље нема.

Имајући у виду речено у дилеми сам:

-       Да ли је сервер Министарства културе и информисања уопште функционалан?

-       Ако јесте функционалан да ли је селективно функционалан?

-       Ако је потпуно функционалан да ли је донета одлука да се коментари на наведени Нацрт закона о електронским медијима селективно објављују сагласно дискреционим критеријумима који нису јавно објављени?

Ако је реч о последњем случају имамо врло непријатну ситуацију да јавност може да буде збуњена и да стекне утисак о фалсификовању јавне расправе због селективности узимања у разматрање коментара који су достављени на прописан начин, коришћењем службеног језика и писма, у остављеним роковима коментарисања на прописаном формулару.

Искрено се надамо да то није случај, мада смо добили информације да нисмо усамљени,  и да је реч о грешци коју ће Министарство културе и информисања хитно исправити јер у противном имамо велики скандал који није достојан Републике Србије у тренутку када стреми Европској унији.

Сумњамо да ће било ко у јавности, а поготово у телима за надзор рада институција Републике Србије, благонаклоно гледати на ситуацију када је јавна расправа о важном нацрту закону са наведеним мањкавостима.

У прилогу поново достављамо наш коментар на Нацрт закона о електронским медијима.

Срдачан поздрав.

С поштовањем

Име и презиме: Име организације и инситуције(ако постоји): Контакт телефон: Е-пошта: Нацрт закона о електронским медијима на коју упућујете коментаре: Датум:  30.10.2013.

1.      Општи коментари и сугестије у односу на Нацрт закона о електронским медијима као целину

2. Конкретан део Нацрта законa о електронским медијима чију измену предлажете и Ваш предлог за измену

У члану 22, став 1, тачка 17 после дела текста „заштита српске културе“ унети допуну текста тако да после наведених речи стоји  „ , српског језика и ћириличног писма“ тако да наведенa tačka гласи 17. предузима мере којима се подстичу очување и заштита српске културе, српског језика и ћириличног писма, као и културе и језика националних мањина; У члану 69, став 1, после дела текста „српском језику“ унети допуну текста тако да после наведених речи стоји  „и ћириличном писму“ тако да наведени став гласи (1)Пружалац медијске услуге је обавезан да програмске садржаје објављује на српском језику и ћириличном писму, или да обезбеди да се програмски садржаји који су произведени на страним језицима објављују преведени на српски језик и ћирилично писмо.

3. Образложење упућеног предлога за измену Нацрта закона о електронским медијима

Први разлог предложених измена је усаглашавање са чланом 10. Устава Републике Србије којим је уређено да је у службеној употреби у Србији српски језик и ћирилично писмо. Наведеним изменама доследно се уставна норма уграђује у Нацрт тако да се избегава двосмисленост тумачења јер је у неслужбеној, колоквијалној, употреби у Србији и латинично писмо. Наведеним изменама се допуњује и Закон о службеној употреби језика и писма ситуацијама које у њему нису обухваћене односно службени језик и службено писмо се на бази ових измена уводи у медијску сферу која није њиме обухваћена. Други разлог је пракса свих европских држава да важи правило „једна држава, један језик, једно писмо“ чиме Србија постиже да се избегава коришћење два писма у једној важној сфери живота у којој се грађани Србије појављују као корисници медијских услуга. Нема никаквог законског а ни другог историјског или цивилизацијског разлога за некоришћење јединог и Уставом загарантованог службеног писма, при чему велики број грађана вређа дискриминаторски однос према српској ћирилици и српској култури уопште. Уосталом и у Европи се чине велики напори у очувању националног идентитета и неотуђивог права грађана на своја етничка обележја, своју културу и духовну баштину, као и неотуђивог права на очување свога језика и писма. Наведеним изменама нацрта постиже се да се у медијској сфери користи један језик и једно писмо у складу са тежњама Србије да буде део Европске Уније. Латиница (Гајева  латиница, гајевица) је ортографски хрватска  латиница и по међународном стандарду  ISO 12199 (Alphabetical ordering of multilingual terminological and lexicographical data represented in the Latin alphabet ) међу језицима који користе латинична слова не наводи се српски језик. Пошто је Хрватска регистровала хрватски језик својом латиницом (која се и даље неслужбено користи у Србији у правно необавезујућим, неслужбеним, ситуацијама), све што се напише на таквој гајевој латиници се књижи као хрватска културна баштина. Ушавши ове године у Европску унију Хрватска  је тамо регистровала свој језик и писмо на основу члана 12 Устава Хрватске. У информационим технологијама по међународној пракси, језици се означавају само по њиховом називу, јер ту важи правило један језик – једно писмо. И тако све што се постави у електронској форми на латиници (хрватској) у свету информационих технологија се такође третира да је написано на хрватском језику, а само што је написано  на ћирилици (српској) сматра се да је написано српским језиком. Из тих разлога тек се предложеним изменама Нацрта пружа пуна подршка српским електронским медијима да буду препознатљиви у свету. Такође не треба занемарити да коришћењем српског језика и ћириличног писма додатно помажемо српску привреду јер је она конкурентнија на домаћем тржишту због неопходности да страни испоручиоци медијских услуга изврше локализацију својих услуга односно да запосле домаће раднике који знају српски језик и ћирилично писмо за потребе локализације. Што се тиче наступа српских фирми на страним тржиштима оне ионако морају да врше прилагођавање својих услуга тим тржиштима. Ако наши електронски медији морају да се прилагођавају страним тржиштима онда нека се и страни електронски медији прилагоде условима на тржишту Србије чиме се постиже фер размена.

 

Објави by Нећу да потпишем уговор на латиници.