Повреда права употребе језика и писма према Кривичном законику Србије

Повреда права употребе језика и писма 

Члан 129. 

Ко супротно прописима о употреби језика и писма народа или припадника мањинских националних и етничких заједница који живе у Србији* ускрати или 

ограничи грађанину да при остваривању својих права или при обраћању органима или организацијама употреби језик или писмо којим се служи,казниће се новчаном казном или затвором до једне године. 

*Службени гласник РС, број 72/2009 

КРИВИЧНИ ЗАКОНИК

Српска култура, ћирилица и избори 2016.

Пред нама су избори које треба да искористе сви они које интересује српска култура, српска културна баштина и употреба ћирилице као службеног писма да би смо добили важне одговоре од оних који хоће наш глас.

Политичка елита је прилично незаинтересована за питања из домена културе, посебно српске, национални идентитет им је споредно питање а ћирилица им је последње питање о коме ће покренути дискусију у току предизборне кампање.

Ако су они незаинтересовани ми, грађани Србије,  смо и те како заинтересовани и сматрамо да предизборна кампања заслужује да се искористи да политичка елита да одговор на нека питања из домена очувања српске културе, очувања културне баштине и употребе ћирилице и да се изађе из шаблона да је српска култура, српска културна баштина и коришћење ћирилице маргинално и неважно предизборно питање.

Питања су бројна и овде ће се навести само нека:

• Зашто политичка елита Србије целом свету демонстрира своју недоследност и своју неискреност у вези примене службеног језика и писма, односно своју неспремност да се поштују и Устав и закони Републике Србије. Хоћемо у Европу а држава Србија није у могућности да средствима државне принуде обезбеди доследно поштовање уставне и законске норме о употреби службеног језика и писма а то је ћирилица?

• У Србији поприличан број установа културе које имају законску обавезу да доследно поштују законе има сајтове и друга документа на латиници. Да ли то значи да су се управни одбори и директори тих установа (а тиме и политичке странке из чијих су редова) одрекли државе Србије и сматрају да је целисходно и пожељно понижавање ћирилице и непоштовање закона?

• У Србији велики број домова здравља и поприличан број болница има сајтове, натписе и друга документа  на српском који су на латиници. Да ли то значи да су поносни на непоштовање уставног поретка Републике Србије и да је то њихово понашање целисходно и пожељно са становишта Министарства здравља и других органа који о томе треба да воде рачуна?

• Има и образовних установа (факултета и средњих и основних школа) које не поштују Устав Републике Србије и којима је латиница доминантна у примени (сајтови, уџбеници, натписи у установама и други документи). У научно-истраживачким институтима и заводима ситуација је катастрофална. У већини њих је ћирилица протерана као да није ни постојала и као да је највећа имена српске науке никада нису користила.  А јесу.

• Бројне туристичке организације своје сајтове имају искључиво на латиници а слична је ситуација са пропагандним материјалом. Као да нису чули да су у Србији, да их финансирају порески обвезници Републике Србије, и да су у обавези да поштују Устав Републике Србије и Закон о употреби службеног језика и писма. Слична је ситуација и са локалним самоуправама где неке остављају утисак да нису ни чуле за Србију а камоли за ћирилицу.

• Ситуација је са становишта коришћења ћирилице катастрофална у привреди а посебно у банкарском сектору где раде доказани мрзитељи ћирилице. То им не смета да остварују масне зараде вероватно да би надокнадили душевну бол што раде у Србији у којој се користи омражена ћирилица.
• Ситуација, нажалост, није боља ни у другим областима.

Из тих разлога редакција блога "Нећу да потпишем уговор на латиници" предлаже свима којима је стало до српске културе, очувања српске културне баштине а посебно до ћирилице да искористе предизборну кампању за наметање питања положаја српске културе, очувања српске културне баштине а посебно коришћења ћирилице.

Одмах се поставља питање како то урадити? 

Треба користити све могуће прилике и сва могућа средства да се чује глас поштоваоца српске културе, српске  културне баштине и корисника ћирилице. Данас у свету Интернета то не би требало да буде проблем. Разумемо се.

Наиме:

• Пожељно је свим политичким странкама које се боре за наш глас упутити јавни позив да се изјасне о начинима како ће да заштите српску културу, српску културну баштину и како ће да обезбеде да се ћирилица доследно користи  у свим сферама друштвеног и привредног живота. А ако у примереном року не одговоре ставити их на стуб срама преко јавних комуникационих канала.

• На сваком јавном наступу, где је то могуће, поставити питање заштите српске културе, српске културне баштине а посебно ћирилице.

• Медијским кућама упутити допис са захтевом да представницима политичких странака поставе питање како ће се односити према питањима заштите српске културе, српске културне баштине а посебно ћирилице.

• На друштвеним мрежама истицати незаконито понашање установа и институција са становишта коришћења ћирилице. Пошто грађани треба да инвестирају свој глас нека пре бирања буде јасно ко је вера а ко је невера. Ко лепо збори а у пракси се руга Уставном поретку Републике Србије, Закону о употреби службеног језика и писма и прецима који нам Србију оставише. А понајвише се руга бирачу који ће му дати глас јер га је елегантно, са стилом, преварио. После избора нема кајања.

• Такође је пожељно интензивирати активности везане за  слање дописа институцијама и установама које не поштују Устав Републике Србије и Закон о употреби службеног језика и писма. На сајту Нећу на латиници - Ресурси има више модела које можете искористити.

• Ово је само оквирни предлог који може да се допуни осталим алатима грађанског активизма (плакати, леци, стикери, билборди, дописи кандидатима за народне посланике, итд.). Ограничење је наша машта и жеља да нешто урадимо.

• Пошто је Сретење значајан датум за историју Србије и Дан државности целисходно је симболично искористити тај дан за општенародону кампању за заштиту српске културе, заштиту српске културне баштине и враћање ћирилице у јавни простор како и заслужује.

Што више захтева то боље.
Нема ограничења у грађанским иницијативама.
Нека се чује глас народа.

Пример добре пословне праксе: Квиз "Дани Србије" малопродајног ланца Maxi

Криза у малопрадоји Србије је приметна и малопродајни ланци покушавају да се прилагде специфичностима локалног тржишта. Једна од промена је препознавање потребе да се негују локалне специфичности и захтеви купаца. Малопродајни ланац Maxi је покренуо квиз "Дани Србије" одступивши од клишеа коришћења латинице као писма за комуникацију са купцима односно поруке у оквиру овог квиза су на ћирилици. Уочљива је доследност у оквиру овог квиза почевши од назива Фејсбук стране, услова учествовања и графичких материјала који су са текстом на ћирилици.

Очигледно су власници Maxi-ја препознали да конкурентност у малопродаји значи и поштовање домаћег купца и да то може за последицу имати боље пословне резултате. 

Maxi није једини јер и код неких других малопродајних ланаца је стидљиво   прилагођавање српском тржишту али је значајан по томе што је први малопродајни ланац са власницима из ЕУ који се прилагођава тржишту у Србији. Из тих разлога пишемо овај прилог наводећи га као добру пословну праксу и позивом читаоцима да се у оквиру својих могућности укључе у квиз (учешћем, похвалама, редистрибуцијом корисних линкова).

 Корисни линкови:

• Квиз "Дани Србије" на Фејсбуку

О Maxi-ју

Maxi је малопродајни ланац прехрамбеног типа који од краја јула 2011. године послује у оквиру међународног малопродајног ланца Делхаизе из Белгије.
Delhaize Group је међународни ланац малопродајних објеката из Белгије који је присутан у једанаест земаља на три континента. На крају првог квартала 2011. године, продајна мрежа Delhaize Group бројала је 2.816 продавница. Delhaize Group је у 2010. години остварила приход од 20,8 милијарди евра (27,6 милијарди долара) и нето добит од 574 милиона евра (762 милиона долара). На крају 2010, Delhaize Group је запошљавала око 138.600 људи. Delhaize Group је чланица берзе Еуронекст Брисел (DELB) и Њујоршке берзе (DEG).
Први Maxi супермаркет отворен је крајем 2000. Године на Новом Београду. Maxi је убрзо постао синоним трговине која брине о потрошачима, прати светске трендове и уводи новине у све сегменте пословања. Maxi супермаркети простиру се на површини од 400 до 2.000 квадратних метара и опремљени су модерном, функционалном и економичном опремом за чување и излагање Задовољан и веран потрошач сигурна је потврда успешности пословања. Maxi је трговина са веома развијеним одељењем за односе са потрошачима, која својим купцима пружа прилику да постављају питања, предлажу, критикују и дају своје утиске и сугестије о целокупном пословању Maxi супермаркета.
У циљу што бољег информисања потрошача организован је Maxi Call Centar (0800 353 70 30) путем кога потрошачи могу добити информације о продавницама, ценама, промотивним активностима, радном времену, акцијским снижењима, начинима плаћања. По угледу на развијене европске земље Maxi је први на нашем тржишту обезбедио бесплатно позивање Call centra. Непосредан контакт са својим потрошачима Maxi остварује и преко Књиге утисака која се налази у свакој продавници. Све информације о пословању Maxija доступне си и на сајту
www.maxi.rs
Осим врхунском услугом и широким асортиманом, Maxi привлачи бројне потрошаче и повољним ценама. Сваког месеца на специјалном акцијском снижењу нађе се стотинак производа из свих робних група. Упоредо са редовним акцијским снижењима Maxi често организује додатна снижења, углавном за најпродаваније производе. Сва снижења увек су прилагођена сезонским потребама потрошача. О детаљима акцијске продаје потрошач може да се информише у сваком супермаркету, у промотивном летку који излази два пута месечно.

2015-10-24: Вече српске музике Љубе Манасијевића

У Српском Културном Центру у Београду 24.10.2015. одржано је вече српске музике Љубе Манасијевића поводом 25 година његовог стваралаштва
У програму су учествовали:

• Дејан Лазаревић - поета српски
• Ненад Станковић - певач,композитор,гитарист
• Снежана Краљ - појац духовне музике
• Дубравка Лонцовић и етно група СРМА 

 

У овом видео запису је немонтиран снимак.

Државна лутрија Србије и ћирилица: Нова акција Српског Удружења "Ћирилица" Београд

Подржите нову иницијативу Српског удружења Ћирилиц-Београд

Достављамо допис и прилог допису у вети обраћања Државној лутрији Србије

Поштовани пријатељи Српског Удружења "Ћирилица" Београд,
Након најновијих успеха у враћању Ћирилице у наше свакодневно окружење и данас вас позивамо да неуморно и заједно упутимо писмо упозорења, овог пута Државној Лутрији Србије, као правом бастиону хрватске латинице, која је итекако у власништву државе, а као таква је у обавези да поштује Устав и користи Ћирилицу у свим видовима општења са јавношћу.
То није ствар ничије добре воље, нити ствар избора. Дакле, ово је само наизглед молба, а у ствари је љубазно упозорење да ће Удружење "Ћирилица" из Београда предузети све правне механизме, укључујући и судске тужбе да заштити Устав Србије и наше исконско право на Ћирилицу.
Упознајте са овом акцијом и ваше пријатеље.
Потписану Пријаву која ће вам стићи независно у следећем мејлу, да би вам што више поједноставили поступак слања индивидуалне пријаве, треба свако од нас појединачно да проследи на следећу адресу њихове ел. поште:
marina.pesic@lutrija.rs
marketing@lutrija.rs
за Г-дина Директора, Александра Вуловића

Поштовани,
На основу увида у каталог органа јавне власти Државна лутрија Србије налази се под бројем 2.1, редни број 57,  што је обавезује на примену Закона о службеној употреби језика и писма (Службени гласник РС 45/91,53/93,66/93,48/94,101/05,30/10), у даљем тексту ЗоСУЈиП, и Устава  Србије, члан 10.
Државна лутрија Србије у свом раду крши сваки могући члан ЗоСУЈиП, и овом приликом Вас обавештавам о прекршајима:
 а) Јавни натписи на објектима, рекламе, званичан сајт ДЛС, натписи на Лото листићима, и комплетно писани текст на греб картицама, комуникација ДЛС путем мејла, поште, међусобно у ДЛС и са органима и корисницима НИСУ на ћириличком писму, као и истакнута обавештења на киосцима. Некоришћење службеног писма у потпуности је у супротности  са ЗоСУЈиП члан 2 и члан 3 став 1, па Вас молим да наведене недостатке уклоните.
б) У случају да нисте у могућности да урадите све и одмах, дужни сте да, у складу са препоруком заштитника грађана, донесете правни акт у коме ћете наложити отклањање недостатака, одредити одговорно лице, најкраћи могући рок, предвиђена средства и обавестити притужиоца о томе.
У противном, бићу принуђен да у складу са чланом 22 ЗоСУЈиП поднесем захтев за заштиту законитости надлежном министарству, пријаву заштитнику грађана и на крају, надлежном суду.
Сваки наредни покушај штампања неког новог производа на латиници имаће за последицу подизање пријаве за ненаменско трошење средстава Државној ревизорској институцији (свако трошење јавних средстава које је у супротности са законом је и ненаменско и незаконито и проузрокује поновно трошење средстава за исправку).
Поштовани, желим да  Вас уверим да ми није намера компликовање пословања, изазивање трошкова или судских спорова, већ  једино поштовање Устава и Закона, као и чување ћириличког писма. Ово обавештење схватите као опис ситуације у којој се налазите са последицама које могу настати. Познато ми је да је све наведено наслеђе прошлости  из СФРЈ и да је затечено стање, али то стање се мора мењати и прилагодити важећим прописима и интересима народа и државе. Поштујмо себе, своје законе и писмо да би нас и други поштовали. Надам се да ћете све учинити и исправити наведене неправилности.
Желим Вам пуно среће у даљем раду.

С поштовањем,

                                                    име и презиме 

   Место и датум

Нова акција Српског удружења "Ћирилица" Београд

Поштовани пријатељи Српског удружења "Ћирилица" Београд, 

 

Након неколико успешних акција поново вас позивамо да заједно упутимо писмо упозорења, али овог пута РФЗО-у, јер је као институција за здравство, у власништву државе, а као таква је у обавези да користи Ћирилицу. 

 

То није ствар ничије добре воље, нити ствар избора. Дакле, ово је само наизглед молба, а у ствари је љубазно упозорење да ће Удружење "Ћирилица" из Београда предузети све правне механизме, укључујући и судске тужбе да заштити Устав Србије и наше исконско право на ћирилицу.

Помозите нам да се почастимо својим писмом у  једној од најистакнутијих републичких институција. Са акцијом упознајте и ваше пријатеље.

 

Потписан допис и смернице који се налази у прилогу треба свако од нас појединачно да проследи на следећu адресу њихове ел. поште и то у уторак  13. октобра текуће године да би били синхронизовани.

 

public@rfzo.rs

за директорку др. Верицу Лазић

Видовданска акција Српског удружења "Ћирилица" Београд: Повратимо Културни центар Београда!

Писмо за прикључење видовданској  акцији 
Српског удружења "Ћирилица" Београд.

Поштовани пријатељи српске Ћирилице, позивамо вас да заједно упутимо писмо упозорења Културном Центру Београда, јер је, као институција културе, у власништву државе, у обавези да користи Ћирилицу. То није ствар ничије добре воље, нити ствар избора. Дакле, ово је само наизглед молба, а у ствари је љубазно упозорење да ће Удружење "Ћирилица" из Београда предузети све правне механизме, укључујући и судске тужбе да заштити Устав Србије и наше право на Ћирилицу.

Помозите нам да се почастимо својим писмом на једном од најистакнутијих места у Београду!

Допис који се налази у наставку треба на Видовдан, 28. јуна, свако од нас појединачно, да проследи на следеће адресе њихове ел. поште:

ivona.jevtic@kcb.org.rs

ana.djokic@kcb.org.rs

predrag.djindjic@kcb.org.rs

Са предметом: Видовдански захтев за ћирилични натпис
Из понуђеног писма можете да избаците датум и потпис - по жељи.

Хвала на помоћи!

Писмо

---

Културни центар Београда

Руководиоцу центра

Кнез Михаилова 6

11000 Београд, Србија

Поштовани српски културни прегаоче,

Натпис са називом ваше установе, који се налази крупно исписан на стаклу ваших просторија, на коме није заступљена ћирилица, је противуставан и противзаконит:

Културни центар Београда, чији је оснивач град Београд, уписан је под бр. 51 у каталогу органа јавне власти за град  Београд, те као такав је потпуно у обавези да поштује члан 10 Устава РС и Закон о службеној употреби језика и писма (у даљем тексту: ЗоСУЈиП)  (Сл. гласник РС 45/91, 53/93, 67/93, 48/94, 101/05, 30/10), где је у члану 2. прописана обавеза коришћења ћириличког писма, као и у члану 3. став 1, где је јасно наведено да сте у комуникацији, као и у писаном обраћању грађанима једино у обавези да користите службено ћириличко писмо, па тек потом икоје друго.

Зато вас молимо да наведени натпис буде преправљен у складу са чланом 10, Устава РС, као и са наведеним законом (ЗоСУЈиП), и то у року од 7 дана од пријема овог подсетника, а најкасније до 10. јула ове године.

Очекујемо позитиван одговор и предузимање одговарајућих мера, како не бисмо били присиљени да захтевамо поступак по члановима 22. и 24. наведеног закона и да упућујемо пријаве заштитнику грађана и/или надлежном суду.

Подсећање да комплетно писано, штампано и електронско обраћање грађанима ускладите са Уставом РС и наведеним законом остављамо за неки наредни допис, чиме вам дајемо довољно времена да ускладите своје записе са Уставом и законима..

Као културни прегалац, сигурно знате да култура народа значајно почива на његовом писму.

Негујући своје писмо, негујете и основни предмет своје делатности и тиме подижете друштвени и професионални значај и себи лично и установи коју водите.

Уверавамо вас да је једини циљ овог обраћања жеља да сачувамо наше писмо, као и наше право и слободу да најпре негујемо своје културне тековине, за које су се, између осталог, жртвовали непребројни наши преци, које помињемо на овај највећи српски државни, верски, војни и свенародни празник – на Видовдан.

Уз жеље за много бољу будућу сарадњу, као и многе успехе у неговању наше културе, захваљујемо вам на разумевању.

С поштовањем,

У  __(МЕСТО)___, на Видовдан 2015.

___(ПОТПИС)___

---

Прилог редакције блога "Нећу да потпишем уговор на латиници"

ОРГАНИ, ОРГАНИЗАЦИЈЕ, ЈАВНА ПРЕДУЗЕЋА, УСТАНОВЕ И ДРУГЕ ЈАВНЕ СЛУЖБЕ ГРАДА БЕОГРАДА (Преузето са линка):

1. Скупштина града Београда, Драгослава Јовановића 2, 11000 Београд
2. Градоначелник, Драгослава Јовановића 2, 11000 Београд
3. Градско веће, Драгослава Јовановића 2, 11000 Београд
4. Градска управа,  Драгослава Јовановића 2, 11000 Београд
5. Заштитник грађана (Омбудсман), Косовска 17/I, 11000 Београд
6. Градско јавно правобранилаштво, Тиршова 1, 11000 Београд
7. Градски центар за социјално предузетништво Београда, Трг Николе Пашића бр. 8, 11000 Београд,
8. Регионална агенција за развој и европске интеграције доо, Топличин венац 11/4, 11000 Београд, www.rarei.rs
9. Спортско-рекреативни центар "Ташмајдан", Илије Гарашанина 26-28, 11000 Београд,
10. Спортско рекреативни центар „Пионирски град“, Кнеза Вишеслава 27, 11000 Београд, www.pionirskigrad.org.rs
11. Градски центар за физичку културу, Делиградска 27, 11000 Београд, www.staridif.rs
12. Спортско рекреативни центар Ковилово, Зрењанински пут 170, 11000 Београд, www.bgsck.org.rs
13. ЈП Урбанистички завод Београда, Палмотићева 30, 11000 Београд,
14. Завод за заштиту споменика културе града Београда, Калемегдан 14, 11000 Београд,
15. Завод за информатику и статистику, Тиршова 1, 11000 Београд
16. Фонд за финансирање изградње станова солидарности, Београд
17. Туристичка организација Београда, Француска 24, 11000 Београд,
18. Београдски сајам, Булевар војводе Мишића 14, 11000 Београд,
19. ЈКП Београдске Електране, Савски насип 11, 11070 Београд,
20. ЈП Београдски водовод и канализација, Кнеза Милоша 27, 11000 Београд,
21. ЈКП Београд пут, Драгослава Срејовића 8а, 11000 Београд,
22. ЈП "Градско стамбено", Данијелова 33, 11000 Београд,
23. ЈКП Градско саобраћајно предузеће Београд, Кнегиње Љубице 29, 11000 Београд,
24. ЈКП "Паркинг сервис", Краљице Марије 7, 11000 Београд
25. ЈКП Градске пијаце, Живка Карабиберовића 3, 11000 Београд,
26. ЈКП Инфостан, Данијелова 33, 11000 Београд,
27. Јавно радиодифузно предузеће "Студио Б", Масарикова 5, 11000 Београд,
28. Сава Центар, Милентија Поповића 9, 11070 Београд,
29. ЈП "Београдска тврђава", Теразије 3/В, 11000 Београд,
30. Арена Београд д.о.о., Арсенија Чарнојевића 58, 11070 Београд,
31. ЈКП Погребне услуге, Рузвелтова 50, 11000 Београд,
32. ЈКП Зеленило Београд, Сурчински пут 2, 11070 Београд,
33. ЈП "Ада Циганлија", Ада Циганлија 2, 11000 Београд,
34. ЈКП Градска Чистоћа, Мије Ковачевића 4, 11000 Београд,
35. ЈП дирекција за грађевинско земљиште и изградњу Београда, Његошева 84, 11000 Београд
36. ЈКП Јавно осветљење, Булевар краља Александра 73а, 11000 Београд,
37. ЈВП Београдводе, Светозара Ћоровића 15 , 11000 Београд
38. ЈП Хиподром Београд, паштровићева 2, 11000 Београд,
39. ЈП Зоолошки врт града Београда, Мали Калемегдан 8, 11000 Београд,
40. Комунално предузеће Димничар ад., Делигардска 26, 11000 Београд,
41. Привредна комора Београда, Кнеза Милоша 12, 11000 Београд,
42. Библиотека града Београда, Кнез Михаилова 56, 11000 Београд,
43. Дом омладине Београда, Македонска 22, 11000 Београд,
44. Културни центар Београда, Кнез Михаилова 6/I, 11000 Београд,
45. Културно просветна заједница Србије, Нишићева 4/II, 11000 Београд
46. Студентски културни центар, Краља Милана 48, 11000 Београд,
47. Југословенско драмско позориште, Краља Милана 50, 11000 Београд,
48. Позориште "Атеље 212", Светогорска 21, 11000 Београд,
49. Позориште "Бошко Буха", Трг Републике 3, 11000 Београд,
50. Позориштанце "Пуж", Радослава Грујића 21, 11000 Београд,
51. Позориште лутака „Пинокио“, Гоце Делчева 1, 11070 Београд,
52. Позориште на Теразијама, Трг Николе Пашића 1-3, 11000 Београд,
53. "Звездара театар", Милана Ракића 38, 11000 Београд,
54. Београдско драмско позориште, Милешевска 64а, 11000 Београд,
55. Мало позориште "Душко Радовић", Абердарева 1, 11000 Београд,
56. Дечије позориште "Чарапа", Шпанских бораца 24, 11070 Београд, хттп://позористецарапа.цом/
57. Омладинско позориште "Дадов", Десанке Максимовић 6/1, 11000 Београд, хттп://www.дадов.рс/
58. Позориште ПАН Театар, Булевар краља Александра 298, 11000 Београд, хттп://www.пантеатар.рс/
59. Центар београдских фестивала, Илије Гарашанина 24, 11000 Београд,
60. Музеј ваздухопловства, Аеродром Никола Тесла бб, 11271 Сурчин,
61. Музеј Николе Тесле, Крунска 51, 11000 Београд,
62. Музеј аутомобила-збирка Братислава Петковића, Мајке Јевросиме 30, 11000 Београд,
63. Музеј афричке уметности-збирка Веде и др.Здравка Печара, Андре Николића 14, 11000 Београд
64. Музеј града Београда, Змај Јовина 1, 11000 Београд,
65. Педагошки музеј, Узун-Миркова 14, 11000 Београд,
66. Јеврејски историјски музеј, Краља Петра I 71/1, 11000 Београд,
67. Конак кнегиње Љубице, Кнеза Симе Марковића 8, 11000 Београд
68. Конак кнеза Милоша, Раковички пут бб, 11000 Београд
69. Музеј Београдске тврђаве, Горњи град, 11000 Београд,
70. Музеј Југословенске кинотеке, Косовска 11,  11000 Београд,
71. Завичајни музеј Младеновац, Влајићева 68,  11400 Младеновац, 11400
72. Музеј Бањичког логора, генерала Павла Јуришића Штурма 33, 11000 Београд
73. Војни музеј, Калемегдан бб, 11000 Београд,
74. Завичајни музеј Земуна, Главна 9, 11080 Београд,
75. Вуков и Доситејев музеј, Господар Јевремова 21, 11000 Београд
76. Легат Милице Зорић и Родољуба Чолаковића, Родољуба Чолаковића 2, 11000 Београд
77. Музеј Паје Јовановића, Краља Милана 21/ИВ, 11000 Београд
78. Меморијални музеј Надежде и Растка Петровића, Љубе Стојановића 25, 11000 Београд
79. Манакова кућа, Гаврила Принципа 5, 11000 Београд
80. Меморијална галерија Петра Добровића, Краља Петра I 36/IV, 11000 Београд
81. Меморијални музеј Јована Цвијића, Јелене Ћетковић 5, 11000 Београд
82. Музеј спорта и олимпизма, Благоја Паровића 156, 11000 Београд
83. Музеј ФК "Црвена звезда", Љутице Богдана 1а, 11000 Београд
84. Музеј Томе Росандића, Љубе Јовановића 3, 11000 Београд
85. Спомен-музеј Иве Андрића, Андрићев венац 8/I, 11000 Београд
86. ПТТ музеј, Палмотићева 2, 11000 Београд
87. Железнички музеј, Немањина 6, тел. 3610-334, 11000 Београд
88. Дечији Културни центар, Таковска 8, 11000 Београд,
89. Продајна галерија "Београд", Косанчићев венац 19, 11000 Београд,
90. Установа "Битеф театар", Теразије 29/I, 11000 Београд,
91. Задужбина Илије Милосављевића Коларца, Студентски трг 5, 11000 Београд,
92. Кућа легата, Илије Гарашанина 24, 11000 Београд,
93. Дворана Дома синдиката, Дечанска 14, 11000 Београд,
94. Центар за ликовно образовање, Шуматовачка 122, 11000 Београд
95. Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“, Булевар краља Александра 71, 11120 Београд,
96. Библиотека „Милутин Бојић“, Илије Гарашанина 5,, 11000 Београд,
97. Библиотека "Влада Аксентијевић", Милоша Обреновића 182, 11500 Обреновац,
98. Библиотека "Димитрије Туцовић", Карађорђева 57, 11550 Лазаревац,
99. Историјски архив Београда, Палмира Тољатија 1, 11070 Нови Београд,
100. Филмски архив, Кнеза Вишеслава 88, 11000 Београд
101. Централни дом војске Србије, Браће Југовића 19, 11000 Београд
102. Центар дечијих летовалишта и опоравилишта града Београда, Рисанска 12, 11000 Београд,
103. Предшколска установа "Дечји Дани", Господар Јевремова 18, 11000 Београд
104. Предшколска установа "Савски Венац", Топчидерски венац 1, 11000 Београд
105. Предшколска установа "Бошко Буха", Палилула, Прерадовићева 2а, 11000 Београд
106. Предшколска установа "Врачар", Бјелановићева 2, 11000 Београд
107. Предшколска установа "Звездара", Суботичка 2, 11000 Београд
108. Предшколска установа "Лане", Хајдук Вељка 31, 11306 Гроцка
109. Предшколска установа "Раковица", Славољуба Вуксановића 22, 11000 Београд
110. Предшколска установа „Чукарица“, Пожешка 28, 11000 Београд
111. Предшколска установа "Перка Вићентијевић", Вука Караџића 92, 11500 Обреновац
112. Предшколска установа "Ракила Котаров-Вука", Даре Ранђић 1, 11550 Лазаревац
113. Предшколска установа "Полетарац", Светосавска 83, Барајево
114. Предшколска установа "11.Април", Народних хероја 12а, 11070 Нови Београд,
115. Предшколска установа "Др Сима Милошевић", Капетана Радича Петровића 26, 11080 Земун
116. Предшколска установа "Чика Јова Змај", Вождовац, Саве Шумановића 1, 11000 Београд
117. Предшколска установа "Јелица Обрадовић", Вука Караџића 77,  11400 Младеновац
118. Предшколска установа "Наша Радост", Кнеза Милоша 8, 11450 Сопот
119. Предшколска установа Сурчин, Маршала Тита 20, Добановци, Београд
120. Спортски савез Београда, Тиршова 3, 11000 Београд,