Нећу да потпишем уговор на латиници - Google+ Posts

Приказивање постова са ознаком ћирилица. Прикажи све постове
Приказивање постова са ознаком ћирилица. Прикажи све постове

2016-02-13

Српска култура, ћирилица и избори 2016.

Пред нама су избори које треба да искористе сви они које интересује српска култура, српска културна баштина и употреба ћирилице као службеног писма да би смо добили важне одговоре од оних који хоће наш глас.
Политичка елита је прилично незаинтересована за питања из домена културе, посебно српске, национални идентитет им је споредно питање а ћирилица им је последње питање о коме ће покренути дискусију у току предизборне кампање.
Ако су они незаинтересовани ми, грађани Србије,  смо и те како заинтересовани и сматрамо да предизборна кампања заслужује да се искористи да политичка елита да одговор на нека питања из домена очувања српске културе, очувања културне баштине и употребе ћирилице и да се изађе из шаблона да је српска култура, српска културна баштина и коришћење ћирилице маргинално и неважно предизборно питање.
Питања су бројна и овде ће се навести само нека:
  • Зашто политичка елита Србије целом свету демонстрира своју недоследност и своју неискреност у вези примене службеног језика и писма, односно своју неспремност да се поштују и Устав и закони Републике Србије. Хоћемо у Европу а држава Србија није у могућности да средствима државне принуде обезбеди доследно поштовање уставне и законске норме о употреби службеног језика и писма а то је ћирилица?
  • У Србији поприличан број установа културе које имају законску обавезу да доследно поштују законе има сајтове и друга документа на латиници. Да ли то значи да су се управни одбори и директори тих установа (а тиме и политичке странке из чијих су редова) одрекли државе Србије и сматрају да је целисходно и пожељно понижавање ћирилице и непоштовање закона?
  • У Србији велики број домова здравља и поприличан број болница има сајтове, натписе и друга документа  на српском који су на латиници. Да ли то значи да су поносни на непоштовање уставног поретка Републике Србије и да је то њихово понашање целисходно и пожељно са становишта Министарства здравља и других органа који о томе треба да воде рачуна?
  • Има и образовних установа (факултета и средњих и основних школа) које не поштују Устав Републике Србије и којима је латиница доминантна у примени (сајтови, уџбеници, натписи у установама и други документи). У научно-истраживачким институтима и заводима ситуација је катастрофална. У већини њих је ћирилица протерана као да није ни постојала и као да је највећа имена српске науке никада нису користила.  А јесу.
  • Бројне туристичке организације своје сајтове имају искључиво на латиници а слична је ситуација са пропагандним материјалом. Као да нису чули да су у Србији, да их финансирају порески обвезници Републике Србије, и да су у обавези да поштују Устав Републике Србије и Закон о употреби службеног језика и писма. Слична је ситуација и са локалним самоуправама где неке остављају утисак да нису ни чуле за Србију а камоли за ћирилицу.
  • Ситуација је са становишта коришћења ћирилице катастрофална у привреди а посебно у банкарском сектору где раде доказани мрзитељи ћирилице. То им не смета да остварују масне зараде вероватно да би надокнадили душевну бол што раде у Србији у којој се користи омражена ћирилица.
  • Ситуација, нажалост, није боља ни у другим областима.
Из тих разлога редакција блога "Нећу да потпишем уговор на латиници" предлаже свима којима је стало до српске културе, очувања српске културне баштине а посебно до ћирилице да искористе предизборну кампању за наметање питања положаја српске културе, очувања српске културне баштине а посебно коришћења ћирилице.
Одмах се поставља питање како то урадити? 
Треба користити све могуће прилике и сва могућа средства да се чује глас поштоваоца српске културе, српске  културне баштине и корисника ћирилице. Данас у свету Интернета то не би требало да буде проблем. Разумемо се.
Наиме:
  • Пожељно је свим политичким странкама које се боре за наш глас упутити јавни позив да се изјасне о начинима како ће да заштите српску културу, српску културну баштину и како ће да обезбеде да се ћирилица доследно користи  у свим сферама друштвеног и привредног живота. А ако у примереном року не одговоре ставити их на стуб срама преко јавних комуникационих канала.
  • На сваком јавном наступу, где је то могуће, поставити питање заштите српске културе, српске културне баштине а посебно ћирилице.
  • Медијским кућама упутити допис са захтевом да представницима политичких странака поставе питање како ће се односити према питањима заштите српске културе, српске културне баштине а посебно ћирилице.
  • На друштвеним мрежама истицати незаконито понашање установа и институција са становишта коришћења ћирилице. Пошто грађани треба да инвестирају свој глас нека пре бирања буде јасно ко је вера а ко је невера. Ко лепо збори а у пракси се руга Уставном поретку Републике Србије, Закону о употреби службеног језика и писма и прецима који нам Србију оставише. А понајвише се руга бирачу који ће му дати глас јер га је елегантно, са стилом, преварио. После избора нема кајања.
  • Такође је пожељно интензивирати активности везане за  слање дописа институцијама и установама које не поштују Устав Републике Србије и Закон о употреби службеног језика и писма. На сајту Нећу на латиници - Ресурси има више модела које можете искористити.
  • Ово је само оквирни предлог који може да се допуни осталим алатима грађанског активизма (плакати, леци, стикери, билборди, дописи кандидатима за народне посланике, итд.). Ограничење је наша машта и жеља да нешто урадимо.
  • Пошто је Сретење значајан датум за историју Србије и Дан државности целисходно је симболично искористити тај дан за општенародону кампању за заштиту српске културе, заштиту српске културне баштине и враћање ћирилице у јавни простор како и заслужује.
Што више захтева то боље.
Нема ограничења у грађанским иницијативама.
Нека се чује глас народа.

2015-10-25

2015-10-24: Вече српске музике Љубе Манасијевића

У Српском Културном Центру у Београду 24.10.2015. одржано је вече српске музике Љубе Манасијевића поводом 25 година његовог стваралаштва
У програму су учествовали:
  • Дејан Лазаревић - поета српски
  • Ненад Станковић - певач,композитор,гитарист
  • Снежана Краљ - појац духовне музике
  • Дубравка Лонцовић и етно група СРМА 
 

У овом видео запису је немонтиран снимак.

2015-06-22

Употреба ћирилице у конкурсној документацији за јавну набавку - пример из праксе

На сајту Порталу јавних набавки на страници на линку може се наћи један интересантан и поучан документ везан за употребу ћириличног писма у конкурсној документацији. Пошто је пример из праксе и интересантан је широј публици дајемо извод који је допуњен нашим линковима у циљу референцирања
ПИТАЊЕ: Додатним условима наручиоца на страни 5. конкурсне документације, као и у напомени у моделу уговора на страни 23. конкурсне документације, наведен је између осталих, услов да уговор и рачуни морају бити на српском језику и ћириличном писму. У вези са предметним условом, скрећемо пажњу да је према Закону о службеној употреби језика и писама обавеза коришћења ћириличног писма утврђена искључиво у раду државних органа, органа аутономних покрајина, градова и општина, установа, предузећа и других организација кад врше јавна овлашћења, јавних предузећа и јавних служби. Имајући наведено у виду, као и чињеницу да ни један од потенцијалних понуђача не спада нити у једну од наведених категорија, нити врши послове за које је поменутим прописом предвиђена обавезна употреба ћириличног писма, молимо да још једном размотрите постављање наведеног услова понуђачима и сугеришемо његово брисање из конкурсне документације.

ОДГОВОР: У члану 3. Закона на који се позивате пише: Службеном употребом језика и писама сматра се и употреба језика и писама при: исписивању назива места и других географских назива, назива тргова и улица, назива органа, организација и фирми, објављивању јавних позива, обавештења и упозорења за јавност, као и при исписивању других јавних натписа. А у члану 4. пише: Орган, организација и други субјект може свој назив, фирму или други јавни натпис да испише, поред ћириличког, и латиничким писмом.
У члану 2. Наведеног закона пише: Службеном употребом језика и писама, у смислу овог закона, сматра се употреба језика и писама у раду: државних органа, органа аутономних покрајина, градова и општина (у даљем тексту: органи), установа, предузећа и других организација кад врше јавна овлашћења (у даљем тексту: организације које врше јавна овлашћења). Правно лице које је поставило ово друго питање се налази у званичном Каталогу Јавних предузећа и других правних лица са већинским државним капиталом или са јавним овлашћењима.
Ви изнад наведене чланове Закона не поштујете.
Који закон или пропис вам забрањује коришћење ћириличког писма?
  • У данашње време је апсолутно могуће користити ћирилицу што се види на примерима мобилних телефона у Македонији, Бугарској или Русији, као и на многим интернет страницама урађених  ћириличким писмом или на рачунима за утрошену електричну енергију.
  • Наш услов се заснива на члану 10. Устава Р. Србије, Породичном Закону Р. Србије, члан 351; Уставу Р. Србије у делу забране дискриминације по питању језика и писма; Повељи УН о забрани дискриминације; Стратегији превенције и заштите од дискриминације Владе Р. Србије; Протокола број 12 Савета Европе... Део о употреби других писама на који се ви позивате односи се на права Националних мањина на употребу свог језика и писма.
  • На основу Закона о заштити потрошача, у коме се на више места помиње реч „разумљив“ из чега призилази да, и ако неко од Ваших потенцијалних корисника, зна и разуме нпр. енглески, норвешки, руски или неки други језик, не умањује обавезу понуђача да доставља рачуне, уговоре и слична документа на српском језику и ћирилици (азбуци),
  • Удовољавању потребама корисника, примерено намери стицања прихода и
  • На основу права (под условом да су равноправна) да корисник бира писмо.
Дакле, уколико не можете или не желите испунити овај услов, довољно је навести разлог.

1.    "ИНТАИР ЛИНК" д.о.о., Београд,  Аеродром Београд
2.    "Јат – апартмани Копаоник"  д.о.о. Рашка, Копаоник бб, 36354 Копаоник,
3.    "Фершпед" Међународна и унутрашња шпедиција а.д. Немањина 6, 11000 Београд
4.    „Аеродром Никола Тесла“ а.д., Београд 59, 11180 Београд
5.    „Радиодифузна установа Србије – Радио Телевизија Србије“, Таковска 10, 11000 Београд,
6.    „Телеком Србија“ а.д., Таковска 2, 11000 Београд,
7.    Аеродром паркинг д.о.о. Београд, 11800 Београд 
8.    Аеродром пољопривредна оператива д.о.о. 11800 Београд
9.    Апагас доо Нови Сад
10.    Беобанка у стечају, Зелени венац 16, 11000 Београд
11.    Београд на води д.о.о., Карађорђева 48, 11000 Београд
12.    Београдска берза а.д. Београд, Омладинских бригада 1, 11070 Београд,
13.    Београдчвор д.о.о., Стјепана Филиповића 45, 11040 Београд
14.    Борбени сложени системи доо, Београд
15.    Галеника а.д., Батајнички друм бб, 11080 Београд,
16.    ГАС доо Бечеј, Нови Сад
17.    Дипос д.о.о., Сердар Јола 17, Београд
18.    Дирекција К.С. доо Београд, Теразије 13, 11000 Београд
19.    Доо Шарган Мокра Гора, 31243 Мокра Гора
20.    Државна лутрија Србије, Ускочка 4-6,11000 Београд, 
21.    Друство за услуге МСК-ЦГ доо Нови Сад
22.    Друштвено предузеће за запошљавање инвалида “Шумадија”, Београдска 69, 34000 Крагујевац
23.    Друштвено предузеће за професионалну рехабилитацију и запошљавање инвалида “ДЕС”, Неготински пут бб, 19000 Зајечар
24.    Друштвено предузеће за професионалну рехабилитацију и запошљавање инвалида „Елка“ – Електрокерамика, Буковик бб, 34000 Аранђеловац
25.    Друштвено предузеће за професионалну рехабилитацију и запошљавање инвалида рада и инвалидне деце „Универзал“, Индустријска б.б., 16000 Лесковац,
26.    Друштвено предузеће за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом „Графопромет“ доо, 19. Октобра 2, 34000 Крагујевац
27.    Друштвено предузеће за радно и професионално оспособљавање и запошљавање инвалидних и других лица “ДЕС”, Кумодрашка 226, 11000 Београд, у реструктуирању
28.    Друштвено предузеће за радно оспособљавање и запошљавање инвалида “ДЕС”, Даничићева бр. 11, 14000 Ваљево, у реструктуирању
29.    Друштвено предузеће за радно оспособљавање и запошљавање инвалида „Елмонт“, Генерала Милојка Лешјанина 72, 18000 Ниш
30.    Друштвено предузеће за радно оспособљавање и запошљавање инвалидних лица „Вук Караџић“, Генерала Милојка Лешјанина 72, 18000 Ниш
31.    Друштво за заштиту од пожара и обезбеђење објеката и имовине д.о.о. Фулл Протецт, Мије Ковачевића 2-4, 11000 Београд
32.    Друштво за одржавање зграда д.о.о., Немањина 6, 11000 Београд
33.    Ђула доо, Деспотовац
34.    Електроисток изградња доо, Хусинских рудара 19, 11000 Београд,
35.    Електроисток пројектни биро доо, Ровињска 14, 11000 Београд
36.    ЕНЕРГЕТИКА доо, Косовска 4а, 34000 Крагујевац,
37.    ЕПС Обновљиви извори доо, Царице Милице 2, 11000 Београд
38.    ЕПС- Привредно друштво за дистрибуцију електричне енергије „Електродистрибуција Београд“ д.о.о., Масарикова 1-3, 11000 Београд
39.    ЕПС-ПД „Дринско-лимска хидроелектране“ доо, Трг Душана Јерковића 1, 31250 Бајина Башта,
40.    ЕПС-ПД „Панонске термоелектране-топлане“ доо, Булевар ослобођења 100, 21000 Нови Сад 
41.    ЕПС-ПД „Термоелектрана Никола Тесла“ доо, Богољуба Урошевића Црног 44, 11500 Обреновац,
42.    ЕПС-ПД „Термоелектране и копови Костолац“, доо, Николе Тесле 5-7, 12208 Костолац,
43.    ЕПС-ПД „Хидроелектране Ђердап“, доо,  Трг Краља Петра I 1, 19320 Кладово
44.    ЕПС-Привредно друштво за дистрибуцију електричне енергије „Електровојводина“ д.о.о., Булевар Ослобођења 100, 21000 Нови Сад
45.    ЕПС-Привредно друштво за дистрибуцију електричне енергије „Електросрбија“ д.о.о., Димитрија Туцовића 5, 36000 Краљево
46.    ЕПС-Привредно друштво за дистрибуцију електричне енергије „Југоисток“ д.о.о. Булевар др Зорана Ђинђића 46а, 18000  Ниш
47.    ЕПС-Привредно друштво за дистрибуцију електричне енергије „Центар“ д.о.о.   Крагујевац, Улица слободе 7, 34000 Крагујевац
48.    ЕПС-Привредно друштво за производњу, прераду и транспорт угља -  рударски басен „Колубара“, Лазревац
49.    Жељезара Смедерево, Радинац бб, 11300 Смедерево
50.    Живиноплус доо Владимирци у стечају, Нови Сад
51.    ЖИТ, Железнички интегрални транспорт д.о.о, Савски трг бр. 2, 11000 Београд
52.    Застава оружје ад, Косовска 4, 34000 Крагујевац,
53.    Заштитна радионица д.о.о., Савска 4, 11000 Београд
54.    Јавно водопривредно предузеће „Србијаводе“, Булевар уметности 2а, 11070 Београд,
55.    Јавно предузеће "Пошта Србије“, Таковска 2, 11000 Београд,
56.    Јавно предузеће „Нуклеарни објекти Србије“, Мике Петровића Аласа 12-14, Винча, Београд,  
57.    Јавно предузеће за скијалишта , Милутина Миланковића 9, 11070 Београд,
58.    Јавно предузеће за склоништа, Булевар Михаила Пупина 117а, 11070 Београд,
59.    ЈАТ ТЕХНИКА доо, Београд 59, 11180 Беорад
60.    ЈП ”Електропривреда Србије”- Београд, Балканска 13, 11000 Београд
61.    ЈП „Аир Сербиа“, Булевар уметности 16а, 11070 Београд,
62.    ЈП „Електромрежа Србије“, Кнеза Милоша 11, 11000 Београд,
63.    ЈП „Железнице Србије“, Немањина 6, 11000 Београд,
64.    ЈП „Национални парк Тара“, Миленка Топаловића 3, 31250 Бајина Башта,
65.    ЈП „Национални парк  Ђердап“, Краља Петра I бр. 14, 19250 Доњи Милановац,
66.    ЈП „Национални парк  Копаоник“, Милуна Ивановића, 36354 Рашка, Копаоник,
67.    ЈП „Путеви Србије“, Булевар краља Александра 282, 11000 Београд,  
68.    ЈП „Службени гласник“,  Јована Ристића 1, 11000 Београд
69.    ЈП „Србија гас“, Народног фронта 12, 21000 Нови Сад,
70.    ЈП „Србијашуме“, Булевар Михаила Пупина 113, 11070 Београд,
71.    ЈП „Транснафта“, Змај Јовина 1, 26000 Панчево
72.    ЈП за развој и унапређење информисања путем електронских медија на српском језику у АП Косово и Метохија „Мрежа мост“, Београд, Немањина, 38227 Звечан, 
73.    ЈП за развој планинског туризма „Стара планина“, Милоша Обилића 1, 19350 Књажевац 
74.    ЈП за управљање емисионом инфраструктуром „Емисиона техника и везе“, Кнеза Вишеслава 88, Београд 
75.    ЈП Југоимпорт СДПР, Булевар уметности 2, 11070 Београд,
76.    ЈП Национални парк "Фрушка гора", Змајев трг 1, 21208 Сремска Каменица,
77.    ЈП Национални парк Шара, Брезовица бб, 28230 Штрпце
78.    ЈП ПЕУ Ресавица, Петар Жалац 2, 35237 Ресавица
79.    ЈП.“Завод за уџбенике“, Обилићев венац 5, 11000 Београд,
80.    Југобанка у стечају, Краља Петра 19 11000 Београд
81.    Југословенско речно бродарство а.д., Кнеза Милоша 82, 11000 Београд, 
82.    ЈУП истраживање и развој доо, Немањина 22-26, 11000 Београд,
83.    Коридори Србије, Краља Петра 21, 11000 Београд
84.    Метанолско-сирћетни комплекс, Милошевачки пут бб, 23300 Кикинда,
85.    Национална новинска агенција РС „Тањуг“, Обилићев венац 2, 11000 Београд,
86.    НИЈП „Панорама“ Приштина,  Ослобођења 1, Косовска Митровица
87.    ПД ЕПС снабдевање доо, Београд, Макензијева, 11000 Београд,
88.    Политика а.д., Цетињска 1, 11000 Београд,
89.    Поштанска штедионица а.д., Београд, Краљице Марије 3, 11000 Београд,
90.    Предузеће за железничко угоститељство и туризам "Желтурист" д.о.о., Хајдук Вељков венац 4, 11000 Београд,  
91.    Предузеће за железничку издавачко-новинску делатност "Желнид", д.о.о., Немањина 6, 11000 Београд
92.    Предузеће за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитектом за производњу обуће “Стил”, доо, Панчевачка 122, 23000 Зрењанин
93.    Предузеће за туризам "КСР Београдтурс" д.о.о. Немањина 4/XIV, 11101 Београд,  
94.    Предузеће за чишћење и одржавање железничких возних и друмских средстава "Нега кола и ДДД" д.о.о. Булевар Војводе Мишића 8, 11000 Београд
95.    Привредна банка а.д. Београд у стечају, Булевар краља Александра 70, 11000 Београд
96.    Привредно друштво „Жубор“ доо, Куршумлијска Бања, 18430 Куршумлија
97.    Привредно друштво „Златар“ доо, Бабић брдо бб, 31320 Нова Варош
98.    Привредно друштво „Просветни преглед“, Дечанска 6, 11000 Београд,
99.    Природни гас Панчево доо, Нови Сад
100.    Развојна банка Војводине у стечају, Стражиловаска 4, 21000 Нови Сад,
101.    Резерват Увац доо, Трг Војводе Петра Бојовића 3, Нова Варош,
102.    Рембас транс доо Деспотовац
103.    Ски центар Брезовица доо, Милутина Миланковића 9, 11070 Београд
104.    СП Ласта Београд, Ауто пут Београд Ниш 4, 11000 Београд,
105.    СП РЕСОРТ доо, 19350 Књажевац
106.    Србијакомби доо Београд, Немањина 6, 11000 Београд
107.    Српска банка а.д. Београд, Савска 25, 11000 Београд,
108.    Су-порт, аеродром, 11180 Београд 
109.    ХИП Петрохемија а.д. Панчево, Спољностарчевачка 82, 26000 Панчево,
110.    Холдинг корпорација „КРУШИК“ а.д. Ваљево, Владике Николаја 59, 14000 Ваљево,  
111.    Централни регистар – депо и клиринг хартија од вредности а.д., Трг Николе Пашића 5, 11000 Београд
112.    Црвени крст Србије, Симина 19, 11000 Београд,

 

2015-06-13

"Моја ћирилица" - Предлог кампање за јавну употребу ћирилице

Пред нама су годишњи одмори које ће многи провести у Србији. Истовремено је то прилика да промовишемо употребу ћирилице активним приступом који може да се састоји у томе да приликом посте неком туристичком месту обратимо пажњу на примену ћирилице. Истовремено и у месту нашег пребивалишта можемо да посматрамо, анализирамо и предузмемо неке активности везане за употребу ћирилице по истом моделу као и када смо на одмору.
Модели неких активности борбе за јавну употребу ћирилице су промоција употребе ћирилице и критиковање лоше праксе употребе латинице.
Модели промоције употребе ћирилице који не захтевају значајнија средства су:
  • Јавно објављивање текстова о предузетницима и предузећима који доследно користе ћирилицу
  • Коментарисање рада предузетника и предузећа у књизи утисака у вези добре праксе коришћења ћирилице
Критика лоше праксе коришћења латинице која не захтева значајнија средства је следећа:
  • Јавно објављивање текстова о предузетницима и предузећима који игноришу захтеве грађана да се у јавној употреби користи ћирилица
  • Коментарисање рада предузетника и предузећа у књизи утисака у вези праксе коришћења латинице
Многим предузетницима и управама предузећа  може (и јесте) да буде значајна подршка јавности њиховом напору да користе ћирилично писмо.
Модел писма подршке је следећи (измените и допуните по жељи) који можете уписати у књигу утисака или послати мејлом.
Поштовани,
Са великим задовољством сам посетио ваш продајни објекат (сајт, пословницу, итд.) и констатовао да је услуга одлична и да се види посвећеност српском тржишту доследном применом ћириличног писма. Са великим задовољством ћу препоручити својим пријатељима да вас посете јер сматрам да треба подржати све оне који доследно воде рачуна о српском купцу, очувању културног и националног идентитета и поштују највише професионалне стандарде у раду.
Желим вам да наставите да радите као до сада и да и убудуће доследно користите ћирилично писмо.
Срдачно,
______
Ако сте у могућности направите фотографију или видео запис о предузетнику који води рачуна о српском купцу и српском тржишту и исте објавите на каналу друштвених мрежа на којима сте активни. Могући коментар је следећи
Посетио сам продајни објекат (сајт, пословницу, итд.) ____________ и констатовао да је тим који ради на пружању услуга потрошачима високо професионалан и посвећен српском тржишту и српском купцу. То је посебно видљиво у доследној примени ћириличног писма.  Са великим задовољством препоручујем да их посетите јер сматрам да треба подржати све оне који доследно воде рачуна о српском купцу, очувању културног и националног идентитета и поштују највише професионалне стандарде у раду.
Желим им да наставе да раде као до сада и да и убудуће доследно користите ћирилично писмо.
На нашу жалост има и примера лоше праксе па са њима треба другачије разговарати односно треба их критиковати и покушати да скренемо пажњу на њихову непрофесионалност, њихово непоштовање српског купца и српског тржишта. Модел писма критике је следећи (измените и допуните по жељи) које можете уписати у књигу утисака или послати мејлом
Поштовани,
Имао сам ту несрећу да посетим  ваш продајни објекат (сајт, пословницу, итд.) ________ и констатовао да је услуга испод српског просека и да се не види посвећеност српском тржишту и српском купцу. Посебно иритира примена латиничног писма у овој години када обележавамо 100 година увођења латинице у Србији на бајонетима  аустроугарских и немачких војника у току Првог светског рата. На вашу жалост због реченог препоручићу својим пријатељима да вас избегавају јер сматрам да не треба подржати оне који не воде рачуна о српском купцу, о очувању културног и националног идентитета Србије и не поштују професионалне стандарде у свом раду.
Уколико промените свој однос према српском тржишту и српском купцу онда има шансе да вам се вратим. Надам се да ћете показати жељу да опстанете на српском тржишту и да ћете одлучити да поштујете српску ћирилицу у свом раду.
Срдачно,
______
Уколико сте у могућности направите фотографију или видео запис о предузетнику или пословници предузећа које не води рачуна о српском купцу и исте објавите на каналу друштвених мрежа на којима сте активни. Могући коментар је следећи
Посетио сам продајни/услужни објекат (сајт, пословницу, итд.) ____________ и констатовао сам да је тим који ради на пружању услуга потрошачима непрофесионалан и није посвећен српском тржишту и српском купцу. То је посебно видљиво у доследној примени латиничног писма која иритира грађане Србије у години када се обележава 100 година од увођења латинице у Србији на бајонетима  аустроугарских и немачких војника у току Првог светског рата. Не препоручујем да их посетите јер не воде рачуна о српском купцу, о очувању културног и националног идентитета и не поштују професионалне стандарде у раду.
Ово су неке идеје за рад. Није свеједно ниједном предузетнику и предузећу да ли ће реакције потрошача бити позитивне или негативне. Што више активности то боље.

2015-05-24

2015-05-24: Дан словенске писмености и културе - Дан словенских просветитеља Ћирила и Методија

Данас је Дан словенских просветитеља Ћирила и Методија, Грка из Солуна, оснивача словенске књижевности и твораца првог словенског писма - глагољице. То писмо су створили прилагођавањем грчке азбуке словенским гласовним потребама на које су превели више црквених књига. Ширење писмености код Срба тесно је повезано са ширењем хришћанства. Све је почело 862. године, на захтев великоморавског кнеза Растислава, који је од византијског цара Михаила тражио учитеље који ће да проповедају на народном језику. Идеални за тај посао били су учени философ Константин и његов брат, игумaн Методије, родом из Солуна, у чијој је околини живело мноштво Словена. Браћа су знала њихов језик. Званично, Словени до тада нису имали писмо, па су Солунска браћа саставила азбуку (глагољицу), помоћу које су превела јеванђеља на словенски језик. Са тим преводима кренули су у моравскопанонску мисију – просветитељско дело међу словенским народима. Са књигама које је тамошњи народ разумео, проповед хришћанства ишла је много лакше. Преводили су и друге богослужбене књиге, и служили су литургију на словенском језику, такође су рукополагали и домаће свештенике. Тако су многи (моравски и панонски) Словени примили православну веру. Константин се замонашио и добио име Ћирило (Кирило). Солунска браћа су имала проблема са немачким, латинским свештенством, и већ ту је почела борба за превласт између римoкатоличанства и византијског православља. Били су и прогањани, а њихови ученици су наставили њихово дело, али у земљама Јужних Словена – у Бугарској и на Охриду. Најпознатији међу ученицима су свети Климент и Наум. Они су саставили друго, једноставније писмо – ћирилицу и назвали је према светом Ћирилу. Тако су словенска писменост, а са њом и хришћанска вера, делом са севера, из Паноније, а делом са југа, са Охрида, стигле и у Србију. Многи Срби, а најпре владари и властела,  поверовали су у Христа и примили хришћанску веру. Тадашњи догађаји се сматрају крштењем Србије.
Код Руса, Украјинаца, Бугара, Македонаца, Словака и Чеха дан светих Ћирила и Методија је културни Дан словенске писмености и културе. Код Православних народа обележава се 24. маја сваке године. Код Словака и Чеха обележава се 5. јула.

2015-03-04

Андроид апликација "Нећу да потпишем уговор на латиници"

 
Вести иницијативе "Нећу да потпишем уговор на латиници" можете пратити и на вашим уређајима који су подржани андроид оперативним системом. Приступите преко вашег мобилног уређаја линку и преузмите апликацију "Нећу на латиници".

2015-01-26

2015-01-24: Са округлог стола "Ко разара српску културу?"

У Београду је 24.1.2015. одржан округли сто на тему "Ко разара српску културу?" у организацији Удружења "Ћирилица" Београд. Округли сто је одржан у просторијама Удружења "Милутин Миланковић" у Београду. 
Говорили су:
1. проф. др Василије Крестић,
2. мр Душан Миловановић,
3. проф. др Мирјана Влаисављевић
4. др Јова Пејин,
5. проф. др. Милоје Пршић,
6. мр Јован Стојадиновић,
7. проф. др Раде Рајић,
8. Mаја Недељковић, књижевница,
9. др Аца Ђикић
10. Огњен Војводић
11. Срђан Секулић
12. Александар Полетајев-Рус
13. Милорад Ђошић
14. Миодраг Којић
15. Верољуб Бата Петронић К. Митровица
16. Проф. др Батаваљић Драган
17. др Драгољуб Антић
18. Дејан Матић

Видео записи са округлог стола су на линку.


2015-01-02

Прилози стратешком оквиру борбе за јавну употребу ћирилице у Србији



У овом прилогу учињен је покушај да се направи стратешки оквир борбе за очување српске ћирилице у јавној употреби на бази анализе бројних иницијатива које су јавно доступне преко интернета. 
Идентификована је визија (далеки циљ коме тежимо), мисија (разлог постојања група, удружења и мрежа присталица коришћења ћирилице у јавној употреби) и пет стратешких циљева група, удружења и мрежа присталица коришћења ћирилице у јавној употреби.
Такође су идентификоване и компоненте мисије, вредности и принципи рада група, удружења и мрежа присталица коришћења ћирилице у јавној употреби.
Свесни смо да стратешки оквир
борбе за очување српске ћирилице у јавној употреби може и другачије да се изрази и да постоји простор за његово побољшање  и из тог разлога га дајемо на увид јавности у жељи да се покрене дијалог који ће за последицу имати унапређени стратешки оквир. На бази стратешког оквира борбе за јавну употребу ћирилице могуће је направити један или више акционих планова деловања група, удружења и мрежа присталица коришћења ћирилице у јавној употреби.

Коришћење овог прилога је дозвољено свим појединцима, групама, удружењима и организацијама које сматрају да су овде изнети ставови целисходни.
Свака сугестија је добродошла.
Редакција блога 

Визија (далеки циљ)


У Србији се у јавној употреби доследно користи ћирилица.

Мисија (разлог постојања група, удружења и мрежа присталица коришћења ћирилице у јавној употреби)


Стварање услова за доследно коришћење ћирилице у јавној употреби у циљу очувања и афирмације националног и културног идентитета Србије као подршка развоју демократских вредности и основних људских права, очувању материјалне и нематеријалне културне баштине и локалном и регионалном одрживом развоју.

Компоненте мисије група, удружења и мрежа присталица коришћења ћирилице у јавној употреби

1.стварање вредности за друштво и појединца

2.чување, неговање и промоција националног, регионалног и локалног идентитета и културе

3. промоција вредности цивилног друштва и демократије

4. поштовање различитости и подстицање толеранције

5. промоција знања, помоћ у образовању, учењу и стицању нових вештина

6.  подршка развоју културе на локалном и регионалном нивоу

7. подстицање креативности и иновативности

8. подстицање предузетништва и позитивних утицаја на привредна кретања

9. промоција медијске културе и писмености и учешће у њиховом унапређивању

Вредности група, удружења и мрежа присталица коришћења ћирилице у јавној употреби

Универзалност

  • заштита и унапређење општих јавних вредности
  • ангажман који допире до целокупне јавности
  • подручје интереса и деловања је јавна сфера
  • ангажовање које је референтна тачка за јавност
  • информисање и подстицање на јавни ангажман у демократском процесу
  • пружање јавног садржаја ангажовања на свим релевантним платформама
  • интерактивност и повезивање са свим циљним групама
  • ангажовање којим се остварују интегративни ефекти по друштво
  • препознатљивост ангажовања

Независност


  • независност од политичких и комерцијалних утицаја
  • деловање у правном оквиру који обезбеђује независтан и стабилан рад
  • непристраност
  • активно промовисање слободе изражавања
  • промоција права на информисање
  • одговорност према јавности

Изврсност и иновативност


  • пружање садржаја и услуга у раду највишег квалитета
  • поузданост садржаја и услуга
  • компетентност свих укључених у активности
  • подстицање креативности
  • интегритет ангажовања
  • неговање талената
  • иновације и трајни развој садржаја
  • преузимање ризика креативности

Разноликост


  • свеобухватност и уважавање различитости (културне, етничке, регионалне, религијске и сваке друге)
  • одражавање друштвених различитости
  • плуралистичност погледа
  • међукултурални дијалог
  • толерантност

Одговорност према јавности


  • отвореност
  • транспарентност
  • добро управљање
  • ефикасност
  • преданост мисији

Принципи рада група, удружења и мрежа присталица коришћења ћирилице у јавној употреби

 У служби свих грађана Републике Србије

Према људима се односимо с поштовањем, одговорно, правично и осетљиво. Обраћамо се свим деловима становништва: како целокупном становништву тако и мањинама.

Веродостојност и непристрасност

Пружамо проверене и непристрасне информације, преузимамо одговорност за њихову тачност и веродостојност те независно и самостално процењујемо њихову важност за објављивање. Поштујемо различита мишљења и ставове, независно и самостално процењујемо њихову важност те их у складу с тим непристрасно представљамо јавности.

Националне и опште вредности

Ценимо богатство и разноликост националног и регионалног културног наслеђа и стога га представљамо јавности чувајући његов изворни смисао и вредност. Поштујемо разноликост националних мањина и религијских уверења.

Иновативност и креативност

Подстичемо иновативност, настојимо препознати вредности нових друштвених или технолошких погледа, креација и решења. Охрабрујемо грађане да се суоче с променама које доносе нове технологије. Упућујемо грађане у нове начине коришћења медија, придоносимо унапређењу медијске писмености, развоју нових вештина и заједнички градимо друштво и економију засновану на знању.

Професионалност и отвореност

Захтевамо и подстичемо висок ниво професионалности активиста и других стваралаца садржаја.
Отворени смо према критици и спремни смо отворено извештавати о свом раду. Поштујемо знање те своје деловање усклађујемо с развојем знања уграђујући га и у своје активности и у своју организацију.
Постављамо стандарде квалитете за садржаје које прати најшира публика.
Осећамо одговорност према својој мисији.

Технолошка неутралност

Свој задатак да садржајима допремо до свих грађана схватамо као обавезу деловања на свим јавно доступним технолошким платформама које дају могућност дистрибуције и презентације тих садржаја.

Транспарентност и осетљивост

Отворени смо за јавну расправу и другачије погледе. Користимо се новим начинима интеракције с грађанима, укључујући их у своје активности и користећи њихове реакције. Отворени смо за нове идеје и приступе, осетљиви смо на интересе и теме које тражи наша публика и други заинтересовани.

Стратешки циљеви  борбе за јавну употребу ћирилице у Србији


1. Органи јавне власти доследно користе ћирилицу у свом раду.

Мере за достизање циља:

  • Идентификовати недоследне органе јавне власти (ЛОШУ УПРАВУ) који не користе ћирилицу и предузети мере да коригују своје понашање
  • Подизање свести запошљених у органима јавне власти да закони морају да се поштују и да је непоштовање службеног писма чин дискриминације грађана по основу употребе писма и да је то одлика ЛОШЕ УПРАВЕ
  • Подизање свести јавности да препозна ЛОШУ УПРАВУ односно ону која не поштује законе
2. Предузећа и предузетници доследно користе ћирилицу.

Мере за достизање циља:

  • Идентификовати предузећа и предузетнике који не користе ћирилицу у јавној употреби 
  • Подизање свести власника предузећа и запошљених у њима да је непоштовање службеног писма чин дискриминације грађана по основу употребе писма и да је искључиво коришћење латинице одлика ЛОШЕГ ПОСЛОВАЊА у Србији
  • Подизање свести предузетника да је непоштовање службеног писма чин дискриминације грађана по основу употребе писма и да је искључиво коришћење латинице одлика ЛОШЕГ ПОСЛОВАЊА у Србији
  • Подизање свести јавности да препознају ЛОШЕ ПОСЛОВАЊЕ у Србији односно предузећа и предузетнике који дискриминишу грађане по разним основама а посебно по основу употребе језика и писма 
3. Развијене су способности за ефективно и ефикасно деловање присталица примене ћирилице у јавној употреби.

Мере за достизање циља:

  • Изградња мреже појединаца, група, удружења, установа и других организација које се залажу за доследну јавну примену ћирилице
  • Изградња способности (капацитета) мреже појединаца, група, удружења, установа и других организација да ефективно и ефикасно предузимају мере да органи јавне власти користе ћирилицу и да подижу свест власника предузећа и предузетника о значају коришћења ћирилице
  • Изградња способности мреже појединаца, група, удружења, установа и других организација да ефективно и ефикасно учествују у јавним расправама у вези доношења нових закона и да буду оспособљене за покретање законских иницијатива
  • Подизање свести јавности о неопходности изградње мреже појединаца, група, удружења, установа и других организација које се залажу за доследну јавну примену ћирилице
4. Закони и пратећи прописи Републике Србије омогућавају недвосмислено коришћење ћирилице у областима које су њима уређене.

Мере за достизање циља:

  • Преиспитивање постојећих закона и прописа са становишта оквира за доследно коришћење ћирилице у области која је њима уређена
  • Активно учешће у креирању законских решења са становишта доследне примене ћирилице у областима које су њима уређене
  •  Подизање свести јавности о неопходности активног учешћа у креирању нових закона и измени постојећих
5. Изграђена је општа свест јавности о значају ћирилице за очување националног и културног идентитета народа који живе у Републици Србији.

Мере за достизање циља:

  • Подизање свести јавности о значају ћирилице за очување националног и културног идентитета народа који живе у Републици Србији
  • Активно учешће у активностима везаним за очување националног и културног идентитета народа који живе у Републици Србији

2014-12-27

Позив на сарадњу: Kаталог примера добре праксе коришћења ћирилице у склопу активности око обележавања/честитања новогодишњих празника

Редакција блога "Нећу да потпишем уговор на латиници" покреће прикупљања примера добре праксе коришћења ћирилице у склопу активности око обележавања/честитања новогодишњих празника.
Прилози могу да буду графике (фотографије, цртежи, анимације) и видео прилози посвећени обележавању божићних и новогодишњих празника где је коришћено писмо српска ћирилица.
Процедура је следећа:

  • Ако сте добили честитку на ћирилици онда је поделите са нама а ми ћемо је поделити са свима на интернету преко канала блога "Нећу да потпишем уговор на латиници" (Гугл+ страна, Фејсбук страна, Гугл+ заједница, Твитер канала, итд.
  • Ако сте на Интернету наишли на интересантан видео прилог посвећен празницима где је текст на ћирилици пошаљите нам линк ка истом и он ће бити објављен у склопу блог поста посвећен примерима добре праксе у обележавању празника. Уколико је видео прилог на Јутубу биће и у оквиру колекције (плеј листе) видео прилога добре праксе.
  • Адреса за слање прилога је следећа necuugovornalatinici@palankaonline.info.
Пример албума са графикама је следећи:



Очекујући ваше реакције желимо вам пуно среће и успеха у наступајућој 2015.

2014-12-21

Празнична честитка латиничарима са пропратним писмом

Пред нама су божићни и новогодишњи празници који се користе и као прилика да кажемо шта желимо у наступајућој години. Наше жеље су истовремено и наше "изјаве о намерама" шта ми желимо. Као поштоваоци ћирилице целисходно је да и латиничарима пожелимо срећне празнике и да им јасно кажемо шта од њих очекујемо у 2015. У овом посту је једна могућа честитка са пропратним писмом фирмама које користе латиницу. Наша је жеља јасна "Желимо да у јавној употреби користе ћирилицу". Фирме које желе да буду препознате као оне које негују ДОБРО ПОСЛОВАЊЕ на тржишту Србије сигурно ће пажљиво прочитати ово писмо. За оне друге које су непоправљиво доследне у неговању вредности ЛОШЕГ ПОСЛОВАЊА у Србији арогантним коришћењем латинице мораћемо да помогнемо да промене ставове снажним и добро организованим кампањама да схвате на ком тржишту послују. 
Ако вам се свиђа модел писма прекопирајте га и пошаљите електронском поштом препознатим фирмама које искључиво користе латиницу. Прави је тренутак да се чује глас ћириличара.
----------------------------------------
Поштовани/а,

Честитамо Вам 
божићне и новогодишње празнике у жељи да у наступајућој 2015. години направите искорак у пословној политици и да у јавној комуникацији користите ћирилицу чиме ћете своје пословање прилагодити средини то јест пословању у Србији.
Наиме, у Службеној употреби у Србији је српски језик и ћирилично писмо. Већина грађана Србије користи ћирилицу и вређа их систематско и арогантно наметање латинице која се у Србији, у светлу стогодишњице догађаја из 1915, сматра понижавањем успомене на претке и подсећање на тешке и понижавајуће године окупације. Те 1915.г. цела влада Краљевине Србије била је принуђена да се повуче из Србије пред налетом вишеструко надмоћније аустроугарске и немачке војске. Једна од првих наредби окупационих трупа била је забрана ћирилице у јавној употреби у окупираној Србији. Такође је арогантно коришћење латинице у Србији болно подсећање на догађаје на просторима такозване НДХ насељених и србима где је први акт те државне творевине био забрана коришћења ћирилице под претњом смртне казне.
Не треба да Вам говоримо да је већина грађана Србије православне вере а службено писмо код православаца у Србији је ћирилица. Такође и већина грађана Србије који нису православне вере и који Србију доживљавају као своју домовину користи ћирилицу јер је ћирилично писмо саставни део идентитета народа који живе на овим просторима.
Арогантно и агресивно наметање латинице је опасна и пословно штетна пословна политика поготову у светлу евоцирања успомена на догађаје од пре 100 година. Праг осетљивости грађана на игнорисање њиховог идентитета је све нижи и латинизација Србије се све више доживљава као понижавање Србије и свесна и организована дискриминација сагласно Закону о забрани дискриминације.
Према мишљењу заштитника грађана Републике Србије у случају органа јавне власти коришћење латинице је одлика ЛОШЕ УПРАВЕ. Цитирамо:
Не примењивање позитивних правних прописа са изговором да за то нису обезбеђени технички услови у конкретном случају, обесмишљава њихово постојање и улогу. Пропуштање органа и службених лица да уочене проблеме у раду отклоне већ, уместо тога, тражење оправдања, у (не)организацији посла и другим унутрашњим решеним и нерешеним питањима техничке природе, карактеристично је обележје „лоше управе“.
Имајући у виду изнету аргументацију непримењивање ћирилице у јавној употреби у Србији је одлика ЛОШЕГ ПОСЛОВАЊА јер пословном политиком искључивог коришћења латинице шаљете поруку да не поштујете купце Ваших роба и кориснике Ваших услуга, да сте се придружили онима који свесно и организовано понижавају и дискриминишу грађане Србије, као и да сте се придружили онима који величају вредности окупације Србије 1915. и геноцида над Србима за време 2. светског рата.
У вези коришћења ћирилице постоје и митови који се аргументовано могу оповргнути. А то су:

Први мит: 

Не може се са ћирилицом у Европску унију.
Апсолутно нетачно јер ЕУ званично одлучно заступа очување језичке разноликости.

Други мит: 

Срби су одувек писали латиницом.
Нетачно јер се у Србији масовније писало латиницом искључиво у периодима аустроугарске и усташке окупације. Новосадски договор о равноправности језика и писма из 1954. је од стране угледних посленика културе оцењен као удружени злочиначки подухват против српског језика, српске ћирилице и српске културе.

Трећи мит: 

Ћирилица је превазиђена.
Нетачно јер је ћирилица (руска) прво писмо које је „узлетело са Земље у Свемир“, „на глави Јурија Гагарина писало је СССР“ а данас највећи „пробој и повратак ћирилице“ долази са развојем информационих технологија које омогућавају равноправно коришћење свих језика и писама, чак и оних који се не користе годинама или вековима. Компанија Гугл је у својим производима а посебно у претраживачу омогућила да се све странице на српском језику приказују на ћирилици.

Четврти мит: 

Са ћирилицом не можемо у свет.
Нетачно јер је могућа и супротна теза „да само са ћирилицом можемо у свет“ о чему говори развој информационо-комуникационих технологија.

Пети мит:

Ћирилица није исплатива.
Ово је нетачно јер се у свим трансакцијама са иностранством врши локализација производа за то тржиште (барем је то случај код озбиљних фирми) а познато је да је једини начин да се од културе и баштине зарађује је да та култура постане међународно значајна. А култура може постати међународно значајна искључиво њеном афирмацијом, никада асимилацијом и опонашањем. Односно српска култура се једино може, и треба,  афирмисати коришћењем ћирилице као њеног историјског одређења.

Шести мит: 

Ћирилица вређа.
Ово је јако опасан и погрешан мит који каже да ако пишемо ћирилицом на неки начин обесправљујемо оне који ћирилицом не пишу. Такав став је скандалозан јер бити свој значи управо само то – бити свој. Штићењем свог идентитета не нападамо никог другог, ми само бранимо, испољавамо и представљамо себе на један позитиван начин, без самомржње. Замислите само, да обрнемо улоге и да кажемо да је чување националног идентитета мањина у Србији – увреда, то би био скандал.  А то у Србији нико рационалан никада није рекао већ се мањинама пружа подршка да очувају свој национални идентитет.

Седми мит: 

Ћирилица неког угрожава.
Апсолутно нетачно јер ако је нешто у Србији угрожено то је ћирилица што се може измерити прегледом јавних натписа у нашим градовима, или медија и издаваштва на ћирилици и латиници.

Осми мит: 

Двоазбучности је равноправност .
Математички гледано равноправност је 50/50 одсто, а ћирилица је у Србији заступљена у јавној сфери негде испод 10% (у приватној сфери је други однос) и то није математички гледано равноправност. Равноправност писама је договорена у оквиру заједничког, српскохрватског, језика који је обухватао све новонастале језике на простору бивше Југославије. Нестанком СФРЈ све новонастале државе су почеле са неговањем свог језика и своје азбуке (једноазбучности) која је била доминантна и пре тога у тим новонасталим творевинама. Један језик и једно писмо је доминантан принцип у Европи у јавној комуникацији на територији држава са изузетком Србије којој се брутално намеће да изабере латиницу без обзира на историјске, лингвистичке и остале културолошке и политичке аргументе да то треба (и мора) да буде ћирилица.
У нади да је Ваше доминантно коришћење латинице инцидентно изазвано погрешном пословном проценом, да Вам намера није да вређате осећања највећег броја грађана Србије, да Вам није намера да се афирмишете као фирма која систематски дискриминише кориснике својих услуга и роба по основу употребе писма и да вам није намера да афирмишете вредности лошег пословања желимо да у наступајућој 2015. своје пословање прилагодите тако да писани документи и други натписи буду доступни на ћирилици.

Све најбоље и срдачан поздрав,
--------------------------------------
Gëzuar Krishtlindjet dhe Vitin e Ri!
Gabon Zoriontsuak eta urte berri on!
Nedeleg laouen na bloavezh mat!
Весела Коледа и честита Нова Година!
Nadolig Llawen a blwyddyn newydd dda!
Chúc mừng Giáng Sinh và chúc mừng năm mơi
Bo Nadal e Feliz Aninovo!
გილოცავთ შობა-ახალ წელს
Καλά Χριστούγεννα και ευτυχισμένος ο Καινούριος Χρόνος
Glædelig jul og godt nytår! Ili samo God jul!
Merry Christmas and a Happy New Year!
Gajan kristnaskon kaj feliĉan novan jaron!
Häid jõule ja head uut aastat!
Selamat Hari Natal dan Tahun Baru
Nollaig Shona Duit
Gleðileg jól og farsælt nýtt ár
メリー・クリスマス
Bon Nadal i Feliç Any Nou!
聖誔快樂,新年進步
메리 크리스마스
Priecīgus Ziemassvētkus un laimīgu Jauno gadu!
Linksmų šventų Kalėdų ir laimingų Naujųjų metų!
Kellemes karácsonyi ünnepeket és boldog új évet!
Среќна Нова Година и честит Божиќ!
Selamat Hari Krismas dan Tahun Baru
Il-Milied Hieni u s-Sena t-Tajba
Fröhliche Weihnachten und ein glückliches/gutes Neues Jahr!
God jul og godt nyttår!
کریسمس و سال نو مبارک
Wesołych Świąt i szczęśliwego Nowego Roku!
Feliz Natal e um feliz Ano Novo!
Crăciun Fericit și La mulți ani!
С Новым годом и Рождеством
Veselé Vianoce a štastný Nový rok!
Срећан Божић и срећна Нова година!
Buon Natale e felice anno nuovo!
Веселих свят! З Новим роком і Різдвом!
آپکو بڑا دن اور نیا سال مبارک ہو
Maligayang Pasko at Manigong Bagong Taon
Hyvää joulua ja onnellista uutta vuotta
Joyeux Noël et Bonne Année!
Prettige kerstdagen en een gelukkig nieuwjaar!
Čestit Božić i sretna Nova godina!
Veselé Vánoce a šťastný Nový rok!
God Jul och Gott Nytt År!
Feliz Navidad y próspero Año Nuevo!