Нећу да потпишем уговор на латиници - Google+ Posts

Приказивање постова са ознаком Дан словенске писмености и културе. Прикажи све постове
Приказивање постова са ознаком Дан словенске писмености и културе. Прикажи све постове

2015-05-24

2015-05-24: Дан словенске писмености и културе - Дан словенских просветитеља Ћирила и Методија

Данас је Дан словенских просветитеља Ћирила и Методија, Грка из Солуна, оснивача словенске књижевности и твораца првог словенског писма - глагољице. То писмо су створили прилагођавањем грчке азбуке словенским гласовним потребама на које су превели више црквених књига. Ширење писмености код Срба тесно је повезано са ширењем хришћанства. Све је почело 862. године, на захтев великоморавског кнеза Растислава, који је од византијског цара Михаила тражио учитеље који ће да проповедају на народном језику. Идеални за тај посао били су учени философ Константин и његов брат, игумaн Методије, родом из Солуна, у чијој је околини живело мноштво Словена. Браћа су знала њихов језик. Званично, Словени до тада нису имали писмо, па су Солунска браћа саставила азбуку (глагољицу), помоћу које су превела јеванђеља на словенски језик. Са тим преводима кренули су у моравскопанонску мисију – просветитељско дело међу словенским народима. Са књигама које је тамошњи народ разумео, проповед хришћанства ишла је много лакше. Преводили су и друге богослужбене књиге, и служили су литургију на словенском језику, такође су рукополагали и домаће свештенике. Тако су многи (моравски и панонски) Словени примили православну веру. Константин се замонашио и добио име Ћирило (Кирило). Солунска браћа су имала проблема са немачким, латинским свештенством, и већ ту је почела борба за превласт између римoкатоличанства и византијског православља. Били су и прогањани, а њихови ученици су наставили њихово дело, али у земљама Јужних Словена – у Бугарској и на Охриду. Најпознатији међу ученицима су свети Климент и Наум. Они су саставили друго, једноставније писмо – ћирилицу и назвали је према светом Ћирилу. Тако су словенска писменост, а са њом и хришћанска вера, делом са севера, из Паноније, а делом са југа, са Охрида, стигле и у Србију. Многи Срби, а најпре владари и властела,  поверовали су у Христа и примили хришћанску веру. Тадашњи догађаји се сматрају крштењем Србије.
Код Руса, Украјинаца, Бугара, Македонаца, Словака и Чеха дан светих Ћирила и Методија је културни Дан словенске писмености и културе. Код Православних народа обележава се 24. маја сваке године. Код Словака и Чеха обележава се 5. јула.

2014-05-24

2014-05-24: Дан словенске писмености и културе


Дан словенске писмености и културе, како је писао Д. С. Лихачов у својим ''Писмима о добром и прекрасном'', помаже нам да упознамо стварност у њеној историји и традицији. Познавати историју значи овладати светом, његовом духовно-традиционалном и културно-историјском димензијом.Темеље величанственом здању словенске културе и писмености поставили су јеванђеоском проповеди и подвижништвом у науци света браћа Ћирило и Методије, родоначелници просвећења словенских народа. Православни празник у славу Светих Ћирила и Методија је празник словенске азбуке и писмености, празник словенске школе и науке и тиме словенског просвећења. То је велики празник свесловенске културе, будући да су успостављање и раст националних култура словенских народа постали могући захваљујући културно-историјској мисији свете браће Ћирила и Методија.О предностима црквенословенског језика А. С. Пушкин је написао: ''Као материјал словесности, он има неоспорне предности у односу на све европске језике: судбина је његова била необично срећна. У IX веку стари грчки језик му је одједном открио своју лексику, тајну хармоније, поклонио му је своје законе развијене граматике, своје прекрасне обрте, величанствени склад речи, једном речју ''усвојио''  га је поштедевши га на тај начин спорог временског усавршавања.'' Књижевно наслеђе светих Ћирила и Методија припада свим народима словенског света који су у IX веку, у језичком смислу, били мање подељени него у наредним вековима. Од Балтичког мора на северу, до Јегејског и Јадранског на југу, од Лабе и Алпа на западу па до Волге на истоку, расејала су се словенска племена, и сви они говорили су језиком словенским и добили су од својих учитеља књижевни језик и просвећеност. Обраћајући се свим словенским народима Константин Филозоф је говорио: 'Тем-же услышите, словени вси...Слышите словенск народ весь... Се же все мы, братие словени, змышляюще, глаголем свет подобающ'' (из ''Слова учителя нашего Константина Филозофа'')
Дан словенске писмености и културе је празник просвећености, празник наше речи, наше књиге, наше књижевности, наше културе. Изучавајући различите науке на свом језику, ми, по речима староруског летописца, жањемо оно, што су посејали стари просветитељи ....Књиге и преводи, које су саставили или написали свети Ћирило и Методије и њихови ученици, послужили су као чврста основа на којој је током векова нарастало величанствено здање словенске културе. Стога је дан црквене славе светих Ћирила и Методија светски празник – Дан словенске писмености и културе.

Извори: 

2013-05-24

2013-05-24: Дан словенске писмености и културе - Дан словенских просветитеља Ћирила и Методија

Данас је Дан словенских просветитеља Ћирила и Методија, Грка из Солуна, оснивача словенске књижевности и твораца првог словенског писма - глагољице. То писмо су створили прилагођавањем грчке азбуке словенским гласовним потребама на које су превели више црквених књига. Ширење писмености код Срба тесно је повезано са ширењем хришћанства. Све је почело 862. године, на захтев великоморавског кнеза Растислава, који је од византијског цара Михаила тражио учитеље који ће да проповедају на народном језику. Идеални за тај посао били су учени философ Константин и његов брат, игумaн Методије, родом из Солуна, у чијој је околини живело мноштво Словена. Браћа су знала њихов језик. Званично, Словени до тада нису имали писмо, па су Солунска браћа саставила азбуку (глагољицу), помоћу које су превела јеванђеља на словенски језик. Са тим преводима кренули су у моравскопанонску мисију – просветитељско дело међу словенским народима. Са књигама које је тамошњи народ разумео, проповед хришћанства ишла је много лакше. Преводили су и друге богослужбене књиге, и служили су литургију на словенском језику, такође су рукополагали и домаће свештенике. Тако су многи (моравски и панонски) Словени примили православну веру. Константин се замонашио и добио име Ћирило (Кирило). Солунска браћа су имала проблема са немачким, латинским свештенством, и већ ту је почела борба за превласт између римoкатоличанства и византијског православља. Били су и прогањани, а њихови ученици су наставили њихово дело, али у земљама Јужних Словена – у Бугарској и на Охриду. Најпознатији међу ученицима су свети Климент и Наум. Они су саставили друго, једноставније писмо – ћирилицу и назвали је према светом Ћирилу. Тако су словенска писменост, а са њом и хришћанска вера, делом са севера, из Паноније, а делом са југа, са Охрида, стигле и у Србију. Многи Срби, а најпре владари и властела,  поверовали су у Христа и примили хришћанску веру. Тадашњи догађаји се сматрају крштењем Србије.
Код Руса, Украјинаца, Бугара, Македонаца, Словака и Чеха дан светих Ћирила и Методија је културни Дан словенске писмености и културе. Код Православних народа обележава се 24. маја сваке године. Код Словака и Чеха обележава се 5. јула.