Питање Институту за стандардизацију Србије и одговор (2. део)

Пре пар сати смо објавили пост у вези писма и одговора Институту за стандардизацију Србије. После тога смо добили допис једног нашег читаоца из Смедеревске Паланке који је исто добио одговор. Оно што треба свакако похвалити је брзина слања одговора директора ИСС мр Ивана Крстића и напору да одговор буде аргументован што је сасвим неубичајено за институције и установе у Србији. Допис (видети линк) је упућен 1. јуна а одговор је формулисан 7. јуна што је изузетна ефикасност у нашим условима. 

Професионалност директора ИСС свакако треба похвалити и нормално да треба подржати Институт на испуњавању мисије Института. Надамо се да ће се планови на ћирилизацији у ИСС остварити у заиста кратком року. 

Ево и дописа уз нужну анонимизацију (по захтеву пошиљаоца).
Очигледно да иницијативе за применом ћирилице у институцијама Републике Србије имају смисла поготову у ситуацији када више људи иступи са сличном/истом иницијативом.
Још једном позивамо читаоце да искористе моделе дописа за комуникацију са установама и институцијама Републике Србије у циљу подсећања одговорних лица у установама и институцијама да поштују законе Србије јер су пре свега државни службеници које плаћамо ми грађани Србије.

Питање Институту за стандардизацију и одговор

Пренето са линка. Захваљујемо се на прилогу господину Јовановићу.

Подстакнут нечијим приговором ИСС који сам нашао на интернету (в. претходну поруку, горе), отворио сам њихов сајт (http://www.iss.rs/) и послао им сличан приговор. Ево га овде:

од: Љубиша Саша Јовановић <> коме:: infocentar@iss.rs
датум: 04. јун 2013. 01.19 наслов: питање


Поштовани,

Ако сте стварно "установа Републике Србије", и при том се бавите питањима стандарда, како то да не поштујете основни стандард - члан 10 Устава Србије о службеном језику и писму на свом сајту?

Молим Вас за одговор.

Љубиша В. Јовановић, проф. и преводилац за енгл. језик

(адреса, телефон)

српскаћирилица.орг.срб.

Данас сам добио одговор из ИСС путем препоручене поште на кућну адресу.

У целости је на ћирилици (укључујући моју адресу, и на крају директоров потпис), и у њему се опширно дају разлози за то што је сајт на латиници.

Прекуцаћу главне делове писма овде:

---

Поштовани господине Јовановићу,

Ваше питање у вези с употребом ћириличног писма на веб-сајту ИСС је оправдано и стога је потребно да Вам, као што смо то чинили с осталим корисницима нашег веб-сајта, образложимо зашто су подаци које он садржи у овом тренутку доступни само на латиничном писму.
Наиме, презентација података о српским стандардима ... врши се помоћу софтвера кои је Институт добио у оквиру пројекта ЕУ ... . База података о српским стандардима тренутно садржи око 42.000 записа. У њу су потпуно инкорпорирани подаци из претходне базе података о југословенским, затим српско-црногорским и ... српским стандардима, која је постојала и још постоји једино у латиничном облику јер датира из времена када се поштовала законска равноправност оба писма. Томе треба додати и чињеницу да су се од оснивања институције која се бави стандардизацијом ... (1946. године) стандарди објављивали искључиво на латиничном писму.

Међутим, у складу с чланом 15. важећег Закона о стандардизацији (Сл. гласник РС бр. 36/2009) од 1. јануара 2011. године српски стандарди и сродни документи доносе се и објављују искључиво на ћириличком писму, што говори у прилог томе да у свом раду Институт и те како поштује одредбе закона .... .

Свесни проблема на који нам указујете, молимо Вас да имате у виду да његово решавање није једноставно. Велики број података који сад постоји у бази српских стандарда није могуће у кратком периоду пребацити у једну унифицирану форму, односно у другу врсту писма - ћирилицу, јер поједини подаци у свим записима (редовима) у бази морају, у складу с правилима међународних и европских организација за стандардизацију, трајно остати на латиници, чак и када би се база у целости конвертовала у ћирилицу. Отежавајуће околности су пре свега техничке, материјалне и персоналне природе. С обзиром да сте посетилац нашег веб-сајта, сигурни смо да знате колико су текстови стандарда специфични (...). Стога се пребацивање изузетно великог броја различитих података из латинице у ћирилицу не може обавити простом конверзијом једног писма у друго, већ захтева бројне додатне активности техничке природе, уз ангажовање већег броја извршилаца ... . Институт тренутно не располаже ... . Због тога ће решавање овог питања трајати известан период (најкраћи могући) док се не обезбеде потребни услови.

Надамо се да смо успели да објаснимо разлоге ...

С поштовањем,

Директор, Мр. Иван Крстић

(печат)

Лого Института за стандардизацију Србије
На латиници???
Као да нису српска институција.