Нећу да потпишем уговор на латиници - Google+ Posts

Приказивање постова са ознаком Српско удружење „ЋИРИЛИЦА“. Прикажи све постове
Приказивање постова са ознаком Српско удружење „ЋИРИЛИЦА“. Прикажи све постове

2015-10-25

2015-10-24: Вече српске музике Љубе Манасијевића

У Српском Културном Центру у Београду 24.10.2015. одржано је вече српске музике Љубе Манасијевића поводом 25 година његовог стваралаштва
У програму су учествовали:
  • Дејан Лазаревић - поета српски
  • Ненад Станковић - певач,композитор,гитарист
  • Снежана Краљ - појац духовне музике
  • Дубравка Лонцовић и етно група СРМА 
 

У овом видео запису је немонтиран снимак.

2015-10-18

Државна лутрија Србије и ћирилица: Нова акција Српског Удружења "Ћирилица" Београд

Подржите нову иницијативу Српског удружења Ћирилиц-Београд
Достављамо допис и прилог допису у вети обраћања Државној лутрији Србије
Поштовани пријатељи Српског Удружења "Ћирилица" Београд,
Након најновијих успеха у враћању Ћирилице у наше свакодневно окружење и данас вас позивамо да неуморно и заједно упутимо писмо упозорења, овог пута Државној Лутрији Србије, као правом бастиону хрватске латинице, која је итекако у власништву државе, а као таква је у обавези да поштује Устав и користи Ћирилицу у свим видовима општења са јавношћу.
То није ствар ничије добре воље, нити ствар избора. Дакле, ово је само наизглед молба, а у ствари је љубазно упозорење да ће Удружење "Ћирилица" из Београда предузети све правне механизме, укључујући и судске тужбе да заштити Устав Србије и наше исконско право на Ћирилицу.
Упознајте са овом акцијом и ваше пријатеље.
Потписану Пријаву која ће вам стићи независно у следећем мејлу, да би вам што више поједноставили поступак слања индивидуалне пријаве, треба свако од нас појединачно да проследи на следећу адресу њихове ел. поште:
marina.pesic@lutrija.rs
marketing@lutrija.rs
за Г-дина Директора, Александра Вуловића


Поштовани,
На основу увида у каталог органа јавне власти Државна лутрија Србије налази се под бројем 2.1, редни број 57,  што је обавезује на примену Закона о службеној употреби језика и писма (Службени гласник РС 45/91,53/93,66/93,48/94,101/05,30/10), у даљем тексту ЗоСУЈиП, и Устава  Србије, члан 10.
Државна лутрија Србије у свом раду крши сваки могући члан ЗоСУЈиП, и овом приликом Вас обавештавам о прекршајима:
 а) Јавни натписи на објектима, рекламе, званичан сајт ДЛС, натписи на Лото листићима, и комплетно писани текст на греб картицама, комуникација ДЛС путем мејла, поште, међусобно у ДЛС и са органима и корисницима НИСУ на ћириличком писму, као и истакнута обавештења на киосцима. Некоришћење службеног писма у потпуности је у супротности  са ЗоСУЈиП члан 2 и члан 3 став 1, па Вас молим да наведене недостатке уклоните.
б) У случају да нисте у могућности да урадите све и одмах, дужни сте да, у складу са препоруком заштитника грађана, донесете правни акт у коме ћете наложити отклањање недостатака, одредити одговорно лице, најкраћи могући рок, предвиђена средства и обавестити притужиоца о томе.
У противном, бићу принуђен да у складу са чланом 22 ЗоСУЈиП поднесем захтев за заштиту законитости надлежном министарству, пријаву заштитнику грађана и на крају, надлежном суду.
Сваки наредни покушај штампања неког новог производа на латиници имаће за последицу подизање пријаве за ненаменско трошење средстава Државној ревизорској институцији (свако трошење јавних средстава које је у супротности са законом је и ненаменско и незаконито и проузрокује поновно трошење средстава за исправку).
Поштовани, желим да  Вас уверим да ми није намера компликовање пословања, изазивање трошкова или судских спорова, већ  једино поштовање Устава и Закона, као и чување ћириличког писма. Ово обавештење схватите као опис ситуације у којој се налазите са последицама које могу настати. Познато ми је да је све наведено наслеђе прошлости  из СФРЈ и да је затечено стање, али то стање се мора мењати и прилагодити важећим прописима и интересима народа и државе. Поштујмо себе, своје законе и писмо да би нас и други поштовали. Надам се да ћете све учинити и исправити наведене неправилности.
Желим Вам пуно среће у даљем раду.

С поштовањем,
                                                    име и презиме 
   Место и датум


2015-10-12

Нова акција Српског удружења "Ћирилица" Београд

Поштовани пријатељи Српског удружења "Ћирилица" Београд, 
 
Након неколико успешних акција поново вас позивамо да заједно упутимо писмо упозорења, али овог пута РФЗО-у, јер је као институција за здравство, у власништву државе, а као таква је у обавези да користи Ћирилицу. 
 
То није ствар ничије добре воље, нити ствар избора. Дакле, ово је само наизглед молба, а у ствари је љубазно упозорење да ће Удружење "Ћирилица" из Београда предузети све правне механизме, укључујући и судске тужбе да заштити Устав Србије и наше исконско право на ћирилицу.
Помозите нам да се почастимо својим писмом у  једној од најистакнутијих републичких институција. Са акцијом упознајте и ваше пријатеље.
 
Потписан допис и смернице који се налази у прилогу треба свако од нас појединачно да проследи на следећu адресу њихове ел. поште и то у уторак  13. октобра текуће године да би били синхронизовани.
 
за директорку др. Верицу Лазић

2015-06-26

Видовданска акција Српског удружења "Ћирилица" Београд: Повратимо Културни центар Београда!

Писмо за прикључење видовданској  акцији 
Српског удружења "Ћирилица" Београд.
Поштовани пријатељи српске Ћирилице, позивамо вас да заједно упутимо писмо упозорења Културном Центру Београда, јер је, као институција културе, у власништву државе, у обавези да користи Ћирилицу. То није ствар ничије добре воље, нити ствар избора. Дакле, ово је само наизглед молба, а у ствари је љубазно упозорење да ће Удружење "Ћирилица" из Београда предузети све правне механизме, укључујући и судске тужбе да заштити Устав Србије и наше право на Ћирилицу.

Помозите нам да се почастимо својим писмом на једном од најистакнутијих места у Београду!

Допис који се налази у наставку треба на Видовдан, 28. јуна, свако од нас појединачно, да проследи на следеће адресе њихове ел. поште:


Са предметом: Видовдански захтев за ћирилични натпис
Из понуђеног писма можете да избаците датум и потпис - по жељи.

Хвала на помоћи!
Писмо

Културни центар Београда
Руководиоцу центра
Кнез Михаилова 6
11000 Београд, Србија

Поштовани српски културни прегаоче,
Натпис са називом ваше установе, који се налази крупно исписан на стаклу ваших просторија, на коме није заступљена ћирилица, је противуставан и противзаконит:

Културни центар Београда, чији је оснивач град Београд, уписан је под бр. 51 у каталогу органа јавне власти за град  Београд, те као такав је потпуно у обавези да поштује члан 10 Устава РС и Закон о службеној употреби језика и писма (у даљем тексту: ЗоСУЈиП)  (Сл. гласник РС 45/91, 53/93, 67/93, 48/94, 101/05, 30/10), где је у члану 2. прописана обавеза коришћења ћириличког писма, као и у члану 3. став 1, где је јасно наведено да сте у комуникацији, као и у писаном обраћању грађанима једино у обавези да користите службено ћириличко писмо, па тек потом икоје друго.

Зато вас молимо да наведени натпис буде преправљен у складу са чланом 10, Устава РС, као и са наведеним законом (ЗоСУЈиП), и то у року од 7 дана од пријема овог подсетника, а најкасније до 10. јула ове године.
Очекујемо позитиван одговор и предузимање одговарајућих мера, како не бисмо били присиљени да захтевамо поступак по члановима 22. и 24. наведеног закона и да упућујемо пријаве заштитнику грађана и/или надлежном суду.

Подсећање да комплетно писано, штампано и електронско обраћање грађанима ускладите са Уставом РС и наведеним законом остављамо за неки наредни допис, чиме вам дајемо довољно времена да ускладите своје записе са Уставом и законима..

Као културни прегалац, сигурно знате да култура народа значајно почива на његовом писму.
Негујући своје писмо, негујете и основни предмет своје делатности и тиме подижете друштвени и професионални значај и себи лично и установи коју водите.

Уверавамо вас да је једини циљ овог обраћања жеља да сачувамо наше писмо, као и наше право и слободу да најпре негујемо своје културне тековине, за које су се, између осталог, жртвовали непребројни наши преци, које помињемо на овај највећи српски државни, верски, војни и свенародни празник – на Видовдан.

Уз жеље за много бољу будућу сарадњу, као и многе успехе у неговању наше културе, захваљујемо вам на разумевању.


С поштовањем,

У  __(МЕСТО)___, на Видовдан 2015.

___(ПОТПИС)___


Прилог редакције блога "Нећу да потпишем уговор на латиници"

ОРГАНИ, ОРГАНИЗАЦИЈЕ, ЈАВНА ПРЕДУЗЕЋА, УСТАНОВЕ И ДРУГЕ ЈАВНЕ СЛУЖБЕ ГРАДА БЕОГРАДА (Преузето са линка):

  1. Скупштина града Београда, Драгослава Јовановића 2, 11000 Београд
  2. Градоначелник, Драгослава Јовановића 2, 11000 Београд
  3. Градско веће, Драгослава Јовановића 2, 11000 Београд
  4. Градска управа,  Драгослава Јовановића 2, 11000 Београд
  5. Заштитник грађана (Омбудсман), Косовска 17/I, 11000 Београд
  6. Градско јавно правобранилаштво, Тиршова 1, 11000 Београд
  7. Градски центар за социјално предузетништво Београда, Трг Николе Пашића бр. 8, 11000 Београд,
  8. Регионална агенција за развој и европске интеграције доо, Топличин венац 11/4, 11000 Београд, www.rarei.rs
  9. Спортско-рекреативни центар "Ташмајдан", Илије Гарашанина 26-28, 11000 Београд,
  10. Спортско рекреативни центар „Пионирски град“, Кнеза Вишеслава 27, 11000 Београд, www.pionirskigrad.org.rs
  11. Градски центар за физичку културу, Делиградска 27, 11000 Београд, www.staridif.rs
  12. Спортско рекреативни центар Ковилово, Зрењанински пут 170, 11000 Београд, www.bgsck.org.rs
  13. ЈП Урбанистички завод Београда, Палмотићева 30, 11000 Београд,
  14. Завод за заштиту споменика културе града Београда, Калемегдан 14, 11000 Београд,
  15. Завод за информатику и статистику, Тиршова 1, 11000 Београд
  16. Фонд за финансирање изградње станова солидарности, Београд
  17. Туристичка организација Београда, Француска 24, 11000 Београд,
  18. Београдски сајам, Булевар војводе Мишића 14, 11000 Београд,
  19. ЈКП Београдске Електране, Савски насип 11, 11070 Београд,
  20. ЈП Београдски водовод и канализација, Кнеза Милоша 27, 11000 Београд,
  21. ЈКП Београд пут, Драгослава Срејовића 8а, 11000 Београд,
  22. ЈП "Градско стамбено", Данијелова 33, 11000 Београд,
  23. ЈКП Градско саобраћајно предузеће Београд, Кнегиње Љубице 29, 11000 Београд,
  24. ЈКП "Паркинг сервис", Краљице Марије 7, 11000 Београд
  25. ЈКП Градске пијаце, Живка Карабиберовића 3, 11000 Београд,
  26. ЈКП Инфостан, Данијелова 33, 11000 Београд,
  27. Јавно радиодифузно предузеће "Студио Б", Масарикова 5, 11000 Београд,
  28. Сава Центар, Милентија Поповића 9, 11070 Београд,
  29. ЈП "Београдска тврђава", Теразије 3/В, 11000 Београд,
  30. Арена Београд д.о.о., Арсенија Чарнојевића 58, 11070 Београд,
  31. ЈКП Погребне услуге, Рузвелтова 50, 11000 Београд,
  32. ЈКП Зеленило Београд, Сурчински пут 2, 11070 Београд,
  33. ЈП "Ада Циганлија", Ада Циганлија 2, 11000 Београд,
  34. ЈКП Градска Чистоћа, Мије Ковачевића 4, 11000 Београд,
  35. ЈП дирекција за грађевинско земљиште и изградњу Београда, Његошева 84, 11000 Београд
  36. ЈКП Јавно осветљење, Булевар краља Александра 73а, 11000 Београд,
  37. ЈВП Београдводе, Светозара Ћоровића 15 , 11000 Београд
  38. ЈП Хиподром Београд, паштровићева 2, 11000 Београд,
  39. ЈП Зоолошки врт града Београда, Мали Калемегдан 8, 11000 Београд,
  40. Комунално предузеће Димничар ад., Делигардска 26, 11000 Београд,
  41. Привредна комора Београда, Кнеза Милоша 12, 11000 Београд,
  42. Библиотека града Београда, Кнез Михаилова 56, 11000 Београд,
  43. Дом омладине Београда, Македонска 22, 11000 Београд,
  44. Културни центар Београда, Кнез Михаилова 6/I, 11000 Београд,
  45. Културно просветна заједница Србије, Нишићева 4/II, 11000 Београд
  46. Студентски културни центар, Краља Милана 48, 11000 Београд,
  47. Југословенско драмско позориште, Краља Милана 50, 11000 Београд,
  48. Позориште "Атеље 212", Светогорска 21, 11000 Београд,
  49. Позориште "Бошко Буха", Трг Републике 3, 11000 Београд,
  50. Позориштанце "Пуж", Радослава Грујића 21, 11000 Београд,
  51. Позориште лутака „Пинокио“, Гоце Делчева 1, 11070 Београд,
  52. Позориште на Теразијама, Трг Николе Пашића 1-3, 11000 Београд,
  53. "Звездара театар", Милана Ракића 38, 11000 Београд,
  54. Београдско драмско позориште, Милешевска 64а, 11000 Београд,
  55. Мало позориште "Душко Радовић", Абердарева 1, 11000 Београд,
  56. Дечије позориште "Чарапа", Шпанских бораца 24, 11070 Београд, хттп://позористецарапа.цом/
  57. Омладинско позориште "Дадов", Десанке Максимовић 6/1, 11000 Београд, хттп://www.дадов.рс/
  58. Позориште ПАН Театар, Булевар краља Александра 298, 11000 Београд, хттп://www.пантеатар.рс/
  59. Центар београдских фестивала, Илије Гарашанина 24, 11000 Београд,
  60. Музеј ваздухопловства, Аеродром Никола Тесла бб, 11271 Сурчин,
  61. Музеј Николе Тесле, Крунска 51, 11000 Београд,
  62. Музеј аутомобила-збирка Братислава Петковића, Мајке Јевросиме 30, 11000 Београд,
  63. Музеј афричке уметности-збирка Веде и др.Здравка Печара, Андре Николића 14, 11000 Београд
  64. Музеј града Београда, Змај Јовина 1, 11000 Београд,
  65. Педагошки музеј, Узун-Миркова 14, 11000 Београд,
  66. Јеврејски историјски музеј, Краља Петра I 71/1, 11000 Београд,
  67. Конак кнегиње Љубице, Кнеза Симе Марковића 8, 11000 Београд
  68. Конак кнеза Милоша, Раковички пут бб, 11000 Београд
  69. Музеј Београдске тврђаве, Горњи град, 11000 Београд,
  70. Музеј Југословенске кинотеке, Косовска 11,  11000 Београд,
  71. Завичајни музеј Младеновац, Влајићева 68,  11400 Младеновац, 11400
  72. Музеј Бањичког логора, генерала Павла Јуришића Штурма 33, 11000 Београд
  73. Војни музеј, Калемегдан бб, 11000 Београд,
  74. Завичајни музеј Земуна, Главна 9, 11080 Београд,
  75. Вуков и Доситејев музеј, Господар Јевремова 21, 11000 Београд
  76. Легат Милице Зорић и Родољуба Чолаковића, Родољуба Чолаковића 2, 11000 Београд
  77. Музеј Паје Јовановића, Краља Милана 21/ИВ, 11000 Београд
  78. Меморијални музеј Надежде и Растка Петровића, Љубе Стојановића 25, 11000 Београд
  79. Манакова кућа, Гаврила Принципа 5, 11000 Београд
  80. Меморијална галерија Петра Добровића, Краља Петра I 36/IV, 11000 Београд
  81. Меморијални музеј Јована Цвијића, Јелене Ћетковић 5, 11000 Београд
  82. Музеј спорта и олимпизма, Благоја Паровића 156, 11000 Београд
  83. Музеј ФК "Црвена звезда", Љутице Богдана 1а, 11000 Београд
  84. Музеј Томе Росандића, Љубе Јовановића 3, 11000 Београд
  85. Спомен-музеј Иве Андрића, Андрићев венац 8/I, 11000 Београд
  86. ПТТ музеј, Палмотићева 2, 11000 Београд
  87. Железнички музеј, Немањина 6, тел. 3610-334, 11000 Београд
  88. Дечији Културни центар, Таковска 8, 11000 Београд,
  89. Продајна галерија "Београд", Косанчићев венац 19, 11000 Београд,
  90. Установа "Битеф театар", Теразије 29/I, 11000 Београд,
  91. Задужбина Илије Милосављевића Коларца, Студентски трг 5, 11000 Београд,
  92. Кућа легата, Илије Гарашанина 24, 11000 Београд,
  93. Дворана Дома синдиката, Дечанска 14, 11000 Београд,
  94. Центар за ликовно образовање, Шуматовачка 122, 11000 Београд
  95. Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“, Булевар краља Александра 71, 11120 Београд,
  96. Библиотека „Милутин Бојић“, Илије Гарашанина 5,, 11000 Београд,
  97. Библиотека "Влада Аксентијевић", Милоша Обреновића 182, 11500 Обреновац,
  98. Библиотека "Димитрије Туцовић", Карађорђева 57, 11550 Лазаревац,
  99. Историјски архив Београда, Палмира Тољатија 1, 11070 Нови Београд,
  100. Филмски архив, Кнеза Вишеслава 88, 11000 Београд
  101. Централни дом војске Србије, Браће Југовића 19, 11000 Београд
  102. Центар дечијих летовалишта и опоравилишта града Београда, Рисанска 12, 11000 Београд,
  103. Предшколска установа "Дечји Дани", Господар Јевремова 18, 11000 Београд
  104. Предшколска установа "Савски Венац", Топчидерски венац 1, 11000 Београд
  105. Предшколска установа "Бошко Буха", Палилула, Прерадовићева 2а, 11000 Београд
  106. Предшколска установа "Врачар", Бјелановићева 2, 11000 Београд
  107. Предшколска установа "Звездара", Суботичка 2, 11000 Београд
  108. Предшколска установа "Лане", Хајдук Вељка 31, 11306 Гроцка
  109. Предшколска установа "Раковица", Славољуба Вуксановића 22, 11000 Београд
  110. Предшколска установа „Чукарица“, Пожешка 28, 11000 Београд
  111. Предшколска установа "Перка Вићентијевић", Вука Караџића 92, 11500 Обреновац
  112. Предшколска установа "Ракила Котаров-Вука", Даре Ранђић 1, 11550 Лазаревац
  113. Предшколска установа "Полетарац", Светосавска 83, Барајево
  114. Предшколска установа "11.Април", Народних хероја 12а, 11070 Нови Београд,
  115. Предшколска установа "Др Сима Милошевић", Капетана Радича Петровића 26, 11080 Земун
  116. Предшколска установа "Чика Јова Змај", Вождовац, Саве Шумановића 1, 11000 Београд
  117. Предшколска установа "Јелица Обрадовић", Вука Караџића 77,  11400 Младеновац
  118. Предшколска установа "Наша Радост", Кнеза Милоша 8, 11450 Сопот
  119. Предшколска установа Сурчин, Маршала Тита 20, Добановци, Београд
  120. Спортски савез Београда, Тиршова 3, 11000 Београд, 

2014-08-08

Реакција Српског удружења "Ћирилица" на препоруку декана Фармацеутског факултета одељење у Новом Саду Европског универзитета из Београда да се не користи ћирилица

Српско удружење "Ћирилица" је реаговало препоруку декана Фармацеутског факултета одељење у Новом Саду Европског универзитета  из Београда да се не користи ћирилица према информацији из медија (видети)

Поштовани господине Стојановићу,
Обраћамо Вам се у име Српског Удружења Ћирилица Београд чији је председник Добрица Ерић песник.
Наиме путем широке мреже наших чланова, а посебно оних из Новог Сада где имамо повереништво "Српска Атина" као и преко средстава информисања, сазнали смо за препоруку или можда наређење коју сте упутили студентима који студирају на Европском Универзитету односно на Фармацеутском Факултету у Новом Саду.
Пишемо Вам, а не можемо да се начудимо да ли човек који ради на тако престижном Универзитету може да греши по питању Устава и члана 10 истог када су у питању језик и писмо истог или је пак препорука сачињена у некој од комшијских козметичких реторти. Не замерите нам, али морамо да Вас информишемо да је основно Уставно право сваког грађанина ове земље је да говори и пише српским језиком и ћириличним писмом па се надамо да ћете нашу препоруку прихватити. Наравно ми знамо да приватни универзитети немају обавезу да пишу ћирилицом, али не заборавите да ће сигурно бар неколико студената доброг калибра и доброг кова чија националност није Србија, то је земља у којој сви живимо, него српска, да Вас упитају зашто им кршите основна Уставна права или их можда малтретирате или шиканирате, а тако се звао некада мобинг како се то сада "модерно" каже.
За крај морамо да Вам кажемо да после књигоцида у Хрватској
http://www.jutarnji.hr/ante-lesaja--devedesetih-smo-unistili-2-8-milijuna--nepocudnih--knjiga/1040727/
http://www.slobodnaevropa.org/content/knjigocid-u-hrvatskoj-hronika-sramnog-vremena/25129713.html
као и чекићања ћирилице која се збива у тој земљи (тамо је скупљено 600.000 потписа за укидање Вашег и нашег прадедовног писма), а и оваквих случајева код нас, људи полако почињу да схватају о чему се ради и лагано се буде из вековног сна из сна у који су нас у најбољој намери уљуљкали баш ти прадедови надајући се да ће нам европске ципеле донети добро, а да ћемо заборављајући блато опанака живети боље. Као што видите те исте ципеле нису скројене за паорске ноге и у њима се не може у сељачки кал тај исти који су вероватно на Мачковом Камену док су га ослобађали газили и носили на својим опанцима многи наши Стојановићи из Гвозденог Пука.

Живи нам били господине Стојановићу. Надамо се да смо Вас бар мало вратили у прошлост коју ако не гледамо не можемо да досегнемо европске звездице.

С поштовањем
Председник Скупштине
Српског Удружења Ћирилица Београд
Љубинко Стојановић

2014-06-23

Писмо Српског удружења "Ћирилица" Београд заштитнику грађана Саши Јанковићу

Подстакнути  округлим столом   на тему „Остваривање, проблеми и унапређење језичких права грађана по Закону о службеној употреби језика и писама“ који је одржан 16. јуна 2014. (а на које није било позвано те није могло ни да учествује) Српско удружење "Ћирилица" Београд упутило је заштитнику грађана Саши Јанковићу писмо следеће садржине:

Поштовани господине Јанковићу,

            Путем широке мреже наших сарадника и чланова добили смо информацију о састанку који је одржан у Вашој организацији  http://www.ombudsman.rs/index.php/lang-en/2011-12-25-10-17-15/3349-2014-06-17-12-49-21 , a на тему „Остваривање, проблеми и унапређење језичких права грађана по Закону о службеној употреби језика и писама“.

           С обзиром на позитивна искуства у дописивању са институцијом којом Ви председавате овим вас информишемо да Српско Удружење „Ћирилица“ Београд жели да учествује у свим јавним активностима ваше институције, а имајући у виду да је коришћење језика и писма од фундаменталног значаја за успешно функционисање Републике Србије.

С обзиром на то да је наш основни циљ залагање за доследно поштовање Устава Републике Србије, где се у јавној комуникацији користи српски језик и ћирилично писмо као Уставно одређење молимо вас да нас благовремено обавештавате о јавним расправама, округлим столовима, конференцијама за медије, као и о осталим активностима ваше институције на адресу назначену на меморандуму.

Подвлачимо да је латиница (Гајева  латиница, гајевица) којом је урађена презентација ортографски хрватска  латиница и по међународном стандарду  ISO 12199 ( Alphabetical ordering of multilingual terminological and lexicographical data represented in the Latin alphabet ), међу језицима који користе латинична слова не наводи се српски језик. Пошто је Хрватска регистровала  хрватски језик својом латиницом (коју ми и даље користимо), све што се напише на таквој Гајевој латиници се књижи као хрватска културна баштина. Ушавши у Европску унију Хрватска  је  тамо регистровала свој језик и писмо на основу члана 12 Устава Хрватске. У информационим технологијама по међународној пракси, језици се означавају само по њиховом називу, јер ту важи правило један језик – једно писмо, тако да све што се постави у електронској форми у сајбер простор на латиници (хрватској) у свету информационих технологија се такође третира да је написано на хрватском језику, а само што је написано  на ћирилици (српској) сматра се да је написано српским језиком.

С обзиром на свеукупне наводе предлажемо Вам да најесен поновите тему, али са жижом на негативна искуства у употреби Уставног ћириличног писма у јавној употреби.

Због значаја употребе језика и писма у јавној употреби ова наша намера је јавно достављена и редакцијама дневних и недељних листова у Републици Србији а такође је дистрибуирана и преко друштвених мрежа.

Срдачан поздрав,

У Београду,                                                                                 Управни   одбор 
23. јун 2014. године           Српског Удружења 
                                           Ћирилица Београд





2013-08-31

Активности Српског удружења „ЋИРИЛИЦА“ -Повереништво „Српска Атина“

Добили смо неколико прилога од Српског удружења „ЋИРИЛИЦА“ -Повереништво „Српска Атина“. Објављујемо их у целини уз анонимизацију неких личних података.
Списак прилога:
  • Случај са Основним судом у Новом Саду
  • Случај са Заводом за здравствену заштиту студената у Новом Саду
 1. прилог: Случај са Основним судом у Новом Саду
Иницијатива
Снимци са огласне табле који су били повод за иницијативу
 
Одговор надлежне институције на иницијативу

2. прилог: Случај са Заводом за здравствену заштиту студената у Новом Саду

Иницијатива

Одговор институције
Изглед сајта пре иницијативе



2013-08-12

Ћирилица – више од лингвистике (Миодраг Којић / Удружење Ћирилица)

images 12 Ћирилица – више од лингвистике
(Фото: Удружење Ћирилица)

Преузето са линка.
Наши непријатељи нам често подмећу заблуде о томе како је неважно којим писмом пишемо, а што је најгоре ми те заблуде и прихватамо. Зашто је очување ћирилице тако битно? Зашто је то национално питање изнад лингвистике?
Тамо где нестане ћирилице и српског језика врло брзо нестане и Срба, истина је која се прећуткује, док се истовремено у школски систем Републике Србије уводе новопроглашени језици успостављени некаквом скупштинском већином. Такво деловање у образовању започело је на северу наше републике, а наставило се и у Рашкој области, супротно лингвистичкој науци, језичкој пракси, вековној традицији и здравом разуму, ради јефтиних дневно-политичких потреба, где се препушта језичко благо нашег народа, не схватајући да се тако топи и његова суштина, идентитет и сече корен који нас држи столећима. Jер без свога језика и ћирилице престајемо да постојимо као посебна нација.
Приступом у затирању српског писма и језика, као наставком политике новосадског договора из 1954. године, када су српски лингвисти по диктату српских комуниста препустили свој језик другима и који је увођењем лажног богатства са два писма довео до сумрака ћирилице, данашњи „експерти“ налазе суптилније начине за порицање сопственог језика и писма. Новосадски договор престао је да важи свуда осим у главама домаћих лингвиста и, на наше разочарање, и појединих књижевника. Другачије се не може разумети када водећи српски лингвиста, академик Иван Клајн за ћирилицу каже да је „једнонационално и режимско писмо“.
Ако је неко стручан и образован, поготову ако је образовање стекао по с/х моделу, не мора аутоматски бити способан да разуме позадину процеса, којим се задаје судбоносни ударац свему што подсећа на темељно српско. Или се ради о свесном диктату, оних што не одустају, јер су нашли смишљену формулу са два писма, две аутономне покрајине, два дијалекта, два ратна покрета са две идеологије, као највећим богатствима. Само то богатство није западало другим народима, било је резервисано искључиво за Србе, сервирано од стране њихове елите, добро плаћене за такве послове.
Уместо да се налазе начини да се зауставе вечите двојбе и поделе у народу и коначно интегрише ћирилица у све поре друштвеног живота, јер „тамо где јединство влада ту станује Бог“ и да напокон „плетемо своју националну песму сходно својим моћима“, како каже Деспот Стефан Лазаревић, институције српске државе настављају са политиком самопорицања српске културе и духовности.
Другачије не можемо разумети, а камоли оправдати поступке Министарства просвете и Матице српске када на почетку 21. века настављају да претварају Србију у својеврсну културну и духовну колонију Запада, сводећи је на србијанску и подкултуру суседне Хрватске. Сваки добронамерни интелектуалац, лако ће препознати матрицу о нашем поновном, пожељном пројугословенском понашању ради евроунијатске подршке „пријатеља“ из Загреба. Прећуткује се да управо они желе односе сличне онима који су створени формирањем Југославије 1918. године, када је нова држава постојала док је служила хрватској ствари. Чим се појавио и минималан захтев за равноправност у таквој држави, са појавом Милошевића, таква СФРЈ се распала.
Дакле, она је могла да функционише само под јурисдикцијом Загреба. Тако је и враћање ћирилице 1990. у Устав Србије, заслугом академика Радомира Лукића био додатни камен који је позивао „браћу“ на разбијање заједничке државе. Данас смо сведоци догађаја којима се позивање на евроинтеграције и сарадњу у региону своди на враћање под доминацију еврохрватске независне државе и прећутно признавање водеће улоге доглавницима из Загреба. Иако је још Конфучије тврдио да „народ чувају симболи а не држава и војска“, очигледно је да у задатим односима на простору „југосфере“ нема места за ћирилицу као препознатљиви симбол српства. Уосталом, то се лако могло уочити на улицама Вуковара и Загреба приликом протеста против увођења ћирилице. О преправљању злокобне историје НДХ и прославама „a la Tompson“, не вреди говорити.
Водеће културне институције Србије остаће упамћене и по непрестаном залагању за увођење латинског писма у образовни систем Србије, као и по штампању српско-хрватског речника, супротно традицији и супротно Уставу и закону Републике Србије. После неуставног Правописа 2010. године, где је латиница први пут у историји именована као стандардно писмо српског језика, сада се Предлогом закона о основном образовању покушава увођење и озакоњење латинице и када је реч о школској евиденцији или издавању јавних исправа: ђачких књижица, сведочанстава, уверења и осталог.
Тако је чланом 86 предложеног Закона о основном образовању омогућено да се за званичну писану документацију у школама, поред ћирилице користи и латинично писмо – незабележено у историји српске просвете, али и супротно Уставној одредби (члан 10) „да је у Србији у службеној употреби српски језик и ћириличко писмо“.
Чланом 89 предложеног закона је дато за право онима који то желе, да јавне школске исправе издају на српском језику и латиничном писму. Дакле, ко буде хтео, по својој сопственој вољи и опредељењу, моћи ће да издаје ученицима и сведочанство на латиници, као незабележен случај у историји писмености овога народа и као пример брисања свега што нас је чинило православним Србима почев од свете браће Ћирила и Методија, који су први уждили кандило писмености и благослов слова, до светомученика Петра Зимоњића. Оно чиме смо сведочили вековима да смо Срби и да смо деца Светога Саве, предаје се на вољу и лично нахођење и тумачење управним органима сваке школе појединачно, као још један очигледан пример растакања српске свести, духовног бића и идентитета сваког појединца и оно што је најопасније наставак разарања суверенитета и јединства српске државе.
Никада у својој историји, од настанка српске државности и писмености, није у српској просвети издавано сведочанство осим на ћирилици. Другачије је било могуће само када је Србија била окупирана, као у време аустроугарске окупације Србије 1915 – 1918. године. Колики је значај српске ћирилице сведочио је и својим делом свети владика Николај Велимировић, када је враћао писма написана латиницом, желећи да личним примером подстакне Србе на очување сопствене свести.
Да ли се настављањем политике према српском писму жели продужити даљи губитак суверенитета српске државе и показати да нам ништа није свето и да је затирање ћирилице, даља латинизација и кроатизација општеприхваћен процес урушавања свега националног зарад неизвесне европске будућности?
Да ли је дошло време за одрицање од наше прошлости и наших часних предака и да ли је почело спровођење захтева о промени колективне свести као што је то јавно, нескривено и недостојно тражено од нас. Ми знамо да „без ћирилице нисмо оно што морамо бити, ми без ње нисмо Срби“ ( проф. Лазо М. Костић), истовремено прихватајући све оно што је у прошлости написано и другим писмом, укључујући и латиничну књижевност Дубровника и савремену с/х књижевност као део српске културне баштине.
Треба ли подсећати државне структуре да Међународни стандард 12199 не наводи српски језик као језик данашњице који користи латинично писмо и да се све написано на таквој, Гајевој абецеди, бележи у корпус хрватске културне баштине? Супротно другим европским народима који уз свој језик имају само једно писмо, српском народу се непрестано подмеће теза о богатству са два писма, иако је то основ за растакање нације и представља извор непрекидних подела.
Ако као народ пристанемо на оваква понижења, показујемо се недостојним својих цивилизацијских тековина и прелазимо у повлачење и тамо где нема нити једног ваљаног разлога за попуштање и промену своје историјске свести. Непрестано народно повлачење, засигурно потенцира мањак самопоуздања и воље да се може кренути напред. Као и увек, проблем је у главама и пројектованој свести о другоразредној улози која нам припада у свим расподелама на „међународном“ тржишту .
Зато је стварање суштински јаке основе, духовног преображаја и враћање традиционалним и провереним вредностима предуслов за сваки, па и економски просперитет. И питање ћириличног писма, као стуба националног идентитета, не треба везивати само за историјско, духовно или културолошко-социјално питање, већ је то питање и од егзистенцијалног значаја у неприхватању наметнуте свести о вреднијем туђем писму и доминантности комплетне стране (пре свега западне) технологије.
Када се уз подршку домаће политичке елите и увозничког лобија крене у формирање поданичког менталитета, а тиме и пристајања на разне врсте самопорицања, постаје прихватљиво и пожељно, да се зарад ничега одричемо сопствених вредности. Историјски је препознатљиво да појединци који су решили да промене свој српски идентитет, свесно тај пут започињу најпре напуштањем свог писма, и то им се не може бранити. Овде се и не ради о њима и њиховом искушењу на путу који су самоиницијативно одабрали. Оно на шта имамо право је да такве појаве називамо правим именом и по прихваћеним друштвеним теоријама дефинишемо на једино прихватљив начин. Уосталом православни човек са вером у срцу и не може другачије него да шири истину и само истину, ма каква она била.