Хоћемо ћирилично писмо у електронским комуникацијама и поштанским услугама (Коментари на Нацрт закона о изменама и допунама Закона о електронским комуникацијама)

Mинистaрствo спoљнe и унутрaшњe тргoвинe и тeлeкoмуникaциja пoкрeнуло је jaвну рaспрaву рaди прибaвљaњa мишљeњa стручне и шире jaвнoсти o Нацрту закона о изменама и допунама Закона о електронским комуникацијама и Нацрту закона о изменама и допунама Закона о поштанским услугама.

Разлог за доношење Закона о изменама и допунама Закона о електронским комуникацијама је рационализација рада Републичке агенције за електронске комуникације (РАТЕЛ) и Републичке агенције за поштанске услуге (РАПУС) и стварање једног уместо два регулаторна тела.

Сврха обједињавања надлежности регулаторних тела која обављају послове из области електронских комуникација и поштанских услуга је обезбеђивање ефикасности у раду органа државне управе и других носилаца јавних овлашћења.

Пракса већине земаља Европске уније и региона је да постоји једно национално регулаторно тело из области електронских комуникација и поштанских услуга.

Закон о електронским комуникацијама је такође измењен у складу са са одлуком Уставног суда број IУз-1245/2010 („Службени гласник Републике Србије”, број 60/2013) којом је утврђено да поједини делови чланова који се односе на задржане податке нису у складу са Уставом Републике Србије.

Поред тога, било је нужно извршити и друге мање измене Закона, услед одређених непрецизности у тексту Закона које су доводиле до проблема у пракси.

Прeдмeти jaвнe рaспрaвe:

• Нацрт закона о изменама и допунама Закона о електронским комуникацијама
• Нацрт закона о изменама и допунама Закона о поштанским услугама

Jaвнa рaспрaвa o Нацрту закона трajaћe oд 29. новембра дo 20. децембра 2013. гoдинe.

Кoмeнтaрe и сугeстиje у вeзи сa Нацртом закона о изменама и допунама Закона о електронским комуникацијама сви зaинтeрeсoвaни мoгу доставити на e-mail aдрeсу vladana.radisavljevic@mtt.gov.rs.

Кoмeнтaрe и сугeстиje у вeзи сa Нацртом закона о изменама и допунама Закона о поштанским услугама сви зaинтeрeсoвaни мoгу доставити на e-mail aдрeсу marija.vucinic@mtt.gov.rs.

Неопходно је да се искористи прилика везану за коментарисање Нацрта закона о изменама и допунама Закона о електронским комуникацијама у вези уградње одредби којима се обезбеђује коришћење ћириличног писма у електронским комуникацијама и поштанским услугама.

У наставку је предлог коментара Нацрта закона о изменама и допунама Закона о електронским комуникацијама које могу да се поднесу  e-mail aдрeсу vladana.radisavljevic@mtt.gov.rs.

Mинистaрствo спoљнe и унутрaшњe тргoвинe и тeлeкoмуникaциja

Немањина 22-26

11000 Београд

Епошта: vladana.radisavljevic@mtt.gov.rs

Предмет: Коментари на јавно објављени Нацрт Закона о изменама и допунама Закона о електронским комуникацијама

Поштовани,

На основу јавно објављеног позива на Вашем сајту, достављамо вам благовремен коментар на објављени Нацрт Закона о изменама и допунама Закона о електронским комуникацијама (у даљем тексту Нацрт).

Наш коментар је подељен у 2. дела и то: 1. Предлози измена текста Нацрта; и 2. Образложење предложених измена.

1. Предлози измена текста Нацрта

После члана 12 Нацрта додати члан 12а који гласи

У члану 37 став 1 после речи „услуга“  додати „на српском језику и ћириличном писму“ тако да 1. став члана 37 гласи

Делатност електронских комуникација обавља се по режиму општег овлашћења, односно у складу са општим условима који се могу прописати за све или за одређене врсте електронских комуникационих мрежа и услуга на српском језику и ћириличном писму, у складу са одредбама овог закона.

У члану 13 став 2 Нацрта у вези промена члана 52 Закона после речи „комуникационих мрежа“  додати „на српском језику и ћириличном писму“ тако да 2. став члана 13 Нацрта гласи

Агенција води ажурну базу података о врсти, расположивости и географској локацији капацитета, нарочито податке о правцима и електронских комуникационих мрежа на српском језику и ћириличном писму.

После члана 17 Нацрта додати члан 17а који гласи

У члану 105 став 1. после речи „у писаној форми“  додати „на српском језику и ћириличном писму“ тако да 1. став члана 105 гласи

Међусобна права и обавезе оператора и корисника уређују се уговором, који се закључује у писаној форми на српском језику и ћириличном писму.

После члана 17 Нацрта додати члан 17б који гласи

У члану 106 став 1. после речи „понуди“  додати „на српском језику и ћириличном писму“ тако да 1. став члана 106 гласи

Оператор је дужан да своју услугу понуди на српском језику и ћириличном писму на начин који потрошаче јасно и недвосмислено обавештава о условима закључења уговора, а нарочито о елементима из члана 105. став 2. овог закона.

После члана 17 Нацрта додати члан 17в који гласи

У члану 107 став 1. после речи „обавести“  додати „на српском језику и ћириличном писму“ тако да 1. став члана 107 гласи

Оператор је дужан да претплатника, најмање месец дана унапред, обавести на српском језику и ћириличном писму на погодан начин о намери једностране измене услова уговора, као и праву претплатника на раскид уговора пре истека периода на који је закључен.

После члана 17 Нацрта додати члан 17г који гласи

У члану 113 став 5. после речи „у писаном облику“  додати „на српском језику и ћириличном писму“ тако да 5. став члана 113 гласи

Оператор је дужан да у року од 15 дана од дана подношења приговора достави претплатнику одговор у писаном облику на српском језику и ћириличном писму, којим ће прихватити основани захтев за накнаду штете, сагласно одредбама уговора о пружању услуге са мањим квалитетом од уговореног, односно одбити захтев, наводећи чињенице и доказе на основу којих је утврђен износ задужења за пружене услуге, односно утврђен квалитет пружених услуга.

После члана 17 Нацрта додати члан 17д који гласи

У члану 120 став 1. после речи „претплатника“ и речи „форми именика“  додати „на српском језику и ћириличном писму“ тако да 1. став члана 120 гласи

Пружалац услуга јавног телефонског именика дужан је да без накнаде обавести претплатника на српском језику и ћириличном писму о намери да његове личне податке укључи у јавно доступан телефонски именик у штампаној или електронској форми, о сврси именика, доступности личних података преко услуга обавештења, као и могућностима за претрагу личних података од стране трећих лица преко функција претраге у електронској форми именика на српском језику и ћириличном писму.

После члана 17 Нацрта додати члан 17е који гласи

У члану 121 став 1. тачка 1 после речи „претплатника“ додати „на српском језику и ћириличном писму“ и у истом члану и ставу у тачки 2 после речи „телефонским именицима“  додати „на српском језику и ћириличном писму“ тако да 1. став члана 121 гласи

Оператор који пружа јавно доступне телефонске услуге дужан је да:

1) сачини и води ажуран јавни телефонски именик са подацима својих претплатника на српском језику и ћириличном писму;

2) обезбеди корисницима својих услуга приступ услугама обавештења и јавним телефонским именицима на српском језику и ћириличном писму.

2. Образложење предложених измена

Први разлог предложених измена је усаглашавање са чланом 10. Устава Републике Србије којим је уређено да је у службеној употреби у Србији српски језик и ћирилично писмо. Наведеним изменама доследно се уставна норма уграђује у Нацрт тако да се избегава двосмисленост тумачења јер је у неслужбеној, колоквијалној, употреби у Србији и латинично писмо. Наведеним изменама се допуњује и Закон о службеној употреби језика и писма ситуацијама које у њему нису обухваћене односно службени језик и службено писмо се на бази ових измена уводи у сферу која није њиме довољно прецизно обухваћена.

Други разлог је пракса свих европских држава да важи правило „једна држава, један службени језик, једно службено писмо“ чиме Србија постиже да се избегава коришћење два писма у једној важној сфери живота у којој се грађани Србије појављују.

Трећи разлог је препорука Заштитника грађана Републике Србије (дел.бр.  21306    датум 7. 11. 2011. Заштиник грађана Републике Србије) која се може наћи на адреси http://www.ombudsman.rs/attachments/1558_CIRILICA%20(2).doc и којом се

УТВРЂУЈЕ Закон о службеној употреби језика и писама (у даљем тексту: Закон) не обезбеђује све потребне начине и мере за остваривање Уставом утврђене обавезе на службену употребу српског језика и ћириличког писма  у органима, односно организацијама које врше јавна овлашћења.  Надзор над применом Закона и остваривањем обавезе државних органа да у раду примењују службену употребу српског језика и ћириличког писма у надлежности је министарстава, која не располажу потребним капацитетима за остваривање ове надлежности. Законом о службеној употреби језика и писама нису прописане казнене мере ако орган, односно организација која врши јавна овлашћења не примењује и не спроводи службену употребу српског језика и ћириличког писма у складу са Законом. С обзиром на утврђено, Заштитник грађана упућујe Министарству за људска и мањинска права, државну управу и локалну самоуправу ПРЕПОРУКУ Како би се остварила доследна примена Закона, а у циљу остваривања обавезе органа, односно организација које врше јавна овлашћења у примени службене употребе српског језика и ћириличког писма, потребно је да се обезбеди: - Делотворно вршење надзора над применом Закона; - Потребне мере које ће се примењивати према органу односно организацији која врши јавна овлашћења ако не поступа у складу са одредбама Закона, којима је регулисана службена употреба српског језика  и ћириличког писма. Министарство за људска и мањинска права, државну управу и локалну самоуправу обавестиће Заштитника грађана, у складу са чланом 31. ставом 3. Закона о Заштитнику грађана, о предузетим мерама неопходним за спровођење препоруке најкасније у року од 60 дана, односно о разлозима због којих, евентуално, није поступио по препоруци.

Предложеним изменама Нацрта не спречава се употреба латинице, једино се примат даје српском језику и ћириличном писму као обавезујућим у складу са Уставом Републике Србије.

Нема никаквог законског а ни другог историјског или цивилизацијског разлога за некоришћење јединог и Уставом загарантованог службеног писма, при чему велики број грађана вређа дискриминаторски однос према српској ћирилици и српској култури уопште. Уосталом и у Европи се чине велики напори у очувању националног идентитета и неотуђивог права грађана на своја етничка обележја, своју културу и духовну баштину, као и неотуђивог права на очување свога језика и писма. Наведеним изменама Нацрта постиже се да се у здравству  користи један језик и једно писмо у складу са тежњама Србије да буде део Европске Уније.

Такође не треба занемарити да коришћењем српског језика и ћириличног писма додатно помажемо српске фирме које пружају услугу електронске комуникације јер су конкурентније на домаћем тржишту због неопходности да страни пружаоци услуга изврше локализацију, односно да користе српски језик и ћирилично писмо.

Срдачан поздрав.

С поштовањем,

 

Коментари на јавно објављени Нацрт Закона о електронским медијима

Mинистaрствo културе и информисања  пoкрeнуло је јaвну рaспрaву рaди прибaвљaњa мишљeњa стручне и шире jaвнoсти o Нацрту закона о електронским медијима и Нацрту закона о јавним медијским сервисима која ће трајати од 9. октобра до 31. октобра 2013. године. 

Без обзира што још има времена за коментарисање редакцији блога "Нећу да потпишем уговор на латиници"  стигао је модел коментара на овај Нацрт који прилажемо  (линк: http://goo.gl/Jmcwwc).

Нацрт закона о електронским медијима 

У нацрту новог Закона о електронским медијима говори се о употреби српског језика али ни једном о писму на коме ће се комуницирати. Знамо да то није безначајно и стога је коментар Нацрта концентрисан на језичко питање односно на коришћење српског језика и ћириличног писма.

Усвајањем предложених измена  сви грађани Србије били би равноправно заштићени и преко електронских медија комуницирали би на српском језику и ћириличном писму.

Целисходно је да што већи број грађана упути сличне коментаре да би се законодавцима показало да нам је стало до употребе српског језика и ћириличног писма. 

После усвајања овог закона ништа неће бити исто као пре са становишта употребе језика и писма у електронским медијима.

Нацрт овог закона се налази на линку Нацрт Закона о електронским медијима. 

Комeнтaри и сугeстиje у вeзи сa прeдмeтoм jaвнe рaспрaвe мoгу сe пoслaти у писaнoм oблику на e-mail aдрeсу: dejan.stojanovic@kultura.gov.rs или на адресу 

Mинистaрствo културе и информисања
Влајковићева 3, 11000 Београд
Епошта: dejan.stojanovic@kultura.gov.rs

Свесни смо да ће отпори  овим изменама бити жестоки, пре свега у редовима медијских кућа које имају намеру да без локализације увозе и извозе медијске садржаје и који неће жалити новца у кампањи да латиница опстане. Разлог је прост: ПРОФИТ. Али профит појединих приватних компанија у медијској сфери не сме да буде разлог за уништавање српског језика и ћириличног писма. 

Предложеним изменама нећемо више бити малтретирани због захтева да у електронским медијима садржаји  буду на ћирилици и нико више неће моћи да нас назове националистом, фашистом или неким другим погрдним називом само зато што тражимо да се користи ћирилица у Србији.

Имајући у виду могуће отпоре некa се дигне и кука и мотика у Србији да се изборимо да у електронским медијима текстови буду на српском језику и ћириличном писму. Ако сада не успемо сахранићемо и српски језик и ћирилично писмо.
А коментари треба да буду масовни и у што већем броју треба их упутити на наведену адресу епоште а и обичном препорученом поштом.

Поставља се питање како поступити?

На првом месту у што већем броју треба послати коментаре и сугестије на наведену адресу јер се постиже ефекат петиције. Важно је и да ваш коментар упућен Mинистaрству културе и информисања буде јавно публикован преко друштвених мрежа са позивом пријатељима да и они ураде исто, ако ништа друго бар да прекопирају  коментар уз измену податка о пошиљаоцу и да га упуте на остављену адресу.

Коментаре могу да упуте сви грађани Србије, сва удружења, сва предузећа и остала правна лица. Стога позивамо све грађане, сва удружења без обзира на делатност (књижевна, културно-уметничка, за заштиту људских права, удружења ветерана, удружења за неговање традиције ослободилачких ратова, итд.), све предузетнике, сва предузећа  и остале који препознају значај српског језика и ћириличног писма у Србији у пословним трансакцијама да се укључе у коментарисање наведених закона. Прилажемo модел коментара који можете да преузмете са линка. Допишите оно што сматрате да је целисходно поготово у делу образложења.

Коментари и образложење у наведеном документу са коментарима су следећи:

2. Конкретан део Нацрта законa о електронским медијима чију измену предлажете и Ваш предлог за измену

У члану 22, став 1, тачка 17 после дела текста „заштита српске културе“ унети допуну текста тако да после наведених речи стоји  „ , српског језика и ћириличног писма“ тако да наведена тачка гласи 17. предузима мере којима се подстичу очување и заштита српске културе, српског језика и ћириличног писма, као и културе и језика националних мањина; У члану 69, став 1, после дела текста „српском језику“ унети допуну текста тако да после наведених речи стоји  „и ћириличном писму“ тако да наведени став гласи (1)Пружалац медијске услуге је обавезан да програмске садржаје објављује на српском језику и ћириличном писму, или да обезбеди да се програмски садржаји који су произведени на страним језицима објављују преведени на српски језик и ћирилично писмо.

3. Образложење упућеног предлога за измену Нацрта закона о електронским медијима

Први разлог предложених измена је усаглашавање са чланом 10. Устава Републике Србије којим је уређено да је у службеној употреби у Србији српски језик и ћирилично писмо. Наведеним изменама доследно се уставна норма уграђује у Нацрт тако да се избегава двосмисленост тумачења јер је у неслужбеној, колоквијалној, употреби у Србији и латинично писмо. Наведеним изменама се допуњује и Закон о службеној употреби језика и писма ситуацијама које у њему нису обухваћене односно службени језик и службено писмо се на бази ових измена уводи у медијску сферу која није њиме обухваћена. Други разлог је пракса свих европских држава да важи правило „једна држава, један језик, једно писмо“ чиме Србија постиже да се избегава коришћење два писма у једној важној сфери живота у којој се грађани Србије појављују као корисници медијских услуга. Нема никаквог законског а ни другог историјског или цивилизацијског разлога за некоришћење јединог и Уставом загарантованог службеног писма, при чему велики број грађана вређа дискриминаторски однос према српској ћирилици и српској култури уопште. Уосталом и у Европи се чине велики напори у очувању националног идентитета и неотуђивог права грађана на своја етничка обележја, своју културу и духовну баштину, као и неотуђивог права на очување свога језика и писма. Наведеним изменама нацрта постиже се да се у медијској сфери користи један језик и једно писмо у складу са тежњама Србије да буде део Европске Уније. Латиница (Гајева  латиница, гајевица) је ортографски хрватска  латиница и по међународном стандарду  ISO 12199 (Alphabetical ordering of multilingual terminological and lexicographical data represented in the Latin alphabet ) међу језицима који користе латинична слова не наводи се српски језик. Пошто је Хрватска регистровала хрватски језик својом латиницом (која се и даље неслужбено користи у Србији у правно необавезујућим, неслужбеним, ситуацијама), све што се напише на таквој гајевој латиници се књижи као хрватска културна баштина. Ушавши ове године у Европску унију Хрватска  је тамо регистровала свој језик и писмо на основу члана 12 Устава Хрватске. У информационим технологијама по међународној пракси, језици се означавају само по њиховом називу, јер ту важи правило један језик – једно писмо. И тако све што се постави у електронској форми на латиници (хрватској) у свету информационих технологија се такође третира да је написано на хрватском језику, а само што је написано  на ћирилици (српској) сматра се да је написано српским језиком. Из тих разлога тек се предложеним изменама Нацрта пружа пуна подршка српским електронским медијима да буду препознатљиви у свету. Такође не треба занемарити да коришћењем српског језика и ћириличног писма додатно помажемо српску привреду јер је она конкурентнија на домаћем тржишту због неопходности да страни испоручиоци медијских услуга изврше локализацију својих услуга односно да запосле домаће раднике који знају српски језик и ћирилично писмо за потребе локализације. Што се тиче наступа српских фирми на страним тржиштима оне ионако морају да врше прилагођавање својих услуга тим тржиштима. Ако наши електронски медији морају да се прилагођавају страним тржиштима онда нека се и страни електронски медији прилагоде условима на тржишту Србије чиме се постиже фер размена.

Нацрт закона о јавним медијским сервисима

Имајући у виду члан 9. Нацрта закона о јавним медијским сервисима немамо примедби на наведни нацрт.

Члан девет Нацрта о јавним медијским сервисима гласи:

Употреба језика и писма

Члан 9.

(1)Јавни медијски сервис дужан је да у програмима користи српски језик и ћирилично писмо.

(2)Употреба српског језика није обавезна у програму намењеном припадницима националних мањина и етничких група, али се ови програми по потреби титлују на српски језик.

(3)Употреба српског језика и ћириличког писма није обавезна ни:

1)     ако се објављују филмови и друга аудио-визуелна и радијска дела у изворном облику;

2)     ако се објављују музичка дела с текстом који је писан на страном језику;

3)     ако су програми намењени учењу страног језика;

4)     ако су програми намењени страним држављанима или грађанима Републике Србије који живе ван њене територије, који те програме не могу пратити на српском језику;

5)     ако се у програму, ради веродостојности информације, објављују документ или изјава у изворном облику.

Коментари на јавно објављени Нацрт Закона о заштити потрошача у оквиру јавне расправе

Mинистaрствo спoљнe и унутрaшњe тргoвинe и тeлeкoмуникaциja пoкрeнуло је јaвну рaспрaву рaди прибaвљaњa мишљeњa стручне и шире jaвнoсти o Нацрту закона о заштити потрошача. Јавнa рaспрaвa o Нацрту закона трajaћe oд  27. септембра дo 27. октобра 2013. гoдинe. Без обзира што још има времена за коментарисање редакцији блога "Нећу да потпишем уговор на латиници"  стигао је модел коментара на овај Нацрт који прилажемо.

У нацрту новог Закона о заштити потрошача говори се о употреби српског језика али ни једном о писму на коме ће се комуницирати. Знамо да то није безначајно и стога је коментар Нацрта концентрисан на језичко питање односно на коришћење српског језика и ћириличног писма.

Усвајањем предложених измена  сви би грађани Србије били равноправно заштићени и у комерцијалним трансакцијама комуницирали би на српском језику и ћириличном писму.

Целисходно је да што већи број грађана упути сличне коментаре да би се законодавцима показало да нам је стало до употребе српског језика и ћириличног писма. 

После усвајања овог закона ништа неће бити исто као пре са становишта употребе језика и писма.

Нацрт овог закона се налази на линку Нацрт Закона о заштити потрошача 

Комeнтaри и сугeстиje у вeзи сa прeдмeтoм jaвнe рaспрaвe мoгу сe пoслaти у писaнoм oблику на e-mail aдрeсу: nevena.praizovic@mtt.gov.rs или на адресу Министарства, Немањина 22-26, Београд.

Свесни смо да ће отпори  овим изменама бити жестоки, пре свега у редовима увозника а то значи најбогатијих предузетника Србије који неће жалити новца у кампањи да латиница опстане. Разлог је прост: ПРОФИТ. Дозвољавањем да се доминантно користити латиница смањују се трошкови за локализацију производа и услуга. Трошкови локализације су у суштини задирање у профит предузетника јер на тржишту Србије не могу са вишим ценама да компензују те трошкове јер постоје домаће фирме које те трошкове немају. Банке више неће моћи да дозволе да трансакције не могу да се врше на ћириличном писму јер им је јефтиније да без измена користе софтвер који је негде другде реализован већ ће морати да ангажују домаће стручњаке који ће извршити прилагођавање за наше тржиште коришћењем ћириличног писма.
Такође нећемо више бити малтретирани због захтева да уговор, декларација, упутство за коришћење,  назив производа, реклама, или обавештење у трговини буду на ћирилици и нико више неће моћи да нас назове националистом, фашистом или неким другим погрдним називом само зато што тражимо да уговор, декларација, упутство за коришћење,  назив производа, реклама, или обавештење у трговини буду на ћирилици. После ових измена ми само тражимо наша права по основу Закона о заштити права потрошача у складу са највишим нормама у ЕУ.
Имајући у виду могуће отпоре некa се дигне и кука и мотика у Србији да се изборимо да називи производа, уговори и упутства, декларације производа, натписи и обавештења у радњама,  рекламе и други документи о производима и услугама буду на српском језику и ћириличном писму. Ако сада не успемо сахранићемо и српски језик и ћирилично писмо.
А коментари треба да буду масовни и у што већем броју треба их упутити на наведену адресу епоште а и обичном препорученом поштом.

Поставља се питање како поступити?

На првом месту у што већем броју треба послати коментаре и сугестије на наведену адресу јер се постиже ефекат петиције. Важно је и да ваш коментар упућен Mинистaрству спoљнe и унутрaшњe тргoвинe и тeлeкoмуникaциja буде јавно публикован преко друштвених мрежа са позивом вашим пријатељима да они ураде исто, ако ништа друго бар да прекопирају  коментар уз измену податка о пошиљаоцу и да га упуте на остављену адресу.

Али ни то неће бити довољно јер ће притисци на Владу и Парламент бити жестоки јер ће се губици у профитима увозничког лобија (картела) због ћирилизације мерити у десетинама милиона ако не и у стотинама милиона евра па је неопходно наш став појачати и дописом Влади Србије, посланичким  групама, политичким партијама, итд. Али о томе у другом посту.
Коментаре могу да упуте сви грађани Србије, сва удружења, сва предузећа и остала правна лица.
Стога позивамо све грађане, сва удружења без обзира на делатност (књижевна, културно-уметничка, за заштиту људских права, удружења ветерана, удружења за неговање традиције ослободилачких ратова, итд.), све предузетнике, сва предузећа  и остале који препознају значај српског језика и ћириличног писма у Србији у пословним трансакцијама.
Прилажемo модел коментара који можете да преузмете са линка. Допишите оно што сматрате да је целисходно поготово у делу образложења.

---

Mинистaрствo спoљнe и унутрaшњe тргoвинe и тeлeкoмуникaциja

Немањина 22-26

11000 Београд

Епошта: nevena.praizovic@mtt.gov.rs

Предмет: Коментари на јавно објављени Нацрт Закона о заштити потрошача у оквиру јавне расправе

Поштовани,

На основу јавно објављеног позива на Вашем сајту, достављамо вам благовремен коментар на објављени нацрт Закона о заштити потрошача (у даљем тексту Нацрт).

Наш коментар је подељен у 2. дела и то: 1. Предлози измена текста Нацрта; и 2. Образложење предложених измена.

1. Предлози измена текста Нацрта

Члан 1.

У члану 16, став 1 после дела текста „на српском језику“ унети допуну текста тако да после наведених речи стоји  „и ћириличном писму“ тако да наведени став гласи

Пре него што се потрошач обавеже уговором или одговарајућом понудом за закључивање уговора, трговац је дужан да потрошача на јасан и разумљив начин, на српском језику и ћириличном писму, обавести о следећим подацима, уколико они нису очигледни из контекста:

Члан 2.

У члану 23, став 1, тачка 8 после дела текста „пратеће услуге на језику“ унети допуну текста тако да после наведених речи стоји  „и писму“ тако да наведени став гласи

8) пропуштање трговца да потрошача, пре него што прихвати понуду, на јасан начин обавести да ће му након продаје одређеног производа пружити пратеће услуге на језику и писму који нису у службеној употреби у Републици Србији;

Члан 3.

У члану 29, став 7 после дела текста „на српском језику“ унети допуну  текста тако да после навдених речи стоји  „и ћириличном писму“ тако да наведени став гласи

Трговац је дужан да податке из ст 1. и 6. овог члана пружи потрошачу на српском језику и ћириличном писму.

Члан 4.

У члану 33, став 1 после дела текста „на српском језику“ унети допуну  текста тако да после наведених речи стоји  „и ћириличном писму“ тако да наведени став гласи

Код уговора који су закључени изван пословних просторија, трговац је дужан да достави потрошачу обавештење из члана 29. став 1. овог закона у писаној форми или, само ако се потрошач са тиме сагласи, на другом трајном носачу записа. Ово обавештење мора да буде написано читко, на једноставан и разумљив начин, на српском језику и ћириличном писму.

Члан 5.

У члану 43, став 3 после дела текста „на српском језику“ унети допуну  текста тако да после наведених речи стоји  „и ћириличном писму“ тако да наведени став гласи

Ако је потрошач изричито пристао на оглашавање телефоном, факсом, електронском поштом или другим средствима комуникације на даљину, трговац је дужан да пре него што учини оглашавање одређене робе или услуге, на јасан и недвосмислен начин, на српском језику и ћириличном писму, обавести потрошача о комерцијалној сврси активности.

Члан 6.

У члану 52, став 3 после дела текста „на српском језику“ унети допуну  текста тако да после наведених речи стоји  „и ћириличном писму“ тако да наведени став гласи

Садржај упутстава и документације која се даје потрошачу мора бити сачињен у складу са прописима, на јасан и читљив начин, на српском језику и ћириличном писму, а када је превод у питању истоветан изворном тексту тако да за потрошача буде лако разумљив.

Члан 7.

У члану 60, став 2 после дела текста „на српском језику“ унети допуну  текста тако да после наведених речи стоји  „и ћириличном писму“ тако да наведени став гласи

Гарантни лист је исправа у писаном или електронском облику, односно на другом трајном носачу записа, која на српском језику и ћириличном писму садржи све податке из гаранције, наведене на јасан и читљив начин, лако разумљивим језиком, а нарочито податке о:

Члан 8.

У члану 91, став 3 после дела текста „на српском језику“ унети допуну  текста тако да после наведених речи стоји  „и ћириличном писму“ тако да наведени став гласи

У уговору морају на јасан и разумљив начин, на српском језику и ћириличном писму, да буду наведени сви услови релевантни за коришћење услуге.

Члан 9.

У члану 170, став 1, тачка 19 после дела текста „пре продаје комуницирао на“ унети допуну  текста тако да после наведених речи стоји  „српском језику и ћириличним писмом“ уз брисање дела текста „језику који није у званичној употреби у Републици Србији „ тако да наведени тачка гласи

19) преузме обавезу пружања пратеће услуге након продаје одређеног производа потрошачу са којим је пре продаје комуницирао на српском језику и ћириличним писмом, а након продаје му нуди пружање пратећих услуга само на неком другом језику, о чему није на јасан начин обавестио потрошача пре него што се потрошач обавезао, супротно члану 23. став 1. тачка 8) овог закона;

 2. Образложење предложених измена

Први разлог предложених измена је усаглашавање са чланом 10. Устава Републике Србије којим је уређено да је у службеној употреби у Србији српски језик и ћирилично писмо. Наведеним изменама доследно се уставна норма уграђује у Нацрт тако да се избегава двосмисленост тумачења јер је у неслужбеној, колоквијалној, употреби у Србији и латинично писмо. Наведеним изменама се допуњује и Закон о службеној употреби језика и писма ситуацијама које у њему нису обухваћене односно службени језик и службено писмо се на бази ових измена уводи у комерцијалну сферу која није њиме обухваћена.

Други разлог је пракса свих европских држава да важи правило „једна држава, један језик, једно писмо“ чиме Србија постиже да се избегава коришћење два писма у једној важној сфери живота у којој се грађани Србије појављују као потрошачи.

Предложеним изменама Нацрта не спречава се употреба латинице јер сви актери обухваћени Нацртом имају могућност да поред текста на српском језику и ћириличном писму користе и друге језике и друга писма како процене да им је целисходно на тржишту. Једино се примат у правном промету даје српском језику и ћириличном писму као обавезујућим у складу са Уставом Републике Србије.

Нема никаквог законског а ни другог историјског или цивилизацијског разлога за некоришћење јединог и Уставом загарантованог службеног писма, при чему велики број грађана вређа дискриминаторски однос према српској ћирилици и српској култури уопште. Уосталом и у Европи се чине велики напори у очувању националног идентитета и неотуђивог права грађана на своја етничка обележја, своју културу и духовну баштину, као и неотуђивог права на очување свога језика и писма. Наведеним изменама нацрта постиже се да се у комерцијалној сфери користи један језик и једно писмо у складу са тежњама Србије да буде део Европске Уније.

Латиница (Гајева  латиница, гајевица) је ортографски хрватска  латиница и по међународном стандарду  ISO 12199 (Alphabetical ordering of multilingual terminological and lexicographical data represented in the Latin alphabet ) међу језицима који користе латинична слова не наводи се српски језик. Пошто је Хрватска регистровала хрватски језик својом латиницом (која се и даље неслужбено користи у Србији у правно необавезујућим, неслужбеним, ситуацијама), све што се напише на таквој гајевој латиници се књижи као хрватска културна баштина. Ушавши ове године у Европску унију Хрватска  је тамо регистровала свој језик и писмо на основу члана 12 Устава Хрватске. У информационим технологијама по међународној пракси, језици се означавају само по њиховом називу, јер ту важи правило један језик – једно писмо. И тако све што се постави у електронској форми на латиници (хрватској) у свету информационих технологија се такође третира да је написано на хрватском језику, а само што је написано  на ћирилици (српској) сматра се да је написано српским језиком. Из тих разлога тек се предложеним изменама Нацрта пружа пуна подршка српским произвођачима и српској индустрији да буду препознатљиви у свету.

Такође не треба занемарити да коришћењем српског језика и ћириличног писма додатно помажемо српску привреду јер је она конкурентнија на домаћем тржишту због неопходности да страни испоручиоци роба и услуга изврше локализацију својих производа и услуга односно да запосле домаће раднике који знају српски језик и ћирилично писмо за потребе локализације. Што се тиче наступа српских фирми на страним тржиштима оне ионако морају да врше прилагођавање својих производа и услуга тим тржиштима. Ако наше фирме морају да се прилагођавају страним тржиштима онда нека се и стране фирме прилагоде условима на тржишту Србије чиме се постиже фер робна размена.

Срдачан поздрав.

С поштовањем,