Нећу да потпишем уговор на латиници: јун 2014

2014-06-23

Писмо Српског удружења "Ћирилица" Београд заштитнику грађана Саши Јанковићу

Подстакнути округлим столом на тему „Остваривање, проблеми и унапређење језичких права грађана по Закону о службеној употреби језика и писама“ који је одржан 16. јуна 2014. (а на које није било позвано те није могло ни да учествује) Српско удружење "Ћирилица" Београд упутило је заштитнику грађана Саши Јанковићу писмо следеће садржине:

Поштовани господине Јанковићу,

            Путем широке мреже наших сарадника и чланова добили смо информацију о састанку који је одржан у Вашој организацији http://www.ombudsman.rs/index.php/lang-en/2011-12-25-10-17-15/3349-2014-06-17-12-49-21 , a на тему „Остваривање, проблеми и унапређење језичких права грађана по Закону о службеној употреби језика и писама“.

           С обзиром на позитивна искуства у дописивању са институцијом којом Ви председавате овим вас информишемо да Српско Удружење „Ћирилица“ Београд жели да учествује у свим јавним активностима ваше институције, а имајући у виду да је коришћење језика и писма од фундаменталног значаја за успешно функционисање Републике Србије.

С обзиром на то да је наш основни циљ залагање за доследно поштовање Устава Републике Србије, где се у јавној комуникацији користи српски језик и ћирилично писмо као Уставно одређење молимо вас да нас благовремено обавештавате о јавним расправама, округлим столовима, конференцијама за медије, као и о осталим активностима ваше институције на адресу назначену на меморандуму.

Подвлачимо да је латиница (Гајева латиница, гајевица) којом је урађена презентација ортографски хрватска латиница и по међународном стандарду ISO 12199 ( Alphabetical ordering of multilingual terminological and lexicographical data represented in the Latin alphabet ), међу језицима који користе латинична слова не наводи се српски језик. Пошто је Хрватска регистровала хрватски језик својом латиницом (коју ми и даље користимо), све што се напише на таквој Гајевој латиници се књижи као хрватска културна баштина. Ушавши у Европску унију Хрватска је тамо регистровала свој језик и писмо на основу члана 12 Устава Хрватске. У информационим технологијама по међународној пракси, језици се означавају само по њиховом називу, јер ту важи правило један језик – једно писмо, тако да све што се постави у електронској форми у сајбер простор на латиници (хрватској) у свету информационих технологија се такође третира да је написано на хрватском језику, а само што је написано на ћирилици (српској) сматра се да је написано српским језиком.

С обзиром на свеукупне наводе предлажемо Вам да најесен поновите тему, али са жижом на негативна искуства у употреби Уставног ћириличног писма у јавној употреби.

Због значаја употребе језика и писма у јавној употреби ова наша намера је јавно достављена и редакцијама дневних и недељних листова у Републици Србији а такође је дистрибуирана и преко друштвених мрежа.

Срдачан поздрав,

У Београду,                                                                                 Управни   одбор
23. јун 2014. године           Српског Удружења

Ћирилица Београд

2014-06-20

Од оператера мобилне телефоније у Србији можемо добити само шипак када тражимо ћирилицу (а "одговорна" власт то подржава)

Један читалац нам је уступио своју преписку са оператерима мобилне телефоније. Одговор је добио али на латиници. Достављамо допис дотичним фирмама које "одговорно" послују на тржиштима као што је српско.

Допис ВИП-у и Теленору

Поштована господо,

Информисан сам да ваша компанија пружа услуге мобилне телефоније а пошто размишљам о коришћењу истих потребне су ми одређене информације. Пошто сам грађанин Србије и користим у службеној комуникацији једино ћирилично писмо на сајту Ваше компаније нисам могао да се снађем јер је сав текст на латиници односно на неком чудном енглеском језику те сам присиљен да вам се обратим молбом да ми одговорите на српском језику на ћириличном писму.

Интересује ме следеће:

Да ли постоји могућност да се информације о мобилним телефонима, лаптовима и другим производима из програма ваше компаније добију на српском језику на службеном писму у Србији односно на ћирилици?

Да ли су упутства за коришћење производа које нудите на српском језику и ћириличном писму?

Да ли може да се добије информација о тарифним пакетима на српском језику на ћирилици?

Да ли може да се добије уговор са корисницима на српском језику на ћирилици?

Да ли ваши мобилни телефони подржавају размену СМС порука на српском језику на ћирилици?

Срдачан поздрав,

У ________________,

15.4.2014.г.

Одговор ВИП-а

Поштовани господине _______________,

Захваљујемо Вам се на интересовању за наше услуге.

Поводом примљеног дописа, овом приликом желимо да Вас обавестимо да компанија ВИП мобиле д.о.о. у складу са Законом о службеној употреби језика и писамо, нема обавезу коришћења ћириличног писма.

Будући да Вип мобиле д.о.о. није јавна институција, сходно томе, нема ни обавезу коришћења ћириличног писма. Српски језик је службени језик у Републици Србији, а писмо која су у употреби су подједнако ћирилично и латинично, у срединама где га користи већинско становништво или националне мањине.

Све информације о тренутно доступној понуди мобилних уређаја и њиховим карактеристикама, промоцијама и погодностима можете погледати на ношој интернет страници: www.vipmobile.rs. Такође, о наведеном се можете информисати и позивом Вип корисничког сервиса но број 060/1234, који је корисницима на располагању 24 ч сваког дана, или посетом Вип продајног места.

Вип мобиле д.о.о, као компанија којо жели да испуни и да превазиђе очекивања својих корисника, и оних који то желе до постану, изузетно цени могућност директне комуникације са својим корисницима. Уколико желите, можете посетити најближи Вип центар, где ће Вам наше љубазно особље које је задужено за помоћ и асистенцију корисницима, на професионалан начин пружили одговоре на свако постављено питање и помоћи у одабиру мобилног телефона који би највише одговарао Вашим потребама.

Уколико су Вам потребне додатне информације о нашим услугама, на располагању смо Вам путем електронске поште но адреси korisnickiservis@Vipmobile.rs, на броју телефона 060/1234, или нас можете посетити на свим Вип продајним местима.

Одоговор Теленора

Одговор на допис

Поштовани господине ________,

Захваљујемо се на времену које сте одвојили да нам се писаним путем обратите као и чињеници да сте заинтересовани за коришћење наших услуга.

У Вашем допису изнели сте питање да ли имате право да, као грађанин Србије склопите уговор на српском језику - ћириличном писму. Као свим нашим корисницима увек Вам је отворена могућност да заснујете претплатнички однос уколико поседујете важећу идентификациону документацију а немате ранијих дуговања према нашој компанији.

Наши уговори као и остали документи су написани на српском језику, а латиничним писмом. Све информације о нашој актуелној понуди, ценама за остварене услуге, тарифиним пакетима, спецификацији мобилних телефона из актуелне понуде, можете погледати на нашем званичном сајту www.telenor.rs, који су описани латиничним писмом.

Опште услове пружања и коришћења услуга у јавној мобилној комуникационој мрежи Теленор д.о.о. Београд, увек можете погледати и у пдф-у преузети са напред поменутог сајта, тачније линка:

http://www.telenor.rs/sr/O-Telenoru/Telenor-u-Srbiji/Podaci-kompanije/Opsti-uslovi

Као компанија која пуних седам година послује на тржишту Србије у сваком тренутку смо поштовали и поштоваћемо законске норме Републике Србије.

Обавезност штампања рачуна као и информација о услугама, односи се на државне органе, органе аутономних покрајна, градова и општина, установа, предузећа и других организација када врше јавна обавештења. Ми као компанија, која не спада ни у један од набројаних правних субјекта нисмо у обавези да у својим документима користимо ћирилично писмо.

Мобилни телефони из наше понуде могу имати а и не, у избору језика којим желите да шаљете кратке поруке, ћирилично писмо. Избор модела телефона зависи од Вас, те у нашој продавници добити повратну информацију о моделима телефона који подржавају српски језик. Увек можете посетити Теленор продавницу или пак позвати наш Контакт центар на број 0639000, када ће наш Агент пружити све потребне информације у вези са ценама тарифног пакета или избора мобилног телефона.

Избор начина комуникације је на Вама. Одговор на упит корисника поднет писаним путем, било да је у питању одговор који достављамо путем поште или на маил је на српском језику, али као што смо горе поменули, латиничном писму.

Надамо се да ова чињеница неће бити препрека у заснивању наше пословне сарадње, те да ће квалитет наших услуга бити пресудан у Вашој одлуци да нам поклоните своје поверење и да нас изаберете за свог оператера мобилне телефоније.

За све остале информације, будите слободни да нас контактирате.

Срдачан поздрав,

Контакт Центар

Теленор д.о.о,

----

2014-06-19

ПРИМЕР ЛОШЕ ПРАКСЕ: Кршење Устава и закона од стране Агенције за заштиту животне средине

Агенција за за заштите животне средине организовала је прикупљање података за Национални регистар извора загађивања у информациони систем од 20. јануара 2014. године. Иницијатива коју свакако треба похвалити али увидом у кориснички интерфејс веб апликације видимо да се то ради противно члану 10 Устава Републике Србије и Закона о употреби службеног језика и писма. Наиме подаци морају да се унесу искључиво преко СРПСКЕ ЛАТИНИЧНЕ ТАСТАТУРЕ према инструкцији са линка. Тиме Агенција за заштиту животне средине крши члан 10 Устава Републике Србије и Закон о службеној употреби језика и писма.

Чланом 10 Устава Републике Србије прописана је ћирилица као службено писмо (цитирамо члан 10.

"У Републици Србији у службеној употреби су српски језик и ћириличко писмо.
Службена употреба других језика и писама уређује се законом, на основу Устава.") а Законом о употреби службеног језика и писма службеном употребом језика и писама, у смислу овог закона, сматра се употреба језика и писама у раду: државних органа, органа аутономних покрајина, градова и општина (у даљем тексту: органи), установа, предузећа и других организација кад врше јавна овлашћења (у даљем тексту: организације које врше јавна овлашћења).
Службеном употребом језика и писама, у смислу овог закона, сматра се и употреба језика и писама у раду јавних предузећа и јавних служби, као и у раду других организација кад врше послове утврђене овим законом.

Имајући у виду да не постоји ни један техничко-технолошки разлог за непримењивање ћирилице једини разлог може да буде политичка одлука руководства Агенције да се грађанима Србије ускрати право да подаци из Националног регистра загађивача буду доступни на ћирилици.

Да ли је Србија правна држава и да ли постоји политичка храброст и политичка воља да се Устав Републике и закони поштују?

Да ли ће одговорни бити санкционисани за наведено противуставно и противзаконито понашање?

2014-06-17

ХИТНО: Законитост уписа ученика у средње школе Републике Србије у школској 2014/2015. години

Од Српског удружења "Ћирилица" добили смо допис у вези законитости уписа ученика у средње школе Републике Србије у школској 2014/2015. који је упућен Министарству просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије. Достављамо допис у целини.

Министарство просвете, науке

и технолошког развоја Републике Србије

На руке министру др Срђану Вербићу

Немањина 22-26,
11000 Београд

Предмет: Законитост уписа ученика у средње школе Републике Србије у школској 2014/2015. години

Поштовани господине министре,

Обраћамо Вам се након упозорења наших бројних чланова. Наиме на званичном сајту Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије, који је посвећен упису ученика у средње школе школске 2014/2015. године, на адреси http://www.upis.mpn.gov.rs/ уочили смо незаконитост која се огледа у кршењу члана 10 Устава Републике Србије и Закона о службеној употреби језика и писма.

Можете видети да је цео цео сајт посвећен упису у средње школе у школској 2014/2015. на латиници. Самим тим исти је незаконит, јер је у супротности са чланом 10 Устава Републике Србије и Законом о употреби службеног језика и писма који императивно налажу коришћење ћирилице. Како сте лице одговорно за законитост рада Министарства просвете, науке и технолошког развоја тражимо од Вас да омогућите законитост у спровођењу уписних процедура тиме што ће званични сајт Министарства у вези са уписом ученика у средње школе у школској 2014/2015. години бити усклађен са чланом 10 Устава Републике Србије и Законом о службеној употреби језика и писма, чиме ћете спречити дискриминацију ученика по основу писма и незаконит рад Министарства. У супротном, као и услед тужбе незадовољних родитеља ученика који буду сматрали да су ускраћени за Уставом гарантована права да са државним органима комуницирају искључиво на службеном језику и на службеном писму, ова незаконитост може проузроковати поништавање целог процеса уписа у средње школе.
Такође тражимо да и сва документа, обрасци, упутства и слично на сајту за упис ученика у средње школе у школској 2014/2015. години буду доступни на ћириличном писму српског језика.

Подвлачимо да је латиница (Гајева латиница, гајевица) којом је урађена презентација ортографски хрватска латиница и по међународном стандарду ISO 12199 ( Alphabetical ordering of multilingual terminological and lexicographical data represented in the Latin alphabet ), међу језицима који користе латинична слова не наводи се српски језик. Пошто је Хрватска регистровала хрватски језик својом латиницом (коју ми и даље користимо), све што се напише на таквој Гајевој латиници се књижи као хрватска културна баштина. Ушавши у Европску унију Хрватска је тамо регистровала свој језик и писмо на основу члана 12 Устава Хрватске. У информационим технологијама по међународној пракси, језици се означавају само по њиховом називу, јер ту важи правило један језик – једно писмо, тако да све што се постави у електронској форми у сајбер простор на латиници (хрватској) у свету информационих технологија се такође третира да је написано на хрватском језику, а само што је написано на ћирилици (српској) сматра се да је написано српским језиком.

Подсећамо Вас и на заклетву коју сте положили приликом ступања на дужност министра просвете, науке и технолошког развоја сагласно члану 16. Закона о Влади и која гласи: „Заклињем се на оданост Републици Србији и својом чашћу обавезујем да ћу поштовати Устав и закон, да ћу дужност члана Владе вршити савесно, одговорно и предано и бити посвећен очувању Косова и Метохије унутар Републике Србије.”

Због значаја питања покренутих у овом допису исти је достављен и редакцијама дневних и недељних листова у Републици Србији а такође је дистрибуиран и преко друштвених мрежа.

Срдачан поздрав,

У Београду, У п р а в н и о д б о р

17. јун 2014. године Српског Удружења Ћирилица Београд

2014-06-15

Пример добре праксе: Пример конкурсне документације за јавну набавку у којој су задовољени захтеви из члана 10 Устава Србије

Сведоци смо да се двосмисленим и неодређеним законским одредбама свесно урушава правни систем о чему сведочи и усвојени (у петак 13. јуна 2014.) Закон о заштити потрошача који можемо назвати и Законом о дискриминацији грађана Србије јер у њему имамо одредбу која ставља у подређен положај грађане који говоре српски језик и користе ћирилично писмо. Језици и писма националних мањина су према овом закону у трговачким трансакцијама максимално заштићене што говори о свесној и организованој намери законодавца да непрецизношћу члана 13. Закона о заштити потрошача у вези употребе језика и писма унесе забуну и да грађане који говоре српски додатно иритира тиме што им не омогућава да у трговачким трансакцијама користе своје писмо у комуникацији на српском језику. Службени језик у Србији је српски а службено писмо је ћирилица али тумачењем неких "ауторитета" у јавној употреби је свеједно да ли се користи ћирилица или латиница. Е није свеједно ако неко жели да поштује уставну норму из члана 10 Устава Републике Србије. У пракси имамо очигледан пример дискриминације по основу језика и писма и то грађана Србије. Осврните се око себе и видећете доминацију латинице. Очигледно је да посланици Народне скупштине Србије нису Срби када су изгласали такав закон о заштити потрошача. Ако изгласавају овакав Закон о заштити потрошача бојимо се да су остали закони још гори и погубнији по Србију.

Да није све црно и да постоје законске могућности да се поступа у складу са Уставом Србије наводимо пример општине Житорађа у примеру јавне набавке мале вредности за јавну набавку услуга мобилне телефоније. Стручно састављена тендерска документација не оставља дилему о томе да је општина Житорађа посвећена поштовању уставног поретка Републике Србије и да у њеним стручним службама раде професионалци који знају свој посао.

Наведени текст конкурса може да се нађ на следећим адресама http://portal.ujn.gov.rs/Dokumenti/KonkursnaDokumentacija.aspx?idd=388895&idp=383096 или http://www.zitoradja.org/images/pdf/nabavke/mobilna%20konkursna.doc. Препоручујем свима да посете и сајт Општине Житорађа на адреси http://www.zitoradja.org/.

Ево делова конкурсне документација за ЈНМВ бр 404-7/2014-01 у којима се прецизира употреба писма

1. УСЛОВИ ЗА УЧЕШЋЕ У ПОСТУПКУ ЈАВНЕ НАБАВКЕ ИЗ ЧЛ. 75. И 76. ЗАКОНА
....
1.5. Додатни услови наручиоца:
...
9. Уговор и рачуни морају бити на српском језику и ћириличком писму *

...

V УПУТСТВО ПОНУЂАЧИМА КАКО ДА САЧИНЕ ПОНУДУ
1. ПОДАЦИ О ЈЕЗИКУ НА КОЈЕМ ПОНУДА МОРА ДА БУДЕ САСТАВЉЕНА
Понуђач подноси понуду на српском језику и ћириличком писму.

Сајт Општине Житорађа http://www.zitoradja.org

2014-06-13

СКАНДАЛОЗНО: Народна скупштина Србије усвојила је законску регулативу за дискриминацију грађана по основу употребе писма односно усвојен је Закон о заштити потрошача

Народна скупштина Србије усвојила је законску регулативу за дискриминацију грађана по основу употребе писма односно усвојен је Закон о заштити потрошача. Овим чином започеле су активности на обележавању 100 година од увођења латинице у службену употребу у Србији. Наиме Законом о заштити потрошача није предвиђено да потрошачи у Србији могу да остваре своја права на свом писму ћирилици сем ако нису национална мањина (сагласно ставу 1 члана 13) који гласи

„Трговац је дужан да пре закључења уговора о продаји робе или пружању услуга, потрошача на јасан и разумљив начин на српском језику и језику и писму националне мањине у складу са законом обавести о:“

Закон о заштити потрошача овим афирмише и легализује вредности и идеје Аустроугарске монархије, вредности и идеје Независне државе Хрватске и вредности и идеје 650000 хрватских домољуба у вези употребе писма. Овим Законом грађани Србије своје право да буду обавештени на јасан и разумљив начин о роби или пруженој услузи пре закључења уговора о продаји могу да остваре само под условом да су национална мањина што је очигледан чин дискриминације грађана Србије по основу писма у јавној употреби.
Сваки додатни коментар је непотребан.

Грађани Србије треба да се стиде овакве скупштине.

Ресурси:

Додатни ресурси у вези употребе службеног језика и писма

2014-06-12

ХИТНО: У Народној скупштини Србије у току је расправа о Закону о заштити потрошача којим ће се обележити 100 година од увођења латинице у службену употребу у Србији

У Народној скупштини Србије у току је расправа о Закону о заштити потрошача којим ће се обележити 100 година од увођења латинице у службену употребу у Србији. Наиме, предлогом Закона о заштити потрошача није предвиђено да потрошачи у Србији могу да остваре било које право на свом писму ћирилици јер је очигледно да чланови Владе Србије и Скупштине Србије немају храбрости да се супротставе идејама Аустроугарске монархије, идејама Независне државе Хрватске и идејама 650000 хрватских домољуба из прошле године у вези употребе ћирилице у Србији?

Да ли је Народна скупштина Србије стварно народна (српска) или је на линији вредности Аустроугарске монархије као верни следбеник вредности окупационих власти успостављених пре сто година?

У периоду од 27. септембра до 27. октобра 2013. одржана је јавна расправа о Нацрту закона о заштити потрошача. Заинтересована јавност је реаговала и више од 60 коментара удружења, јавних радника и других је било на тему употребе ћириличног писма у овом законском пројекту (видети линк и линк). Јавност је препознала важност Закона о заштити потрошача као једног од најважнијег инструмента за укидање званичне политике страних агентура „завади па владај са два писма у Србији“. На велику жалост грађана Србије који се залажу за доследно спровођење уставне норме да Србија, као и све модерне демократије, има само један службени језик и једно службено писмо (а то је у Србији ћирилица) одлучено је да Србија мора да се покори норми коју је увела Аустрогарска монархија 1915. током окупације Србије и норми Независне државе Хрватске из 1941. г. односно да се не дозволи коришћење искључиво ћирилице у свакодневној комуникацији у Србији. Овај Нацрт закона о заштити потрошача је на идеолошкој линији 650000 хрватских домољуба за санкционисање употребе ћирилице у Хрватској, односно њиме се припрема трајно санкционисање ћирилице и у Србији.

Упоредна анализа коментара више од 60 грађана и удружења за увођењем ћирилице и усвојеног Нацрта закон о заштити потрошача је следећа

Коментари на предлог Нацрта закона о заштити потрошача	Нацрт закона о заштити потрошача који је усвојио 2.12.2013. Национални савет за заштиту потрошача
Коментар на члан 16 став 1. коментарисаног Нацрта	Члан 17 став 1 усвојеног нацрта
Пре него што се потрошач обавеже уговором или одговарајућом понудом за закључивање уговора, трговац је дужан да потрошача на јасан и разумљив начин, на српском језику и ћириличном писму, обавести о следећим подацима, уколико они нису очигледни из контекста:	Пре него што се потрошач обавеже уговором или одговарајућом понудом за закључивање уговора, трговац је дужан да потрошача на јасан и разумљив начин, на српском језику, обавести о следећим подацима, уколико они нису очигледни из контекста:
Коментар на члан 23 став 1 тачка 8. коментарисаног Нацрта	Члан 24 став 1 тачка 8. усвојеног нацрта
8) пропуштање трговца да потрошача, пре него што прихвати понуду, на јасан начин обавести да ће му након продаје одређеног производа пружити пратеће услуге на језику и писму који нису у службеној употреби у Републици Србији;	8) пропуштање трговца да потрошача, пре него што прихвати понуду, на јасан начин обавести да ће му након продаје одређеног производа пружити пратеће услуге на језику који није у службеној употреби у Републици Србији;
Коментар на члан 29 став 7 коментарисаног Нацрта	Члан 30 став 7 усвојеног нацрта
Трговац је дужан да податке из ст 1. и 6. овог члана пружи потрошачу на српском језику и ћириличном писму.	Трговац је дужан да податке из ст 1. и 6. овог члана пружи потрошачу на српском језику.
Коментар на члан 33 став 1 коментарисаног Нацрта	Члан 34 став 1 усвојеног нацрта
Код уговора који су закључени изван пословних просторија, трговац је дужан да достави потрошачу обавештење из члана 29. став 1. овог закона у писаној форми или, само ако се потрошач са тиме сагласи, на другом трајном носачу записа. Ово обавештење мора да буде написано читко, на једноставан и разумљив начин, на српском језику и ћириличном писму.	Код уговора који су закључени изван пословних просторија, трговац је дужан да достави потрошачу обавештење из члана 30. став 1. овог закона у писаној форми или, само ако се потрошач са тиме сагласи, на другом трајном носачу записа. Ово обавештење мора да буде написано читко, на једноставан и разумљив начин, на српском језику.
Коментар на члан 43 став 3 коментарисаног Нацрта	Члан 44 став 3 усвојеног нацрта
Ако је потрошач изричито пристао на оглашавање телефоном, факсом, електронском поштом или другим средствима комуникације на даљину, трговац је дужан да пре него што учини оглашавање одређене робе или услуге, на јасан и недвосмислен начин, на српском језику и ћириличном писму, обавести потрошача о комерцијалној сврси активности.	Ако је потрошач изричито пристао на оглашавање телефоном, факсом, електронском поштом или другим средствима комуникације на даљину, трговац је дужан да пре него што учини оглашавање одређене робе или услуге, на јасан и недвосмислен начин, на српском језику, обавести потрошача о комерцијалној сврси активности.
Коментар на члан 52 став 3 коментарисаног Нацрта	Члан 53 став 3 усвојеног нацрта
Садржај упутстава и документације која се даје потрошачу мора бити сачињен у складу са прописима, на јасан и читљив начин, на српском језику и ћириличном писму, а када је превод у питању истоветан изворном тексту тако да за потрошача буде лако разумљив.	Садржај упутстава и документације која се даје потрошачу мора бити сачињен у складу са прописима, на јасан и читљив начин, на српском језику, а када је превод у питању истоветан изворном тексту тако да за потрошача буде лако разумљив.
Коментар на члан 60 став 2 коментарисаног Нацрта	Члан 61 став 2 усвојеног нацрта
Гарантни лист је исправа у писаном или електронском облику, односно на другом трајном носачу записа, која на српском језику и ћириличном писму садржи све податке из гаранције, наведене на јасан и читљив начин, лако разумљивим језиком, а нарочито податке о:	Гарантни лист је исправа у писаном или електронском облику, односно на другом трајном носачу записа, која на српском језику садржи све податке из гаранције, наведене на јасан и читљив начин, лако разумљивим језиком, а нарочито податке о:
Коментар на члан 91 став 3 коментарисаног Нацрта	Члан 91 став 3 усвојеног нацрта
У уговору морају на јасан и разумљив начин, на српском језику и ћириличном писму, да буду наведени сви услови релевантни за коришћење услуге.	У уговору морају на јасан и разумљив начин, на српском језику, да буду наведени сви услови релевантни за коришћење услуге.
Коментар на члан170 став 1 тачка 19 коментарисаног Нацрта	Члан 171 став 1 тачка 21 усвојеног нацрта
19) преузме обавезу пружања пратеће услуге након продаје одређеног производа потрошачу са којим је пре продаје комуницирао на српском језику и ћириличним писмом, а након продаје му нуди пружање пратећих услуга само на неком другом језику, о чему није на јасан начин обавестио потрошача пре него што се потрошач обавезао, супротно члану 23. став 1. тачка 8) овог закона;	21) преузме обавезу пружања пратеће услуге након продаје одређеног производа потрошачу са којим је пре продаје комуницирао на језику који није у званичној употреби у Републици Србији, а након продаје му нуди пружање пратећих услуга само на неком другом језику, о чему није на јасан начин обавестио потрошача пре него што се потрошач обавезао, супротно члану 24. став 1. тачка 8) овог закона;

Пошто иза сваког предлога стоје људи потребно је за будућа поколења забележити ко је посвећено и са великим задовољством одбацио све предлоге јавности у вези регулисања употребе ћириличног писма у пословној комуникацији у Србији.

Срамни састав Националног савета за заштиту потрошача је следећи (према Одлуци о образовању Националног савета за заштиту потрошача)

Расим Љајић, председник	министар спољне и унутрашње трговине и телекомуникација
мр Љиљана Станковић, заменик председника	помоћник министра спољне и унутрашње трговине и телекомуникација
Чланови
1) Љубиша Милосављевић	државни секретар у Министарству финансија и привреде;
2) Данило Голубовић	државни секретар у Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде;
3) Јасмина Бенмансур	помоћник министра правде и државне управе;
4) Лидија Стојановић	помоћник министра спољне и унутрашње трговине и телекомуникација
5) Љубиша Димитријевић	самостални саветник у Привредној комори Србије
6) Вера Вида	председник Центра потрошача Србије
7) Љубиша Андрејић	председник Организације потрошача Србије
8) Горан Паповић	председник Националне организације потрошача Србије
9) Јован Јовановић	председник Центра за заштиту потрошача „ФОРУМ“;
10) Едина Попов	председник Асоцијације потрошача Србије
11) прим др сци. мед. Taња Кнежевић	директор Института за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут”
12) др Светислав Табороши	редовни професор Правног факултета Универзитета у Београду
13) др Катарина Иванчевић	ванредни професор Правног факултета Универзитета Унион у Београду
14) др Бобан Стојановић	редовни професор Економског факултета Универзитета у Нишу
15) др Саша Вељковић	ванредни професор Економског факултета Универзитета у Београду