Нећу да потпишем уговор на латиници

2014-06-17

ХИТНО: Законитост уписа ученика у средње школе Републике Србије у школској 2014/2015. години

Од Српског удружења "Ћирилица" добили смо допис у вези законитости уписа ученика у средње школе Републике Србије у школској 2014/2015. који је упућен Министарству просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије. Достављамо допис у целини.

Министарство просвете, науке

и технолошког развоја Републике Србије

На руке министру др Срђану Вербићу

Немањина 22-26,
11000 Београд

Предмет: Законитост уписа ученика у средње школе Републике Србије у школској 2014/2015. години

Поштовани господине министре,

Обраћамо Вам се након упозорења наших бројних чланова. Наиме на званичном сајту Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије, који је посвећен упису ученика у средње школе школске 2014/2015. године, на адреси http://www.upis.mpn.gov.rs/ уочили смо незаконитост која се огледа у кршењу члана 10 Устава Републике Србије и Закона о службеној употреби језика и писма.

Можете видети да је цео цео сајт посвећен упису у средње школе у школској 2014/2015. на латиници. Самим тим исти је незаконит, јер је у супротности са чланом 10 Устава Републике Србије и Законом о употреби службеног језика и писма који императивно налажу коришћење ћирилице. Како сте лице одговорно за законитост рада Министарства просвете, науке и технолошког развоја тражимо од Вас да омогућите законитост у спровођењу уписних процедура тиме што ће званични сајт Министарства у вези са уписом ученика у средње школе у школској 2014/2015. години бити усклађен са чланом 10 Устава Републике Србије и Законом о службеној употреби језика и писма, чиме ћете спречити дискриминацију ученика по основу писма и незаконит рад Министарства. У супротном, као и услед тужбе незадовољних родитеља ученика који буду сматрали да су ускраћени за Уставом гарантована права да са државним органима комуницирају искључиво на службеном језику и на службеном писму, ова незаконитост може проузроковати поништавање целог процеса уписа у средње школе.
Такође тражимо да и сва документа, обрасци, упутства и слично на сајту за упис ученика у средње школе у школској 2014/2015. години буду доступни на ћириличном писму српског језика.

Подвлачимо да је латиница (Гајева латиница, гајевица) којом је урађена презентација ортографски хрватска латиница и по међународном стандарду ISO 12199 ( Alphabetical ordering of multilingual terminological and lexicographical data represented in the Latin alphabet ), међу језицима који користе латинична слова не наводи се српски језик. Пошто је Хрватска регистровала хрватски језик својом латиницом (коју ми и даље користимо), све што се напише на таквој Гајевој латиници се књижи као хрватска културна баштина. Ушавши у Европску унију Хрватска је тамо регистровала свој језик и писмо на основу члана 12 Устава Хрватске. У информационим технологијама по међународној пракси, језици се означавају само по њиховом називу, јер ту важи правило један језик – једно писмо, тако да све што се постави у електронској форми у сајбер простор на латиници (хрватској) у свету информационих технологија се такође третира да је написано на хрватском језику, а само што је написано на ћирилици (српској) сматра се да је написано српским језиком.

Подсећамо Вас и на заклетву коју сте положили приликом ступања на дужност министра просвете, науке и технолошког развоја сагласно члану 16. Закона о Влади и која гласи: „Заклињем се на оданост Републици Србији и својом чашћу обавезујем да ћу поштовати Устав и закон, да ћу дужност члана Владе вршити савесно, одговорно и предано и бити посвећен очувању Косова и Метохије унутар Републике Србије.”

Због значаја питања покренутих у овом допису исти је достављен и редакцијама дневних и недељних листова у Републици Србији а такође је дистрибуиран и преко друштвених мрежа.

Срдачан поздрав,

У Београду, У п р а в н и о д б о р

17. јун 2014. године Српског Удружења Ћирилица Београд

2014-06-15

Пример добре праксе: Пример конкурсне документације за јавну набавку у којој су задовољени захтеви из члана 10 Устава Србије

Сведоци смо да се двосмисленим и неодређеним законским одредбама свесно урушава правни систем о чему сведочи и усвојени (у петак 13. јуна 2014.) Закон о заштити потрошача који можемо назвати и Законом о дискриминацији грађана Србије јер у њему имамо одредбу која ставља у подређен положај грађане који говоре српски језик и користе ћирилично писмо. Језици и писма националних мањина су према овом закону у трговачким трансакцијама максимално заштићене што говори о свесној и организованој намери законодавца да непрецизношћу члана 13. Закона о заштити потрошача у вези употребе језика и писма унесе забуну и да грађане који говоре српски додатно иритира тиме што им не омогућава да у трговачким трансакцијама користе своје писмо у комуникацији на српском језику. Службени језик у Србији је српски а службено писмо је ћирилица али тумачењем неких "ауторитета" у јавној употреби је свеједно да ли се користи ћирилица или латиница. Е није свеједно ако неко жели да поштује уставну норму из члана 10 Устава Републике Србије. У пракси имамо очигледан пример дискриминације по основу језика и писма и то грађана Србије. Осврните се око себе и видећете доминацију латинице. Очигледно је да посланици Народне скупштине Србије нису Срби када су изгласали такав закон о заштити потрошача. Ако изгласавају овакав Закон о заштити потрошача бојимо се да су остали закони још гори и погубнији по Србију.

Да није све црно и да постоје законске могућности да се поступа у складу са Уставом Србије наводимо пример општине Житорађа у примеру јавне набавке мале вредности за јавну набавку услуга мобилне телефоније. Стручно састављена тендерска документација не оставља дилему о томе да је општина Житорађа посвећена поштовању уставног поретка Републике Србије и да у њеним стручним службама раде професионалци који знају свој посао.

Наведени текст конкурса може да се нађ на следећим адресама http://portal.ujn.gov.rs/Dokumenti/KonkursnaDokumentacija.aspx?idd=388895&idp=383096 или http://www.zitoradja.org/images/pdf/nabavke/mobilna%20konkursna.doc. Препоручујем свима да посете и сајт Општине Житорађа на адреси http://www.zitoradja.org/.

Ево делова конкурсне документација за ЈНМВ бр 404-7/2014-01 у којима се прецизира употреба писма

1. УСЛОВИ ЗА УЧЕШЋЕ У ПОСТУПКУ ЈАВНЕ НАБАВКЕ ИЗ ЧЛ. 75. И 76. ЗАКОНА
....
1.5. Додатни услови наручиоца:
...
9. Уговор и рачуни морају бити на српском језику и ћириличком писму *

...

V УПУТСТВО ПОНУЂАЧИМА КАКО ДА САЧИНЕ ПОНУДУ
1. ПОДАЦИ О ЈЕЗИКУ НА КОЈЕМ ПОНУДА МОРА ДА БУДЕ САСТАВЉЕНА
Понуђач подноси понуду на српском језику и ћириличком писму.

Сајт Општине Житорађа http://www.zitoradja.org

2014-06-13

СКАНДАЛОЗНО: Народна скупштина Србије усвојила је законску регулативу за дискриминацију грађана по основу употребе писма односно усвојен је Закон о заштити потрошача

Народна скупштина Србије усвојила је законску регулативу за дискриминацију грађана по основу употребе писма односно усвојен је Закон о заштити потрошача. Овим чином започеле су активности на обележавању 100 година од увођења латинице у службену употребу у Србији. Наиме Законом о заштити потрошача није предвиђено да потрошачи у Србији могу да остваре своја права на свом писму ћирилици сем ако нису национална мањина (сагласно ставу 1 члана 13) који гласи

„Трговац је дужан да пре закључења уговора о продаји робе или пружању услуга, потрошача на јасан и разумљив начин на српском језику и језику и писму националне мањине у складу са законом обавести о:“

Закон о заштити потрошача овим афирмише и легализује вредности и идеје Аустроугарске монархије, вредности и идеје Независне државе Хрватске и вредности и идеје 650000 хрватских домољуба у вези употребе писма. Овим Законом грађани Србије своје право да буду обавештени на јасан и разумљив начин о роби или пруженој услузи пре закључења уговора о продаји могу да остваре само под условом да су национална мањина што је очигледан чин дискриминације грађана Србије по основу писма у јавној употреби.
Сваки додатни коментар је непотребан.

Грађани Србије треба да се стиде овакве скупштине.

Ресурси:

Додатни ресурси у вези употребе службеног језика и писма

2014-06-12

ХИТНО: У Народној скупштини Србије у току је расправа о Закону о заштити потрошача којим ће се обележити 100 година од увођења латинице у службену употребу у Србији

У Народној скупштини Србије у току је расправа о Закону о заштити потрошача којим ће се обележити 100 година од увођења латинице у службену употребу у Србији. Наиме, предлогом Закона о заштити потрошача није предвиђено да потрошачи у Србији могу да остваре било које право на свом писму ћирилици јер је очигледно да чланови Владе Србије и Скупштине Србије немају храбрости да се супротставе идејама Аустроугарске монархије, идејама Независне државе Хрватске и идејама 650000 хрватских домољуба из прошле године у вези употребе ћирилице у Србији?

Да ли је Народна скупштина Србије стварно народна (српска) или је на линији вредности Аустроугарске монархије као верни следбеник вредности окупационих власти успостављених пре сто година?

У периоду од 27. септембра до 27. октобра 2013. одржана је јавна расправа о Нацрту закона о заштити потрошача. Заинтересована јавност је реаговала и више од 60 коментара удружења, јавних радника и других је било на тему употребе ћириличног писма у овом законском пројекту (видети линк и линк). Јавност је препознала важност Закона о заштити потрошача као једног од најважнијег инструмента за укидање званичне политике страних агентура „завади па владај са два писма у Србији“. На велику жалост грађана Србије који се залажу за доследно спровођење уставне норме да Србија, као и све модерне демократије, има само један службени језик и једно службено писмо (а то је у Србији ћирилица) одлучено је да Србија мора да се покори норми коју је увела Аустрогарска монархија 1915. током окупације Србије и норми Независне државе Хрватске из 1941. г. односно да се не дозволи коришћење искључиво ћирилице у свакодневној комуникацији у Србији. Овај Нацрт закона о заштити потрошача је на идеолошкој линији 650000 хрватских домољуба за санкционисање употребе ћирилице у Хрватској, односно њиме се припрема трајно санкционисање ћирилице и у Србији.

Упоредна анализа коментара више од 60 грађана и удружења за увођењем ћирилице и усвојеног Нацрта закон о заштити потрошача је следећа

Коментари на предлог Нацрта закона о заштити потрошача	Нацрт закона о заштити потрошача који је усвојио 2.12.2013. Национални савет за заштиту потрошача
Коментар на члан 16 став 1. коментарисаног Нацрта	Члан 17 став 1 усвојеног нацрта
Пре него што се потрошач обавеже уговором или одговарајућом понудом за закључивање уговора, трговац је дужан да потрошача на јасан и разумљив начин, на српском језику и ћириличном писму, обавести о следећим подацима, уколико они нису очигледни из контекста:	Пре него што се потрошач обавеже уговором или одговарајућом понудом за закључивање уговора, трговац је дужан да потрошача на јасан и разумљив начин, на српском језику, обавести о следећим подацима, уколико они нису очигледни из контекста:
Коментар на члан 23 став 1 тачка 8. коментарисаног Нацрта	Члан 24 став 1 тачка 8. усвојеног нацрта
8) пропуштање трговца да потрошача, пре него што прихвати понуду, на јасан начин обавести да ће му након продаје одређеног производа пружити пратеће услуге на језику и писму који нису у службеној употреби у Републици Србији;	8) пропуштање трговца да потрошача, пре него што прихвати понуду, на јасан начин обавести да ће му након продаје одређеног производа пружити пратеће услуге на језику који није у службеној употреби у Републици Србији;
Коментар на члан 29 став 7 коментарисаног Нацрта	Члан 30 став 7 усвојеног нацрта
Трговац је дужан да податке из ст 1. и 6. овог члана пружи потрошачу на српском језику и ћириличном писму.	Трговац је дужан да податке из ст 1. и 6. овог члана пружи потрошачу на српском језику.
Коментар на члан 33 став 1 коментарисаног Нацрта	Члан 34 став 1 усвојеног нацрта
Код уговора који су закључени изван пословних просторија, трговац је дужан да достави потрошачу обавештење из члана 29. став 1. овог закона у писаној форми или, само ако се потрошач са тиме сагласи, на другом трајном носачу записа. Ово обавештење мора да буде написано читко, на једноставан и разумљив начин, на српском језику и ћириличном писму.	Код уговора који су закључени изван пословних просторија, трговац је дужан да достави потрошачу обавештење из члана 30. став 1. овог закона у писаној форми или, само ако се потрошач са тиме сагласи, на другом трајном носачу записа. Ово обавештење мора да буде написано читко, на једноставан и разумљив начин, на српском језику.
Коментар на члан 43 став 3 коментарисаног Нацрта	Члан 44 став 3 усвојеног нацрта
Ако је потрошач изричито пристао на оглашавање телефоном, факсом, електронском поштом или другим средствима комуникације на даљину, трговац је дужан да пре него што учини оглашавање одређене робе или услуге, на јасан и недвосмислен начин, на српском језику и ћириличном писму, обавести потрошача о комерцијалној сврси активности.	Ако је потрошач изричито пристао на оглашавање телефоном, факсом, електронском поштом или другим средствима комуникације на даљину, трговац је дужан да пре него што учини оглашавање одређене робе или услуге, на јасан и недвосмислен начин, на српском језику, обавести потрошача о комерцијалној сврси активности.
Коментар на члан 52 став 3 коментарисаног Нацрта	Члан 53 став 3 усвојеног нацрта
Садржај упутстава и документације која се даје потрошачу мора бити сачињен у складу са прописима, на јасан и читљив начин, на српском језику и ћириличном писму, а када је превод у питању истоветан изворном тексту тако да за потрошача буде лако разумљив.	Садржај упутстава и документације која се даје потрошачу мора бити сачињен у складу са прописима, на јасан и читљив начин, на српском језику, а када је превод у питању истоветан изворном тексту тако да за потрошача буде лако разумљив.
Коментар на члан 60 став 2 коментарисаног Нацрта	Члан 61 став 2 усвојеног нацрта
Гарантни лист је исправа у писаном или електронском облику, односно на другом трајном носачу записа, која на српском језику и ћириличном писму садржи све податке из гаранције, наведене на јасан и читљив начин, лако разумљивим језиком, а нарочито податке о:	Гарантни лист је исправа у писаном или електронском облику, односно на другом трајном носачу записа, која на српском језику садржи све податке из гаранције, наведене на јасан и читљив начин, лако разумљивим језиком, а нарочито податке о:
Коментар на члан 91 став 3 коментарисаног Нацрта	Члан 91 став 3 усвојеног нацрта
У уговору морају на јасан и разумљив начин, на српском језику и ћириличном писму, да буду наведени сви услови релевантни за коришћење услуге.	У уговору морају на јасан и разумљив начин, на српском језику, да буду наведени сви услови релевантни за коришћење услуге.
Коментар на члан170 став 1 тачка 19 коментарисаног Нацрта	Члан 171 став 1 тачка 21 усвојеног нацрта
19) преузме обавезу пружања пратеће услуге након продаје одређеног производа потрошачу са којим је пре продаје комуницирао на српском језику и ћириличним писмом, а након продаје му нуди пружање пратећих услуга само на неком другом језику, о чему није на јасан начин обавестио потрошача пре него што се потрошач обавезао, супротно члану 23. став 1. тачка 8) овог закона;	21) преузме обавезу пружања пратеће услуге након продаје одређеног производа потрошачу са којим је пре продаје комуницирао на језику који није у званичној употреби у Републици Србији, а након продаје му нуди пружање пратећих услуга само на неком другом језику, о чему није на јасан начин обавестио потрошача пре него што се потрошач обавезао, супротно члану 24. став 1. тачка 8) овог закона;

Пошто иза сваког предлога стоје људи потребно је за будућа поколења забележити ко је посвећено и са великим задовољством одбацио све предлоге јавности у вези регулисања употребе ћириличног писма у пословној комуникацији у Србији.

Срамни састав Националног савета за заштиту потрошача је следећи (према Одлуци о образовању Националног савета за заштиту потрошача)

Расим Љајић, председник	министар спољне и унутрашње трговине и телекомуникација
мр Љиљана Станковић, заменик председника	помоћник министра спољне и унутрашње трговине и телекомуникација
Чланови
1) Љубиша Милосављевић	државни секретар у Министарству финансија и привреде;
2) Данило Голубовић	државни секретар у Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде;
3) Јасмина Бенмансур	помоћник министра правде и државне управе;
4) Лидија Стојановић	помоћник министра спољне и унутрашње трговине и телекомуникација
5) Љубиша Димитријевић	самостални саветник у Привредној комори Србије
6) Вера Вида	председник Центра потрошача Србије
7) Љубиша Андрејић	председник Организације потрошача Србије
8) Горан Паповић	председник Националне организације потрошача Србије
9) Јован Јовановић	председник Центра за заштиту потрошача „ФОРУМ“;
10) Едина Попов	председник Асоцијације потрошача Србије
11) прим др сци. мед. Taња Кнежевић	директор Института за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут”
12) др Светислав Табороши	редовни професор Правног факултета Универзитета у Београду
13) др Катарина Иванчевић	ванредни професор Правног факултета Универзитета Унион у Београду
14) др Бобан Стојановић	редовни професор Економског факултета Универзитета у Нишу
15) др Саша Вељковић	ванредни професор Економског факултета Универзитета у Београду