Нећу да потпишем уговор на латиници - Google+ Posts

2013-11-01

Коментари на јавно објављени Нацрт Закона о здравственој документацији и евиденцијама у области здравства

Министарство здравља спроводи јавну расправу о Нацрту закона о здравственој документацији и евиденцијама у области здравства. Јавна расправа о Нацрту закона о здравственој документацији и евиденцијама у области здравства спроводи се у периоду од 24. октобра до 24. новембра 2013. године (линк на порталу Еуправа, односно линк на блогу Јавна расправа).
Имајући у виду значај здравствене документације и евиденција у области здравства неопходно је да се јасно уреди и употреба језика и писма имајући у виду да то питање није довољно прецизно уређено у Нацрту закона закона о здравственој документацији и евиденцијама у области здравства.
Без обзира што још има времена за коментарисање редакцији блога "Нећу да потпишем уговор на латиници"  стигао је модел коментара на овај Нацрт који прилажемо.


Министарство здравља

Немањина 22-26
11000 Београд
Епошта: zakon.zd@zdravlje.gov.rs  

Предмет: Коментари на јавно објављени нацрт Закона о здравственој документацији и евиденцијама у области здравства

Поштовани,
На основу јавно објављеног позива на Вашем сајту, достављамо вам благовремен коментар на објављени нацрт Закона о здравственој документацији и евиденцијама у области здравства (у даљем тексту Нацрт).
Наш коментар је подељен у 2. дела и то: 1. Предлози измена текста Нацрта; и 2. Образложење предложених измена.

1. Предлози измена текста Нацрта

Члан 1.
У члану 10, став 1 Нацрта после последње речи „евиденција“ додати „на српском језику и ћириличном писму“ тако да наведени став гласи
„Здравствена документација и евиденције се воде уписивањем података у основну здравствену документацију и помоћна средства за вођење евиденција на српском језику и ћириличном писму.“
Члан 2.
У члану 10, после става 1 Нацрта додати следећи ставНазиви болести на латинском и генерички називи лекова пишу се латиничним писмом.
После наведених измена из члана 1  и 2 овог Коментара члан 10 Нацрта гласи.
„Здравствена документација и евиденције се воде уписивањем података у основну здравствену документацију и помоћна средства за вођење евиденција на српском језику и ћириличном писму.
Називи болести на латинском и генерички називи лекова пишу се латиничним писмом.
Из основне здравствене документације и евиденција и помоћних средстава за вођење евиденција израђују  се  индивидуални и збирни извештаји.“

2. Образложење предложених измена

Први разлог предложених измена је усаглашавање са чланом 10. Устава Републике Србије којим је уређено да је у службеној употреби у Србији српски језик и ћирилично писмо. Наведеним изменама доследно се уставна норма уграђује у Нацрт тако да се избегава двосмисленост тумачења јер је у неслужбеној, колоквијалној, употреби у Србији и латинично писмо. Наведеним изменама се допуњује и Закон о службеној употреби језика и писма ситуацијама које у њему нису обухваћене односно службени језик и службено писмо се на бази ових измена уводи у сферу која није њиме довољно прецизно обухваћена.
Други разлог је пракса свих европских држава да важи правило „једна држава, један службени језик, једно службено писмо“ чиме Србија постиже да се избегава коришћење два писма у једној важној сфери живота у којој се грађани Србије појављују.
Трећи разлог је препорука Заштитника грађана Републике Србије (дел.бр.  21306    датум 7. 11. 2011. Заштиник грађана Републике Србије) која се може наћи на адреси http://www.ombudsman.rs/attachments/1558_CIRILICA%20(2).doc и којом се


УТВРЂУЈЕ

Закон о службеној употреби језика и писама (у даљем тексту: Закон) не обезбеђује све потребне начине и мере за остваривање Уставом утврђене обавезе на службену употребу српског језика и ћириличког писма  у органима, односно организацијама које врше јавна овлашћења. 
Надзор над применом Закона и остваривањем обавезе државних органа да у раду примењују службену употребу српског језика и ћириличког писма у надлежности је министарстава, која не располажу потребним капацитетима за остваривање ове надлежности.
Законом о службеној употреби језика и писама нису прописане казнене мере ако орган, односно организација која врши јавна овлашћења не примењује и не спроводи службену употребу српског језика и ћириличког писма у складу са Законом.
С обзиром на утврђено, Заштитник грађана упућујe Министарству за људска и мањинска права, државну управу и локалну самоуправу

ПРЕПОРУКУ

Како би се остварила доследна примена Закона, а у циљу остваривања обавезе органа, односно организација које врше јавна овлашћења у примени службене употребе српског језика и ћириличког писма, потребно је да се обезбеди:
- Делотворно вршење надзора над применом Закона;
- Потребне мере које ће се примењивати према органу односно организацији која врши јавна овлашћења ако не поступа у складу са одредбама Закона, којима је регулисана службена употреба српског језика  и ћириличког писма.
Министарство за људска и мањинска права, државну управу и локалну самоуправу обавестиће Заштитника грађана, у складу са чланом 31. ставом 3. Закона о Заштитнику грађана, о предузетим мерама неопходним за спровођење препоруке најкасније у року од 60 дана, односно о разлозима због којих, евентуално, није поступио по препоруци.


Предложеним изменама Нацрта не спречава се употреба латинице, једино се примат даје српском језику и ћириличном писму као обавезујућим у складу са Уставом Републике Србије.
Нема никаквог законског а ни другог историјског или цивилизацијског разлога за некоришћење јединог и Уставом загарантованог службеног писма, при чему велики број грађана вређа дискриминаторски однос према српској ћирилици и српској култури уопште. Уосталом и у Европи се чине велики напори у очувању националног идентитета и неотуђивог права грађана на своја етничка обележја, своју културу и духовну баштину, као и неотуђивог права на очување свога језика и писма. Наведеним изменама Нацрта постиже се да се у здравству  користи један језик и једно писмо у складу са тежњама Србије да буде део Европске Уније.
Такође не треба занемарити да коришћењем српског језика и ћириличног писма додатно помажемо српско здравство јер је оно конкурентније на домаћем тржишту здравствених услуга због неопходности да страни пружаоци услуга изврше локализацију, односно да користе српски језик и ћирилично писмо.

Срдачан поздрав.
С поштовањем,
 

2013-10-31

Кандидати за директора МСУ представили своје непоштовање правног поретка Републике Србије

Коначно су познати кандидати за директора Музеја савремене уметности у Београду. То су Владислав Шћепановић, Тамара Миодраговић и Јован Деспотовић.

Фотографија кандидата преузета из дневног листа Политика

На нашу жалост, и верујемо на жалост опште јавности у Србији, они су у својим предлозима програма рада представили непознавање и непоштовање правног поретка у Републици Србији и самим тим недостојност да буду на челу институције од националног значаја. 
Наиме, сва три кандидата нису упозната са чланом 10 Устава Републике Србије и Законом о употреби службеног језика и писма те су своје програме презентирали на латиници. Уколико је Република Србија уређена правна држава која тежи Европској унији Влада Републике Србије мора да поништи конкурс за избор директора Музеја савремене уметности у Београду јер лице које треба да одговара за законитост рада установе културе од националног значаја својим потезима мора да демонстрира познавање правног поретка почевши од Устава Републике Србије, преко закона којима се уређују поједине области где спада и употреба службеног језика и писма.
Недопустиво је да на челу установе од националног значаја буде лице које, и пре него што је именовано, оспорава правни поредак Републике Србије. Можемо замислити шта ће се десити ако би такво лице одговарало за законитост рада установе. Вероватно би таква установа била пример незаконитог рада.
Верујемо да Влада Републике Србије неће прихватити да именује лице која крше закон подношењем незаконите документације на јавни конкурс. Влада Србије је дужна да као и остали државни органи поштује члан 10 Устава Републике Србије и Закон о службеној употреби језика и писма. У противном би убедила јавност да је сво залагање за ЕУ обично замајавање јавности јер у уређеним државама ЕУ то није могуће.
Информација о предлозима програма кандидата за директора Музеја савремене уметности су на линку. Такође предлози програма могу да се нађу и у фолдеру на адреси у формату погодном за преглед преко броузера.
Посетите профиле наведених кандидата за директора Музеја савремених уметности у Београду да би сте се уверили да са становишта поштовања члана 10 Устава Републике Србије и Закона о употреби службеног језика и писма од њих то не можемо очекивати и да стога не заслужују да буду на челу установе од националног значаја.
Више о кандидатима на адресама:

2013-10-30

У вези селективног објављивања пристиглих коментара на Нацрт закона о електронским медијима у организацији Министарства културе и информисања

У вези селективног објављивања пристиглих коментара на Нацрт закона о електронским медијима у организацији Министарства културе и информисања (линк) један читалац блога нам је доставио допис који је упутио Министарству културе и информисања. Објављујемо допис у целини уз анонимизацију личних података.


Министарству културе и информисања 

11000 Београд, улица Влајковићева број 3




Поштована господо,



Пошто сам послао свој коментар на Нацрт закона о електронским медијима још пре две  недеље коришћењем услуге портала Еуправа (www.euprava.gov.rs) који омогућава партиципацију грађана учешћем у јавним расправама преко тог портала био сам изненађен што мог коментара у листи пристиглих на вашем сајту нема. Из тих разлога сам поново на остављену адресу епоште dejan.stojanovic@kultura.gov.rs послао свој коментар 28.10.2013. Пошта ми није враћена а такође нисам добио ни поруку потврде да је иста примљена што је уобичајена добра пракса у администрацијама других држава које организују јавне расправе коришћењем електронске поште.

Поновним увидом у листу пристиглих коментара приметио сам да мог коментара и даље нема.

Имајући у виду речено у дилеми сам:

-       Да ли је сервер Министарства културе и информисања уопште функционалан?

-       Ако јесте функционалан да ли је селективно функционалан?

-       Ако је потпуно функционалан да ли је донета одлука да се коментари на наведени Нацрт закона о електронским медијима селективно објављују сагласно дискреционим критеријумима који нису јавно објављени?

Ако је реч о последњем случају имамо врло непријатну ситуацију да јавност може да буде збуњена и да стекне утисак о фалсификовању јавне расправе због селективности узимања у разматрање коментара који су достављени на прописан начин, коришћењем службеног језика и писма, у остављеним роковима коментарисања на прописаном формулару.

Искрено се надамо да то није случај, мада смо добили информације да нисмо усамљени,  и да је реч о грешци коју ће Министарство културе и информисања хитно исправити јер у противном имамо велики скандал који није достојан Републике Србије у тренутку када стреми Европској унији.

Сумњамо да ће било ко у јавности, а поготово у телима за надзор рада институција Републике Србије, благонаклоно гледати на ситуацију када је јавна расправа о важном нацрту закону са наведеним мањкавостима.

У прилогу поново достављамо наш коментар на Нацрт закона о електронским медијима.



Срдачан поздрав.

С поштовањем



Име и презиме:

Име организације и инситуције(ако постоји):

Контакт телефон:

Е-пошта:


Нацрт закона о електронским медијима на коју упућујете коментаре:

Датум:  30.10.2013.

1.      Општи коментари и сугестије у односу на Нацрт закона о електронским медијима као целину

2. Конкретан део Нацрта законa о електронским медијима чију измену предлажете и Ваш предлог за измену

У члану 22, став 1, тачка 17 после дела текста „заштита српске културе“ унети допуну текста тако да после наведених речи стоји  „ , српског језика и ћириличног писма“ тако да наведенa tačka гласи
17. предузима мере којима се подстичу очување и заштита српске културе, српског језика и ћириличног писма, као и културе и језика националних мањина;

У члану 69, став 1, после дела текста „српском језику“ унети допуну текста тако да после наведених речи стоји  „и ћириличном писму“ тако да наведени став гласи
(1)Пружалац медијске услуге је обавезан да програмске садржаје објављује на српском језику и ћириличном писму, или да обезбеди да се програмски садржаји који су произведени на страним језицима објављују преведени на српски језик и ћирилично писмо.



3. Образложење упућеног предлога за измену Нацрта закона о електронским медијима

Први разлог предложених измена је усаглашавање са чланом 10. Устава Републике Србије којим је уређено да је у службеној употреби у Србији српски језик и ћирилично писмо. Наведеним изменама доследно се уставна норма уграђује у Нацрт тако да се избегава двосмисленост тумачења јер је у неслужбеној, колоквијалној, употреби у Србији и латинично писмо. Наведеним изменама се допуњује и Закон о службеној употреби језика и писма ситуацијама које у њему нису обухваћене односно службени језик и службено писмо се на бази ових измена уводи у медијску сферу која није њиме обухваћена.
Други разлог је пракса свих европских држава да важи правило „једна држава, један језик, једно писмо“ чиме Србија постиже да се избегава коришћење два писма у једној важној сфери живота у којој се грађани Србије појављују као корисници медијских услуга.
Нема никаквог законског а ни другог историјског или цивилизацијског разлога за некоришћење јединог и Уставом загарантованог службеног писма, при чему велики број грађана вређа дискриминаторски однос према српској ћирилици и српској култури уопште. Уосталом и у Европи се чине велики напори у очувању националног идентитета и неотуђивог права грађана на своја етничка обележја, своју културу и духовну баштину, као и неотуђивог права на очување свога језика и писма. Наведеним изменама нацрта постиже се да се у медијској сфери користи један језик и једно писмо у складу са тежњама Србије да буде део Европске Уније.
Латиница (Гајева  латиница, гајевица) је ортографски хрватска  латиница и по међународном стандарду  ISO 12199 (Alphabetical ordering of multilingual terminological and lexicographical data represented in the Latin alphabet ) међу језицима који користе латинична слова не наводи се српски језик. Пошто је Хрватска регистровала хрватски језик својом латиницом (која се и даље неслужбено користи у Србији у правно необавезујућим, неслужбеним, ситуацијама), све што се напише на таквој гајевој латиници се књижи као хрватска културна баштина. Ушавши ове године у Европску унију Хрватска  је тамо регистровала свој језик и писмо на основу члана 12 Устава Хрватске. У информационим технологијама по међународној пракси, језици се означавају само по њиховом називу, јер ту важи правило један језик – једно писмо. И тако све што се постави у електронској форми на латиници (хрватској) у свету информационих технологија се такође третира да је написано на хрватском језику, а само што је написано  на ћирилици (српској) сматра се да је написано српским језиком. Из тих разлога тек се предложеним изменама Нацрта пружа пуна подршка српским електронским медијима да буду препознатљиви у свету.
Такође не треба занемарити да коришћењем српског језика и ћириличног писма додатно помажемо српску привреду јер је она конкурентнија на домаћем тржишту због неопходности да страни испоручиоци медијских услуга изврше локализацију својих услуга односно да запосле домаће раднике који знају српски језик и ћирилично писмо за потребе локализације. Што се тиче наступа српских фирми на страним тржиштима оне ионако морају да врше прилагођавање својих услуга тим тржиштима. Ако наши електронски медији морају да се прилагођавају страним тржиштима онда нека се и страни електронски медији прилагоде условима на тржишту Србије чиме се постиже фер размена.
 

Ћирилица и латиница у општинама Србије - Одговори ипак стижу

Почетком августа ове године упућен је допис у вези коришћења латинице на званичним сајтовима неколико општина и то
Општина Велика Плана је после пар недеља поступила по захтеву и сада је њихов сајт на ћирилици.
Општина Параћин је одговорила и одговор је стигао данас. Одговор је следећи:
Остале општине којима је допис упућен нису одговориле и за њихове општинске власти се може рећи да и даље поносно крше Устав Републике Србије и ругају се Закону о службеној употреби језика и писма у Републици Србији. Њима нико ништа не може јер су општинске власти наведених општина изнад правног система Репблике Србије. Србија је добила нову властелу која је изнад државе и то Нинослава Ерића у Ћуприји, Предрага Милановића у Свилајнцу, Предрага Милановића у Шабцу. Који Дачић, који Вучић, који Николић? Наведени су бог и батина у Србији. Аферим!
Да би се ово стање променило достављамо текст дописа и адресе наведених општина за интервенцију у вези реченог.



Општина __________
На руке ______________, председнику Општине
Адреса: _____________________
Матични број: ________, ПИБ: __________
Адреса електронске поште: ________________
Приговор


Поштовани господине Пауновићу,



На званичној Интернет презентацији Општина _______ (__________) немам могућност да добијем информацију на свом матерњем језику јер не постоји страница написана на српском језику. Тачније, све странице сајта су написане на писму које није у складу са Уставом Републике Србије односно нису у складу са Законом о службеној употреби језика и писма.

Како сте лице одговорно за законитост рада Општина _______ тражим од Вас да  омогућите спровођење члана 10 Устава Републике Србије и Закон о службеној употреби језика и писма и да сајт Општина _________ престане са дискриминаторским и незаконитим радом као и да омогућите доступност информација путем сајта Општина _______ на ћириличном писму српског језика.

Латиница је први пут уведена у службену употребу 1915.г. на бајонетима окупационих трупа Аустроугарске монархије у Првом светском рату и њена службена употреба у Србији је ругање трећини изгинулог становништва Краљевине Србије у том рату.

Такође тражим да и сва документа, обрасци, упутства и слично у Општина _________ буду доступни на ћириличном писму српског језика.


Напомена: Ово писмо је послато преко адресе епоште ______________.


Срдачан поздрав,


У ______________,

____.__.2013.г.
____________________
____________________
____________________
 

Адресе за слање дописа су:

Општина Ћуприја
На руке Нинославу Ерићу, председнику Општине
Адреса: 13.октобар бр.7, 35230 Ћуприја
Матични број: 07336365,
ПИБ:101374016
Адреса електронске поште: info@cuprija.rs
Општина Свилајнац
На руке  Предрагу Милановићу, председнику Општине
Адреса: Светог Саве бр.102, 35210 Свилајнац
Матични број: 07186312
Порески идентификациони број: 101470434
Адреса епоште: soinf@svilajnac.rs
Град Шабац
На руке  Милошу Милошевићу, градоначелнику
Адреса: Господар Јевремова бр.6, 15000 Шабац
Матични број: 7170033
Адреса електронске поште: opstina@sabac.org

2013-10-28

Приступите пристиглим коментарима на Нацрт закона о електронским медијима у оквиру јавне расправе


Министарство културе и информисања Републике Србије  публиковало је део пристиглих коментара на Нацрт закона о електронским медијима којима се може приступити преко линка.
Први увид у наведене коментаре је да један део коментара Министарство културе и информисања као државни орган, сагласно Уставу Републике Србије (члан 10) и Закону о службеној употреби службеног језика и писма, не може да узме у обзир јер нису на ћирилици.
Међу коментарима је и неколико којима се тражи прецизирање делова закона којим је уређена примена језика и писма. Пошто јавна расправа није завршена а неки коментари су упућени и преко портала Еуправа можемо очекивати да ће бити знатно више коментара до краја јавне расправе.
Проверите да ли је ваш коментар евидентиран и уколико није интервенишите код Министарства.
Остало је још 2 дана до окончања јавне расправе. Модел коментара за све оне који се залажу за коришћење ћириличног писма у електронским медијима је на линку.
Списак евидентираних коменатар (стање на дан 28.10.2013. у 15 ч) је следећи:
  1. ТВ Канал 9, Нови Сад коментар Нацрт закона о електронским медијима
  2. ТВ Канал 9, Нови Сад коментар Нацрт закона о електронским медијима 2
  3. SBB d.o.o. коментар Нацрт закона о електронским медијима
  4. SOS kanal коментар Нацрт закона о електронским медијима
  5. Cullen
  6. Дејан Поповић 11.10. коментар Нацрт закона о електронским медијима
  7. Удружење пријатељства Сарајлије и Нишлије коментар Нацрт закона о електронским медијима
  8. Дејан Поповић 19.10. коментар Нацрт закона о електронским медијима
  9. Дејан Поповић 20.10. коментар Нацрт закона о електронским медијима
  10. Канал 9, Нови Сад коментар на SBB.d.o.o.коментар на Нацрт закона о електронским медијима
  11. Дејан Поповић 21.10. коментар Нацрт закона о електронским медијима
  12. Focus.srb коментар Нацрт закона о електронским медијима
  13. SHARE defence коментар Нацрт закона о електронским медијима
  14. Дејан Поповић 22.10. коментар Нацрт закона о електронским медијима
  15. Едукациони центар коментар Нацрт закона о електронским медијима
  16. Дејан Поповић 23.10. коментар Нацрт закона о електронским медијима
  17. Дејан Поповић 24.10. коментар Нацрт закона о електронским медијима
  18. Дејан Поповић 24.10-1 коментар Нацрт закона о електронским медијима
  19. професор Водинелић коментар Нацрт закона о електронским медијима
  20. Дејан Симоновић коментар Нацрт закона о електронским медијима
  21. Жарко Кострашевић коментар Нацрт закона о електронским медијима

2013-10-19

Зашто је важно учествовати у јавној расправи

Јавна расправа је један од облика непосредног учешћа грађана у одлучивању. Облици непосредног учешћа грађана су у већини модерних држава следећи: народна иницијатива, референдум и јавна расправа. Намера овог чланка није да детаљно представи све чињенице о непосредном учешћу грађана већ само да нагласи значај учешћа грађана у јавним расправама са становишта залагања да се у Србији користи ћирилица као једино службено писмо.
У ширем значењу, непосредно учешће грађана у одлучивању не подразумева нужно и учешће свих грађана у доношењу неке одлуке. Али, оно увек подразумева неколико битних елемената процеса одлучивања:
  • могућност утицаја на процес доношења одлуке,
  • јавност као принцип рада и комуникације,
  • демократску контролу и надзор над радом,
  • учешће у реализацији одлуке.
Учешће у одлучивању о јавним пословима је право које грађани могу користити, дакле могућност која стоји пред њима, али то није њихова обавеза. Чак и када устав или закон налажу обавезно расписивање референдума на коме се доноси нека одлука, ова обавеза односи се само на органе власти који су дужни да распишу референдум, али не обавезује грађане да се одазову на референдум.
Јавна расправа је, најопштије речено, један вид учешћа грађана и најшире јавности у одлучивању о јавним пословима. Јавна расправа постоји у више различитих облика и сваки од њих одликују посебна својства.
Јавна расправа се, по правилу, организује када је потребно донети одлуку о неком питању посебно важном за државу, друштво, локалну заједницу и грађане о коме је стога пожељно чути мишљење најшире јавности. То је најшири облик јавне расправе.
Такав облик јавне расправе у друштву организују органи државне власти (парламент односно представничко тело регионалне или локалне власти). Овако широка дебата у друштву и у најширој јавности организује се како би се постигла два основна циља:
  • да упозна грађане са решењима из предлога и променама које се могу очекивати након усвајања неког прописа, одлуке или мере, посебно о променама које ће имати утицаја на статус и права грађана;
  • да прибави мишљење грађана о питањима која се регулишу прописом или мерама које се предлажу
Најшира јавна дебата у друштву, као један вид непосредног учешћа грађана у одлучивању о јавним пословима може се организовати на различитим нивоима: 
  • на нивоу целе државе (нпр. у поступку усвајања важнијих закона или одлучивања о чланству државе у међународним асоцијацијама и сл.),
  • на регионалном нивоу (нпр. у поступку одлучивања о подручју на коме се регион простире, у поступку усвајања регионалних прописа),
  • у локалној заједници (нпр. у поступку усвајања одлуке локалне заједнице)
  • на одређеном подручју у оквиру локалне заједнице (нпр. само у једном делу града или у једном од насељених места у оквиру одређене локалне заједнице, ако је питање од интереса само за грађане који живе на том подручју)
У ужем смислу јавна расправа представља посебан облик рада парламента, његових домова као и радних тела који одликује непосредно учешће грађана (представника цивилног друштва, експерата, представника научних установа, представника независних институција) у раду парламента и његових радних тела. По правилу представници грађана који учествују у овом виду јавне расправе ограничавају се на изношење мишљења, учешће у дебати о одређеним питањима, али без права да суделују у одлучивању.
После овог теоретског увода (на бази текста са линка) без улажења у детаље посматраћемо значај учешћа заинтересоване јавности у јавним расправама везаним за доношење закона са становишта коришћења ћирилице у Србији.
Сведоци смо катастрофалног стања коришћења ћирилице у јавној комуникацији. Србија је просто окупирана латиницом без неког посебног разлога. 
  • Да ли је то помодарство?
  • Да ли је то услов ЕУ интеграција?
  • Да ли је то интерес увозничког лобија?
  • Да ли је то једно од средстава да се заваде па после и влада Србијом и Србима?
  • Да ли је то начин одрицања од културе Срба на овим просторима?
  • Да ли је то знак покорности новим господарима којима смо некада љубили папуче а данас им своју приврженост показујемо и доказујемо коришћењем латинице?
  • Да ли је то само одраз лењости да се користи ћирилица јер је "лакше" користити латиницу?
  • Да ли је то знак да у Србији станују углавном  мањине чији је матерње писмо латинично?
  • Да ли је то одраз тежњи да се Србија придружи некој другој држави као развијенијој и у којој је латиница основно писмо а ћирилица забрањена или најблаже није превише омиљена?
  • Да ли је то ...?
На ова питања није лако одредити одговор јер у свакој констатацији има по мало истине али је чињеница да је задњи тренутак да се нешто учини по том питању јер ако сада не учинимо заокрет културни идентитет Србије ће бити потпуно преобликован и све вредности и постигнућа претходних генерација нестаће прекривено тамом заборава.
У свакој јавној расправи постоје заинтересоване стране. Законима се, поред других питања, регулише и употреба језика и писма. Пошто се користи латинично и ћирилично писмо није свеједно да ли ће закон да регулише само употребу језика или и језика и писма. 
Питање употребе језика и писма није тривијално јер  двосмисленим формулацијама може лако да се унесе забуна у тумачење правних норми и да грађани буду фрустрирани и да се унесе семе раздора у осетљиво друштвено ткиво и да уместо да се бавимо суштинским питањима која су законом регулисана бавићемо се питањима која су лако решива једноставном формулацијом "на српском језику и ћириличном писму". 
Ко су заинтересоване стране за питање употребе језика и писма? 
Покушаћемо да идентификујемо неке групе које имају своје интересе у свему наведеном,
Држава Република Србија на првом месту јер јединственим решењем и омогућавањем стандарда у комуникацији избегавају се спорења која у старту добром правном нормом могу да буду спречена. Због тога је Устав Републике прописао чланом 10 да је у службеној употреби српски језик и ћирилично писмо. Овим је комуникација у оквиру државе стандардизована и усклађена са решењима у модерним државама - једна држава, један службени језик, једно службено писмо.
Али проблем настаје због различитог тумачења употребе службеног језика и писма. Пуно је "мудраца" који сматрају да је свака комуникација ван државне управе неслужбена и да је ту дозвољена употреба свакојаких писама. На овим просторима изговорене речи су се записивале на најмање три писма у последња 2 века: ћирилици, латиници и босанчици (верзија арапског писма прилагођена српском језику). Босанчица је заборављена и остала су ћирилица и латиница. 
На просторима где живе Срби латиница је запамћена по начину увођења: 
  • као воља окупационих власти Аустроугарске монархије 1915. и 
  • по забрани од стране НДХ у 2. светском рату.  
Осећај да је латиница окупаторска ароганција није нестао, чак се и повећао актуелним догађајима у нашем окружењу. Постоји свест да је коришћење латинице покушај пројекције моћи потомака оних који су били поражени у Првом и Другом светском рату и који сматрају да је дошло њихових пет минута да покажу Србима где им је место.
Али не улазећи у ову расправу поставимо питање ко у јавним расправама о језичким питањима треба да учествује, односно ко мора да заузме став? Три закона о којима је у току јавна расправа (Нацрт закона о заштити потрошача, Нацрт закона о електронским медијима и Нацрт закона о јавним сервисима) директно прозивају неке институције, установе и организације.
Пошто је у питању употреба језика и писма требало би да свој став заузму барем
  • Српска академија наука и уметности
  • Матица Српска
  • установе културе од националног значаја
  • удружења која се залажу за увођење ћирилице
  • удружења књижевника
  • удружења просветних радника
  • удружења за неговање традиције
  • културно-уметничка друштва
  • удружења предузетника
  • удружења новинара
  • ...
Нормално, у јавној расправи треба да заузму свој став и стручњаци за језичка питања, јавни радници у култури и други којима је стало до очувања културног идентитета Србије, до поштовања правног поретка у Србији, до поштовања норми модерних држава које кажу једна држава, један службени језик, једно службено писмо.
Неке од наведених институција неће да се огласе и сматрају да је то њихово суверено право. Да ли је баш тако?
Нормално да није јер је мисија (разлог постојања) неких установа, институција, удружења и организација управо везана за употребу језика и писма. Нереаговањем, или још горе неадекватним реаговањем, неке институције/установе/удружења/организације доводе у питање своје постојање. Другим речима нереаговање може да буде знак да је реч о самоукидању. У тој ситуацији порески обвезници треба да поставе питање зашто се оне уопште финансирају у економској кризи када не раде свој посао.
Овде се мисли на институције као што су САНУ, Матица српска, удружења која се боре за коришћење ћирилице, итд.
После одржаних јавних расправа извештај о одржаној јавној расправи биће јавно доступан и самим тим јавност може да прозове институције/установе/удружења која нису реаговала и да тражи да се обустави њихово финансирање јер немају капацитета ни намеру да наменски троше средства, односно да се баве питањима употребе језика и писма. Односно на њих не можемо рачунати по питању заштите културног идентитета  успостављеног правног поретка Републике Србије.
 Ресурси: