Без обзира што још има времена за коментарисање редакцији блога
"Нећу да потпишем уговор на латиници" стигао је модел коментара на
овај Нацрт који прилажемо (линк: http://goo.gl/Jmcwwc).
Нацрт закона о електронским медијима
У нацрту новог Закона о електронским медијима говори се о употреби српског језика али ни једном о писму на коме ће се комуницирати. Знамо
да то није безначајно и стога је коментар Нацрта концентрисан на
језичко питање односно на коришћење српског језика и ћириличног писма.
Усвајањем предложених измена сви грађани Србије
били би равноправно заштићени и преко електронских медија комуницирали би на српском језику и ћириличном писму.
Целисходно
је да што већи број грађана упути сличне коментаре да би се
законодавцима показало да нам је стало до употребе српског језика и
ћириличног писма.
После усвајања овог закона ништа неће бити исто као пре са становишта употребе језика и писма у електронским медијима.
Нацрт овог закона се налази на линку Нацрт Закона о електронским медијима.
Mинистaрствo културе и информисања
Влајковићева 3, 11000 Београд
Епошта: dejan.stojanovic@kultura.gov.rs
Свесни
смо да ће отпори овим изменама бити жестоки, пре свега у редовима медијских кућа које имају намеру да без локализације увозе и извозе медијске садржаје и који неће жалити
новца у кампањи да латиница опстане. Разлог је прост: ПРОФИТ. Али профит појединих приватних компанија у медијској сфери не сме да буде разлог за уништавање српског језика и ћириличног писма.
Предложеним изменама нећемо више бити малтретирани због захтева да у електронским медијима садржаји буду на ћирилици и нико више неће моћи да нас назове
националистом, фашистом или неким другим погрдним називом само зато што
тражимо да се користи ћирилица у Србији.
Имајући
у виду могуће отпоре некa се дигне и кука и мотика у Србији да се
изборимо да у електронским медијима текстови буду на српском језику и ћириличном писму. Ако
сада не успемо сахранићемо и српски језик и ћирилично писмо.
А
коментари треба да буду масовни и у што већем броју треба их упутити на
наведену адресу епоште а и обичном препорученом поштом.
Поставља се питање како поступити?
На
првом месту у што већем броју треба послати коментаре и сугестије на
наведену адресу јер се постиже ефекат петиције. Важно је и да ваш коментар упућен Mинистaрству културе и информисања буде јавно публикован преко друштвених мрежа са
позивом пријатељима да и они ураде исто, ако ништа друго бар да
прекопирају коментар уз измену податка о пошиљаоцу и да га упуте на
остављену адресу.
Коментаре могу да упуте сви грађани Србије, сва удружења, сва предузећа и остала правна лица.
Стога
позивамо све грађане, сва удружења без обзира на делатност (књижевна,
културно-уметничка, за заштиту људских права, удружења ветерана,
удружења за неговање традиције ослободилачких ратова, итд.), све
предузетнике, сва предузећа и остале који препознају значај српског
језика и ћириличног писма у Србији у пословним трансакцијама да се укључе у коментарисање наведених закона.
Прилажемo модел коментара који можете да преузмете са линка. Допишите оно што сматрате да је целисходно поготово у делу образложења.
Коментари и образложење у наведеном документу са коментарима су следећи:
2. Конкретан део Нацрта законa о електронским медијима чију измену
предлажете и Ваш предлог за измену
У члану 22, став 1, тачка 17 после дела текста „заштита српске културе“ унети допуну текста тако да
после наведених речи стоји „ , српског
језика и ћириличног писма“ тако да наведена тачка гласи
17. предузима
мере којима се подстичу очување и заштита српске културе, српског језика и ћириличног писма, као и културе и језика националних мањина;
У члану 69, став 1, после дела текста „српском језику“ унети допуну текста тако да после наведених речи
стоји „и ћириличном писму“ тако да
наведени став гласи
(1)Пружалац медијске услуге је обавезан да програмске садржаје
објављује на српском
језику и ћириличном писму, или да обезбеди да се програмски садржаји
који су произведени на страним језицима објављују преведени
на српски
језик и ћирилично писмо.
|
3. Образложење упућеног предлога
за измену Нацрта закона о електронским медијима
Први разлог
предложених измена је усаглашавање са чланом 10. Устава Републике Србије
којим је уређено да је у службеној употреби у Србији српски језик и ћирилично
писмо. Наведеним изменама доследно се уставна норма уграђује у Нацрт тако да
се избегава двосмисленост тумачења јер је у неслужбеној, колоквијалној,
употреби у Србији и латинично писмо. Наведеним изменама се допуњује и Закон о
службеној употреби језика и писма ситуацијама које у њему нису обухваћене
односно службени језик и службено писмо се на бази ових измена уводи у
медијску сферу која није њиме обухваћена.
Други разлог је
пракса свих европских држава да важи правило „једна држава, један језик,
једно писмо“ чиме Србија постиже да се избегава коришћење два писма у једној
важној сфери живота у којој се грађани Србије појављују као корисници
медијских услуга.
Нема никаквог законског а ни другог историјског или
цивилизацијског разлога за некоришћење јединог и Уставом загарантованог
службеног писма, при чему велики број грађана вређа дискриминаторски однос
према српској ћирилици и српској култури уопште. Уосталом и у Европи се чине
велики напори у очувању националног идентитета и неотуђивог права грађана на
своја етничка обележја, своју културу и духовну баштину, као и неотуђивог
права на очување свога језика и писма. Наведеним изменама нацрта постиже се да
се у медијској сфери користи један језик и једно писмо у складу са тежњама
Србије да буде део Европске Уније.
Латиница (Гајева
латиница, гајевица) је ортографски хрватска латиница и по међународном стандарду ISO 12199 (Alphabetical ordering of multilingual terminological and lexicographical data represented in the Latin alphabet ) међу језицима који користе латинична слова не наводи се српски језик.
Пошто је Хрватска регистровала хрватски језик својом латиницом (која се и
даље неслужбено користи у Србији у правно необавезујућим, неслужбеним,
ситуацијама), све што се напише на таквој гајевој латиници се књижи као
хрватска културна баштина. Ушавши ове године у Европску унију Хрватска је тамо регистровала свој језик и писмо на
основу члана 12 Устава Хрватске. У
информационим технологијама по међународној пракси, језици се означавају само
по њиховом називу, јер ту важи правило један језик – једно писмо. И тако
све што се постави у електронској форми на латиници (хрватској) у свету
информационих технологија се такође третира да је написано на хрватском
језику, а само што је написано на
ћирилици (српској) сматра се да је написано српским језиком. Из тих разлога
тек се предложеним изменама Нацрта пружа пуна подршка српским електронским
медијима да буду препознатљиви у свету.
Такође не треба занемарити да коришћењем српског језика
и ћириличног писма додатно помажемо српску привреду јер је она конкурентнија
на домаћем тржишту због неопходности да страни испоручиоци медијских услуга
изврше локализацију својих услуга односно да запосле домаће раднике који
знају српски језик и ћирилично писмо за потребе локализације. Што се тиче
наступа српских фирми на страним тржиштима оне ионако морају да врше
прилагођавање својих услуга тим тржиштима. Ако наши електронски медији морају
да се прилагођавају страним тржиштима онда нека се и страни електронски
медији прилагоде условима на тржишту Србије чиме се постиже фер размена.
|
Нацрт закона о јавним медијским сервисима
Члан девет Нацрта о јавним медијским сервисима гласи:
Употреба језика и писма
Члан 9.
(1)Јавни медијски сервис
дужан је да у програмима користи српски језик и ћирилично писмо.
(2)Употреба српског
језика није обавезна у програму намењеном припадницима националних мањина и
етничких група, али се ови програми по потреби титлују на српски језик.
(3)Употреба
српског језика и ћириличког писма није обавезна ни:
1) ако
се објављују филмови и друга аудио-визуелна и радијска дела у изворном облику;
2) ако
се објављују музичка дела с текстом који је писан на страном језику;
3) ако
су програми намењени учењу страног језика;
4) ако
су програми намењени страним држављанима или грађанима Републике Србије који
живе ван њене територије, који те програме не могу пратити на српском језику;
5) ако
се у програму, ради веродостојности информације, објављују документ или изјава
у изворном облику.
Нема коментара:
Постави коментар