Коментари на јавно објављени Нацрт Закона о здравственој документацији и евиденцијама у области здравства

Министарство здравља спроводи јавну расправу о Нацрту закона о здравственој документацији и евиденцијама у области здравства. Јавна расправа о Нацрту закона о здравственој документацији и евиденцијама у области здравства спроводи се у периоду од 24. октобра до 24. новембра 2013. године (линк на порталу Еуправа, односно линк на блогу Јавна расправа).
Имајући у виду значај здравствене документације и евиденција у области здравства неопходно је да се јасно уреди и употреба језика и писма имајући у виду да то питање није довољно прецизно уређено у Нацрту закона закона о здравственој документацији и евиденцијама у области здравства.

Без обзира што још има времена за коментарисање редакцији блога "Нећу да потпишем уговор на латиници"  стигао је модел коментара на овај Нацрт који прилажемо.

---

Министарство здравља

Немањина 22-26

11000 Београд

Епошта: zakon.zd@zdravlje.gov.rs  

Предмет: Коментари на јавно објављени нацрт Закона о здравственој документацији и евиденцијама у области здравства

Поштовани,

На основу јавно објављеног позива на Вашем сајту, достављамо вам благовремен коментар на објављени нацрт Закона о здравственој документацији и евиденцијама у области здравства (у даљем тексту Нацрт).

Наш коментар је подељен у 2. дела и то: 1. Предлози измена текста Нацрта; и 2. Образложење предложених измена.

1. Предлози измена текста Нацрта

Члан 1.

У члану 10, став 1 Нацрта после последње речи „евиденција“ додати „на српском језику и ћириличном писму“ тако да наведени став гласи

„Здравствена документација и евиденције се воде уписивањем података у основну здравствену документацију и помоћна средства за вођење евиденција на српском језику и ћириличном писму.“

Члан 2.

У члану 10, после става 1 Нацрта додати следећи став „Називи болести на латинском и генерички називи лекова пишу се латиничним писмом“.

После наведених измена из члана 1  и 2 овог Коментара члан 10 Нацрта гласи.

„Здравствена документација и евиденције се воде уписивањем података у основну здравствену документацију и помоћна средства за вођење евиденција на српском језику и ћириличном писму.

Називи болести на латинском и генерички називи лекова пишу се латиничним писмом.

Из основне здравствене документације и евиденција и помоћних средстава за вођење евиденција израђују  се  индивидуални и збирни извештаји.“

2. Образложење предложених измена

Први разлог предложених измена је усаглашавање са чланом 10. Устава Републике Србије којим је уређено да је у службеној употреби у Србији српски језик и ћирилично писмо. Наведеним изменама доследно се уставна норма уграђује у Нацрт тако да се избегава двосмисленост тумачења јер је у неслужбеној, колоквијалној, употреби у Србији и латинично писмо. Наведеним изменама се допуњује и Закон о службеној употреби језика и писма ситуацијама које у њему нису обухваћене односно службени језик и службено писмо се на бази ових измена уводи у сферу која није њиме довољно прецизно обухваћена.

Други разлог је пракса свих европских држава да важи правило „једна држава, један службени језик, једно службено писмо“ чиме Србија постиже да се избегава коришћење два писма у једној важној сфери живота у којој се грађани Србије појављују.

Трећи разлог је препорука Заштитника грађана Републике Србије (дел.бр.  21306    датум 7. 11. 2011. Заштиник грађана Републике Србије) која се може наћи на адреси http://www.ombudsman.rs/attachments/1558_CIRILICA%20(2).doc и којом се

УТВРЂУЈЕ Закон о службеној употреби језика и писама (у даљем тексту: Закон) не обезбеђује све потребне начине и мере за остваривање Уставом утврђене обавезе на службену употребу српског језика и ћириличког писма  у органима, односно организацијама које врше јавна овлашћења.  Надзор над применом Закона и остваривањем обавезе државних органа да у раду примењују службену употребу српског језика и ћириличког писма у надлежности је министарстава, која не располажу потребним капацитетима за остваривање ове надлежности. Законом о службеној употреби језика и писама нису прописане казнене мере ако орган, односно организација која врши јавна овлашћења не примењује и не спроводи службену употребу српског језика и ћириличког писма у складу са Законом. С обзиром на утврђено, Заштитник грађана упућујe Министарству за људска и мањинска права, државну управу и локалну самоуправу ПРЕПОРУКУ Како би се остварила доследна примена Закона, а у циљу остваривања обавезе органа, односно организација које врше јавна овлашћења у примени службене употребе српског језика и ћириличког писма, потребно је да се обезбеди: - Делотворно вршење надзора над применом Закона; - Потребне мере које ће се примењивати према органу односно организацији која врши јавна овлашћења ако не поступа у складу са одредбама Закона, којима је регулисана службена употреба српског језика  и ћириличког писма. Министарство за људска и мањинска права, државну управу и локалну самоуправу обавестиће Заштитника грађана, у складу са чланом 31. ставом 3. Закона о Заштитнику грађана, о предузетим мерама неопходним за спровођење препоруке најкасније у року од 60 дана, односно о разлозима због којих, евентуално, није поступио по препоруци.

Предложеним изменама Нацрта не спречава се употреба латинице, једино се примат даје српском језику и ћириличном писму као обавезујућим у складу са Уставом Републике Србије.

Нема никаквог законског а ни другог историјског или цивилизацијског разлога за некоришћење јединог и Уставом загарантованог службеног писма, при чему велики број грађана вређа дискриминаторски однос према српској ћирилици и српској култури уопште. Уосталом и у Европи се чине велики напори у очувању националног идентитета и неотуђивог права грађана на своја етничка обележја, своју културу и духовну баштину, као и неотуђивог права на очување свога језика и писма. Наведеним изменама Нацрта постиже се да се у здравству  користи један језик и једно писмо у складу са тежњама Србије да буде део Европске Уније.

Такође не треба занемарити да коришћењем српског језика и ћириличног писма додатно помажемо српско здравство јер је оно конкурентније на домаћем тржишту здравствених услуга због неопходности да страни пружаоци услуга изврше локализацију, односно да користе српски језик и ћирилично писмо.

Срдачан поздрав.

С поштовањем,

 

Објави by Нећу да потпишем уговор на латиници.