Нећу да потпишем уговор на латиници - Google+ Posts

2013-10-30

У вези селективног објављивања пристиглих коментара на Нацрт закона о електронским медијима у организацији Министарства културе и информисања

У вези селективног објављивања пристиглих коментара на Нацрт закона о електронским медијима у организацији Министарства културе и информисања (линк) један читалац блога нам је доставио допис који је упутио Министарству културе и информисања. Објављујемо допис у целини уз анонимизацију личних података.


Министарству културе и информисања 

11000 Београд, улица Влајковићева број 3




Поштована господо,



Пошто сам послао свој коментар на Нацрт закона о електронским медијима још пре две  недеље коришћењем услуге портала Еуправа (www.euprava.gov.rs) који омогућава партиципацију грађана учешћем у јавним расправама преко тог портала био сам изненађен што мог коментара у листи пристиглих на вашем сајту нема. Из тих разлога сам поново на остављену адресу епоште dejan.stojanovic@kultura.gov.rs послао свој коментар 28.10.2013. Пошта ми није враћена а такође нисам добио ни поруку потврде да је иста примљена што је уобичајена добра пракса у администрацијама других држава које организују јавне расправе коришћењем електронске поште.

Поновним увидом у листу пристиглих коментара приметио сам да мог коментара и даље нема.

Имајући у виду речено у дилеми сам:

-       Да ли је сервер Министарства културе и информисања уопште функционалан?

-       Ако јесте функционалан да ли је селективно функционалан?

-       Ако је потпуно функционалан да ли је донета одлука да се коментари на наведени Нацрт закона о електронским медијима селективно објављују сагласно дискреционим критеријумима који нису јавно објављени?

Ако је реч о последњем случају имамо врло непријатну ситуацију да јавност може да буде збуњена и да стекне утисак о фалсификовању јавне расправе због селективности узимања у разматрање коментара који су достављени на прописан начин, коришћењем службеног језика и писма, у остављеним роковима коментарисања на прописаном формулару.

Искрено се надамо да то није случај, мада смо добили информације да нисмо усамљени,  и да је реч о грешци коју ће Министарство културе и информисања хитно исправити јер у противном имамо велики скандал који није достојан Републике Србије у тренутку када стреми Европској унији.

Сумњамо да ће било ко у јавности, а поготово у телима за надзор рада институција Републике Србије, благонаклоно гледати на ситуацију када је јавна расправа о важном нацрту закону са наведеним мањкавостима.

У прилогу поново достављамо наш коментар на Нацрт закона о електронским медијима.



Срдачан поздрав.

С поштовањем



Име и презиме:

Име организације и инситуције(ако постоји):

Контакт телефон:

Е-пошта:


Нацрт закона о електронским медијима на коју упућујете коментаре:

Датум:  30.10.2013.

1.      Општи коментари и сугестије у односу на Нацрт закона о електронским медијима као целину

2. Конкретан део Нацрта законa о електронским медијима чију измену предлажете и Ваш предлог за измену

У члану 22, став 1, тачка 17 после дела текста „заштита српске културе“ унети допуну текста тако да после наведених речи стоји  „ , српског језика и ћириличног писма“ тако да наведенa tačka гласи
17. предузима мере којима се подстичу очување и заштита српске културе, српског језика и ћириличног писма, као и културе и језика националних мањина;

У члану 69, став 1, после дела текста „српском језику“ унети допуну текста тако да после наведених речи стоји  „и ћириличном писму“ тако да наведени став гласи
(1)Пружалац медијске услуге је обавезан да програмске садржаје објављује на српском језику и ћириличном писму, или да обезбеди да се програмски садржаји који су произведени на страним језицима објављују преведени на српски језик и ћирилично писмо.



3. Образложење упућеног предлога за измену Нацрта закона о електронским медијима

Први разлог предложених измена је усаглашавање са чланом 10. Устава Републике Србије којим је уређено да је у службеној употреби у Србији српски језик и ћирилично писмо. Наведеним изменама доследно се уставна норма уграђује у Нацрт тако да се избегава двосмисленост тумачења јер је у неслужбеној, колоквијалној, употреби у Србији и латинично писмо. Наведеним изменама се допуњује и Закон о службеној употреби језика и писма ситуацијама које у њему нису обухваћене односно службени језик и службено писмо се на бази ових измена уводи у медијску сферу која није њиме обухваћена.
Други разлог је пракса свих европских држава да важи правило „једна држава, један језик, једно писмо“ чиме Србија постиже да се избегава коришћење два писма у једној важној сфери живота у којој се грађани Србије појављују као корисници медијских услуга.
Нема никаквог законског а ни другог историјског или цивилизацијског разлога за некоришћење јединог и Уставом загарантованог службеног писма, при чему велики број грађана вређа дискриминаторски однос према српској ћирилици и српској култури уопште. Уосталом и у Европи се чине велики напори у очувању националног идентитета и неотуђивог права грађана на своја етничка обележја, своју културу и духовну баштину, као и неотуђивог права на очување свога језика и писма. Наведеним изменама нацрта постиже се да се у медијској сфери користи један језик и једно писмо у складу са тежњама Србије да буде део Европске Уније.
Латиница (Гајева  латиница, гајевица) је ортографски хрватска  латиница и по међународном стандарду  ISO 12199 (Alphabetical ordering of multilingual terminological and lexicographical data represented in the Latin alphabet ) међу језицима који користе латинична слова не наводи се српски језик. Пошто је Хрватска регистровала хрватски језик својом латиницом (која се и даље неслужбено користи у Србији у правно необавезујућим, неслужбеним, ситуацијама), све што се напише на таквој гајевој латиници се књижи као хрватска културна баштина. Ушавши ове године у Европску унију Хрватска  је тамо регистровала свој језик и писмо на основу члана 12 Устава Хрватске. У информационим технологијама по међународној пракси, језици се означавају само по њиховом називу, јер ту важи правило један језик – једно писмо. И тако све што се постави у електронској форми на латиници (хрватској) у свету информационих технологија се такође третира да је написано на хрватском језику, а само што је написано  на ћирилици (српској) сматра се да је написано српским језиком. Из тих разлога тек се предложеним изменама Нацрта пружа пуна подршка српским електронским медијима да буду препознатљиви у свету.
Такође не треба занемарити да коришћењем српског језика и ћириличног писма додатно помажемо српску привреду јер је она конкурентнија на домаћем тржишту због неопходности да страни испоручиоци медијских услуга изврше локализацију својих услуга односно да запосле домаће раднике који знају српски језик и ћирилично писмо за потребе локализације. Што се тиче наступа српских фирми на страним тржиштима оне ионако морају да врше прилагођавање својих услуга тим тржиштима. Ако наши електронски медији морају да се прилагођавају страним тржиштима онда нека се и страни електронски медији прилагоде условима на тржишту Србије чиме се постиже фер размена.