СКАНДАЛ: Агенција за привредне регистре неовлашћено мења Устав и законе

Увидом у акта везана за оснивање удружења констатовали смо да је Агенција за привредне регистре самовољно променила тумачење Устава Републике Србије и Закон о употреби службеног језика и писма. Наиме на званичном сајту агенције (http://www.apr.gov.rs) на страници намењеној регистрацији удружења нашли смо Пример оснивачког акта удружења у коме стоји, цитирамо:

Оснивачки акт може да буде и на ћириличном и на латиничном писму. Битно је да назив удружења мора бити на ћириличном писму.

Овим је агенција прекорачила своја овлашћења која произилазе из 2. члана Закона о јавним агенцијама (Службени гласник РС 18/2005-51, 81/2005-11) који гласи

Члан 2.

Агенција има својство правног лица.
Агенција има свој пословни рачун.
Агенција послује у складу са прописима о јавним агенцијама*.
*Службени гласник РС, број 111/2009

 У складу са реченим за Агенцију за привредне регистре важи члан 7. Закона о јавним агенцијама („Службени гласник РС“, бр. 18 од 24. фебруара 2005, 81 од 23. септембра 2005 - исправка)

Члан 7.

У погледу законитости, стручности, политичке неутралности, непристрасности, употребе службеног језика и писма, стручне спреме и оспособљености запослених који раде на повереним пословима државне управе и у погледу канцеларијског пословања, на рад јавне агенције примењују се прописи везани за државну управу.
На права, обавезе, одговорности и зараде директора и запослених у јавној агенцији примењују се општи прописи о раду, ако овим или посебним законом није што друго одређено.
Актом о оснивању јавне агенције могу се одредити послови које запослени у јавној агенцији, ради спречавања сукоба приватног и јавног интереса, не могу вршити у своје име и за свој рачун или у име и за рачун неког другог правног или физичког лица.

На бази реченог за Агенцију за привредне регистре  важи Закон о употреби службеног језика и писма у Републици Србији (видети линк ка пречишћеном тексту Закона) односно 2. члан наведеног закона гласи:

Службеном употребом језика и писама, у смислу овог закона, сматра се употреба језика и писама у раду: 

• државних органа, 
• органа аутономних покрајина, 
• градова и општина (у даљем тексту: органи), 
• установа, 
• предузећа и других организација кад врше јавна овлашћења (у даљем тексту: организације које врше јавна овлашћења).

Службеном употребом језика и писама, у смислу овог закона, сматра се и употреба језика и писама у раду 

• јавних предузећа и 
• јавних служби, као и 
• у раду других организација кад врше послове утврђене овим законом.

Наведеним упутством из Примера оснивачког акта  Агенције за привредне регистре прекршен је "Закон о употреби службеног језика и писма", "Закон о јавним агенцијама" и "Закон о државној управи" чиме је још једном демонстрирано да јавне агенције својим чињењем и нечињењем угрожавају уставни поредак Републике Србије и дискриминишу грађани који поштују законе и Устав Републике Србије.
Постављамо питање да ли су акти Агенције за привредне регистре везани за регистрацију удружења која су поступила у складу наведеним упутством, односно који су написани латиницом, законити?  
Имајући у виду јасне одредбе Закона о употреби службеног језика и писма не могу да буду законити односно реч је о дискриминацији грађана Србије који поштују правни поредак у корист оних који се ругају Уставу Републике Србије и њеним законима. 
Да ли ће надлежни орган за надзор рада Агенције за привредне регистре да изврши ванредни инспекцији надзор и да решења о регистрацији удружења (и других правних субјеката) која су статут и друга акта донела супротно Закону о употреби службеног језика и писма   прогласи незаконитим и да против надлежних у Агенцији за привредне регистре предузме законом предвиђене мере због незаконитог рада?
Очекујемо да удружења која се залажу за употребу ћирилице предузму неопходне мере. 

Корисни линкови:

• Агенција за привредне регистре
• Колекција докумената у вези овог поста 
• Правно информациони систем Републике Србије

У циљу олакшања контакта са појединим министарствима достављамо листу министарстава Владе Републике Србије

Министарства Владе Републике Србије

Министарство финансија
Београд, Кнеза Милоша 20
тел: 3642-862; факс: 3618-961
www.mfin.gov.rs
press@mfin.gov.rs

Министарство привреде
Београд, Кнеза Милоша 20
тел: 3642-600; факс: 3642-705
www.privreda.gov.rs
press@privreda.gov.rs

Министарство пољопривреде и заштите животне средине
Београд, Немањина 22-26
тел: 260-79-60, 3612-197; факс: 260-79-61
www.mpt.gov.rs
office@minpolj.gov.rs

Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре
Београд, Немањина 22–26
тел: 3614-652; факс: 3616- 521
www.mgsi.gov.rs
pr@ms.gov.rs

Министарство рударства и енергетике
Београд, Немањина 22-26
тел: 011/3604-403; факс: 011/3616-603
www.mre.gov.rs
kabinet@mrе.gov.rs

Министарство трговине, туризма и телекомуникација
Београд, Булевар Михајла Пупина 2
тел: 3113-432; факс: 3114-650
www.mtt.gov.rs
kabinet@mtt.gov.rs

Министарство правде
Београд, Немањина 22–26
тел/факс: 785-8000
www.mpravde.gov.rs
kontakt@mpravde.gov.rs

Министарство државне управе и локалне самоуправе
Београд, Влајковићева 10/ Бирчанинова 6
тел: 362-0149, 333-4125, 361-3654
www.mduls.gov.rs
jparezanovic@gov.rs

Министарство унутрашњих послова
Београд, Булевар Михајла Пупина 2
тел: 306-2000 локал: 2601
www.mup.gov.rs
info@mup.gov.rs

Министарство одбране
Београд, Бирчанинова 5
тел: 3006-311; факс: 3006-062
www.mod.gov.rs
info@mod.gov.rs

Министарство спољних послова
Београд, Кнеза Милоша 24-26
тел: 306-8000, 3616-333; факс: 3618-366
www.mfa.gov.rs
mfa@mfa.rs

Министарство просвете, науке и технолошког развоја
Београд, Немањина 22–26
тел: 3616-489; факс: 3616-491
www.mpn.gov.rs
kabinet@mpn.gov.rs

Министарство здравља
Београд, Немањина 22–26
тел: 3616-251, 3614-890; факс: 2656-548
www.zdravlje.gov.rs
kabinet@zdravlje.gov.rs

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања
Београд, Немањина 22-26
тел: 3038-661
www.minrzs.gov.rs
press@minrzs.gov.rs

Министарство омладине и спорта
Београд, Булевар Михајла Пупина 2
тел: 3130-912, 3117-099; факс: 3130-915
www.mos.gov.rs
sekretarijat@mos.gov.rs

Министарство културе и информисања
Београд, Влајковићева 3
тел/факс: 3398-172, 3398-811
www.kultura.gov.rs
kabinet@kultura.gov.rs

Министар без портфеља задужен за европске интеграције Јадранка Јоксимовић
Београд, Немањина 11
тел: 3617-580; факс: 3617-597
kabinet@eu.rs

Министар без портфеља задужен за ванредне ситуације Велимир Илић
Београд, Булевар Михајла Пупина 2а
тел: 311-2282; факс: 311-2016
kabinet@mbpvs.gov.rs

Канцеларије и управе Владе Републике Србије

Канцеларија за европске интеграције
Београд, Немањина 34
тел: 3061-100, 3061-102, 3061-103; факс: 3061-110
www.seio.gov.rs
office@seio.gov.rs

Канцеларија за помоћ и обнову поплављених подручја
Београд, Немањина 11
тел: 3617-737; 3617-584; факс: 3617-737
www.obnova.gov.rs
press@obnova.gov.rs

Канцеларија за Косово и Метохију
Београд, Булевар Михајла Пупина 2
тел: 3111-019
www.kim.gov.rs

Канцеларија за људска и мањинска права
Београд, Булевар Михајла Пупина 2
тел: 3114-528; факс: 3117-607
www.ljudskaprava.gov.rs
director@ljudskaprava.gov.rs

Управа за сарадњу са дијаспором и Србима у региону
Београд, Васе Чарапића 20
тел: 2638-033, 2639-221, 3202-900; факс: 2636-815, 2630-504
www.dijaspora.gov.rs
info@dijaspora.gov.rs

Управа за сарадњу с црквама и верским заједницама
Београд, Булевар Михајла Пупина 2
тел: 3112-811; факс: 3113-527
www.vere.gov.rs
kabinet@vere.gov.rs

Канцеларија за сарадњу са цивилним друштвом
Београд, Булевар Михајла Пупина 2
тел: 3113-895, 3113-859; факс: 3111-702
www.civilnodrustvo.gov.rs
office@civilnodrustvo.gov.rs

СКАНДАЛОЗНО: Јавни бележници и извршитељи не признају правни поредак Републике Србије

Ових дана смо сведоци протеста адвоката због законских иновација Републике Србије (на наговор ментора из Програма за правне и правосудне реформе) које су значајно утицале на квалитет и цену правних услуга (по нашем мишљењу на горе и не у корист грађана Србије), на правну сигурност (опет на горе)  и на могућност да адвокати раде свој посао за који су школовани (одузимањем посла адвокатима који су они одувек радили). Не улазећи у саму суштину спора Министарства правде Републике Србије и Адвокатске коморе као грађани смо запањени да Министарство правде не примећује незаконитост јавног представљања Коморе јавних бележника јер је званична презентација Коморе јавних бележника (чија се веб адреса  http://beleznik.org налази на сајту Министарства)  искључиво на латиници а познато је да јавни бележници врше поверено јавно овлашћење и стога су у обавези да користе службени језик и службено писмо односно српски језик и ћирилично писмо према Закону о употреби службеног језик и писма у Републици Србији (видети линк ка пречишћеном тексту Закона) односно 2. члан наведеног закона гласи:

Службеном употребом језика и писама, у смислу овог закона, сматра се употреба језика и писама у раду: 

• државних органа, 
• органа аутономних покрајина, 
• градова и општина (у даљем тексту: органи), 
• установа, 
• предузећа и других организација кад врше јавна овлашћења (у даљем тексту: организације које врше јавна овлашћења).

Службеном употребом језика и писама, у смислу овог закона, сматра се и употреба језика и писама у раду 

• јавних предузећа и 
• јавних служби, као и 
• у раду других организација кад врше послове утврђене овим законом.

Запањујуће је и да је прекршен члан 179. Закона о јавним бележницима који каже

Члан 179.
У року од 15 дана од дана именовања првих 100 јавних бележника одржаће се оснивачка скупштина Коморе.
Оснивачку скупштину Коморе сазива и њоме руководи најстарији јавни бележник.
У року од 90 дана од дана одржавања оснивачке скупштине, Комора ће изабрати органе Коморе и донети подзаконске акте предвиђене овим законом.

Јавнобележничка комора Србије је основана 15.8.2014. и у том тренутку је било мање од 100 регистрованих јавних бележника према сајту Министарства правде. (Видети решење Агенције за привредне регистре БУ 6448/2014 од 18.8.2014. за Јавнобележничку комору Србије која је регистрована под матичним бројем 28151667 и ПИБ-ом 108635755).

Да ли је Комора јавних бележника изнад Устава и закона Републике Србије?

Запањујуће је да ова ситуација није изолован случај јер  је сајт Коморе извршитеља исто на латиници мада због повереног јавног овлашћења мора да буде на службеном језику и писму односно на српском језику и ћириличном писму. 
Да ли је Комора извршитеља изнад Устава и закона Републике Србије?
 Охрабрујуће је да Адвокатска комора Србије још увек има верзију сајта на ћирилици али званични сајт протеста адвоката је на латиници са појединим текстовима на ћирилици. Ови примери говоре да се правни систем Републике Србије убрзано урушава уз подршку Министарства правде Републике Србије које не реагује из само њима знаних разлога.
Посебан бисер је да је на сајту Министарства употребљен термин "Комора јавних бележника" а пун правни назив је "Јавнобележничка комора Србије".
Трагови ко стоји иза реченог непоштовања правног поретка у Србији се налази на сајтовима наведених комора јер оне поносно наводе своје менторе а то су финансијери програма под називом "Програм за правне и правосудне реформе". Програм је подржан од стране организације под називом Немачка сарадња и Европске уније. Чланове овог тима можемо упознати преко података са линка. Има смисла обратити им се са протестом због подривања правног поретка Србије реализацијом наведеног Програма.

Корисни линкови:

• Министарство правде Републике Србије - Списак јавнобележничких канцеларија
• Комора јавних бележника (Јавнобележничка комора Србије)
• Адвокатска комора Србије
• Сајт протеста адвоката
• Комора извршитеља
• Закон о јавном бележништву 
• Програм за правне и правосудне реформе

СКАНДАЛОЗНО: ЈКП Градско саобраћајно предузеће "Београд" (ГСП) систематски у тишини укида ћирилицу

Пратилац овог блога Ненад Стевановић нас је обавестио о организованој кампањи затирања ћирилице из ГСП. Наиме, Ненад Стевановић је приметио да се после увођења обавештења о станицама у возилима ГСП обавештења на ћирилици напрасно нестала. Упутивши писмо са протестом добио је одговор који говори да у ГСП раде некомпетентни људи јер тврде да не постоје законске сметње да натписи у возилима буду само на латиници. Ово је нетачно јер је према 2. члану Закону о комуналним делатностима ("Службени гласник РС", број 88 од 24. новембра 2011.) градски и приградски превоз путника комунална делатност.

Цитирамо 2. члан наведеног Закона

Члан 2.
Комуналне делатности у смислу овог закона су делатности пружања комуналних услуга од значаја за остварење животних потреба физичких и правних лица код којих је јединица локалне самоуправе дужна да створи услове за обезбеђење одговарајућег квалитета, обима, доступности и континуитета, као и надзор над њиховим вршењем.
Комуналне делатности су делатности од општег интереса.
Комуналне делатности су:
1) снабдевање водом за пиће;
2) пречишћавање и одвођење атмосферских и отпадних вода;
3) производња и дистрибуција топлотне енергије;
4) управљање комуналним отпадом;
5) градски и приградски превоз путника;
6) управљање гробљима и погребне услуге;
7) управљање јавним паркиралиштима;
8) обезбеђивање јавног осветљења;
9) управљање пијацама;
10) одржавање улица и путева;
11) одржавање чистоће на површинама јавне намене;
12) одржавање јавних зелених површина;
13) димничарске услуге;
14) делатност зоохигијене.
Комуналне делатности из става 3. тач. 1) до 4) овог члана су делатности од општег економског интереса у смислу прописа о заштити потрошача.
Скупштина јединице локалне самоуправе може као комуналне одредити и друге делатности од локалног интереса и прописати услове њиховог обављања, у складу са ставом 1. овог члана.

Комуналне делатности  су у надлежности локалних самоуправа и организације које их врше имају поверено јавно овлашћење. А језик и писмо организација које врше поверено јавно овлашћење је прописано Законом о службеној употреби језика и писма јер према члану 2. Закона о службеној употреби језика и писма (даље ЗСУЈП) (видети линк ка пречишћеном тексту Закона).

Службеном употребом језика и писама, у смислу овог закона, сматра се употреба језика и писама у раду: 

• државних органа, 
• органа аутономних покрајина, 
• градова и општина (у даљем тексту: органи), 
• установа, 
• предузећа и других организација кад врше јавна овлашћења (у даљем тексту: организације које врше јавна овлашћења).

Службеном употребом језика и писама, у смислу овог закона, сматра се и употреба језика и писама у раду 

• јавних предузећа и 
• јавних служби, као и 
• у раду других организација кад врше послове утврђене овим законом.

Другим речима ГСП је у обавези да поштује Закон о службеној употреби језика и писма и да сви натписи и документација везана за вршење услуге градског и приградског превоза МОРА да буде на ћирилици. У супротном обавештења и натписи као да нису ни постављени и немају правно дејство јер су незаконити (нису на службеном писму).

Пошто су органи власти локалне самоуправе надлежне за надзор над законитости рада предузећа коме је поверено јавно овлашћење очигледно надлежни орган не ради свој посао односно прикрива незаконит рад комуналног предузећа. 

Питамо се:

Да ли ће неко одговарати због незаконитости у раду Града Београда због непоштовања закона од стране комуналног предузећа коме су поверена јавна овлашћења?

Али да не би смо дужили ево преписке Ненада Стевановића са подршком корисницима ГСП-а

Допис Ненада Стевановића

Поштовани,
не знам да ли се обраћам на праву адресу,али бих изнео један проблем.
(Ако сам погрешио у обраћању,молио бих да ме упутите на праву адресу)!
Овим путем бих вас најлепше замолио,у своје,а и у име свих нас који сматрамо да су нам угрожена основна права да пренесете коме треба питање у вези проблема којег сам,верујем не само ја,приметио у последње време у возилима гсп-а,а тиче се коришћења или боље речено,не коришћења ћириличног писма,званичног писма Републике Србије!
Наиме,по међународним стандардима УН ISO 639-2 (B), ISO/FDIS 12190, ISO/FDIS 12199?!“. латиница је хрватско писмо (без обзира шта смо учили у школама),тако да је по моме скромном мишљењу скандалозно да у земљи у којој живимо пишемо туђим писмом и при том учествујемо у затирању својих највећих вековних вредности и идентитета!!!
Ако је циљ био да обавештења читају и странци,са примедбом да је њима подједнако неразумљива и ћирилица и хрватска латиница (абецеда),онда су обавештења,просто могла бити написана ћирилицом и алфабетом!
До пре неки дан су у појединим аутобусима гсп-а обавештења била уредно написана и ћириличним писмом (уз претпоставку да је то зависило од самог возача),али су увођењем обавештења о станицама на којима се возило налази,ћирилица напрасно нестала!?
Не верујем да промена писма захтева неки велики труд,јер живимо у време компјутера и модерне технолигије,али би у најбољем случају требало,када већ латинизација влада Србијом,додати и ћирилична обавештења уз хрватска!
У питању је,не само уставно већ и морално начело!
Хвала на разумевању (или неразумевању).

Ваш Ненад Стевановић

Одговор на допис

Poštovani gospodine Stevanović,
Ne postoje nikakve zakonske smetnje da natpisi u vozilima javnog prevoza budu na latinici. Razlozi zbog kojeg se koristi latinično pismo su iz praktičnih razloga, prvo zato što je strancima mnogo lakše da koriste javni prevoz u Beogradu a drugi je što je praksa da se za softvere koristi latinično pismo što je i slučaj kod validatora u vozilu. Jezik koji se koristi je srpski a ne hrvatski.
Srdačan pozdrav,

Извршили смо "ћирилизацију" одговора

Поштовани господине Стевановић,
Не постоје никакве законске сметње да натписи у возилима јавног превоза буду на латиници. Разлози због којег се користи латинично писмо су из практичних разлога, прво зато што је странцима много лакше да користе јавни превоз у Београду а други је што је пракса да се за софтвере користи латинично писмо што је и случај код валидатора у возилу. Језик који се користи је српски а не хрватски.
Срдачан поздрав,

Одговор Ненада Стевановићана дипис ГСП-а

Очигледно да се нисмо разумели. Српски језик и српско писмо немају везе јадно са другим,ако се пише латиницом,јер су нас очигледно погрешно учили,почев од 1915,па преко 1945.и све до дана данашњег,али не бих да улазим у полемику са вама око проблема који су наметнути са стране И не желим да полемишем шта је Вук Караџић мислио и хтео,јер је беспреметно, с обзиром на ваш одговор Ја само желим,пошто знам да постоје могућности и нико жив не може да ме убеди у супротно,јер сам видео да може да поред,већ исписаних обавештења,додате и ћирилична обавештења како би била заштићена и моја,уставом загарантована права. Да не помињем да сам већ написао да је странцима ''наша'' латиница нејасна као и ћирилица и да су абецеда и алфабет два различита појма. То што Ви не желите да учините мали труд у очувању највреднијег што имамо је већ ваш проблем,који ћу,а једва чекам првом приликом,преко разних удружења,изнети у јавност ...И хвала Вам што сте ми помогли у тој одлуци.
П.С. Никада ми неће бити јасно због чега су људи у овој несрећној земљи спремни да на свакакве могуће начине бране све што је туђе,а да не желе да ураде једноставну ствар у очувању идентитета?

Контакти у вези додатних информација о градском и приградском превозу у надлежности ЈКП Градско саобраћајно предузеће "Београд" су путем електронске поште на адреси office@gsp.co.rs и путем телефона 011/366-4047.

Кориснички сервис БусПлуса је путем телефона на 011/7-155-155 и путем електронске поште info@busplus.rs

2014-11-01: Усвојени су предлози у вези коришћења ћирилице у изради веб презентација органа државне управе, органа територијалне аутономије и јединица локалне самоуправе

На сајту Дирекције за електронску управу  (http://digitalnaagenda.gov.rs) објављене су Смернице за израду веб презентација органа државне управе, органа територијалне аутономије и јединица локалне самоуправе в5.0. У јавној расправи у вези предлога наведених бројни грађани су интервенисали конкретним предлозима за унапређење текста прецизирањем одредби везаних за њено коришћење. Увидом у коначан текст Смерница за израду веб презентација органа државне управе, органа територијалне аутономије и јединица локалне самоуправе в5.0 видимо да су кључни предлози усвојени односно цитирамо:

"Интернет презентације органа државне управе, органа територијалне аутономије и јединица локалне самоуправе мора да буду на српском језику и на ћириличком писму."

и

"Обавеза је да се сав садржај презентације уноси на ћириличном алфабету, а да се омогући транслитерација и генерисање на другим језицима. На тај начин ће се избећи неразумевање страних речи написаних у оригиналу, нпр. на енглеском, француском, руском или кинеском језику, као и недоследности у погледу идентичности садржаја на оба алфабета. Верзија интернет презентације и на осталим језицима треба да су идентичног садржаја."

Захваљујемо се свима који су својим предлозима омогућили да се наведени предлози усвоје и честитамо надлежним органима управе који су изашли у сусрет оправданим и аргументованим захтевима грађана.

Смернице могу да се нађу на веб адреси.

СКАНДАЛОЗНО: Ступила је на снагу законска регулатива за дискриминацију грађана по основу употребе писма

 

Ступила је на снагу законска регулатива за дискриминацију грађана по основу употребе писма односно Закон о заштити потрошача се примењује. Овим чином започеле су активности Републике Србије на обележавању 100 година од увођења латинице у службену употребу у Србији. Наиме Законом о заштити потрошача није предвиђено да потрошачи у Србији могу да остваре своја права на свом писму ћирилици  сем ако нису национална мањина (сагласно ставу 1 члана 13) који гласи

„Трговац је дужан да пре закључења уговора о продаји робе или пружању услуга, потрошача на јасан и разумљив начин на српском језику и језику и писму националне мањине у складу са законом обавести о:“

Закон о заштити потрошача овим афирмише и легализује вредности и идеје Аустроугарске монархије, вредности и идеје Независне државе Хрватске и вредности и идеје 650000 хрватских домољуба у вези употребе писма. Овим Законом грађани Србије своје право да буду обавештени на јасан и разумљив начин о роби или пруженој услузи пре закључења уговора о продаји могу да остваре само под условом да су национална мањина што је очигледан чин дискриминације грађана Србије по основу писма у јавној употреби.
Сваки додатни коментар је непотребан.

Грађани Србије треба да се стиде Народне скупштине која доноси законе којим су дискриминисани у сопственој држави.

Ресурси:

• ХИТНО: У Народној скупштини Србије у току је расправа о Закону о заштити потрошача којим ће се обележити 100 година од увођења латинице у службену употребу у Србији
• Нацрт закона о заштити потрошача који је био предмет јавне расправе од 27.9. до 27.10.2013.
• Нацрт закона о заштити потрошача који је усвојио Национални савет за заштиту потрошача 2.12.2013.
• Коментари на јавно објављени Нацрт Закона о заштити потрошача у оквиру јавне расправе
• Закон о заштити потрошача: Извештај о спроведеној јавној расправи
• Национални савет за заштиту потрошача (који можемо назвати и Национални савет за укидање ћирилице) одлучио је да ћирилица у Закону о заштити потрошача не сме проћи

Додатни ресурси  у вези употребе службеног језика и писма

• 2014-02-23: НАЦИОНАЛНА БРУКА: Четвртина средњих школа ради незаконито
• 2012-02-20: НАЦИОНАЛНА СРАМОТА: СКАНДАЛОЗНО: Више од трећине акредитованих државних факултета Републике Србије не признаје уставни поредак Републике Србије
• 2014-02-16: СКАНДАЛОЗНО: Више од половине акредитованих института Републике Србије не признаје уставни поредак Републике Србије
• 2014-02-15:СКАНДАЛОЗНО: Скоро трећина установа културе од националног значаја не признаје уставни поредак Републике Србије
• 2014-02-13: СКАНДАЛОЗНО: ТОТАЛНИ СУНОВРАТ: 70% здравствених установа у Београду не признаје уставни поредак Републике Србије
• 2014-02-11: СКАНДАЛОЗНО: 20% општина у Србији не признаје уставни поредак Републике Србије
• 2014-02-10: Грешна јавна предузећа са становишта поштовања Устава и закона. Иницијална листа за интервенцију са списком грешних директора, чланова управних одбора и надзорних одбора.
• 2013-02-15: ШОКАНТНО: 80% издавача не поштује правни поредак Србије
• 2014-01-16: Скандалозно: Национални савет за заштиту потрошача (који можемо назвати и Национални савет за укидање ћирилице) одлучио је да ћирилица у Закону о заштити потрошача не сме проћи
• 2013-09-20: Шокантно: Две трећине установа културе чији је оснивач Град Београд определило се да не поштује уставни поредак Републике Србије

Прилози за доследно поштовање члана 10 Устава Републике Србије и Закона о употреби службеног језика и писма

Сведоци смо честог кршења закона у вези коришћења службеног писма. Имајући у виду разне дилеме у овом прилогу ћемо покушати да истражимо неке аспекте непримењивања службеног писма односно ћирилице у Републици Србији (члан 10 Устава Републике Србије и Законa о службеној употреби језика и писма).
Овај прилог обухвата следеће целине:

• Ко је обавезан да користи службени језик и писмо? 
• Када се користи службени језик и писмо?
• Ко врши надзор над применом службеног језика и писма?
• Казне предвиђене за непоштовање Закона о службеној употреби језика и писма
• Практичне препоруке за заштиту службеног језика и писма 
• Делимичан списак ситуација у којима се јавља потреба за заштиту употребе службеног језика и писма
• Ресурси

Цитирани делови закона су наглашени коришћењем разних техника наглашавања текста да би се олакшало коришћење овог прилога.

Ко је обавезан да користи службени језик и писмо?

Напомињемо да су законски текстови који су коришћени преузети са сајта Правно информационог система Републике Србије (http://www.pravno-informacioni-sistem.rs) односно реч је о пречишћеним текстовима закона.

Према члану 2. Закона о службеној употреби језика и писма (даље ЗСУЈП) (видети линк ка пречишћеном тексту Закона).

Службеном употребом језика и писама, у смислу овог закона, сматра се употреба језика и писама у раду: 

• државних органа, 
• органа аутономних покрајина, 
• градова и општина (у даљем тексту: органи), 
• установа, 
• предузећа и других организација кад врше јавна овлашћења (у даљем тексту: организације које врше јавна овлашћења).

Службеном употребом језика и писама, у смислу овог закона, сматра се и употреба језика и писама у раду 

• јавних предузећа и 
• јавних служби, као и 
• у раду других организација кад врше послове утврђене овим законом.

Ако консултујемо Закон о слободном приступу информацијама од јавног значаја члан 3. (даље ЗСПИЈЗ) видети линк ка пречишћеном тексту)

Орган јавне власти (у даљем тексту: орган власти) у смислу овог закона јесте:

 1) државни орган, орган територијалне аутономије, орган локалне самоуправе, као и организација којој је поверено вршење јавних овлашћења (у даљем тексту: државни орган);

 2) правно лице које оснива или финансира у целини, односно у претежном делу државни орган.

видећемо да су органи јавне власти у обавези да користе службени језик и службено писмо.
Најпотпунији кaтaлoг oргaнa jaвнe влaсти у смислу Зaкoнa o слoбoднoм приступу инфoрмaциjaмa oд jaвнoг знaчaja је на линку. У овом каталогу органи јавне власти (више од 10 хиљада) су разврстани у следеће категорије.

1. РEПУБЛИЧКИ OРГAНИ
2. JAВНA ПРEДУЗEЋA И ДРУГA ПРAВНA ЛИЦA СA ВEЋИНСКИМ ДРЖAВНИМ КAПИТAЛOМ ИЛИ СA JAВНИМ OВЛAШЋEЊИМA
3. УПРAВНИ OКРУЗИ
4. УСТAНOВE И ДРУГE JAВНE СЛУЖБE
4.1. Устaнoвe oбрaзoвaњa
4.2. Устaнoвe и другe jaвнe службe сoциjaлнe зaштитe
4.3. Устaнoвe и другe jaвнe службe у oблaсти здрaвљa људи
4.4. Устaнoвe у oблaсти прaвoсуђa
4.5. Устaнoвe у oблaсти приврeдe, пoљoприврeдe, шумaрствa и вoдoприврeдe
4.6. Устaнoвe у oблaсти нaукe, културe и инфoрмисaњa чиjи je држaвa oснивaч или их држaвa финaнсирa
4.7. Устaнoвe у oблaсти oдбрaнe
5. ПРAВOСУДНИ OРГAНИ
6. ПOКРAJИНСКИ И ЛOКAЛНИ OРГAНИ ВЛAСТИ
7. ГРAДOВИ И ГРAДСКE OПШТИНE
8. OПШТИНE У СРБИJИ

Треба приметити да овде нису увршћене друге организације кад врше послове утврђене ЗСУЈП као што су комунална предузећа.

Када се користи службени језик и писмо?

 Члановима од 3. до 7. одређене су ситуације када се користи службени језик и службено писмо (ћирилица)

Члан 3.

Службеном употребом језика и писама сматра се нарочито употреба језика и писама у:

1) усменом и писменом општењу органа и организација међусобно, као и са странкама, односно грађанима;

2) вођењу поступка за остваривање и заштиту права, дужности и одговорности грађана;

3) вођењу прописаних евиденција од стране општинских органа и организација које врше јавна овлашћења на територији општине (у даљем тексту: евиденције);

4) издавању јавних исправа, као и других исправа које су од интереса за остваривање законом утврђених права грађана;

5) остваривању права, дужности и одговорности радника из рада или по основу рада.

Службеном употребом језика и писама сматра се и употреба језика и писама при: исписивању назива места и других географских назива, назива тргова и улица, назива органа, организација и фирми, објављивању јавних позива, обавештења и упозорења за јавност, као и при исписивању других јавних натписа.

Члан 4.

Орган, организација и други субјект може свој назив, фирму или други јавни натпис да испише, поред ћириличког, и латиничким писмом.

У фирми предузећа, установе и другог правног лица, односно радње или другог облика обављања делатности део који се користи као знак може се исписивати само латиничким писмом.

Члан 5.

Саобраћајни знаци и путни правци на међународним и магистралним путевима, називи места и други географски називи исписују се ћириличким и латиничким писмом.

Саобраћајни знаци и путни правци на другим путевима, називи улица и тргова и други јавни натписи могу се, поред ћириличког, исписивати и латиничким писмом.

Члан 6.

Свако има право да у поступку пред органом, односно организацијом која у вршењу јавних овлашћења решава о његовом праву и дужности да употребљава свој језик и да се у том поступку упознаје са чињеницама на свом језику.

Члан 7.

У службеној употреби текст на језицимa и писмима националних мањина* (у даљем тексту: језици националних мањина*) исписује се после текста на српском језику испод или десно од њега, истим обликом и величином слова.

Ако је више језика националних мањина* у службеној употреби, текст на тим језицима исписује се после српског језика по азбучном реду.

Брисан је ранији став 3. (види члан 2. Закона – 30/2010-141). 

*Службени гласник РС, број 30/2010 

Као што можемо приметити мали је број ситуација у пракси у комуникацији са органима јавне власти где они нису у обавези да користе службени језик и писмо.

Ко врши надзор над применом службеног језика и писма

  Чланом 22. одређено је ко врши надзор на применом ЗУСЈП 

Члан 22.

Надзор над спровођењем одредаба овог закона врше, у оквиру свог делокруга, министарства надлежна за послове у области управе, саобраћаја, урбанизма и стамбено-комуналних послова, просвете, културе и здравства.

Овим чланом у пракси је одређено коме можемо да се жалимо односно да упутимо захтев за заштиту Закона о службеној употреби језика и писма (да покренемо управни поступак за заштиту законитости). Удружења за заштиту ћирилице и грађани овим чланом закона имају законску основу за покретање управног поступка заштите коришћења службеног језика и писма.

Казне предвиђене за непоштовање Закона о службеној употреби језика и писма

Многи сматрају да непримењивање Закона о службеној употреби језика и писма нису предвиђене што није тачно. Сама чињеница да је неки акт, потврда, или било који документ који мора да буде на службеном језику и писму може (и треба) да буде проглашен незаконитим односно да не производи правно дејство је довољна казна. За запосленог у органима јавне власти пријем или издавање потврде, акта, или било ког документа који је незаконит је тежа повреда радне обавезе и самим тим последице могу да буду веома тешке (отказ уговора о раду).

Увидом у пречишћен текст закона о службеној употреби језика и писма видимо да казнене одредбе постоје односно оне бројним изменама ЗУСЈП нису укидане. Оне гласе:

Члан 23.

Новчаном казном од 20.000 до 1.000.000 динара* казниће се за привредни преступ организација овлашћена за постављање саобраћајних знакова и назива места која поступи супротно члану 19. овог закона.
За привредни преступ из става 1. овог члана казниће се и одговорно лице у организацији из става 1. овог члана новчаном казном од 4.000 до 70.000 динара*.

*Службени гласник РС, број 101/2005

Члан 24.

Новчаном казном од 20.000 до 1.000.000 динара* казниће се за привредни преступ предузеће, установа или друго правно лице које истакне, односно испише фирму противно одредбама члана 20. овог закона.

За привредни преступ из става 1. овог члана казниће се и одговорно лице у правном лицу новчаном казном од 4.000 до 70.000 динара*.

*Службени гласник РС, број 101/2005

Члан 25.

Новчаном казном од 10.000 до 250.000 динара* казниће се за прекршај власник радње која нема својство правног лица ако испише, односно истакне фирму супротно одредби члана 20. овог закона.

*Службени гласник РС, број 101/2005

Члан 26.

Новчаном казном од 1.000 до 25.000 динара* казниће се за прекршај одговорно лице у органу, односно организацији која врши јавна овлашћења ако назив органа односно организације испише супротно одредбама члана 19. овог закона.

*Службени гласник РС, број 101/2005

Практичне препоруке за заштиту службеног језика и писма

На бази реченог могу да се дају неке практичне препоруке везане за заштиту службеног језика и писма.

Сваки грађанин може (и треба) да по сазнању о кршењу одредби било ког закона обавести надлежни орган. То је грађанска дужност и обавеза. Разлози због чега неко крши закон не треба да га много интересују.

Стога када примети да је прекршен Закон о службеној употреби језика и писма нека направи фотографију (доказ о учињеном делу кршења закона) и нека обавести надлежни орган. Пошто је чланом 22 ЗСУЈП прописано да су то надлежна министарства онда се њима обраћа. Може и органима локалне самоуправе (не може да шкоди) али ЗУСЈП прописује да су за његову примену надлежна министарства. Тиме се покреће управни поступак и у одређеном року министарство је дужно да одговори. 

Чланови Владе Србије су положили заклетву сагласно члану 16. Закона о Влади која гласи

„Заклињем се на оданост Републици Србији и својом чашћу обавезујем да ћу поштовати Устав и закон, да ћу дужност члана Владе вршити савесно, одговорно и предано и бити посвећен очувању Косова и Метохије унутар Републике Србије.”

те се надамо да ће се понашати у складу са заклетвом и да ће поштовати Устав Републике Србије и законе.

Један могући модел  обраћања надлежном министарству је следећи:

Министарство __________________________
Улица и број
ПТТ број и место седишта

Захтев за заштиту Закона о службеној употреби језика и писма у вези _______________

На основу члана 22. Закона о службеној употреби језика и писма („Службени гласник РС”, бр. 45 од 27. јула 1991, 53. од 16. јула 1993 - др. закон, 67 од 30. августа 1993 - др. закон, 48 од 20. јула 1994 - др. закон, 101 од 21. новембра 2005 - др. закон, 30 од 7. маја 2010.) молим наведени наслов да омогући примену службеног писма односно ћирилице сагласно Закону о употреби службеног језика и писма у вези следећег:

<Што потпуније описати ситуацију непримењивања службеног писма од стране органа јавне власти уз навођење његовог пуног назива, адресе, телефона, адресе епоште, сајта и слично (ако је тај податак доступан).>

Као доказ да је дошло до кршења Закона о службеној употреби језика и писма прилажем

<копија документа, фотографија и слично>
Очекујем да предузмете све законом предвиђене мере да се заштити јавни интерес у примени Закона о службеној употреби језика и писма. Замолио бих вас да ме благовремено обавестите о предузетим радњама.

Срдачан поздрав,

Име и презиме
Адреса
Телефон

Потписани допис треба послати препорученом поштом на адресу надлежног министарства или предати на писарници. Тиме је покренут управни поступак за заштиту јавног интереса поштовања Закона о службеној употреби језика и писма.
Што се тиче  рокова за добијање решења у овој управној ствари Закон о општем управном поступку каже

4. Рок за издавање решења 

Члан 208.

(1) Кад се поступак покреће поводом захтева странке, односно по службеној дужности ако је то у интересу странке, а пре доношења решења није потребно спроводити посебан испитни поступак, нити постоје други разлози због којих се не може донети решење без одлагања (решавање претходног питања и др.), орган је дужан да донесе решење и достави га странци што пре, а најдоцније у року од једног месеца од дана предаје уредног захтева, односно од дана покретања поступка по службеној дужности, ако посебним законом није одређен краћи рок. У осталим случајевима, кад се поступак покреће поводом захтева странке, односно по службеној дужности, ако је то у интересу странке, орган је дужан да донесе решење и достави га странци најдоцније у року од два месеца, ако посебним законом није одређен краћи рок.

(2) Ако орган против чијег је решења допуштена жалба не донесе решење и не достави га странци у прописаном року, странка има право на жалбу као да је њен захтев одбијен. Ако жалба није допуштена, странка може непосредно покренути управни спор *.

  *Службени гласник РС, број 30/2010

Код неких министарстава у вези ових захтева стратегија је ћутање (ћутање администрације)  јер сматрају да се тиме стање не мења. То нервира људе али постоји начин да се добије одговор у вези наведене ствари а то је покретање управног спора.
Одговор на наведени захтев је управни акт. У вези реченог Закон о управним споровима (даље ЗУС) каже

Одређење управног акта
Члан 4.

Управни акт, у смислу овог закона, јесте појединачни правни акт којим надлежни орган, непосредном применом прописа, решава о одређеном праву или обавези физичког или правног лица, односно друге странке у управној ствари.

Одређење управне ствари
Члан 5.

Управна ствар, у смислу овог закона, јесте појединачна неспорна ситуација од јавног интереса у којој непосредно из правних прописа произилази потреба да се будуће понашање странке ауторитативно правно одреди.

Одређење надлежног органа
Члан 6.

Надлежним органом, у смислу овог закона, сматрају се државни органи, органи аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе, привредна друштва, јавна и друга предузећа, установе, организације и појединци, као и посебни органи, када у вршењу јавних овлашћења решавају у управним стварима.

Обавезност правноснажних пресуда
Члан 7.

Пресуда донета у управом спору је обавезујућа.
Против пресуде донете у управном спору не може се изјавити жалба (правноснажна пресуда).

Управни спор решава Управни суд (члан 8 ЗУС-а). Странке у управном спору јесу тужилац, тужени и заинтересовано лице (члан 10. ЗУС-а). Тужилац у управном спору може да буде физичко, правно или друго лице, ако сматра да му је управним актом повређено неко право или на закону засновани интерес (члан 11. ЗУС-а). Управни спор може се покренути и када надлежни орган о захтеву, односно жалби странке није донео управни акт, под условима предвиђеним овим законом (члан 15. ЗУС-а) (ћутање управе).
Управни спор покреће се тужбом (члан 17. ЗУС-а). Рокови за подношење тужбе су уређени чланом 18 и 19. ЗУС-а

Општи рок за подношење тужбе
Члан 18.

Тужба се подноси у року од 30 дана од дана достављања управног акта странци која је подноси или у законом прописаном краћем року.
Рок из става 1. овог члана важи и за орган овлашћен за подношење тужбе, ако му је управни акт достављен.
Ако органу овлашћеном за подношење тужбе, односно заинтересованом лицу није достављен управни акт, орган, односно заинтересовано лице може поднети тужбу, у року од 60 дана од дана достављања управног акта странци.

Рок за подношење тужбе због ћутања управе
Члан 19.

Ако другостепени орган, у року од 60 дана од дана пријема жалбе или у законом одређеном краћем року, није донео решење по жалби странке против првостепеног решења, а не донесе га ни у даљем року од седам дана по накнадном захтеву странке поднетом другостепеном органу, странка по истеку тога рока може поднети тужбу због недоношења захтеваног акта.
Ако првостепени орган по захтеву странке није у року предвиђеном законом којим се уређује општи управни поступак, донео решење против којег није дозвољена жалба, а не донесе га ни у даљем року од седам дана по накнадном захтеву странке, странка по истеку тога рока може поднети тужбу због недоношења захтеваног акта.

У вези свега реченог, ако сте у могућности, најбоље је ангажовати адвоката.

Делимичан списак ситуација у којима се јавља потреба за заштиту употребе службеног језика и писма

• Документи у општењу органа и организација међусобно и са странкама
• Евиденције које воде органи и организације са јавним овлашћењима
• Документи у вођењу поступка за остваривање и заштиту права, дужности и одговорности грађана
• Јавне исправе, као и друге исправе које су од интереса за остваривање законом утврђених права грађана
• Документа у остваривању права, дужности и одговорности радника из рада или по основу рада
• Рачуни и други документи комуналних предузећа  јер они врше поверено јавно овлашћење сагласно члану 137 Устава  Републике Србије.

Доказ за кршење одредби Закона о службеној употреби језика и писма у наведеним ситуацијама је фотокопија документа.

• Називи места и других географских назива, називи тргова и улица, називи органа, организација и фирми, објављени јавни позиви, обавештења и упозорења за јавност, као и исписани други јавни натписи.
• Саобраћајни знаци и путни правци на међународним и магистралним путевима, називи места и други географски називи 

У овом случају доказ је фотографија наведених натписа, назива, обавештења и упозорења за јавност.

Такође треба приметити да су ситуације везане за јавне набавке, пријем у радни однос у органу или организацији која је обавезна да користи службени језик и писмо, упис у школу или на факултет, остваривање било којег права у органу или организацији које је обавезна да користи службени језик и писмо довољан разлог за жалбу (документи на латиници без овереног службеног преписа на ћирилици не смеју да буду разматрани од стране органа и организација на које се односи ЗСУЈП).

Такође вреди приметити и да корисници средстава по основу јавних конкурса имају обавезу да у реализацији пројеката користе службени језик и службено писмо у супротном реч је о ненаменском трошењу средстава са одговарајућим последицама.

Неке ситуације које можемо замислити

• Сада можемо замислити ситуацију где ученици у школама фотографишу табле на часу са називима наставних јединица, огласне табле у школи, натписе у школи и слично да би доставили доказе да се крши ЗУСЈП својим родитељима који ће покренути поступак незаконитости у раду школе коју њихово дете похађа.
• Такође можемо замислити како ученици процењују да ли су други ученици доставили своје радове на ћирилици (домаћи задаци на пример), да ли је писмени рад на ћирилици, да ли је презентација на ћирилици, да ли је наставник упозорио ученика да текст који приликом одговарања пише на табли мора да буде на ћирилици.
• Такође можемо замислити амфитеатар где студенти фотографишу табле, факултете где студенти фотографишу огласне табле, обрасце и натписе да би покренули поступке за заштиту ЗСУЈП.
• Можемо замислити домове здравља, геронтолошке центре, центре за социјални рад, установе културе, итд. где странке фотокопирају обрасце, потврде, изводе из евиденција, натписе ради покретања поступка за заштиту ЗУСЈП.
• Можемо замислити и поступке за заштиту ЗУСЈП у случају семинарских радова, дипломских радова, мастер радова, докторских дисертација пошто њихово публиковање на латиници није законит.
• Нормално је очекивати прављење снимака екрана сајтова грешних установа које нису чуле да је ћирилица службено писмо у Србији.
• ИТД.

Ресурси

• Правно информациони систем Републике Србије
• Закон о службеној употреби језика и писма 
• Зaкoн o слoбoднoм приступу инфoрмaциjaмa oд jaвнoг знaчaja
• Закон о општем управном поступку 
• Закон о управним споровима
• Кaтaлoг oргaнa jaвнe влaсти у смислу Зaкoнa o слoбoднoм приступу инфoрмaциjaмa oд jaвнoг знaчaja

Министарства Владе републике Србије

•  Министарство финансија
  Београд, Кнеза Милоша 20
  тел: 3642-862; факс: 3618-961
  www.mfin.gov.rs
  press@mfin.gov.rs
  
  Министарство привреде
  Београд, Кнеза Милоша 20
  тел: 3642-600; факс: 3642-705
  www.privreda.gov.rs
  press@privreda.gov.rs
  
  Министарство пољопривреде и заштите животне средине
  Београд, Немањина 22-26
  тел: 260-79-60, 3612-197; факс: 260-79-61
  www.mpt.gov.rs
  office@minpolj.gov.rs
  
  Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре
  Београд, Немањина 22–26
  тел: 3614-652; факс: 3616- 521
  www.mgsi.gov.rs
  pr@ms.gov.rs
  
  Министарство рударства и енергетике
  Београд, Немањина 22-26
  тел: 011/3604-403; факс: 011/3616-603
  www.merz.gov.rs
  kabinet@mrе.gov.rs
  
  Министарство трговине, туризма и телекомуникација
  Београд, Булевар Михајла Пупина 2
  тел: 3113-432; факс: 3114-650
  www.mtt.gov.rs
  kabinet@mtt.gov.rs
  
  Министарство правде
  Београд, Немањина 22–26
  тел/факс: 785-8000
  www.mpravde.gov.rs
  kontakt@mpravde.gov.rs
  
  Министарство државне управе и локалне самоуправе
  Београд, Влајковићева 10/ Бирчанинова 6
  тел: 362-0149, 333-4125, 361-3654
  www.mduls.gov.rs
  jparezanovic@gov.rs
  
  Министарство унутрашњих послова
  Београд, Булевар Михајла Пупина 2
  тел: 306-2000 локал: 2601
  www.mup.gov.rs
  info@mup.gov.rs
  
  Министарство одбране
  Београд, Бирчанинова 5
  тел: 3006-311; факс: 3006-062
  www.mod.gov.rs
  info@mod.gov.rs
  
  Министарство спољних послова
  Београд, Кнеза Милоша 24-26
  тел: 306-8000, 3616-333; факс: 3618-366
  www.mfa.gov.rs
  mfa@mfa.rs
  
  Министарство просвете, науке и технолошког развоја
  Београд, Немањина 22–26
  тел: 3616-489; факс: 3616-491
  www.mpn.gov.rs
  kabinet@mpn.gov.rs
  
  Министарство здравља
  Београд, Немањина 22–26
  тел: 3616-251, 3614-890; факс: 2656-548
  www.zdravlje.gov.rs
  kabinet@zdravlje.gov.rs
  
  Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања
  Београд, Немањина 22-26
  тел: 3038-661
  www.minrzs.gov.rs
  press@minrzs.gov.rs
  
  Министарство омладине и спорта
  Београд, Булевар Михајла Пупина 2
  тел: 3130-912, 3117-099; факс: 3130-915
  www.mos.gov.rs
  sekretarijat@mos.gov.rs
  
  Министарство културе и информисања
  Београд, Влајковићева 3
  тел/факс: 3398-172, 3398-811
  www.kultura.gov.rs
  kabinet@kultura.gov.rs