Београд, Недељка Гвозденовића 10
Т/ф 301 7085; 301 7086 моб 063 234
814
Т.рачун 205-24062-70 ПИБ 100827025
Мат.бр.17054830, .ш.дел. 110404
РЕПУБЛИКА
СРБИЈА
МИНИСТАРСТВО
ПРАВДЕ
На руке
министра
Тражимо од Министарства
правде и државне управе да се донесе уредба о томе да странке у судским
поступцима морају своје поднеске писати ћириличким писмом када користе српски
језик. Ово због тога што судови или не знају да тумаче уставне и законске
одредбе о језику и писму, или свесно спроводе стари необјављени титоистички
државни програм рушења националног идентитета српског народа његовом
латинизацијом.
Обавестили смо
Привредни суд у Београду ( ПСБ) да се не можемо изјаснити о Предлогу решења за
ивршење у предмету Ив-3646/2013 јер га је поверилац написао хрватском латиницом
у српском језику, а ми не желимо да кршимо Устав Србије по коме су у службеној
употреби српски језик и ћириличко писмо.
Суд није предузео
потребне мере да исти документ добијемо на ћирилици, него је прихватио
латинички документ повериоца и казнио нас одлуком да платимо трошак извршења.
У свом одговору
VI Су бр. 90/2013 -2 од 21.05.2013. ПСБ уопште не помиње следећу уставну норму
о језику и писму ( члан 10 ) :
„У Републици
Србији у службеној употреби су српски језик и ћириличко писмо.
Службена употреба других језика и писама уређује се законом, на основу Устава.“
Дакле,
Уставом је заштићена ћирилица (од оне латинице која је општенародно и службено
писмо у суседној држави Хрватској) , и то тако што се уз српски језик веже само
ћирилица. И том везом се још једном ставља до знања да је службено писмо
српског језика само ћирилица.
ПСБ је у
одговору признао да је одредбом чл. 6 ЗПП , став 1, суд обавезан да парнични
поступак води на српском језику и да користи ћириличко писмо, али тврди да
обавеза коришћења ћирилице уз српски језик не постоји за странке. Такав став је
неоснован из следећих разлога :
Прво, странке
су саставни део парничног поступка , без којих он не може ни постојати , па је
очигледно да се обавеза коришћења ћирилице уз српски језик не може односити
само на суд, него и на странке.
Друго, чланом 2 Закона
о службеној употреби језика и писама , који почиње реченицом „Службеном
употребом језика , у смислу овог закона, сматра се употреба језика и писама …“,
што значи да је израз „службена употреба језика“ исто што и „службена употреба
језика и писама“. Даље, чланом 6. Закона о службеној употреби језика и писама
одређено је : „Свако има право да у поступку пред органом, односно
организацијом која у вршењу јавних овлашћења решава о његовом праву и дужности
употребљава свој језик и да се у том поступку упознаје са чињеницама на свом
језику.“ То значи да се не може истовремено остварити и наше право да будемо
обавештени на ћирилици, и право друге стране да нам свој захтев преко
суда исказује хрватском латиницом, из чега произилази обавеза обеју страна у
спору да своје поднеске достављају суду на ћириличком писму.
И , треће ,
најпоразније по правну струку , суд не разуме основни смисао уставне
норме само једног писма у српском језику као заштиту и једини спас
српског писма, а не држање ћирилице у државном кавезу , обавезивањем само
државних чиновника да се служе српским националним писмом. Јер, по природној и
општесветској законитости два писма не могу опстати у једном језику , па важи
једнакост : српска ћирилица + хрватска латиница данас = хрватска латиница
сутра. Супротно од овога што судови чине, Устав их обавезује да законским
мерама утичу на српски народ да се ослободи
ватиканско-југословенско-титоистичког латинског јарма, који је смишљен да сруши
ћирилицу као последњи бастион одбране српског националног идентитета .
Правна струка може
правдати оволику своју срамоту само тиме што се још више осрамотила
лингвистичка струка . Она се својом антисрпском и неуставном правописном нормом
о два стандардна писма у српском језику у Правопису Матице српске из 2010.г. (главни редактор Мато Пижурица испред Матице; главни
редактор Иван Клајн испред САНУ) , јавно супротставила уставној норми о једном
писму у српском језику . Те установе, српске само по имену, и њихови наведени
лингвистички прваци , учинили су да је поменути Правопис Бондстил хрватске
латинице у српским земљама. Они замајавају српски народ да може опстати
ћирилица у двојству са латиницом иако је ње у јавном животу већ мање од 10%,
него само треба да се поправи Закон о службеној употреби језика и писама. А
права истина је у томе да су они ћутали када је доношењем неуставних Статута
Војводине и Закона о службеној употреби језика и писама први пут у историји
уведена ова хрватска латиница латиница у српски језик.
И најпосле,
сваком национално свесном Србину би требало бити јасно да ћирилица не може
опстати ако држава не укине наведену антисрпску и неуставну правописну норму о
два писма у српском језику, кад је оволико рвање присталица и противника српске
ћирилице и хрватске латинице и у самом српском правосуђу.
С поштовањем,
Директор
:
Немања Видић , дипл.инж.
Предузеће ПАТЕНТ ИНВЕСТ доо Београд је основано 1993.г. са примарним
програмом
изградње и репарације челичних водоторњева. Претпоставка за успешно
пословање уназад 18 година су патентирана техничка решења оснивача и
директора предузећа Немање Видића, дипл. инж. са тридесетогодишњим
искуством у пројектовању и изградњи челичних
водоторњева.
Уместо традиционалних водоторњева са сферичним обликом резервоара и
затезним сајлама, наша фирма пројектује и гради самостојеће водоторњеве
са цилиндрично-конусним обликом резервоара.
Поносни смо на чињеницу да је фирма уназад 8 година изградила сва четири водоторња у Србији и то:
2004.г. 150м3 → ЈУБ Шимановци
2006.г. 500м3 → ЈКП Стандард Велико Градиште
2008.г. 200м3 → МЗ Српски Итебеј
2011.г. 150м3 → Силвер Лејк Велико Градиште
Када је у питању репарација водоторњева, наша фирма располаже са
специјализованим
покретним платформама за рад на висини. Исто тако смо задовољни
чињеницом да смо после 1995.г. извршили репарације 95% водоторњева у
Србији и Босни од укупног броја санираних.
У наредном периоду ПАТЕНТ ИНВЕСТ доо ће се бавити и репарацијама
бетонских силоса - од поправки бетона, фасадерских радова и премазивања
унутрашњих страница зидова "Еповеном"-ом до поправке, пескарења и
премазивања са вањске и унутрашње стране челичних силоса, без обзира на
њихове висине и запремине.