Нећу да потпишем уговор на латиници - Google+ Posts

2013-10-15

ШОКАНТНО: 80% издавача не поштује правни поредак Србије

Пошто се приближава Сајам књига редакција блога "Нећу да потпишем уговор на латиници" је истражила коришћење ћирилице код издавача који су чланови Удружења издавача и књижара Србије (www.izdavaci.rs). Од 125 члана овог Удружења анализирани су сајтови  84 издавача са становишта коришћења службеног језика и писма Републике Србије. Остали издавачи, чланови наведеног удружења, нису анализирани јер или немају сајт или је адреса веб неисправна.
Резултати су шокантни јер је само код 17 издавача сајт на ћирилици при чему је код 4 издавача на ћирилици и латиници. Другим речим 67 издавача или 80 % њих има сајт искључиво на латиници. Треба признати да неки од њих имају штампане наслове на ћирилици али је очигледан тренд да се број издања на ћирилици код њих смањује.
Ово говори о очајном стању употребе службеног језика и писма Републике Србије тим пре што се сви наслови издати на латиници на српском језику књиже у међународним базама података као културна баштина Хрватске а у случају Србије као културна баштина хрватске мањине у Србији. Због оваквог односа издавача, а такође због односа државе Србије према својој  културној баштини, сведоци смо нестајања културне баштине Србије у светским размерама и непропорционалног раста културне баштине Хрватске.
Треба напоменути да само Удружење поштује правни поредак Републике Србије и званични сајт им је на ћирилици.
Поставља се питање како поступити на наступајућем Сајму књига као јединственој културној манифестацији писане речи Србије?
Неке од идеја су следеће:
  • Треба се уздржавати од куповине па и бојкотовати куповину књига на латиници. Наш буџет за куповину књига је због економске кризе скроман те је нужно паметно га утрошити. На првом месту треба избегавати куповину књига на латиници јер и поред лошег стања на сајтовима издавача има још увек довољно квалитетних књига на ћирилици. Зашто да помажемо развој културне баштине Хрватске када можемо да помогнемо развој издавача који поштују културну баштину Србије.
  • Свако од нас може да се упише у књигу утисака издавача (већина озбиљних издавача је има) и да наведе да има примедбу на њихову пословну политику везану за коришћење латинице (сајт, брошуре, каталози, итд.) и да им свечано обећају да више неће куповати њихове књиге које су на латиници а и неће посећивати њихов латинични сајт.
  • Такође можете да разговарате са продавцима и да их питате зашто тако интересантни наслови нису на ћирилици јер би сте у противном ту књигу купили, итд. Граница учтивог протеста је ваша креативност у скретању пажње издавача да примете да је читаоцима важно писмо на којем штампају своје књиге. 
Да не би ово шокантно излагање било само празна прича наводим листу издавача са веб адресама и адресама е пошто који поштују Републику Србију и читаоце из Србије.
такође у наставку наводимо и издаваче који су се одрекли или су поодмаклом стадијуму одрицања од Србије и српских читалаца.
Пишите и једнима и другима: прве похвалите а друге покудите.
Нека наступајући Сајам књига буде јасна порука издавачима да српски читаоци хоће књиге на ћирилици и да због тога морају да промене своје понашање.

Као примере позитивне праксе коришћења ћирилице истичемо следеће издаваче

Назив
Веб адреса
Адреса епоште
Алгоритам
Атос
info@atos.rs, atosbook@gmail.com
Београдска књига
Глобосино Александрија
office@globosino .rs, slavka.losic@globosino.rs, аnica.simovic@globosino.rs
Градска библиотека у Новом Саду
gradskabibliotekans@gmail.com, djuradunavska1@gmail.com
Јасен
jasenbook@gmail.com
Каирос
kairos@eunet.rs
Књига комерц
Креативни центар
jelena.banjanin@kreativnicentar.rs, aleksandar.ristovic@kreativnicentar.rs, dragan.nikolic@kreativnicentar.rs, nikola.marjanovic@kreativnicentar.rs, jelena.markovic@kreativnicentar.rs, olga.majic@kreativnicentar.rs
Мирослав

ПИ прес
redakcija@pi-press.com
Православна реч
webmaster@pravoslavnarec.com
Просвета
ipprosveta@eunet.rs, redakcija.ipprosveta@eunet.rs, redakcija.prosveta@gmail.com, redakcijaprosveta@gmail.com, direktor.prosveta@gmail.com
Библиотека града Београда
info@bgb.rs
Досије студио
dosije@gmail.com
Мегатренд Универзитет
Прометеј
zoran.k@prometej.co.rs, predrag.k@prometej.co.rs, redakcija@prometej.co.rs

Издавачи који су кренули путем удаљавања од својих читалаца и непоштовања правног поретка Републике Србије су дати у следећој табели.

Назив
Веб адреса
Адреса епоште
Агенција Обрадовић
Адмирал боокс
office@admiral-books.rs, marketing@admiral-books.rs
Академска мисао
Албатрос плус

Алма
Алнари
Бабун
babun.info@gmail.com
Бели пут
office@beliput.rs, klub@beliput.rs
БеоБоок
office@beobook.com, krug.avala@sbb.co.yu
Беокњига
redakcija@beoknjiga.rs
Беополис
Беосинг
office@beosing.com, beosing@gmail.com
Бесна кобила
БИГЗ
bigz@bigz-publishing.co.rs
Боокбридге
bookbridge@bookbridge.rs
Бооксторе Евро-Гиунти
novica@evro-giunti.com, redakcija@evro-giunti.com, milosavljevic.mila@evro-giunti.com, sanja@evro-giunti.com, gordana@evro-giunti.com, svetlana@evro-giunti.com
Вега медиа
roman@vegamedia.rs, tatjana@vegamedia.rs
Вулкан
info@knjizare-vulkan.rs, sremska@knjizare-vulkan.rs, usce@knjizare-vulkan.rs, deltacity@knjizare-vulkan.rs, mercator-bg@knjizare-vulkan.rs, vulkan.citystore@gmail.com, mercator-ns@knjizare-vulkan.rs, mercator-ni2@knjizare-vulkan.rs, pancevo@knjizare-vulkan.rs, mercator-kg@knjizare-vulkan.rs, mercator-sa@knjizare-vulkan.rs, mercator-ca@knjizare-vulkan.rs, novi.sad@knjizare-vulkan.rs, uzice@knjizare-vulkan.rs, zemun@knjizare-vulkan.rs
Глосаријум
glosarijum@glosarijum.com, zamac@glosarijum.com
Грађевинска књига
stana.gk@stylos.rs, nebojsa.gk@stylos.rs, milica.gk@stylos.rs, nebojsa.gk@stylos.rs
Дата статус
 info@datastatus.rs
Делфи књижаре
podrska@delfi.rs
Дерета
office@dereta.rs, knez@dereta.rs, brdo@dereta.rs, dijana@dereta.rs,
Дидакта
office@didakta.co.rs
Добра књига
mgorkog@dobra-knjiga.com, info@dobra-knjiga.com
Еверест медиа
znaksagite@yahoo.com
Евро-Гиунти
novica@evro-giunti.com, redakcija@evro-giunti.com, milosavljevic.mila@evro-giunti.com, sanja@evro-giunti.com, gordana@evro-giunti.com, svetlana@evro-giunti.com
Езотерија

Енко боок
Змај
itpzmaj@eunet.rs
Интерсистем

Јоин ин
info@joinin.rs
ЈРЈ
office@jrjmojizdavac.com
Карпос
dubravka@karposbooks.com
Клетт
office@klett.rs
Компјутер библиотека

Компјутер боок

Корнет
our.kornet@gmail.com, narucivanje@kornet.rs
Лагуна
info@laguna.rs
Легенда К. Д.
legenda@eunet.rs
Лео комерц
info@leo.rs
Микро књига

Младинска књига
office@mladinska.rs
ННК Интернационал
i.p.nnki@eunet.rs
Нота
notaknjazevac@open.telekom.rs
Одисеја
odiseja@sezampro.rs
Паладин

Пан књига
office@panknjiga.com
Порталибрис
portalibris@cet.co.rs
Прометеј
Профил књига
profil@profil-knjiga.rs
Психополис институт
psihopolis@nscable.net, psihopolis-ta@nscable.net
Пчелица
office@pcelica.rs
Сезам боок
prodaja@sezambook.rs
Српска књижевна задруга
skz@beotel.rs
Стилос Арт
stylos-art@stylos.rs, redakcija@stylos.rs
Танеси
 tanesi.books@gmail.com
Тардис

ТСБ Бечкерек
tsb@sbb.rs, office.tsb@gmail.com
Удружење издавача и књижара Војводине
Укронија
ukronija@gmail.com
Утопија
utopijabg@gmail.com
Феникс Либрис
office@feniks-libris.com
Хеликс
knjige@heliks.rs
Хеспериа
hesperiaedu@eunet.rs; h.edu@eunet.rs
ЦЕТ
knjige@cet.rs, programi@cet.rs, redakcija@cet.rs, cetskola@cet.rs
Чаробна књига
carobnaknjiga@carobnaknjiga.rs, redakcija@carobnaknjiga.rs, marketing@carobnaknjiga.rs, gordana.fiket.dj@carobnaknjiga.rs


2013-10-12

Коментари на јавно објављени Нацрт Закона о електронским медијима

Mинистaрствo културе и информисања  пoкрeнуло је јaвну рaспрaву рaди прибaвљaњa мишљeњa стручне и шире jaвнoсти o Нацрту закона о електронским медијима и Нацрту закона о јавним медијским сервисима која ће трајати од 9. октобра до 31. октобра 2013. године. 
Без обзира што још има времена за коментарисање редакцији блога "Нећу да потпишем уговор на латиници"  стигао је модел коментара на овај Нацрт који прилажемо  (линк: http://goo.gl/Jmcwwc).

Нацрт закона о електронским медијима 

У нацрту новог Закона о електронским медијима говори се о употреби српског језика али ни једном о писму на коме ће се комуницирати. Знамо да то није безначајно и стога је коментар Нацрта концентрисан на језичко питање односно на коришћење српског језика и ћириличног писма.

Усвајањем предложених измена  сви грађани Србије били би равноправно заштићени и преко електронских медија комуницирали би на српском језику и ћириличном писму.

Целисходно је да што већи број грађана упути сличне коментаре да би се законодавцима показало да нам је стало до употребе српског језика и ћириличног писма. 

После усвајања овог закона ништа неће бити исто као пре са становишта употребе језика и писма у електронским медијима.

Нацрт овог закона се налази на линку Нацрт Закона о електронским медијима. 





Комeнтaри и сугeстиje у вeзи сa прeдмeтoм jaвнe рaспрaвe мoгу сe пoслaти у писaнoм oблику на e-mail aдрeсу: dejan.stojanovic@kultura.gov.rs или на адресу 
Mинистaрствo културе и информисања
Влајковићева 3, 11000 Београд
Епошта: dejan.stojanovic@kultura.gov.rs

Свесни смо да ће отпори  овим изменама бити жестоки, пре свега у редовима медијских кућа које имају намеру да без локализације увозе и извозе медијске садржаје и који неће жалити новца у кампањи да латиница опстане. Разлог је прост: ПРОФИТ. Али профит појединих приватних компанија у медијској сфери не сме да буде разлог за уништавање српског језика и ћириличног писма. 
Предложеним изменама нећемо више бити малтретирани због захтева да у електронским медијима садржаји  буду на ћирилици и нико више неће моћи да нас назове националистом, фашистом или неким другим погрдним називом само зато што тражимо да се користи ћирилица у Србији.
Имајући у виду могуће отпоре некa се дигне и кука и мотика у Србији да се изборимо да у електронским медијима текстови буду на српском језику и ћириличном писму. Ако сада не успемо сахранићемо и српски језик и ћирилично писмо.
А коментари треба да буду масовни и у што већем броју треба их упутити на наведену адресу епоште а и обичном препорученом поштом.

Поставља се питање како поступити?

На првом месту у што већем броју треба послати коментаре и сугестије на наведену адресу јер се постиже ефекат петиције. Важно је и да ваш коментар упућен Mинистaрству културе и информисања буде јавно публикован преко друштвених мрежа са позивом пријатељима да и они ураде исто, ако ништа друго бар да прекопирају  коментар уз измену податка о пошиљаоцу и да га упуте на остављену адресу.

Коментаре могу да упуте сви грађани Србије, сва удружења, сва предузећа и остала правна лица. Стога позивамо све грађане, сва удружења без обзира на делатност (књижевна, културно-уметничка, за заштиту људских права, удружења ветерана, удружења за неговање традиције ослободилачких ратова, итд.), све предузетнике, сва предузећа  и остале који препознају значај српског језика и ћириличног писма у Србији у пословним трансакцијама да се укључе у коментарисање наведених закона. Прилажемo модел коментара који можете да преузмете са линка. Допишите оно што сматрате да је целисходно поготово у делу образложења.
Коментари и образложење у наведеном документу са коментарима су следећи:

2. Конкретан део Нацрта законa о електронским медијима чију измену предлажете и Ваш предлог за измену


У члану 22, став 1, тачка 17 после дела текста „заштита српске културе“ унети допуну текста тако да после наведених речи стоји  „ , српског језика и ћириличног писма“ тако да наведена тачка гласи
17. предузима мере којима се подстичу очување и заштита српске културе, српског језика и ћириличног писма, као и културе и језика националних мањина;



У члану 69, став 1, после дела текста „српском језику“ унети допуну текста тако да после наведених речи стоји  „и ћириличном писму“ тако да наведени став гласи
(1)Пружалац медијске услуге је обавезан да програмске садржаје објављује на српском језику и ћириличном писму, или да обезбеди да се програмски садржаји који су произведени на страним језицима објављују преведени на српски језик и ћирилично писмо.



3. Образложење упућеног предлога за измену Нацрта закона о електронским медијима





Први разлог предложених измена је усаглашавање са чланом 10. Устава Републике Србије којим је уређено да је у службеној употреби у Србији српски језик и ћирилично писмо. Наведеним изменама доследно се уставна норма уграђује у Нацрт тако да се избегава двосмисленост тумачења јер је у неслужбеној, колоквијалној, употреби у Србији и латинично писмо. Наведеним изменама се допуњује и Закон о службеној употреби језика и писма ситуацијама које у њему нису обухваћене односно службени језик и службено писмо се на бази ових измена уводи у медијску сферу која није њиме обухваћена.
Други разлог је пракса свих европских држава да важи правило „једна држава, један језик, једно писмо“ чиме Србија постиже да се избегава коришћење два писма у једној важној сфери живота у којој се грађани Србије појављују као корисници медијских услуга.
Нема никаквог законског а ни другог историјског или цивилизацијског разлога за некоришћење јединог и Уставом загарантованог службеног писма, при чему велики број грађана вређа дискриминаторски однос према српској ћирилици и српској култури уопште. Уосталом и у Европи се чине велики напори у очувању националног идентитета и неотуђивог права грађана на своја етничка обележја, своју културу и духовну баштину, као и неотуђивог права на очување свога језика и писма. Наведеним изменама нацрта постиже се да се у медијској сфери користи један језик и једно писмо у складу са тежњама Србије да буде део Европске Уније.

Латиница (Гајева  латиница, гајевица) је ортографски хрватска  латиница и по међународном стандарду  ISO 12199 (Alphabetical ordering of multilingual terminological and lexicographical data represented in the Latin alphabet ) међу језицима који користе латинична слова не наводи се српски језик. Пошто је Хрватска регистровала хрватски језик својом латиницом (која се и даље неслужбено користи у Србији у правно необавезујућим, неслужбеним, ситуацијама), све што се напише на таквој гајевој латиници се књижи као хрватска културна баштина. Ушавши ове године у Европску унију Хрватска  је тамо регистровала свој језик и писмо на основу члана 12 Устава Хрватске. У информационим технологијама по међународној пракси, језици се означавају само по њиховом називу, јер ту важи правило један језик – једно писмо. И тако све што се постави у електронској форми на латиници (хрватској) у свету информационих технологија се такође третира да је написано на хрватском језику, а само што је написано  на ћирилици (српској) сматра се да је написано српским језиком. Из тих разлога тек се предложеним изменама Нацрта пружа пуна подршка српским електронским медијима да буду препознатљиви у свету.

Такође не треба занемарити да коришћењем српског језика и ћириличног писма додатно помажемо српску привреду јер је она конкурентнија на домаћем тржишту због неопходности да страни испоручиоци медијских услуга изврше локализацију својих услуга односно да запосле домаће раднике који знају српски језик и ћирилично писмо за потребе локализације. Што се тиче наступа српских фирми на страним тржиштима оне ионако морају да врше прилагођавање својих услуга тим тржиштима. Ако наши електронски медији морају да се прилагођавају страним тржиштима онда нека се и страни електронски медији прилагоде условима на тржишту Србије чиме се постиже фер размена.





Нацрт закона о јавним медијским сервисима

Имајући у виду члан 9. Нацрта закона о јавним медијским сервисима немамо примедби на наведни нацрт.
Члан девет Нацрта о јавним медијским сервисима гласи:

Употреба језика и писма

Члан 9.

(1)Јавни медијски сервис дужан је да у програмима користи српски језик и ћирилично писмо.

(2)Употреба српског језика није обавезна у програму намењеном припадницима националних мањина и етничких група, али се ови програми по потреби титлују на српски језик.

(3)Употреба српског језика и ћириличког писма није обавезна ни:
1)     ако се објављују филмови и друга аудио-визуелна и радијска дела у изворном облику;
2)     ако се објављују музичка дела с текстом који је писан на страном језику;
3)     ако су програми намењени учењу страног језика;
4)     ако су програми намењени страним држављанима или грађанима Републике Србије који живе ван њене територије, који те програме не могу пратити на српском језику;
5)     ако се у програму, ради веродостојности информације, објављују документ или изјава у изворном облику.