Нећу да потпишем уговор на латиници - Google+ Posts

2013-09-23

Реаговање с поводом- Избори директора установа културе у Србији

Нови министар културе Иван Тасовац изјавио је да је од управних одбора установа културе захтевао да већ од 1. октобра распишу јавне конкурсе за директоре. Ова његова изјава је повод за ово реаговање.
Иван Тасовац је освежење у нашој политици својом непосредношћу, јасноћом излагања и жељом да јавност коначно добије приступ ономе што се дешава у култури. Досадашње његове изјаве охрабрују и његове иницијативе треба подржати мада је јасно да му неће бити лако.
У вези јавних конкурса изјавио је Захтевам да сваки корак у том процесу буде јаван, дакле изложен оку медија чиме ће управни одбори у правом смислу речи преузети јавну одговорност за свој избор, каже он у првом интервјуу откако је ступио на дужност министра.
Сваки кандидат биће, како је навео Тасовац, обавезан да управном одбору и запосленима у установи за коју се кандидује представи свој програм, који ће, такође, бити јавно објављен.
Као министар нећу се мешати у њихов избор, али ћу се веома мешати ако оваква процедура буде изневерена, посебно ако њихов рад не буде јаван. Држим да је тај принцип рада, укључивање јавности, и одговорност, која из тога произлази први корак ка истинском успостављању суверенитета институција у култури”, каже Тасовац.
Овде одмах треба рећи да ће његова иницијатива у старту доживети неуспех ако се све препусти класичним  медијима  без могућности да и јавност која не уважава превише класичне медије не буде укључена у процес избора директора установа културе.
Класични медији посматрају само неке аспекте догађаја у складу са својом уређивачком политиком и нужно филтрирају информације што се своди на манипулацију јавним мњењем. Да би се то избегло, на овом нивоу технолошког развоја је то могуће, нужно је предузети кораке који ће обезбедити да целокупни процес избора директора установа културе буде потпуно транспарентан.
Предлаже се следеће:
  1. Да сви конкурси за директоре установа културе буду објављени на сајту Министарства културе
  2. Да после закључења конкурса све пријаве кандидата буду јавно публиковане на сајту Министарства културе и то на такав начин да о свакој пријави постоји могућност јавног коментарисања како програма кандидата тако и биографије кандидата
  3. У јавном позиву треба свакако истаћи и неке минималне захтеве за кандидате а и минималне техничке захтеве за програм кандидата за место директора установе културе.
Биографија кандидата за директора  установа културе треба да садржи барем следеће:
  • општи захтеви предвиђени законом
  • специфични захтеви везани за конкретну установу културе
  • изјаву да кандидат за директора није кршио Устав и законе  Републике Србије и да је у досадашњем раду уважавао културну баштину Србије.
Програм кандидата за директора установе културе требало би да садржи барем следеће елементе
  • Личну визију установе културе на чијем челу жели да буде
  • Мисију установе културе
  • Стратешки циљеви
  • Приоритетни циљеви
  • Препознате мере за достизање циљева
  • Мере које је могуће реализовати у току мандата
  • Начин реализације мера које планира да реализује у току свог мандата са индикаторима за праћење
  • Акциони план
Пошто је у неким установама културе постало уобичајено да се крше закони и да се занемарује културно наслеђе Србије  у старту треба спречити да не буду изабрани кандидати који су досада били на одговорним функцијама у установама културе а себи су дозволили луксуз да се према културној баштини Србије и према правном поретку Републике Србије не односе  са дужним поштовањем. Наиме, у значајном броју установа културе укинут је правни поредак Србије непоштовањем члана 10 Устава Србије и Закона о употреби службеног језика и писма. Недопустиво је да неко ко је дозволио ерозију правног поретка за време свог мандата на челу неке установе културе добије прилику да се и даље руга и правном поретку Републике Србије и традицији у вези употребе језика и писма. У условима за избор директора установа културе једноставно треба забранити да буду изабрани директори који су дозволили да за време њиховог мандата сајт установе буде само на латиници или да се у службеној комуникацији установе иста искључиво користи јер је тиме прекршен и Устав Републике Србије и Закон о употреби службеног језика и писма.
Пошто је наведено лако проверљиво у старту треба спречити реизбор оних који су се о законе и културном наслеђу Србије огрешили.
Ово су само неке од идеја које могу да се допуне и другим које ће омогућити да установе културе добију место које заслужују ако ништа друго зато што их финансирају грађани Србије а не грађани неких других држава.