Нећу да потпишем уговор на латиници - Google+ Posts

2014-05-24

2014-05-24: Дан словенске писмености и културе


Дан словенске писмености и културе, како је писао Д. С. Лихачов у својим ''Писмима о добром и прекрасном'', помаже нам да упознамо стварност у њеној историји и традицији. Познавати историју значи овладати светом, његовом духовно-традиционалном и културно-историјском димензијом.Темеље величанственом здању словенске културе и писмености поставили су јеванђеоском проповеди и подвижништвом у науци света браћа Ћирило и Методије, родоначелници просвећења словенских народа. Православни празник у славу Светих Ћирила и Методија је празник словенске азбуке и писмености, празник словенске школе и науке и тиме словенског просвећења. То је велики празник свесловенске културе, будући да су успостављање и раст националних култура словенских народа постали могући захваљујући културно-историјској мисији свете браће Ћирила и Методија.О предностима црквенословенског језика А. С. Пушкин је написао: ''Као материјал словесности, он има неоспорне предности у односу на све европске језике: судбина је његова била необично срећна. У IX веку стари грчки језик му је одједном открио своју лексику, тајну хармоније, поклонио му је своје законе развијене граматике, своје прекрасне обрте, величанствени склад речи, једном речју ''усвојио''  га је поштедевши га на тај начин спорог временског усавршавања.'' Књижевно наслеђе светих Ћирила и Методија припада свим народима словенског света који су у IX веку, у језичком смислу, били мање подељени него у наредним вековима. Од Балтичког мора на северу, до Јегејског и Јадранског на југу, од Лабе и Алпа на западу па до Волге на истоку, расејала су се словенска племена, и сви они говорили су језиком словенским и добили су од својих учитеља књижевни језик и просвећеност. Обраћајући се свим словенским народима Константин Филозоф је говорио: 'Тем-же услышите, словени вси...Слышите словенск народ весь... Се же все мы, братие словени, змышляюще, глаголем свет подобающ'' (из ''Слова учителя нашего Константина Филозофа'')
Дан словенске писмености и културе је празник просвећености, празник наше речи, наше књиге, наше књижевности, наше културе. Изучавајући различите науке на свом језику, ми, по речима староруског летописца, жањемо оно, што су посејали стари просветитељи ....Књиге и преводи, које су саставили или написали свети Ћирило и Методије и њихови ученици, послужили су као чврста основа на којој је током векова нарастало величанствено здање словенске културе. Стога је дан црквене славе светих Ћирила и Методија светски празник – Дан словенске писмености и културе.

Извори: