Кратак приручник грађанског активизма бораца за ћирилицу

Позив на одсутну битку за очување ћирилице
(фотомонтажа)

На порталу НСПМ публикован је интересантан чланак Милорада Ђошића "А како стоји ствар са ћирилицом у Србији?" који је био повод за интензивно коментарисање (у тренутку писања овог прилога било је преко 580 коментара). Коментари су на линку. Пажњу редакције овог блога привукао је један коментатор који је објавио неколико прилога који могу да се нађу на адреси. Ми смо их читаоцима нашег блога обезбедили и на адреси. Пошто има интересантних идеја вреди погледати. Прилози су следећи:

• Кратак приручник грађанског активизма бораца за ћирилицу
• Употреба ћирилице: Анализа институције/организације: Институције културе Града Београда
• Копија датотеке Модел писмо -Удружења - 1. фаза - за установе/јавна предузећа/јавне агенције
• Копија датотеке Модел писмо -Удружења - 1. фаза - за удружења/организације
• Модел дописа УПГ Ноћ музеја 

Преносимо део текста из приручника грађанског активизма борца за ћирилицу

Проблем

Бројне су установе/институције/организације које не поштују Устав Републике Србије и Закон о употреби службеног језика и писма. Великом броју грађана ово смета али преокупирани бројним проблемима не стижу да реагују на адекватан начин. Приметна је агресивност промотера латинице која се граничи са крајњим безобразлуком. Коришћење латинице у Србији пуно тога говори о “латиничару” чега они, у својој бахатости, нису ни свесни и то:

• технички/информатички сам неписмен (јер не умем да активирам локализацију за српски језик и ћирилично писмо)
• лењ сам (јер нисам уложио напор да питам некога ко зна како се врши локализација за српско говорно подручје односно нисам потражио информације на интернету)
• бахат сам (не поштујем културно наслеђе и обичаје у Србији)
• противник сам правног поретка Републике Србије (јер не поштујем норму која је прописана Уставом и законима)
• не поштујем претке (латиница је први пут у службену употребу уведене у Србији за време аустроугарске окупације 1915,. на бајонетима војника Аустроугарске монархије)

Свесни појединци желе да ово стање промене и у том циљу неки су организовани у удружења, неки су организовани у неформалне групе а неки су “слободни стрелци”. Сви они имају за циљ поштовање правног поретка Републике Србије и коришћење ћирилице као традиционално писмо српског народа.

Активности ових група су разнолике. Неке њихове акције имају ефекта неке не. У том циљу је сачињен овај приручник као инструмент за унапређење њиховог рада једном (не и једином) ефективном стратегијом.

Активности на борби за коришћење ћирилице треба да буду одлучне и добро осмишљене са пажљивим избором циљане организације на коју ће се деловати. Ако се промени понашање неких организација за очекивати је да ће остале кренути њеним примером јер ће постојати свест да их могу у супротном очекивати бројне непријатности.

Не треба се жалити на медије ако о нашој иницијативи не пишу јер они имају своју логику рада. У модерним временима медијске прилоге можемо сами публиковати на разне начине. Они прате догађаје и желе да испричају причу. Да би оно што радимо и зашта се залажемо било интересантно медијима морамо да им направимо причу. Није интересантно за њих ако их обавестимо да ћемо правити протест негде. Треба да се припремимо.

Истраживање

Прво истражимо институцију/организацију чије незаконито понашање (комуникација на латиници) желимо да променимо:

• посетимо њихов сајт (институције имају и Информатор о раду где се налази обиље информација),
• посетимо сајт Агенције за привредне регистре где се налазе званични подаци,
• евентуално посетимо и њихово седиште (где направимо фотографије са инкриминишућим латиничним натписима),
• информишемо се и неформалним каналима о дотичној организацији (преко пријатеља, друштевних мрежа, коришћењем претраживача, и слично)
• итд.

Када смо истражили циљану институцију/организацију треба да имамо барем следеће податке

• Пун правни назив организације
• Име и презиме овлашћеног лица
• Тачну адресу седишта
• Матични број у регистру Агендије за привредне регистре
• ПИБ
• Телефон
• Адресу сајта
• Адресу електронске поште

Прво обраћање

Дописи некој институцији или некој организацији имају смисла ако се цела активност сагледа у целини и ако се схвати да је први допис само увод у оно што следи.

Прво иде љубазан допис где се упозоравају на непоштовање Устава и закона, итд.

На линку можете наћи један модел таквог писмо. Љубазно, учтиво и званично.

Овде је важно да писмо буде на меморандуму организације, са потписом овлашћеног лица и печатом организације (ако писмо шаље удуружење). Допис се доставља препорученом поштом или личном доставом са потврдом пријема. Можете послати писмо електронском поштом али то обично нема ефекта. Тек када сте званично уручили писмо има смисла даље поступати. Модел једног писма је на адреси.

Друго обраћање

Прође пар дана и ништа се не дешава. То је сигнал да треба поступити другачије.

Телефоном позивате седиште организације у циљу провере да ли су добили допис (после пар дана или око недељу дана). Обично јесу (ма добили су јер је препоручена пошиљка) али кажу да нису успели да погледају јер су били заузети. Питате их када ће погледати. Кажу за пар дана. Кажете да ћете их назвати до краја недеље. Овде треба бити одлучан да вас не би завлачили/одуговлачили. Ако су вам званично одговорили пре вашег позива да ће вам у неком року одговорити онда поштујте тај рок пре следећег корака.

Назовете их поново после истека остављеног рока (оног који су они оставили или оног који сте им ви дали) и они кажу да не могу да вам изађу у сусрет уз неко траљаво образложење. Или једноставно не желе да разговарају са вама.

У реду је. То сте и очекивали.

Сада шаљете друго писмо где љубазно описујете комуникацију и изражавате озбиљно незадовољство зато што не поштују Устав и законе, ругају се српској култури, зато што дискриминишу грађане Србије по основу писма, итд.

На крају кажете да са великим жаљењем морате да покренете националну кампању упозоравања јавности да та институција/организација свесно и са поносом не поштује Устав и законе Републике Србије, да се руга српској култури, да је поносна на дискриминацију клијената по основу писма, итд.

Такође нагласите да ћете покренути процедуру да им се укину донације из буџета (националног или локалне самоуправе) (ако имају донације из буџета) због наведеног.

Напишете срдачан поздрав у жељи да хитно коригују своје незаконито понашање.

Потпишете се, ударите печат и пошаљете препоручено.

Сачекате пар дана.

Постоје два сценарија. Они ништа не ураде јер им се фућка и за Устав и за законе Републике Србије и не реагују.

Акција

Е ту сте их чекали. Одмах на сајту објавите целу преписку, мало запржите нељубазном телефонском комуникацијом (само ако су били нељубазни или груби) и упутите јавни позив за бојкотом наведене институције удружења са предлогом мера:

А мере нису ни мало безазлене:

• Јавни позив на бојкот производа/услуга наведене организације (окупирате друштвене мреже дописима, фотографијама, и сличним арсеналом за позив на бојкот; организујете конференцију за штампу, припретите протестима испред седишта институције/организације, замолите новинаре и блогере да проследе преко својих канала целу причу,
• Штампате флајере са позивом на бојкот које активисти деле испред седишта организације/институције (довољно је 500 до 1000 формата А5)
• Организујете протестно окупљање испред седишта мете
• Пишете донаторима/спонзорима да прекину са подршком таквој организацији
• - итд. (додајте сами).

Једном речју у таквој институцији/организацији направите хаос јер сте угрозили њихову егзистенцију.

Треба рачунати на тешке речи са њихове стране али ви господствено, на фин начин, кажете да имате законско право борбе за достојанство Устава Србије, закона Србије, достојанство српске културе и да се само борите против дискриминације грађана по основу писма.

Пошто водите рачуна да поштујете законе и право на јавно изражавање ставова против нечијег поступања не могу вам ништа. Ако су паметни врло брзо ће да легну на руду (посветиће се у будућој комуникацији коришћењу ћирилице). Ако нису стална су вам мета са последицом да им бизнис стагнира а можда се придруже и друга удружења и појединци. Медији нормално сво време будно прате сукоб јер имају о чему да причају (ви их обавештавате о вашим акцијама саопштењима, конференцијама за новинаре, писмима редакцији, итд.).

Шта ако су вас обавестили да ће убудуће користити ћирилицу?

То је друга варијанта када ће, ако су мудри, да вас љубазно обавесте да ће убудуће користити ћирилицу на сајтовима и у осталим облицима комуникације и да је реч о неспоразуму јер су на то неприхватљиво понашање наведени понашањем неких институција (рећи ће вам и којих). Милина.

Пошто су били фини шаљете им писмо захвалности са предлог будуће сарадње на обострану корист.

Рекапитулација

На крају да рекапитулирамо. Пошто сте направили добру причу са пар институција/организација и јавности (тиме и другим сличним институцијама/организацијама) показали шта можете реакције ће бити много предвидљивије: ГЛЕДАЋЕ ДА ВАМ НЕ БУДУ МЕТА.

Само обраћање некој институцији/организацији биће довољно да поступе по другој варијанти. Менаџменту је углавном важно да има добар пословни резултат а свађа са вама може да га угрози и он ће брзо лећи на руду јер је све то по закону. Једино ће бити незадовољни лобисти (од милоште названи агенти утицаја) којима је циљ био латинизација Србије.

Што се тиче трошкова нису ни велики. Број ангажованих људи не мора да буде велики јер увек можете да нађете пар волонтера. У крајњем случају обезбедите џепарац неким студентима на рачун једног бокса цигарета или бутељке вина.

Такође се надам да ће организацију која покрене ову причу подржати и друге организације тако да у неком тренутку то може да буде коалиција која ће непристојну организацију научити да се у Србији поштују Устав и закони Републике Србије и да је ћирилица обавезна за све.