Ћирилица, латиница и корупција: Да ли постоји нека (тајна) веза?

Власт у Србији је рекла да је за придружење ЕУ, да је томе посвећена  и да интензивно ради да испуни услове који се постављају. Међу бројним условима су захтеви за изградњом правне државе и борба против корупције.

Однос према службеном језику и службеном писму је сјајан индикатор искрености у задовољавању ових услова ЕУ. Али пре него што представимо речено вероватно ћемо се сложити да просечни  Срби који су завршили основну школу знају и ћирилицу и латиницу па се латиницом на српском језику пише за необразоване грађане из Хрватске БиХ, Црне Горе чији просечни припадници ћирилицу незнају. Можда ћемо се сложити и да је интензивно коришћење латинице и због једног броја необразованих Срба који и поред свих напора просветних радника нису научили ћирилицу у основној школи. Неки из ове последње групе су укључени и у програме инклузивног образовања. Сложићете се вероватно да наведено није сметња да се у пословној и другој комуникацији доследно користи ћирилица а у критичним ситуацијама (за необразоване) и латиница. Мањине нису проблем јер се са њима комуницира на њиховом језику и на њиховом писму у срединама где су се за то стекли услови.
После овог увода неко ће поставити питање: Какве везе има ћирилица и латиница  са корупцијом? Одговор је прост: Треба страним инвеститорима презентирати српску склоност корупцији, односно треба им помоћи у препознавању предузетника из државног апарата који ће за ситну (понекад и крупну) надокнаду подмазати ствар да се страна инвестиција успешно реализује. 

Идеално за речено је представити се као особа која не поштује Устав и законе и којој нико ништа не може (односно има везе у институцијама система). Најједноставнија промоција склоности ка корупцији је кршење одредби правног поретка везаних за употребу службеног језика и писма. У уређеним државама сви морају да поштују одредбе о употреби службеног језика и писма у пословној комуникацији. У Србији је непоштовање одредби о употреби службеног језика и писма у суштини промоција коруптивног потенцијала, промоција склоности особе да буде "подмазана" за пружање одређених услуга, промоција склоности ка креативном пословању у сивој зони, као и промоција склоности ка другим креативним пословним потезима. 

Познато је да се они који пишу ћирилицом залажу за поштовање Устава и закона а самим тим теже их је корумпирати, односно рискантно је са њима покретати питања везана за креативно (коруптивно) пословање.

Да би се представио коруптивни потенцијал било кога у Србији само треба писати латиницом јер се шаље снажна и јасна порука  "не поштујем Устав и склон сам кршењу закона и тиме сам поуздан пословни партнер за креативно (коруптивно) пословање". 

То су одлично схватиле и стране фирме и њихови стручни тимови које се, и поред свести о постојању Устава Републике Србије и закона којима се уређује употреба службеног језика и писма, хвале својом спремношћу да послују у сивој креативној (коруптивној) зони. Сајтови, уговори, промотивни материјал и други документи су им на латиници. Порука им је јасна: "Послујемо само са креативним (склоним корупцији) пословним људима из Србије. Некреативних се гнушамо и они немају шта да траже у пословању са нама". Овај тренд је присутан и код српских фирми које полако схватају да је креативност (коруптивна) кључ успеха. 

Изузетно висок степен склоности ка креативном (коруптивном)  пословању је примећен код пословних банака. Од српских банака само су 4 несклоне ка креативном (коруптивном) пословању. Стране банке су ту апсолутно јединствене: СВЕ СУ У ЗОНИ КРЕАТИВНОГ (КОРУПТИВНОГ)  ПОСЛОВАЊА.