Осврт на протест "СПАСИМО НАУКУ!" са становишта употребе писма у комуникационој стратегији протеста.Јуче је одржан протест "СПАСИМО НАУКУ!" који је послао поруку о стању у коме се наука налази али и у каквом се стању налази цело наше друштво. Јадно стање науке само наглашава јадно стање српског друштва.
Порука "СПАСИМО НАУКУ!" је јасна. Транспаренти су симпатично обликовани. Нажалост, свима је било видљиво да нешто недостаје. Ако се погледа званична страница протеста можемо приметити да је целокупан текст на латиници. Ако се погледају транспаренти видећемо да доминирају транспаренти на латиници.
Општи утисак је да је само због употребе писма које није службено значајно умањен потенцијал слање поруке јавности Србије јер је порука неслужбена ако је на неслужбеном језику и писму (не гађа циљну публику коју већином сачињавају грађани Србије).
Порука писана латиницом би била целисходна на просторима и за мањине који већински користе латиницу и неке друге језике али у Србији је ипак нецелисходно комуницирати на латиници без обзира на њену присутност. Ако су научни радници тражили спасавање неке туђе науке, ако су финансирани туђим новцем, у некој туђој држави онда је овај коментар сувишан. Али они траже и моје паре и паре других грађана који поштују и Устав и законе и српску културу и српски идентитет. Ако хоће нешто од нас да службено добију нека науче и да се службено обраћају (да знамо да не финансирамо неке туђе науке већ српску науку).
Ако се наука и научници финансирају из средстава буџета Републике Србије основно је да научни радници у јавној комуникацији користе службени језик и службено писмо. Барем је то тако у пристојним државама. У Србији је коришћење латинице у јавној комуникацији непристојно јер постоји правни стандард који дефинише службени језик и службено писмо.
Ако хоћемо у Европу понашајмо се европски (користимо службено писмо - ћирилицу када пишемо на српском - јер тада подвлачимо припадност европском културном простору) а не "балкански" (коришћење неслужбене латинице, клинастог писма, итд. да би подвукли своју неприпадност европском културном простору).
За научне раднике коришћење латинице у јавној комуникацији је равно дисквалификацији (не поштују државу која их храни - односно превише су добро плаћени када себи дозвољавају такав луксуз). То посебно важи за научне раднике у друштвеним наукама.
Ако организатори желе службену подршку јавности онда треба и да се службено обраћају. Службена комуникација подразумева употребу службеног језика и службеног писма.
Коришћење латинице у јавној комуникацији говори о свеопштем српском стандарду фолирања. Да будем јаснији: знам да треба да користим ћирилицу али када желим да нагласим да нешто неозбиљно схватам (да се фолирам), а у неким ситуацијама и да се ругам, пишем латиницом.
Када желимо да озбиљно комуницирамо искључиво користимо ћирилицу јер тада кажемо: поштујем стандарде јавне комуникације развијених земаља (службени језик и службено писмо), поштујем законе своје државе (залажем се за правну државу) - односно лојалан сам грађанин Србије, поштујем пореског обвезника који плаћа мој јавни ангажман, итд.
Неуважавање елементарних стандарда јавне службене комуникације (апели, петиције, платформе за рад, итд.) говори да је реч о неискреној комуникацији, односно о фолирању.
Досадашња комуникација протеста СПАСИМО НАУКУ је на латиници и самим тим неслужбена а у контексту Србије и неуверљива.
Пожељан је друштвени ангажман научних радника али треба да покажу и одређено уважавање грађана од којих траже новац и подршку као и институционално уређење и да користе уобичајене комуникационе стандарде. Барем на нивоу који је уобичајен у ЕУ којој (званично) тежимо. Због тога је важно да у комуникацији са јавностима иста буде службена и да се у свим детаљима води рачуна да иста буде и уверљив.
Ево и прерађеног беџа протеста. На ћирилици. Зар није уверљивији.
Нема коментара:
Постави коментар