Закон о службеној употреби језика и писама

Члан 3. 

Службеном употребом језика и писама сматра се нарочито употреба језика и писама у: 

• 1) усменом и писменом општењу органа и организација међусобно, као и са странкама, односно грађанима; 
• 2) вођењу поступка за остваривање и заштиту права, дужности и одговорности грађана; 
• 3) вођењу прописаних евиденција од стране општинских органа и организација које врше јавна овлашћења на територији општине (у даљем тексту: евиденције); 
• 4) издавању јавних исправа, као и других исправа које су од интереса за остваривање законом утврђених права грађана; 
• 5) остваривању права, дужности и одговорности радника из рада или по основу рада. 

Службеном употребом језика и писама сматра се и употреба језика и писама при: исписивању назива места и других географских назива, назива тргова и улица, назива органа, организација и фирми, објављивању јавних позива, обавештења и упозорења за јавност, као и при исписивању других јавних натписа. 

Закон о службеној употреби језика и писама 

Закон је објављен у "Службеном гласнику РС", бр. 45/91, 53/93, 67/93, 48/94, 101/05, 30/10