Кратак приручник грађанског активизма бораца за ћирилицу

Позив на одсутну битку за очување ћирилице
(фотомонтажа)

На порталу НСПМ публикован је интересантан чланак Милорада Ђошића "А како стоји ствар са ћирилицом у Србији?" који је био повод за интензивно коментарисање (у тренутку писања овог прилога било је преко 580 коментара). Коментари су на линку. Пажњу редакције овог блога привукао је један коментатор који је објавио неколико прилога који могу да се нађу на адреси. Ми смо их читаоцима нашег блога обезбедили и на адреси. Пошто има интересантних идеја вреди погледати. Прилози су следећи:

• Кратак приручник грађанског активизма бораца за ћирилицу
• Употреба ћирилице: Анализа институције/организације: Институције културе Града Београда
• Копија датотеке Модел писмо -Удружења - 1. фаза - за установе/јавна предузећа/јавне агенције
• Копија датотеке Модел писмо -Удружења - 1. фаза - за удружења/организације
• Модел дописа УПГ Ноћ музеја 

Преносимо део текста из приручника грађанског активизма борца за ћирилицу

Проблем

Бројне су установе/институције/организације које не поштују Устав Републике Србије и Закон о употреби службеног језика и писма. Великом броју грађана ово смета али преокупирани бројним проблемима не стижу да реагују на адекватан начин. Приметна је агресивност промотера латинице која се граничи са крајњим безобразлуком. Коришћење латинице у Србији пуно тога говори о “латиничару” чега они, у својој бахатости, нису ни свесни и то:

• технички/информатички сам неписмен (јер не умем да активирам локализацију за српски језик и ћирилично писмо)
• лењ сам (јер нисам уложио напор да питам некога ко зна како се врши локализација за српско говорно подручје односно нисам потражио информације на интернету)
• бахат сам (не поштујем културно наслеђе и обичаје у Србији)
• противник сам правног поретка Републике Србије (јер не поштујем норму која је прописана Уставом и законима)
• не поштујем претке (латиница је први пут у службену употребу уведене у Србији за време аустроугарске окупације 1915,. на бајонетима војника Аустроугарске монархије)

Свесни појединци желе да ово стање промене и у том циљу неки су организовани у удружења, неки су организовани у неформалне групе а неки су “слободни стрелци”. Сви они имају за циљ поштовање правног поретка Републике Србије и коришћење ћирилице као традиционално писмо српског народа.

Активности ових група су разнолике. Неке њихове акције имају ефекта неке не. У том циљу је сачињен овај приручник као инструмент за унапређење њиховог рада једном (не и једином) ефективном стратегијом.

Активности на борби за коришћење ћирилице треба да буду одлучне и добро осмишљене са пажљивим избором циљане организације на коју ће се деловати. Ако се промени понашање неких организација за очекивати је да ће остале кренути њеним примером јер ће постојати свест да их могу у супротном очекивати бројне непријатности.

Не треба се жалити на медије ако о нашој иницијативи не пишу јер они имају своју логику рада. У модерним временима медијске прилоге можемо сами публиковати на разне начине. Они прате догађаје и желе да испричају причу. Да би оно што радимо и зашта се залажемо било интересантно медијима морамо да им направимо причу. Није интересантно за њих ако их обавестимо да ћемо правити протест негде. Треба да се припремимо.

Истраживање

Прво истражимо институцију/организацију чије незаконито понашање (комуникација на латиници) желимо да променимо:

• посетимо њихов сајт (институције имају и Информатор о раду где се налази обиље информација),
• посетимо сајт Агенције за привредне регистре где се налазе званични подаци,
• евентуално посетимо и њихово седиште (где направимо фотографије са инкриминишућим латиничним натписима),
• информишемо се и неформалним каналима о дотичној организацији (преко пријатеља, друштевних мрежа, коришћењем претраживача, и слично)
• итд.

Када смо истражили циљану институцију/организацију треба да имамо барем следеће податке

• Пун правни назив организације
• Име и презиме овлашћеног лица
• Тачну адресу седишта
• Матични број у регистру Агендије за привредне регистре
• ПИБ
• Телефон
• Адресу сајта
• Адресу електронске поште

Прво обраћање

Дописи некој институцији или некој организацији имају смисла ако се цела активност сагледа у целини и ако се схвати да је први допис само увод у оно што следи.

Прво иде љубазан допис где се упозоравају на непоштовање Устава и закона, итд.

На линку можете наћи један модел таквог писмо. Љубазно, учтиво и званично.

Овде је важно да писмо буде на меморандуму организације, са потписом овлашћеног лица и печатом организације (ако писмо шаље удуружење). Допис се доставља препорученом поштом или личном доставом са потврдом пријема. Можете послати писмо електронском поштом али то обично нема ефекта. Тек када сте званично уручили писмо има смисла даље поступати. Модел једног писма је на адреси.

Друго обраћање

Прође пар дана и ништа се не дешава. То је сигнал да треба поступити другачије.

Телефоном позивате седиште организације у циљу провере да ли су добили допис (после пар дана или око недељу дана). Обично јесу (ма добили су јер је препоручена пошиљка) али кажу да нису успели да погледају јер су били заузети. Питате их када ће погледати. Кажу за пар дана. Кажете да ћете их назвати до краја недеље. Овде треба бити одлучан да вас не би завлачили/одуговлачили. Ако су вам званично одговорили пре вашег позива да ће вам у неком року одговорити онда поштујте тај рок пре следећег корака.

Назовете их поново после истека остављеног рока (оног који су они оставили или оног који сте им ви дали) и они кажу да не могу да вам изађу у сусрет уз неко траљаво образложење. Или једноставно не желе да разговарају са вама.

У реду је. То сте и очекивали.

Сада шаљете друго писмо где љубазно описујете комуникацију и изражавате озбиљно незадовољство зато што не поштују Устав и законе, ругају се српској култури, зато што дискриминишу грађане Србије по основу писма, итд.

На крају кажете да са великим жаљењем морате да покренете националну кампању упозоравања јавности да та институција/организација свесно и са поносом не поштује Устав и законе Републике Србије, да се руга српској култури, да је поносна на дискриминацију клијената по основу писма, итд.

Такође нагласите да ћете покренути процедуру да им се укину донације из буџета (националног или локалне самоуправе) (ако имају донације из буџета) због наведеног.

Напишете срдачан поздрав у жељи да хитно коригују своје незаконито понашање.

Потпишете се, ударите печат и пошаљете препоручено.

Сачекате пар дана.

Постоје два сценарија. Они ништа не ураде јер им се фућка и за Устав и за законе Републике Србије и не реагују.

Акција

Е ту сте их чекали. Одмах на сајту објавите целу преписку, мало запржите нељубазном телефонском комуникацијом (само ако су били нељубазни или груби) и упутите јавни позив за бојкотом наведене институције удружења са предлогом мера:

А мере нису ни мало безазлене:

• Јавни позив на бојкот производа/услуга наведене организације (окупирате друштвене мреже дописима, фотографијама, и сличним арсеналом за позив на бојкот; организујете конференцију за штампу, припретите протестима испред седишта институције/организације, замолите новинаре и блогере да проследе преко својих канала целу причу,
• Штампате флајере са позивом на бојкот које активисти деле испред седишта организације/институције (довољно је 500 до 1000 формата А5)
• Организујете протестно окупљање испред седишта мете
• Пишете донаторима/спонзорима да прекину са подршком таквој организацији
• - итд. (додајте сами).

Једном речју у таквој институцији/организацији направите хаос јер сте угрозили њихову егзистенцију.

Треба рачунати на тешке речи са њихове стране али ви господствено, на фин начин, кажете да имате законско право борбе за достојанство Устава Србије, закона Србије, достојанство српске културе и да се само борите против дискриминације грађана по основу писма.

Пошто водите рачуна да поштујете законе и право на јавно изражавање ставова против нечијег поступања не могу вам ништа. Ако су паметни врло брзо ће да легну на руду (посветиће се у будућој комуникацији коришћењу ћирилице). Ако нису стална су вам мета са последицом да им бизнис стагнира а можда се придруже и друга удружења и појединци. Медији нормално сво време будно прате сукоб јер имају о чему да причају (ви их обавештавате о вашим акцијама саопштењима, конференцијама за новинаре, писмима редакцији, итд.).

Шта ако су вас обавестили да ће убудуће користити ћирилицу?

То је друга варијанта када ће, ако су мудри, да вас љубазно обавесте да ће убудуће користити ћирилицу на сајтовима и у осталим облицима комуникације и да је реч о неспоразуму јер су на то неприхватљиво понашање наведени понашањем неких институција (рећи ће вам и којих). Милина.

Пошто су били фини шаљете им писмо захвалности са предлог будуће сарадње на обострану корист.

Рекапитулација

На крају да рекапитулирамо. Пошто сте направили добру причу са пар институција/организација и јавности (тиме и другим сличним институцијама/организацијама) показали шта можете реакције ће бити много предвидљивије: ГЛЕДАЋЕ ДА ВАМ НЕ БУДУ МЕТА.

Само обраћање некој институцији/организацији биће довољно да поступе по другој варијанти. Менаџменту је углавном важно да има добар пословни резултат а свађа са вама може да га угрози и он ће брзо лећи на руду јер је све то по закону. Једино ће бити незадовољни лобисти (од милоште названи агенти утицаја) којима је циљ био латинизација Србије.

Што се тиче трошкова нису ни велики. Број ангажованих људи не мора да буде велики јер увек можете да нађете пар волонтера. У крајњем случају обезбедите џепарац неким студентима на рачун једног бокса цигарета или бутељке вина.

Такође се надам да ће организацију која покрене ову причу подржати и друге организације тако да у неком тренутку то може да буде коалиција која ће непристојну организацију научити да се у Србији поштују Устав и закони Републике Србије и да је ћирилица обавезна за све.

Хорор прича о заштићености потрошача у Србији - Ћирилица и заштита потрошача

Подстакнути неким расправама у вези коришћења ћирилице у сфери трговине погледали смо неколико закона у вези истог и то Закон о заштити потрошача и Закон о трговини. Искрено речено били смо  запањени последицама некоришћења ћирилице у трговини. Слободно можемо рећи да некоришћење ћирилицае има за последицу хорор причу о заштити потрошача у Србији.
Прво смо посматрали Закон о заштити потрошача и извели смо неколико закључака који сведоче о страви и ужасу у домену заштите потрошача, о евидентном подривању правног поретка Републике Србије од стране надлежних државних институција јер не спроводе по службеној дужности заштиту потрошача, о огромним злоупотребама у буџету јер се службена комуникација између добављача и државних органа врши на неслужбеном писму односно реч је о незваничној комуникацији која за последицу има траћење пара пореских обвезника.
Чланак је организован тако да је прво дат цитат Закона а после њега коментар са одређеном аргументацијом. Бићемо захвални за сваку сугестију у вези реченог.

Закон о заштити потрошача (даље ЗЗП)

Основна права потрошача
Члан 2.

Основна права потрошача, у смислу овог закона, јесу права на:
...
3) обавештеност - располагање тачним подацима који су неопходни за разуман избор понуђене робе и услуга;

Коментари:
1. За разуман избор потребно је да информација буде на језику и писму који су правно стандардизовани на неком подручју важења ЗЗП. ЗЗП је донела Скупштина Србије, значи да важи правни поредак Републике Србије односно Устав и закони Републике Србије. Правни стандарди комуникације су регулисани чланом 10 Устава Републике Србије (даље Устав) и Законом о службеној употреби језика и писма (даље ЗСУЈП). Последица реченог је да све што није на српском језику и ћириличном писму као начину кодификације изговореног не може да буде у функцији давања тачних података који су неопходни за разуман избор робе и услуге.

2. Последица претходног става овог коментара је да су све трговинске трансакције везане за робе и услуге у којима се потрошачи обавештавају документима на латиници незаконите.

2. Издавање рачуна
Члан 15.

Трговац је дужан да за купљену робу или услугу потрошачу изда рачун.
Рачун из става 1. овог чланa мора да садржи основне податке о:
1) називу, адреси и подацима који су значајни за утврђивање идентитета трговца;
2) продатој роби, односно пруженој услузи;
3) коначној продајној цени;
4) датуму издавања рачуна.
Рачун из става 1 овог члана мора садржати и остале податке у складу са посебним прописима.

Коментари:
1. Уважавајући коментаре уз члан 2. ЗЗП сваки рачун који није на ћирилици не садржи податке из члана 15 ЗЗП односно такав рачун је незаконит. Ако идемо даље долазимо до тога да државни органи који плаћају робе и услуге на бази рачуна који нису на ћирилици чине тешко кривично дело. Другим речима новац грађана се троши на незаконите трансакције ако је део или цела трансакција на латиници.

3. Дужност обавештавања
Дужност обавештавања пре закључења уговора
Члан 16.

Трговац је дужан да пре закључења уговора о продаји робе или пружању услуга, потрошача на јасан и разумљив начин, обавести о:
1) основним обележјима робе или услуге;
2) адреси и другим подацима који су од значаја за утврђивање идентитета трговца, као што су назив трговца или назив другог трговца у чије име тај трговац поступа;
3) продајној цени или начину на који ће се продајна цена обрачунати ако се због природе производа продајна цена не може утврдити, као и о свим додатним поштанским трошковима и трошковима транспорта и испоруке и могућности да се ти трошкови могу ставити потрошачу на терет;
4) начину плаћања, начину и року испоруке, начину извршења других уговорних обавеза, као и начину на који се поступа по притужбама потрошача;
5) постојању права потрошача на једнострани раскид уговора под условима који су прописани овим законом;
6) подршци коју трговац пружа потрошачу после продаје, уговорним гаранцијама и условима под којима потрошач има право на уговорне гаранције;
7) времену на које је уговор закључен ако је закључен на одређено време, а ако је уговор закључен на неодређено време о условима за раскид уговора;
8) минималном трајању уговорне обавезе потрошача ако је потребно одредити њено трајање;
9) обавези потрошача да пружи било који облик обезбеђења на захтев трговца и о условима под којима та обавеза постоји.
Трговац није дужан да потрошача обавести о подацима из става 1. овог члана, ако те појединости очигледно произилазе из околности закључења уговора о продаји робе или пружања услуга.
У случају јавне аукције, трговац може да уместо обавештења о подацима из става 1. тачка 2) овог члана обавести потрошача о адреси и подацима који су од значаја за утврђивање идентитета аукционара.
Ако трговац и потрошач закључе уговор о продаји робе или пружању услуга, подаци из става 1. овог члана постају његов саставни део.
Терет доказивања извршења обавезе обавештавања потрошача о подацима из става 1. овог члана сноси трговац.
Трговац је дужан да на јасан и недвосмислен начин саопшти потрошачу комерцијалну сврху обавештавања о подацима из става 1. овог члана.
Ако приликом закључења потрошачког уговора трговац не поступи у складу са обавезом обавештавања из става 1. овог члана, потрошач може захтевати поништење уговора, независно од тога да ли је трговац имао намеру да га пропуштањем обавештавања наведе на закључење уговора. Право да се захтева поништај уговора престаје истеком годину дана од дана закључења уговора.

Коментар:
1. Уважавајући коментаре уз члан 2. ЗЗП свако обавештење у писаној форми које није на ћирилици не садржи податке из члана 16 ЗЗП односно такво обавештење је незаконито и необавезујуће. Ако идемо даље долазимо до тога да је већи део трговинских трансакција у Србији незаконит и да сви државни органи који то по службеној дужности треба да санкционишу свесно чине кривично дело подривање уставног поретка Србије. Другим речима грађани финансирају подривање уставног поретка Републике Србије плаћањем јавних службеника да подстичу безакоње.

Појам непоштеног пословања
Члан 20.

Пословање је непоштено:
1) ако је противно захтевима професионалне пажње;
2) ако битно нарушава или прети да битно наруши економско понашање, у вези с производом, просечног потрошача на кога се то пословање односи или коме је изложен, односно понашање просечног члана групе, када се пословање односи на групу.
Трговац битно нарушава економско понашање потрошача ако својим пословањем битно умањује способност потрошача да разборито одлучује, услед чега потрошач доноси економску одлуку коју иначе не би донео.
Економска одлука потрошача је одлука о томе да ли, на који начин и под којим условима да купи производ, да цену плати у целости или делимично, да ли да задржи или да врати производ, или да искористи неко друго право у вези с производом које има по основу уговора, да ли да нешто учини или да се уздржи од каквог поступка.
Пословање које прети да битно наруши економско понашање јасно одређене групе потрошача, који су због своје психичке или физичке слабости, узраста или лакомислености нарочито осетљиви на ту врсту пословања или на дати производ, под условом да се од трговца могло основано очекивати да то предвиди, процењује се према просечном припаднику те групе потрошача.
Одредбе става 4. овог члана се не односе на случајеве уобичајеног и допуштеног оглашавања које подразумева и давање претераних изјава или изјава које не треба узимати дословно.
Непоштеним се нарочито сматра обмањујуће пословање, насртљиво пословање, као и повреда дужности обавештавања у складу са овим законом.
У непоштено пословање се убраја и повреда дужности обавештавања потрошача из члана 16. овог закона, као и повреда дужности обавештавања потрошача о његовим правима у складу са овим законом, у вези са:
1) уговорима на даљину;
2) уговорима о туристичком путовању и временски подељеном коришћењу непокретности;
3) означењем цена;
4) уговорима закљученим употребом електронских средстава.
У непоштено пословање убраја се и повреда дужности обавештавања потрошача о његовим правима у вези са медицинским производима за људску употребу; финансијским услугама на даљину; заједничким улагањем у преносиве хартије од вредности; посредовањем у осигурању; животним осигурањем и другим врстама директног осигурања; продајом финансијских инструмената; проспектом који се објављује у случају јавне понуде хартија од вредности или њиховог прихватања за трговање, у складу са законима којима се уређују наведене области.

Коментар:
1. Уважавајући коментаре уз члан 2. ЗЗП трговац својим пословањем битно умањује способност потрошача да разборито одлучује, услед чега потрошач доноси економску одлуку коју иначе не би донео ако искључиво користи латиницу
2. За последицу имамо да су скоро све трансакције везане за
- уговоре на даљину;
- уговоре о туристичком путовању и временски подељеном коришћењу непокретности;
- означењем цена;
- уговорима закљученим употребом електронских средстава.
незаконите јер у највећем броју случајева нема обавештења на ћирилици чиме је умањена способност потрошача да разборито одлучује, услед чега потрошач доноси економску одлуку коју иначе не би донео .
3. Имамо за последицу и то да више од 20 банака у Србији крши овај члан закона ЗЗП јер им је пословање искључиво на латиници. Народна банка Србије им у томе помаже односно главни промотер кршења ЗЗП у финансијском сектору је Народна банка Србије што је скандалозно.

Обмањујуће пословање
Члан 21.

Под обмањујућим пословањем, у смислу овог закона, сматра се пословање трговца којим наводи потрошача да донесе економску одлуку коју иначе не би донео, тако што му даје нетачна обавештења или на други начин доводи или прети да доведе просечног потрошача у заблуду у погледу:
1) постојања или природе производа;
2) основних обележја производа која се односе на доступност, предности, ризике, начин израде, употребу, додатке који прате производ, помоћ која се потрошачима пружа после продаје и поступање по њиховим притужбама, начин и датум производње или пружања услуге, испоруку, подобност за употребу, начин употребе, количину, спецификацију, државу производње и државу порекла жига, очекиване резултате употребе или резултате спроведених тестова или провера;
3) обавеза трговца и обима обавеза, разлога за одређено тржишно поступање и његове природе, означавања или указивања на лице које посредно или непосредно подржава или препоручује трговца или производ;
4) цене или начина на који је обрачуната или постојања одређених погодности у погледу цене;
5) потребе за сервисирањем, деловима, заменом или поправком;
6) положаја, особина или права трговца или његовог заступника који се односе на њихов идентитет или имовину, квалификације и статус, својинских и права интелектуалне својине којима располажу, награда или признања која су примили;
7) права потрошача, укључујући право на замену ствари или враћање новца или ризика којима може да буде изложен.
Обмањујуће пословање обухвата и стварање општег утиска којим се просечни потрошач наводи да донесе економску одлуку коју иначе не би донео, без обзира на тачност обавештења која су му дата.
Обмањујуће пословање постоји ако трговац, узимајући у обзир све околности конкретног случаја, наводи или прети да наведе просечног потрошача да донесе економску одлуку коју иначе не би донео, тако што:
1) оглашава производ, укључујући упоређујуће оглашавање и тиме отежава разликовање производа од других производа, жигова, назива других производа или ознаке конкурента;
2) крши одредбе кодекса понашања којем је приступио.

Коментар:
1. На бази коментара уз члана 20 ЗЗП можемо закључити да је целукопна трговина у Србији најобичније обмањујуће пословање уз подршку државе.

Пропуштање којим се обмањују потрошачи
Члан 22.

Обмањујуће пословање пропуштањем трговца да предузме одређење радње постоји када трговац, узимајући у обзир све околности случаја, просторна и временска ограничења употребљеног средства комуникације и допунске мере које је предузео у циљу обавештавања потрошача:
1) ускрати потрошачима битна обавештења која су просечном потрошачу потребна за разумно одлучивање, чиме наводи или прети да наведе просечног потрошача да донесе економску одлуку коју иначе не би донео;
2) скрива битне информације или информације пружа неблаговремено или на нејасан, неразумљив или двосмислен начин или када пропусти да истакне пословну сврху свог обраћања потрошачима чиме наводи или прети да наведе просечног потрошача да донесе економску одлуку коју иначе не би донео.
Позив на понуду и обавештење о особинама и цени производа које трговац доставља потрошачу мора, осим ако нешто друго не произлази из околности случаја, да садржи:
1) основна обележја производа у обиму који одговара датом производу и употребљеном средству комуникације;
2) назив и адресу трговца и по потреби назив и адресу трговца у чије име послује;
3) цену која обухвата пореске и друге дажбине и додатне трошкове, трошкове транспорта, поштарину и трошкове испоруке;
4) правила о плаћању, испоруци и извршавању уговорних обавеза и начину на који се поступа по притужбама потрошача ако правила одступају од захтева професионалне пажње;
5) обавештење о праву на једнострани раскид уговора.
Изузетно од става 2. тачка 3) овог члана, ако се због својстава производа цена или додатни трошкови не могу унапред обрачунати трговац је дужан да потрошачу достави податке на основу којих се цена односно додатни трошкови обрачунавају.

Коментар: Исти коментар као уз члана 21.

Захтев јавности

Члан 44.

Уговорна одредба обавезује потрошача ако је изражена једноставним, јасним и разумљивим језиком и ако би је схватио разуман човек потрошачевог знања и искуства.

Коментар: Пошто су уговорне обавезе у писаној форми а у већини случајева су на латиници имамо да је на бази аргументације из коментара у члану 2 у већини трговниских трансакција захтев из члана 44 неиспуњен.

XV. КАЗНЕНЕ ОДРЕДБЕ
Члан 151.

Новчаном казном у износу од 300.000 до 2.000.000 динара, казниће се за прекршај правно лице ако:
1) не истакне цену у складу са чл. 6 и 7. став 1, као и чл. 8. до 12. овог закона.
2) не испуни услове из члана 14. приликом оглашавања укупне цене;
3) не изда потрошачу рачун у складу са чланом 15. или не изврши спецификацију рачуна за услуге од општег економског интереса у складу са чланом 91. овог закона;
4) не саопшти комерцијалну сврху пружања обавештења потрошачу у складу са чланом 16. овог закона;
5) неистинито тврди да га обавезује неки кодекс понашања, супротно члану 23. став 1. тачка 1) овог закона;
6) истакне ознаке поверења, ознаке квалитета или еквивалента без претходног добијања неопходне дозволе, супротно члану 23. став 1. тачка 2) овог закона;
7) тврди да је кодекс понашања одобрио државни или други орган, а да у ствари то није случај, супротно члану 23. став 1. тачка 3) овог закона;
8) неистинито тврди да трговца, његово пословање или производ, одобрава, подржава или овлашћује одређени државни орган или нека организација, или тврдња исте садржине у случају да се трговац не придржава услова под којим му је дата подршка, помоћ или одобрење из члана 23. став 1. тачка 4) овог закона;
9) позове потрошача да учини понуду за куповину производа са тачно одређеном ценом и прикрије постојање било ког разлога за основану сумњу да ће моћи да испоручи дати производ, или да ангажује другог трговца да га испоручи, по наведеној цени, у количини и року који би се иначе могао основано очекивати с обзиром на врсту производа, обим оглашавања и понуђену цену(„bait advertising“), супротно члану 23. став 1. тачка 5) овог закона;
10) позове потрошача да учини понуду за куповину неког производа по одређеној цени и онда одбије да потрошачу покаже производ на који се оглас односи, одбије да прими поруџбеницу или одбија да испоручи производ у примереном року или покаже потрошачу оштећени узорак производа на који се односи оглашавање, у намери да га наведе на куповину неког другог производа („bait and switch“), супротно члану 23. став 1. тачка 6) овог закона;
11) лажно тврди да ће производ бити расположив у веома кратком временском периоду, или да ће веома кратко бити расположив под одређеним повољним условима, с циљем да се потрошач наведе да одлуку о куповини донесе одмах, односно да му се ускрати прилика или време потребно за доношење разборите одлуке, супротно члану 23. став 1. тачка 7) овог закона;
12) преузме обавезу пружања пратеће услуге након продаје одређеног производа потрошачу са којим је пре продаје комуницирао на језику који није у званичној употреби у Републици Србији а након продаје му нуди пружање пратећих услуга само на неком другом језику, о чему није на јасан начин обавестио потрошача пре него што се потрошач обавезао, супротно члану 23. став 1. тачка 8) овог закона;
13) неистинито тврди или ствара погрешан утисак да је производ у законитом промету, супротно члану 23. став 1. тачка 9) овог закона;
14) представи права која су потрошачу гарантована законом као посебне предности коју трговац нуди потрошачу, супротно члану 23. став 1. тачка 10) овог закона;
15) искористи уреднички простор у медијима за промоцију производа, то јест пропусти да у садржају огласа звуком или сликом нагласи да је реч о плаћеном оглашавању, а не о садржају иза којег стоји уредништво (“advertorial”), супротно члану 23. став 1. тачка 11) овог закона;
16) износи нетачне тврдње о природи и значају ризика коме потрошач излаже себе или своју породицу ако не купи одређени производ, супротно члану 23. став 1. тачка 11) овог закона;
17) огласи производ који личи на неки производ другог трговца чиме се потрошач, намерно, наводи на погрешан закључак да је оба производа произвео исти трговац, супротно члану 23. став 1. тачка 12) овог закона;
18) створи, води или оглашава пирамидалну шему, у оквиру које потрошач плаћа накнаду за могућност остварења прихода, ако тај приход не зависи од успешности продаје одређеног производа, него пре свега од учествовања других потрошача у наведеној шеми, противно члану 23. став 1. тачка 13) овог закона;
19) лажно тврди да убрзо престаје са пословањем или се сели у друге просторије, супротно члану 23. став 1. тачка 14) овог закона;
20) тврди да одређени производ повећава шансу за победу у играма на срећу, супротно члану 23. став 1. тачка 15) овог закона;
21) нетачно тврди да одређени производ лечи неку болест, дисфункцију или деформитет, супротно члану 23. став 1. тачка 16) овог закона;
22) да нетачну информацију о условима на тржишту, или о могућности проналажења одређеног производа, у намери да се потрошач наведе да тај производ прибави под неповољнијим од уобичајених тржишних услова, супротно члану 23. став 1. тачка 17) овог закона;
23) тврди да расписује наградно такмичење или промотивну игру, ако се након тога не подели обећана награда или одговарајућа замена за њу, супротно члану 23. став 1. тачка 18) овог закона;
24) опише производ речима „гратис“, „бесплатно“, „без накнаде“ или другим речима сличног значења, ако је потрошач дужан да сноси било какав трошак изузев неизбежног трошка јављања на оглас и преузимања односно испоруке производа, супротно члану 23. став 1. тачка 19) овог закона;
25) стави рачун или сличан документ којим се захтева плаћање у промотивни материјал, чиме се код потрошача ствара погрешан утисак да је већ наручио одређени производ, супротно члану 23. став 1. тачка 20) овог закона;
26) нетачно тврди или ствара погрешан утисак да не послује у оквиру своје пословне делатности, професије или заната, или се неистинито издаје за потрошача, противно члану 23. став 1. тачка 21) овог закона;
27) ствара погрешан утисак да су пратеће услуге након продаје одређеног производа расположиве на територији Републике Србије, супротно члану 23. став 1. тачка 22) овог закона;
28) злоупотреби речи „гаранција“ противно члану 57. и члану 23. став 1. тачка 23) овог закона;
29) створи утисак код потрошача да не може да напусти просторије док не закључи уговор, супротно члану 25. став 1. тачка 1) овог закона;
30) дође у личну посету дому потрошача и оглуши се о потрошачев захтев да се удаљи, односно да се више не враћа, изузев у случају и на начин који оправдава покушај да се оствари потраживање из уговора, супротно члану 25. став 1. тачка 2) овог закона;
31) упорно се обраћа потрошачу, противно његовој вољи, путем телефона, факса, електронске поште или другог средства комуникације на даљину, изузев у случају и на начин који оправдава покушај да се оствари потраживање из уговора, супротно члану 25. став 1. тачка 3) овог закона;
32) захтева да потрошач, који жели да оствари своја права из полисе осигурања, достави документа која се не могу разумно сматрати релевантним за оцену основаности његовог захтева; или упорно избегава да одговори на потрошачево обраћање, како би одвратио потрошача од остваривања његових уговорних права, супротно члану 25. став 1. тачка 4) овог закона;
33) директно подстиче децу, путем огласа, да купе или да убеде родитеље или друга одрасла лица да за њих купе производ који је предмет оглашавања, супротно члану 25. став 1. тачка 5) овог закона;
34) захтева да потрошач плати, врати или чува производ чију испоруку није ни тражио, супротно члану 25. став 1. тачка 6) овог закона;
35) изричито упозори потрошача да ће посао или егзистенција трговца бити угрожени, ако потрошач не прибави одређени производ или услугу, супротно члану 25. став 1. тачка 7) овог закона;
36) створи погрешан утисак код потрошача да је освојио, да ће освојити или да ће предузимањем одређене радње освојити награду, или какву другу корист, ако не постоји никаква награда или корист, или ако је предузимање било које радње у циљу освајања награде или користи условљено тиме да потрошач плати одређену суму новца или поднесе одређене трошкове, супротно члану 25. став 1. тачка 8) овог закона;
37) продаје, служи и поклања алкохолна пића, односно дуванске производе, лицима млађим од 18 година живота, супротно члану 26. став 1. овог закона;
38) непосредно се огласи противно члану 41. став 1. овог закона;
39) не обавести потрошача да му се обраћа у комерцијалне сврхе, у складу са чланом 41. став 2. овог закона;
40) пошаље робу и пружи услугу потрошачу, ако потрошач то није претходно тражио, супротно члану 42. став 1. овог закона;
41) оглашава, користећи средства комуникације на даљину, на начин који је супротан захтеву из члана 43. овог закона;
42) не одговори у писаном облику, у року од 15 дана од пријема рекламације, и не обавести потрошача о могућем решењу, у складу са чланом 58. став 2. овог закона;
43) искључи потрошача са мреже односно ускрати му услугу од општег економског интереса, супротно члану 86. овог закона;
44) не успостави контакт линију у складу са чланом 92. овог закона;
45) огласи или нуди на продају пакет аранжман супротно члану 95. овог закона;
46) најкасније 14 дана пре поласка обавести потрошача о имену, адреси и телефонском броју породице домаћина, и о имену, адреси и телефонском броју одговорног лица коме ученик односно студент може да се обрати за помоћ у месту боравка, супротно члану 101. став 3. овог закона;
47) потрошачу не пружи довољну гаранцију обезбеђења за случај неспособности плаћања при уговорима о туристичким путовањима и временски подељеног коришћења непокретности, у складу са чланом 108. став 1. и чланом 122. овог закона;
48) огласи или понуди временски подељено коришћење непокретности, трајне олакшице за одмор, помоћ приликом препродаје временски подељеног коришћења непокретности и трајних олакшица за одмор односно размену временски подељеног коришћења непокретности супротно члану 113. овог закона;
49) поред уговорних одредаба о праву потрошача на једнострани раскид уговора, о трајању тог права и о забрани плаћања унапред за време трајања права на раскид нема потписа потрошача, супротно члану 113. став 6. овог закона.
50) у својству удружења или савеза из члана 127. овог закона, прима бесповратна средстава од трговаца или удружења трговаца, осим услуга за накнаду, супротно члану 131. овог закона.
За радње из става 1. овог члана казниће се физичко лице или одговорно лице у правном лицу новчаном казном од 50.000,00 до 150.000,00 динара.
За радње из става 1. овог члана казниће се предузетник новчаном казном од 50.000,00 до 500.000,00 динара.

Коментар: Некоришћење ћирилице доводи до тога да се испуњавају услови за кажњавање трговаца јер су на бази претходних коментара услови испуњени.