Нећу да потпишем уговор на латиници - Google+ Posts

2013-07-05

Препоручујемо: Српска Научна Телевизија (СНТ)

У општем медијском сивилу можемо похвалити један пројекат који се ради по високим професионалним стандардима, са разноврсним садржајем и који је бесплатно доступан свима.
Погађате. Реч је о Српској научној телевизији  (СНТ). 
Ова телевизија не само да емитује квалитетан програм већ на савремен начин користи расположиве канале за промоцију. Са становишта овог пројекта (Нећу на латиници) посебно је значајно да Српскa научнa телевизијa  (СНТ) уважава грађане Србије и да користи службени језик и службено писмо
Наука не би била наука ако се у комуникацији не би користили одређени комуникациони стандарди а популаризација науке у некој средини захтева коришћење службеног језика и службеног писма. Другачије није могуће јер би се у супротном слала порука да је реч о фолирању а не озбиљној комуникацији са грађанима на неком простору. 
Од самог почетка Српска Научна Телевизија (СНТ) је поставила високе професионалне стандарде како у креирању садржаја у сопственој продукцији тако и у избору квалитетног иностраног програма који је коректно локализован за српско говорно подручје (српски језик и ћирилично писмо).
Једина замерка је у делимичној недоследности у коришћењу ћирилице на друштвеним мрежама и приликом публиковања прилога на Јутубу али се надамо да је то само привремено јер техничких разлога за коришћење латинице када је текст на српском данас углавном нема јер је већина интернет сервиса прешла на коришћење УТФ-8 (Уникод - Unicode) стандарда кодирања вишејезичних текстова. Тим пре пошто се тек доследним коришћењем ћирилице у претраживачима садржај препознаје као српски.
Цитираћемо опис Српске научне телевизије са њиховог сајта на адреси http://www.sntv.rs:
Српска Научна Телевизија (СНТ) је непрофитна телевизијска станица цивилног друштва. Основана је kao пројекат удружења Комитет знања Србије (КознаС) које окупља младе, истакнуте српске стручњаке, научнике и уметнике, вођене истим циљем и идејом о креирању модерног, иновативног и на промене спремног друштва у Србији, друштва знања.
Мисија СНТ-а је да квалитетним и занимљивим програмским садржајима ради на популаризацији науке, културе и уметности, едукацији и информисању са акцентом на српске научне институције и установе културе, као и на достигнућа домаћих научника и уметника.
Визија СНТ-а је да постане водећа телевизијска станица на овим просторима у промовисању науке, знања и уметности, као правих вредности сваког друштва.
Тим Српске Научне Телевизије чине млади, амбициозни и креативни професионалци, школовани за рад у електронским медијима.
Српска Научна Телевизија је основана са циљем да наука и култура добију своје заслужено место у медијском простору Републике Србије.
Корисни линкови (медијски канали) Српске научне телевизије су:
 

Научне вести

Српска Научна Телевизија представља Вам потпуно другачије вести од оних на које сте навикли. Сваког дана Научне вести информисаће Вас о најновијим достигнућима из области науке, технологије, културе и уметности. Гледаоцима ће се пружити могућност да свакодневно буду обавештени о свим релевантним научним и културним догађајима из земље и света.

Недељна доза здравља

Емисија посвећена медицини и здравом животу. Недељна доза здравља пружиће гледаоцима одговоре на бројна питања везана за здрав начин живота, превенцију, како препознати проблем и коме се обратити.

На каучу

Емисија "На каучу" увешће Вас у комплексан свет псхихологије и психијатрије. Депресија, болести зависности, фобије, мушко – женски односи. Ово су само неке од тема које ће гледаоцима разоткрити и појаснити најреномиранији домаћи стручњаци из ових области.

Енгеџет

Једна од најпознатијих емисија о новим технологијама "Енгеџет" само на Српској Научној Телевизији. Емисија "Енгеџет" представиће Вам најновије вести из света нових технологија, ексклузивне интервјуе и прилоге са највећих светских сајмова као и најновија технолошка достигнућа из области мобилне телефоније, програмирања и дигиталне индустрије.

Флајт тест

Емисија "Флајт тест" пружиће Вам прилику да закорачите у свет професионалног авио моделарства. Како се праве макете авиона, који материјали су потребни за њихову производњу и шта их покреће. Све ово и још много других занимљивих ствари о авионима сазнаћете кроз емисију "Флајт тест".

Научник дана

Ко су били људи који су утицали на развој науке какву данас познајемо? Емисија ''Научник дана'' на занимљив и едукативан начин приказаће нам живот и рад највећих научних умова, који су оставили неизбрисив траг у историји науке. 

Времеплов

Емисија ''Времеплов'' бави се најважнијим људима, открићима и догађајима који су имали пресудну улогу у развоју науке кроз историју.

Компас

Од неприступачних планинских врхова до океанских дубина, Емисија ''Компас'' повешће гледаоце на интересантан пут око света. Користећи утемељене научне чињенице али и интересантне податке, покушаћемо заједно да откријемо све тајне наше планете.

Научни универзум

Емисија ''Научни универзум'' кроз низ занимљивих чињењица покушава да покаже на који начин функционише фасцинантни свет науке.

2013-07-03

Протест "СПАСИМО НАУКУ" и ћирилица

Осврт на протест "СПАСИМО НАУКУ!" са становишта употребе писма у комуникационој стратегији протеста.
Јуче је одржан протест "СПАСИМО НАУКУ!" који је послао поруку о стању у коме се наука налази али и у каквом се стању налази цело наше друштво. Јадно стање науке само наглашава јадно стање српског друштва.
Порука "СПАСИМО НАУКУ!" је јасна. Транспаренти су симпатично обликовани. Нажалост, свима је било видљиво да нешто недостаје. Ако се погледа званична страница протеста можемо приметити да је целокупан текст на латиници. Ако се погледају транспаренти видећемо да доминирају транспаренти на латиници.
Општи утисак је да је само због употребе писма које није службено значајно умањен потенцијал слање поруке јавности Србије јер је порука неслужбена ако је на неслужбеном језику и писму (не гађа циљну публику коју већином сачињавају грађани Србије).
Порука писана латиницом би била целисходна на просторима и за мањине који већински користе латиницу и неке друге језике али у Србији је ипак нецелисходно комуницирати на латиници без обзира на њену присутност. Ако су научни радници тражили спасавање неке туђе науке, ако су финансирани туђим новцем, у некој туђој држави онда је овај коментар сувишан. Али они траже и моје паре и паре других грађана који поштују и Устав и законе и српску културу и српски идентитет. Ако хоће нешто од нас да службено добију нека науче и да се службено обраћају (да знамо да не финансирамо неке туђе науке већ српску науку).
Ако се наука и научници финансирају из средстава буџета Републике Србије основно је да научни радници у јавној комуникацији користе службени језик и службено писмо. Барем је то тако у пристојним државама. У Србији је коришћење латинице у јавној комуникацији непристојно јер постоји правни стандард који дефинише службени језик и службено писмо.
Ако хоћемо у Европу понашајмо се европски (користимо службено писмо - ћирилицу када пишемо на српском - јер тада подвлачимо припадност европском културном простору) а не "балкански" (коришћење неслужбене латинице, клинастог писма, итд. да би подвукли своју неприпадност европском културном простору).
За научне раднике коришћење латинице у јавној комуникацији је равно дисквалификацији (не поштују државу која их храни - односно превише су добро плаћени када себи дозвољавају такав луксуз). То посебно важи за научне раднике у друштвеним наукама.
Ако организатори желе службену подршку јавности онда треба и да се службено обраћају. Службена комуникација подразумева употребу службеног језика и службеног писма. 
Коришћење латинице у јавној комуникацији говори о свеопштем српском стандарду фолирања. Да будем јаснији: знам да треба да користим ћирилицу али када желим да нагласим да нешто неозбиљно схватам (да се фолирам), а у неким ситуацијама и да се ругам, пишем латиницом.
Када желимо да озбиљно комуницирамо искључиво користимо ћирилицу јер тада кажемо: поштујем стандарде јавне комуникације развијених земаља (службени језик и службено писмо), поштујем законе своје државе (залажем се за правну државу) - односно лојалан сам грађанин Србије, поштујем пореског обвезника који плаћа мој јавни ангажман, итд.
Неуважавање елементарних стандарда јавне службене комуникације (апели, петиције, платформе за рад, итд.) говори да је реч о неискреној комуникацији, односно о фолирању.

Досадашња комуникација протеста СПАСИМО НАУКУ је на латиници и самим тим неслужбена а у контексту Србије и неуверљива.
Пожељан је друштвени ангажман научних радника али треба да покажу и одређено уважавање грађана од којих траже новац и подршку као и институционално уређење и да користе уобичајене комуникационе стандарде. Барем на нивоу који је уобичајен у ЕУ којој (званично) тежимо. Због тога је важно да у комуникацији са јавностима иста буде службена и да се у свим детаљима води рачуна да иста буде и уверљив.
Ево и прерађеног беџа протеста. На ћирилици. Зар није уверљивији.
 

2013-06-27

Србин тужио државу због емотивне патње коју му држава наноси због неуставног и противзаконитог коришћења латинице

Речено из наслова се није десило али би могло да се деси имајући у виду да је један јапанац тужио јапанску државну телевизију због емотивне патње коју му наноси претерана употреба страних речи које програме на ТВ-у чини неинтелигентним.

Незаконита употреба латинице у службеној комуникацији свима нама наноси емотивне патње јер показује да Република Србија не функционише као држава, да је кршење закона постало пожељно понашање, да је неписменост (некоришћење службеног писма) постало разлог за хвалисање приучених агената утицаја (у преводу страних агената) и да показује да се држава Србија распада због нечињења њене политичке и интелектуалне елите да сачува елементарне вредности српске духовности/културе и која се помирила са колективним харакиријем српске државе.

Текст који је повод овог поста је следећи

Јапанац тужи државу због американизовања нације

japan-protest-protiv-amerikanaca
(Танјуг)
Један пензионер тужио је јапанску државну телевизију због емотивне патње коју му наноси претерана употреба страних речи које програме на ТВ-у чини неинтелигентним, рекао је данас његов адвокат.
Хоџи Такахаши, 71, тражи 1,41 милион јена (14.000 долара) надокнаде због претераног коришћења енглеских речи у програмима јапанске телевизије.)
“Он сматра да је Јапан постао превише американизован”, рекао је АФП-у адвокат Мутсуо Мијата. “У земљи преовладава осећај да постајемо америчка провинција”.
Јапански језик веома је богат, али често позајмљује речи из других језика и у том процесу мења њихово значење.
И док је позајмљивање из енглеског “наслеђе” послератне америчке окупације Јапана, јапански језик речи узима и из других језика – немачког, француског и шпанског.
Због фонетске структуре јапанског, где се речи састоје од сугласника и вокала, многе позајмљене речи звуче чудно и погрешно.