Нећу да потпишем уговор на латиници

2016-02-13

Српска култура, ћирилица и избори 2016.

Пред нама су избори које треба да искористе сви они које интересује српска култура, српска културна баштина и употреба ћирилице као службеног писма да би смо добили важне одговоре од оних који хоће наш глас.

Политичка елита је прилично незаинтересована за питања из домена културе, посебно српске, национални идентитет им је споредно питање а ћирилица им је последње питање о коме ће покренути дискусију у току предизборне кампање.

Ако су они незаинтересовани ми, грађани Србије, смо и те како заинтересовани и сматрамо да предизборна кампања заслужује да се искористи да политичка елита да одговор на нека питања из домена очувања српске културе, очувања културне баштине и употребе ћирилице и да се изађе из шаблона да је српска култура, српска културна баштина и коришћење ћирилице маргинално и неважно предизборно питање.

Питања су бројна и овде ће се навести само нека:

Зашто политичка елита Србије целом свету демонстрира своју недоследност и своју неискреност у вези примене службеног језика и писма, односно своју неспремност да се поштују и Устав и закони Републике Србије. Хоћемо у Европу а држава Србија није у могућности да средствима државне принуде обезбеди доследно поштовање уставне и законске норме о употреби службеног језика и писма а то је ћирилица?

У Србији поприличан број установа културе које имају законску обавезу да доследно поштују законе има сајтове и друга документа на латиници. Да ли то значи да су се управни одбори и директори тих установа (а тиме и политичке странке из чијих су редова) одрекли државе Србије и сматрају да је целисходно и пожељно понижавање ћирилице и непоштовање закона?

У Србији велики број домова здравља и поприличан број болница има сајтове, натписе и друга документа на српском који су на латиници. Да ли то значи да су поносни на непоштовање уставног поретка Републике Србије и да је то њихово понашање целисходно и пожељно са становишта Министарства здравља и других органа који о томе треба да воде рачуна?

Има и образовних установа (факултета и средњих и основних школа) које не поштују Устав Републике Србије и којима је латиница доминантна у примени (сајтови, уџбеници, натписи у установама и други документи). У научно-истраживачким институтима и заводима ситуација је катастрофална. У већини њих је ћирилица протерана као да није ни постојала и као да је највећа имена српске науке никада нису користила. А јесу.

Бројне туристичке организације своје сајтове имају искључиво на латиници а слична је ситуација са пропагандним материјалом. Као да нису чули да су у Србији, да их финансирају порески обвезници Републике Србије, и да су у обавези да поштују Устав Републике Србије и Закон о употреби службеног језика и писма. Слична је ситуација и са локалним самоуправама где неке остављају утисак да нису ни чуле за Србију а камоли за ћирилицу.

Ситуација је са становишта коришћења ћирилице катастрофална у привреди а посебно у банкарском сектору где раде доказани мрзитељи ћирилице. То им не смета да остварују масне зараде вероватно да би надокнадили душевну бол што раде у Србији у којој се користи омражена ћирилица.
Ситуација, нажалост, није боља ни у другим областима.

Из тих разлога редакција блога "Нећу да потпишем уговор на латиници" предлаже свима којима је стало до српске културе, очувања српске културне баштине а посебно до ћирилице да искористе предизборну кампању за наметање питања положаја српске културе, очувања српске културне баштине а посебно коришћења ћирилице.

Одмах се поставља питање како то урадити?

Треба користити све могуће прилике и сва могућа средства да се чује глас поштоваоца српске културе, српске културне баштине и корисника ћирилице. Данас у свету Интернета то не би требало да буде проблем. Разумемо се.

Наиме:

Пожељно је свим политичким странкама које се боре за наш глас упутити јавни позив да се изјасне о начинима како ће да заштите српску културу, српску културну баштину и како ће да обезбеде да се ћирилица доследно користи у свим сферама друштвеног и привредног живота. А ако у примереном року не одговоре ставити их на стуб срама преко јавних комуникационих канала.

На сваком јавном наступу, где је то могуће, поставити питање заштите српске културе, српске културне баштине а посебно ћирилице.

Медијским кућама упутити допис са захтевом да представницима политичких странака поставе питање како ће се односити према питањима заштите српске културе, српске културне баштине а посебно ћирилице.

На друштвеним мрежама истицати незаконито понашање установа и институција са становишта коришћења ћирилице. Пошто грађани треба да инвестирају свој глас нека пре бирања буде јасно ко је вера а ко је невера. Ко лепо збори а у пракси се руга Уставном поретку Републике Србије, Закону о употреби службеног језика и писма и прецима који нам Србију оставише. А понајвише се руга бирачу који ће му дати глас јер га је елегантно, са стилом, преварио. После избора нема кајања.

Такође је пожељно интензивирати активности везане за слање дописа институцијама и установама које не поштују Устав Републике Србије и Закон о употреби службеног језика и писма. На сајту Нећу на латиници - Ресурси има више модела које можете искористити.

Ово је само оквирни предлог који може да се допуни осталим алатима грађанског активизма (плакати, леци, стикери, билборди, дописи кандидатима за народне посланике, итд.). Ограничење је наша машта и жеља да нешто урадимо.

Пошто је Сретење значајан датум за историју Србије и Дан државности целисходно је симболично искористити тај дан за општенародону кампању за заштиту српске културе, заштиту српске културне баштине и враћање ћирилице у јавни простор како и заслужује.

Што више захтева то боље.
Нема ограничења у грађанским иницијативама.
Нека се чује глас народа.

2016-01-11

Пример добре пословне праксе: Квиз "Дани Србије" малопродајног ланца Maxi

Криза у малопрадоји Србије је приметна и малопродајни ланци покушавају да се прилагде специфичностима локалног тржишта. Једна од промена је препознавање потребе да се негују локалне специфичности и захтеви купаца. Малопродајни ланац Maxi је покренуо квиз "Дани Србије" одступивши од клишеа коришћења латинице као писма за комуникацију са купцима односно поруке у оквиру овог квиза су на ћирилици. Уочљива је доследност у оквиру овог квиза почевши од назива Фејсбук стране, услова учествовања и графичких материјала који су са текстом на ћирилици.

Очигледно су власници Maxi-ја препознали да конкурентност у малопродаји значи и поштовање домаћег купца и да то може за последицу имати боље пословне резултате.

Maxi није једини јер и код неких других малопродајних ланаца је стидљиво прилагођавање српском тржишту али је значајан по томе што је први малопродајни ланац са власницима из ЕУ који се прилагођава тржишту у Србији. Из тих разлога пишемо овај прилог наводећи га као добру пословну праксу и позивом читаоцима да се у оквиру својих могућности укључе у квиз (учешћем, похвалама, редистрибуцијом корисних линкова).

Корисни линкови:

Квиз "Дани Србије" на Фејсбуку

О Maxi-ју

Maxi је малопродајни ланац прехрамбеног типа који од краја јула 2011. године послује у оквиру међународног малопродајног ланца Делхаизе из Белгије.
Delhaize Group је међународни ланац малопродајних објеката из Белгије који је присутан у једанаест земаља на три континента. На крају првог квартала 2011. године, продајна мрежа Delhaize Group бројала је 2.816 продавница. Delhaize Group је у 2010. години остварила приход од 20,8 милијарди евра (27,6 милијарди долара) и нето добит од 574 милиона евра (762 милиона долара). На крају 2010, Delhaize Group је запошљавала око 138.600 људи. Delhaize Group је чланица берзе Еуронекст Брисел (DELB) и Њујоршке берзе (DEG).
Први Maxi супермаркет отворен је крајем 2000. Године на Новом Београду. Maxi је убрзо постао синоним трговине која брине о потрошачима, прати светске трендове и уводи новине у све сегменте пословања. Maxi супермаркети простиру се на површини од 400 до 2.000 квадратних метара и опремљени су модерном, функционалном и економичном опремом за чување и излагање Задовољан и веран потрошач сигурна је потврда успешности пословања. Maxi је трговина са веома развијеним одељењем за односе са потрошачима, која својим купцима пружа прилику да постављају питања, предлажу, критикују и дају своје утиске и сугестије о целокупном пословању Maxi супермаркета.
У циљу што бољег информисања потрошача организован је Maxi Call Centar (0800 353 70 30) путем кога потрошачи могу добити информације о продавницама, ценама, промотивним активностима, радном времену, акцијским снижењима, начинима плаћања. По угледу на развијене европске земље Maxi је први на нашем тржишту обезбедио бесплатно позивање Call centra. Непосредан контакт са својим потрошачима Maxi остварује и преко Књиге утисака која се налази у свакој продавници. Све информације о пословању Maxija доступне си и на сајту
www.maxi.rs
Осим врхунском услугом и широким асортиманом, Maxi привлачи бројне потрошаче и повољним ценама. Сваког месеца на специјалном акцијском снижењу нађе се стотинак производа из свих робних група. Упоредо са редовним акцијским снижењима Maxi често организује додатна снижења, углавном за најпродаваније производе. Сва снижења увек су прилагођена сезонским потребама потрошача. О детаљима акцијске продаје потрошач може да се информише у сваком супермаркету, у промотивном летку који излази два пута месечно.

2015-10-25

2015-10-24: Вече српске музике Љубе Манасијевића

У Српском Културном Центру у Београду 24.10.2015. одржано је вече српске музике Љубе Манасијевића поводом 25 година његовог стваралаштва
У програму су учествовали:

Дејан Лазаревић - поета српски
Ненад Станковић - певач,композитор,гитарист
Снежана Краљ - појац духовне музике
Дубравка Лонцовић и етно група СРМА

У овом видео запису је немонтиран снимак.

2015-10-18

Државна лутрија Србије и ћирилица: Нова акција Српског Удружења "Ћирилица" Београд

Подржите нову иницијативу Српског удружења Ћирилиц-Београд

Достављамо допис и прилог допису у вети обраћања Државној лутрији Србије

Поштовани пријатељи Српског Удружења "Ћирилица" Београд,
Након најновијих успеха у враћању Ћирилице у наше свакодневно окружење и данас вас позивамо да неуморно и заједно упутимо писмо упозорења, овог пута Државној Лутрији Србије, као правом бастиону хрватске латинице, која је итекако у власништву државе, а као таква је у обавези да поштује Устав и користи Ћирилицу у свим видовима општења са јавношћу.
То није ствар ничије добре воље, нити ствар избора. Дакле, ово је само наизглед молба, а у ствари је љубазно упозорење да ће Удружење "Ћирилица" из Београда предузети све правне механизме, укључујући и судске тужбе да заштити Устав Србије и наше исконско право на Ћирилицу.
Упознајте са овом акцијом и ваше пријатеље.
Потписану Пријаву која ће вам стићи независно у следећем мејлу, да би вам што више поједноставили поступак слања индивидуалне пријаве, треба свако од нас појединачно да проследи на следећу адресу њихове ел. поште:
marina.pesic@lutrija.rs
marketing@lutrija.rs
за Г-дина Директора, Александра Вуловића

Поштовани,
На основу увида у каталог органа јавне власти Државна лутрија Србије налази се под бројем 2.1, редни број 57, што је обавезује на примену Закона о службеној употреби језика и писма (Службени гласник РС 45/91,53/93,66/93,48/94,101/05,30/10), у даљем тексту ЗоСУЈиП, и Устава Србије, члан 10.
Државна лутрија Србије у свом раду крши сваки могући члан ЗоСУЈиП, и овом приликом Вас обавештавам о прекршајима:
а) Јавни натписи на објектима, рекламе, званичан сајт ДЛС, натписи на Лото листићима, и комплетно писани текст на греб картицама, комуникација ДЛС путем мејла, поште, међусобно у ДЛС и са органима и корисницима НИСУ на ћириличком писму, као и истакнута обавештења на киосцима. Некоришћење службеног писма у потпуности је у супротности са ЗоСУЈиП члан 2 и члан 3 став 1, па Вас молим да наведене недостатке уклоните.
б) У случају да нисте у могућности да урадите све и одмах, дужни сте да, у складу са препоруком заштитника грађана, донесете правни акт у коме ћете наложити отклањање недостатака, одредити одговорно лице, најкраћи могући рок, предвиђена средства и обавестити притужиоца о томе.
У противном, бићу принуђен да у складу са чланом 22 ЗоСУЈиП поднесем захтев за заштиту законитости надлежном министарству, пријаву заштитнику грађана и на крају, надлежном суду.
Сваки наредни покушај штампања неког новог производа на латиници имаће за последицу подизање пријаве за ненаменско трошење средстава Државној ревизорској институцији (свако трошење јавних средстава које је у супротности са законом је и ненаменско и незаконито и проузрокује поновно трошење средстава за исправку).
Поштовани, желим да Вас уверим да ми није намера компликовање пословања, изазивање трошкова или судских спорова, већ једино поштовање Устава и Закона, као и чување ћириличког писма. Ово обавештење схватите као опис ситуације у којој се налазите са последицама које могу настати. Познато ми је да је све наведено наслеђе прошлости из СФРЈ и да је затечено стање, али то стање се мора мењати и прилагодити важећим прописима и интересима народа и државе. Поштујмо себе, своје законе и писмо да би нас и други поштовали. Надам се да ћете све учинити и исправити наведене неправилности.
Желим Вам пуно среће у даљем раду.

С поштовањем,

име и презиме

Место и датум

2015-10-12

Нова акција Српског удружења "Ћирилица" Београд

Поштовани пријатељи Српског удружења "Ћирилица" Београд,

Након неколико успешних акција поново вас позивамо да заједно упутимо писмо упозорења, али овог пута РФЗО-у, јер је као институција за здравство, у власништву државе, а као таква је у обавези да користи Ћирилицу.

То није ствар ничије добре воље, нити ствар избора. Дакле, ово је само наизглед молба, а у ствари је љубазно упозорење да ће Удружење "Ћирилица" из Београда предузети све правне механизме, укључујући и судске тужбе да заштити Устав Србије и наше исконско право на ћирилицу.

Помозите нам да се почастимо својим писмом у једној од најистакнутијих републичких институција. Са акцијом упознајте и ваше пријатеље.

Потписан допис и смернице који се налази у прилогу треба свако од нас појединачно да проследи на следећu адресу њихове ел. поште и то у уторак 13. октобра текуће године да би били синхронизовани.

public@rfzo.rs

за директорку др. Верицу Лазић

2015-06-26

Видовданска акција Српског удружења "Ћирилица" Београд: Повратимо Културни центар Београда!

Писмо за прикључење видовданској акцији
Српског удружења "Ћирилица" Београд.

Поштовани пријатељи српске Ћирилице, позивамо вас да заједно упутимо писмо упозорења Културном Центру Београда, јер је, као институција културе, у власништву државе, у обавези да користи Ћирилицу. То није ствар ничије добре воље, нити ствар избора. Дакле, ово је само наизглед молба, а у ствари је љубазно упозорење да ће Удружење "Ћирилица" из Београда предузети све правне механизме, укључујући и судске тужбе да заштити Устав Србије и наше право на Ћирилицу.

Помозите нам да се почастимо својим писмом на једном од најистакнутијих места у Београду!

Допис који се налази у наставку треба на Видовдан, 28. јуна, свако од нас појединачно, да проследи на следеће адресе њихове ел. поште:

ivona.jevtic@kcb.org.rs

ana.djokic@kcb.org.rs

predrag.djindjic@kcb.org.rs

Са предметом: Видовдански захтев за ћирилични натпис
Из понуђеног писма можете да избаците датум и потпис - по жељи.

Хвала на помоћи!

Писмо

Културни центар Београда

Руководиоцу центра

Кнез Михаилова 6

11000 Београд, Србија

Поштовани српски културни прегаоче,

Натпис са називом ваше установе, који се налази крупно исписан на стаклу ваших просторија, на коме није заступљена ћирилица, је противуставан и противзаконит:

Културни центар Београда, чији је оснивач град Београд, уписан је под бр. 51 у каталогу органа јавне власти за град Београд, те као такав је потпуно у обавези да поштује члан 10 Устава РС и Закон о службеној употреби језика и писма (у даљем тексту: ЗоСУЈиП) (Сл. гласник РС 45/91, 53/93, 67/93, 48/94, 101/05, 30/10), где је у члану 2. прописана обавеза коришћења ћириличког писма, као и у члану 3. став 1, где је јасно наведено да сте у комуникацији, као и у писаном обраћању грађанима једино у обавези да користите службено ћириличко писмо, па тек потом икоје друго.

Зато вас молимо да наведени натпис буде преправљен у складу са чланом 10, Устава РС, као и са наведеним законом (ЗоСУЈиП), и то у року од 7 дана од пријема овог подсетника, а најкасније до 10. јула ове године.

Очекујемо позитиван одговор и предузимање одговарајућих мера, како не бисмо били присиљени да захтевамо поступак по члановима 22. и 24. наведеног закона и да упућујемо пријаве заштитнику грађана и/или надлежном суду.

Подсећање да комплетно писано, штампано и електронско обраћање грађанима ускладите са Уставом РС и наведеним законом остављамо за неки наредни допис, чиме вам дајемо довољно времена да ускладите своје записе са Уставом и законима..

Као културни прегалац, сигурно знате да култура народа значајно почива на његовом писму.

Негујући своје писмо, негујете и основни предмет своје делатности и тиме подижете друштвени и професионални значај и себи лично и установи коју водите.

Уверавамо вас да је једини циљ овог обраћања жеља да сачувамо наше писмо, као и наше право и слободу да најпре негујемо своје културне тековине, за које су се, између осталог, жртвовали непребројни наши преци, које помињемо на овај највећи српски државни, верски, војни и свенародни празник – на Видовдан.

Уз жеље за много бољу будућу сарадњу, као и многе успехе у неговању наше културе, захваљујемо вам на разумевању.

С поштовањем,

У __(МЕСТО)___, на Видовдан 2015.

___(ПОТПИС)___

Прилог редакције блога "Нећу да потпишем уговор на латиници"

ОРГАНИ, ОРГАНИЗАЦИЈЕ, ЈАВНА ПРЕДУЗЕЋА, УСТАНОВЕ И ДРУГЕ ЈАВНЕ СЛУЖБЕ ГРАДА БЕОГРАДА (Преузето са линка):

Скупштина града Београда, Драгослава Јовановића 2, 11000 Београд
Градоначелник, Драгослава Јовановића 2, 11000 Београд
Градско веће, Драгослава Јовановића 2, 11000 Београд
Градска управа, Драгослава Јовановића 2, 11000 Београд
Заштитник грађана (Омбудсман), Косовска 17/I, 11000 Београд
Градско јавно правобранилаштво, Тиршова 1, 11000 Београд
Градски центар за социјално предузетништво Београда, Трг Николе Пашића бр. 8, 11000 Београд,
Регионална агенција за развој и европске интеграције доо, Топличин венац 11/4, 11000 Београд, www.rarei.rs
Спортско-рекреативни центар "Ташмајдан", Илије Гарашанина 26-28, 11000 Београд,
Спортско рекреативни центар „Пионирски град“, Кнеза Вишеслава 27, 11000 Београд, www.pionirskigrad.org.rs
Градски центар за физичку културу, Делиградска 27, 11000 Београд, www.staridif.rs
Спортско рекреативни центар Ковилово, Зрењанински пут 170, 11000 Београд, www.bgsck.org.rs
ЈП Урбанистички завод Београда, Палмотићева 30, 11000 Београд,
Завод за заштиту споменика културе града Београда, Калемегдан 14, 11000 Београд,
Завод за информатику и статистику, Тиршова 1, 11000 Београд
Фонд за финансирање изградње станова солидарности, Београд
Туристичка организација Београда, Француска 24, 11000 Београд,
Београдски сајам, Булевар војводе Мишића 14, 11000 Београд,
ЈКП Београдске Електране, Савски насип 11, 11070 Београд,
ЈП Београдски водовод и канализација, Кнеза Милоша 27, 11000 Београд,
ЈКП Београд пут, Драгослава Срејовића 8а, 11000 Београд,
ЈП "Градско стамбено", Данијелова 33, 11000 Београд,
ЈКП Градско саобраћајно предузеће Београд, Кнегиње Љубице 29, 11000 Београд,
ЈКП "Паркинг сервис", Краљице Марије 7, 11000 Београд
ЈКП Градске пијаце, Живка Карабиберовића 3, 11000 Београд,
ЈКП Инфостан, Данијелова 33, 11000 Београд,
Јавно радиодифузно предузеће "Студио Б", Масарикова 5, 11000 Београд,
Сава Центар, Милентија Поповића 9, 11070 Београд,
ЈП "Београдска тврђава", Теразије 3/В, 11000 Београд,
Арена Београд д.о.о., Арсенија Чарнојевића 58, 11070 Београд,
ЈКП Погребне услуге, Рузвелтова 50, 11000 Београд,
ЈКП Зеленило Београд, Сурчински пут 2, 11070 Београд,
ЈП "Ада Циганлија", Ада Циганлија 2, 11000 Београд,
ЈКП Градска Чистоћа, Мије Ковачевића 4, 11000 Београд,
ЈП дирекција за грађевинско земљиште и изградњу Београда, Његошева 84, 11000 Београд
ЈКП Јавно осветљење, Булевар краља Александра 73а, 11000 Београд,
ЈВП Београдводе, Светозара Ћоровића 15 , 11000 Београд
ЈП Хиподром Београд, паштровићева 2, 11000 Београд,
ЈП Зоолошки врт града Београда, Мали Калемегдан 8, 11000 Београд,
Комунално предузеће Димничар ад., Делигардска 26, 11000 Београд,
Привредна комора Београда, Кнеза Милоша 12, 11000 Београд,
Библиотека града Београда, Кнез Михаилова 56, 11000 Београд,
Дом омладине Београда, Македонска 22, 11000 Београд,
Културни центар Београда, Кнез Михаилова 6/I, 11000 Београд,
Културно просветна заједница Србије, Нишићева 4/II, 11000 Београд
Студентски културни центар, Краља Милана 48, 11000 Београд,
Југословенско драмско позориште, Краља Милана 50, 11000 Београд,
Позориште "Атеље 212", Светогорска 21, 11000 Београд,
Позориште "Бошко Буха", Трг Републике 3, 11000 Београд,
Позориштанце "Пуж", Радослава Грујића 21, 11000 Београд,
Позориште лутака „Пинокио“, Гоце Делчева 1, 11070 Београд,
Позориште на Теразијама, Трг Николе Пашића 1-3, 11000 Београд,
"Звездара театар", Милана Ракића 38, 11000 Београд,
Београдско драмско позориште, Милешевска 64а, 11000 Београд,
Мало позориште "Душко Радовић", Абердарева 1, 11000 Београд,
Дечије позориште "Чарапа", Шпанских бораца 24, 11070 Београд, хттп://позористецарапа.цом/
Омладинско позориште "Дадов", Десанке Максимовић 6/1, 11000 Београд, хттп://www.дадов.рс/
Позориште ПАН Театар, Булевар краља Александра 298, 11000 Београд, хттп://www.пантеатар.рс/
Центар београдских фестивала, Илије Гарашанина 24, 11000 Београд,
Музеј ваздухопловства, Аеродром Никола Тесла бб, 11271 Сурчин,
Музеј Николе Тесле, Крунска 51, 11000 Београд,
Музеј аутомобила-збирка Братислава Петковића, Мајке Јевросиме 30, 11000 Београд,
Музеј афричке уметности-збирка Веде и др.Здравка Печара, Андре Николића 14, 11000 Београд
Музеј града Београда, Змај Јовина 1, 11000 Београд,
Педагошки музеј, Узун-Миркова 14, 11000 Београд,
Јеврејски историјски музеј, Краља Петра I 71/1, 11000 Београд,
Конак кнегиње Љубице, Кнеза Симе Марковића 8, 11000 Београд
Конак кнеза Милоша, Раковички пут бб, 11000 Београд
Музеј Београдске тврђаве, Горњи град, 11000 Београд,
Музеј Југословенске кинотеке, Косовска 11, 11000 Београд,
Завичајни музеј Младеновац, Влајићева 68, 11400 Младеновац, 11400
Музеј Бањичког логора, генерала Павла Јуришића Штурма 33, 11000 Београд
Војни музеј, Калемегдан бб, 11000 Београд,
Завичајни музеј Земуна, Главна 9, 11080 Београд,
Вуков и Доситејев музеј, Господар Јевремова 21, 11000 Београд
Легат Милице Зорић и Родољуба Чолаковића, Родољуба Чолаковића 2, 11000 Београд
Музеј Паје Јовановића, Краља Милана 21/ИВ, 11000 Београд
Меморијални музеј Надежде и Растка Петровића, Љубе Стојановића 25, 11000 Београд
Манакова кућа, Гаврила Принципа 5, 11000 Београд
Меморијална галерија Петра Добровића, Краља Петра I 36/IV, 11000 Београд
Меморијални музеј Јована Цвијића, Јелене Ћетковић 5, 11000 Београд
Музеј спорта и олимпизма, Благоја Паровића 156, 11000 Београд
Музеј ФК "Црвена звезда", Љутице Богдана 1а, 11000 Београд
Музеј Томе Росандића, Љубе Јовановића 3, 11000 Београд
Спомен-музеј Иве Андрића, Андрићев венац 8/I, 11000 Београд
ПТТ музеј, Палмотићева 2, 11000 Београд
Железнички музеј, Немањина 6, тел. 3610-334, 11000 Београд
Дечији Културни центар, Таковска 8, 11000 Београд,
Продајна галерија "Београд", Косанчићев венац 19, 11000 Београд,
Установа "Битеф театар", Теразије 29/I, 11000 Београд,
Задужбина Илије Милосављевића Коларца, Студентски трг 5, 11000 Београд,
Кућа легата, Илије Гарашанина 24, 11000 Београд,
Дворана Дома синдиката, Дечанска 14, 11000 Београд,
Центар за ликовно образовање, Шуматовачка 122, 11000 Београд
Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“, Булевар краља Александра 71, 11120 Београд,
Библиотека „Милутин Бојић“, Илије Гарашанина 5,, 11000 Београд,
Библиотека "Влада Аксентијевић", Милоша Обреновића 182, 11500 Обреновац,
Библиотека "Димитрије Туцовић", Карађорђева 57, 11550 Лазаревац,
Историјски архив Београда, Палмира Тољатија 1, 11070 Нови Београд,
Филмски архив, Кнеза Вишеслава 88, 11000 Београд
Централни дом војске Србије, Браће Југовића 19, 11000 Београд
Центар дечијих летовалишта и опоравилишта града Београда, Рисанска 12, 11000 Београд,
Предшколска установа "Дечји Дани", Господар Јевремова 18, 11000 Београд
Предшколска установа "Савски Венац", Топчидерски венац 1, 11000 Београд
Предшколска установа "Бошко Буха", Палилула, Прерадовићева 2а, 11000 Београд
Предшколска установа "Врачар", Бјелановићева 2, 11000 Београд
Предшколска установа "Звездара", Суботичка 2, 11000 Београд
Предшколска установа "Лане", Хајдук Вељка 31, 11306 Гроцка
Предшколска установа "Раковица", Славољуба Вуксановића 22, 11000 Београд
Предшколска установа „Чукарица“, Пожешка 28, 11000 Београд
Предшколска установа "Перка Вићентијевић", Вука Караџића 92, 11500 Обреновац
Предшколска установа "Ракила Котаров-Вука", Даре Ранђић 1, 11550 Лазаревац
Предшколска установа "Полетарац", Светосавска 83, Барајево
Предшколска установа "11.Април", Народних хероја 12а, 11070 Нови Београд,
Предшколска установа "Др Сима Милошевић", Капетана Радича Петровића 26, 11080 Земун
Предшколска установа "Чика Јова Змај", Вождовац, Саве Шумановића 1, 11000 Београд
Предшколска установа "Јелица Обрадовић", Вука Караџића 77, 11400 Младеновац
Предшколска установа "Наша Радост", Кнеза Милоша 8, 11450 Сопот
Предшколска установа Сурчин, Маршала Тита 20, Добановци, Београд
Спортски савез Београда, Тиршова 3, 11000 Београд,

2015-06-22

Употреба ћирилице у конкурсној документацији за јавну набавку - пример из праксе

На сајту Порталу јавних набавки на страници на линку може се наћи један интересантан и поучан документ везан за употребу ћириличног писма у конкурсној документацији. Пошто је пример из праксе и интересантан је широј публици дајемо извод који је допуњен нашим линковима у циљу референцирања

ПИТАЊЕ: Додатним условима наручиоца на страни 5. конкурсне документације, као и у напомени у моделу уговора на страни 23. конкурсне документације, наведен је између осталих, услов да уговор и рачуни морају бити на српском језику и ћириличном писму. У вези са предметним условом, скрећемо пажњу да је према Закону о службеној употреби језика и писама обавеза коришћења ћириличног писма утврђена искључиво у раду државних органа, органа аутономних покрајина, градова и општина, установа, предузећа и других организација кад врше јавна овлашћења, јавних предузећа и јавних служби. Имајући наведено у виду, као и чињеницу да ни један од потенцијалних понуђача не спада нити у једну од наведених категорија, нити врши послове за које је поменутим прописом предвиђена обавезна употреба ћириличног писма, молимо да још једном размотрите постављање наведеног услова понуђачима и сугеришемо његово брисање из конкурсне документације.

ОДГОВОР: У члану 3. Закона на који се позивате пише: Службеном употребом језика и писама сматра се и употреба језика и писама при: исписивању назива места и других географских назива, назива тргова и улица, назива органа, организација и фирми, објављивању јавних позива, обавештења и упозорења за јавност, као и при исписивању других јавних натписа. А у члану 4. пише: Орган, организација и други субјект може свој назив, фирму или други јавни натпис да испише, поред ћириличког, и латиничким писмом.
У члану 2. Наведеног закона пише: Службеном употребом језика и писама, у смислу овог закона, сматра се употреба језика и писама у раду: државних органа, органа аутономних покрајина, градова и општина (у даљем тексту: органи), установа, предузећа и других организација кад врше јавна овлашћења (у даљем тексту: организације које врше јавна овлашћења). Правно лице које је поставило ово друго питање се налази у званичном Каталогу Јавних предузећа и других правних лица са већинским државним капиталом или са јавним овлашћењима.
Ви изнад наведене чланове Закона не поштујете.
Који закон или пропис вам забрањује коришћење ћириличког писма?

У данашње време је апсолутно могуће користити ћирилицу што се види на примерима мобилних телефона у Македонији, Бугарској или Русији, као и на многим интернет страницама урађених ћириличким писмом или на рачунима за утрошену електричну енергију.

Наш услов се заснива на члану 10. Устава Р. Србије, Породичном Закону Р. Србије, члан 351; Уставу Р. Србије у делу забране дискриминације по питању језика и писма; Повељи УН о забрани дискриминације; Стратегији превенције и заштите од дискриминације Владе Р. Србије; Протокола број 12 Савета Европе... Део о употреби других писама на који се ви позивате односи се на права Националних мањина на употребу свог језика и писма.

На основу Закона о заштити потрошача, у коме се на више места помиње реч „разумљив“ из чега призилази да, и ако неко од Ваших потенцијалних корисника, зна и разуме нпр. енглески, норвешки, руски или неки други језик, не умањује обавезу понуђача да доставља рачуне, уговоре и слична документа на српском језику и ћирилици (азбуци),

Удовољавању потребама корисника, примерено намери стицања прихода и

На основу права (под условом да су равноправна) да корисник бира писмо.

Дакле, уколико не можете или не желите испунити овај услов, довољно је навести разлог.

Напомена редакције блога: Јавна предузећа и друга правна лица са већинским државним капиталом или са јавним овлашћењима која су у обавези да користе ћирилицу су:

1.    "ИНТАИР ЛИНК" д.о.о., Београд, Аеродром Београд
2.    "Јат – апартмани Копаоник" д.о.о. Рашка, Копаоник бб, 36354 Копаоник,
3.    "Фершпед" Међународна и унутрашња шпедиција а.д. Немањина 6, 11000 Београд
4.    „Аеродром Никола Тесла“ а.д., Београд 59, 11180 Београд
5.    „Радиодифузна установа Србије – Радио Телевизија Србије“, Таковска 10, 11000 Београд,
6.    „Телеком Србија“ а.д., Таковска 2, 11000 Београд,
7.    Аеродром паркинг д.о.о. Београд, 11800 Београд
8.    Аеродром пољопривредна оператива д.о.о. 11800 Београд
9.    Апагас доо Нови Сад
10.    Беобанка у стечају, Зелени венац 16, 11000 Београд
11.    Београд на води д.о.о., Карађорђева 48, 11000 Београд
12.    Београдска берза а.д. Београд, Омладинских бригада 1, 11070 Београд,
13.    Београдчвор д.о.о., Стјепана Филиповића 45, 11040 Београд
14.    Борбени сложени системи доо, Београд
15.    Галеника а.д., Батајнички друм бб, 11080 Београд,
16.    ГАС доо Бечеј, Нови Сад
17.    Дипос д.о.о., Сердар Јола 17, Београд
18.    Дирекција К.С. доо Београд, Теразије 13, 11000 Београд
19.    Доо Шарган Мокра Гора, 31243 Мокра Гора
20.    Државна лутрија Србије, Ускочка 4-6,11000 Београд,
21.    Друство за услуге МСК-ЦГ доо Нови Сад
22.    Друштвено предузеће за запошљавање инвалида “Шумадија”, Београдска 69, 34000 Крагујевац
23.    Друштвено предузеће за професионалну рехабилитацију и запошљавање инвалида “ДЕС”, Неготински пут бб, 19000 Зајечар
24.    Друштвено предузеће за професионалну рехабилитацију и запошљавање инвалида „Елка“ – Електрокерамика, Буковик бб, 34000 Аранђеловац
25.    Друштвено предузеће за професионалну рехабилитацију и запошљавање инвалида рада и инвалидне деце „Универзал“, Индустријска б.б., 16000 Лесковац,
26.    Друштвено предузеће за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом „Графопромет“ доо, 19. Октобра 2, 34000 Крагујевац
27.    Друштвено предузеће за радно и професионално оспособљавање и запошљавање инвалидних и других лица “ДЕС”, Кумодрашка 226, 11000 Београд, у реструктуирању
28.    Друштвено предузеће за радно оспособљавање и запошљавање инвалида “ДЕС”, Даничићева бр. 11, 14000 Ваљево, у реструктуирању
29.    Друштвено предузеће за радно оспособљавање и запошљавање инвалида „Елмонт“, Генерала Милојка Лешјанина 72, 18000 Ниш
30.    Друштвено предузеће за радно оспособљавање и запошљавање инвалидних лица „Вук Караџић“, Генерала Милојка Лешјанина 72, 18000 Ниш
31.    Друштво за заштиту од пожара и обезбеђење објеката и имовине д.о.о. Фулл Протецт, Мије Ковачевића 2-4, 11000 Београд
32.    Друштво за одржавање зграда д.о.о., Немањина 6, 11000 Београд
33.    Ђула доо, Деспотовац
34.    Електроисток изградња доо, Хусинских рудара 19, 11000 Београд,
35.    Електроисток пројектни биро доо, Ровињска 14, 11000 Београд
36.    ЕНЕРГЕТИКА доо, Косовска 4а, 34000 Крагујевац,
37.    ЕПС Обновљиви извори доо, Царице Милице 2, 11000 Београд
38.    ЕПС- Привредно друштво за дистрибуцију електричне енергије „Електродистрибуција Београд“ д.о.о., Масарикова 1-3, 11000 Београд
39.    ЕПС-ПД „Дринско-лимска хидроелектране“ доо, Трг Душана Јерковића 1, 31250 Бајина Башта,
40.    ЕПС-ПД „Панонске термоелектране-топлане“ доо, Булевар ослобођења 100, 21000 Нови Сад
41.    ЕПС-ПД „Термоелектрана Никола Тесла“ доо, Богољуба Урошевића Црног 44, 11500 Обреновац,
42.    ЕПС-ПД „Термоелектране и копови Костолац“, доо, Николе Тесле 5-7, 12208 Костолац,
43.    ЕПС-ПД „Хидроелектране Ђердап“, доо, Трг Краља Петра I 1, 19320 Кладово
44.    ЕПС-Привредно друштво за дистрибуцију електричне енергије „Електровојводина“ д.о.о., Булевар Ослобођења 100, 21000 Нови Сад
45.    ЕПС-Привредно друштво за дистрибуцију електричне енергије „Електросрбија“ д.о.о., Димитрија Туцовића 5, 36000 Краљево
46.    ЕПС-Привредно друштво за дистрибуцију електричне енергије „Југоисток“ д.о.о. Булевар др Зорана Ђинђића 46а, 18000 Ниш
47.    ЕПС-Привредно друштво за дистрибуцију електричне енергије „Центар“ д.о.о.   Крагујевац, Улица слободе 7, 34000 Крагујевац
48.    ЕПС-Привредно друштво за производњу, прераду и транспорт угља - рударски басен „Колубара“, Лазревац
49.    Жељезара Смедерево, Радинац бб, 11300 Смедерево
50.    Живиноплус доо Владимирци у стечају, Нови Сад
51.    ЖИТ, Железнички интегрални транспорт д.о.о, Савски трг бр. 2, 11000 Београд
52.    Застава оружје ад, Косовска 4, 34000 Крагујевац,
53.    Заштитна радионица д.о.о., Савска 4, 11000 Београд
54.    Јавно водопривредно предузеће „Србијаводе“, Булевар уметности 2а, 11070 Београд,
55.    Јавно предузеће "Пошта Србије“, Таковска 2, 11000 Београд,
56.    Јавно предузеће „Нуклеарни објекти Србије“, Мике Петровића Аласа 12-14, Винча, Београд,
57.    Јавно предузеће за скијалишта , Милутина Миланковића 9, 11070 Београд,
58.    Јавно предузеће за склоништа, Булевар Михаила Пупина 117а, 11070 Београд,
59.    ЈАТ ТЕХНИКА доо, Београд 59, 11180 Беорад
60.    ЈП ”Електропривреда Србије”- Београд, Балканска 13, 11000 Београд
61.    ЈП „Аир Сербиа“, Булевар уметности 16а, 11070 Београд,
62.    ЈП „Електромрежа Србије“, Кнеза Милоша 11, 11000 Београд,
63.    ЈП „Железнице Србије“, Немањина 6, 11000 Београд,
64.    ЈП „Национални парк Тара“, Миленка Топаловића 3, 31250 Бајина Башта,
65.    ЈП „Национални парк Ђердап“, Краља Петра I бр. 14, 19250 Доњи Милановац,
66.    ЈП „Национални парк Копаоник“, Милуна Ивановића, 36354 Рашка, Копаоник,
67.    ЈП „Путеви Србије“, Булевар краља Александра 282, 11000 Београд,
68.    ЈП „Службени гласник“, Јована Ристића 1, 11000 Београд
69.    ЈП „Србија гас“, Народног фронта 12, 21000 Нови Сад,
70.    ЈП „Србијашуме“, Булевар Михаила Пупина 113, 11070 Београд,
71.    ЈП „Транснафта“, Змај Јовина 1, 26000 Панчево
72.    ЈП за развој и унапређење информисања путем електронских медија на српском језику у АП Косово и Метохија „Мрежа мост“, Београд, Немањина, 38227 Звечан,
73.    ЈП за развој планинског туризма „Стара планина“, Милоша Обилића 1, 19350 Књажевац
74.    ЈП за управљање емисионом инфраструктуром „Емисиона техника и везе“, Кнеза Вишеслава 88, Београд
75.    ЈП Југоимпорт СДПР, Булевар уметности 2, 11070 Београд,
76.    ЈП Национални парк "Фрушка гора", Змајев трг 1, 21208 Сремска Каменица,
77.    ЈП Национални парк Шара, Брезовица бб, 28230 Штрпце
78.    ЈП ПЕУ Ресавица, Петар Жалац 2, 35237 Ресавица
79.    ЈП.“Завод за уџбенике“, Обилићев венац 5, 11000 Београд,
80.    Југобанка у стечају, Краља Петра 19 11000 Београд
81.    Југословенско речно бродарство а.д., Кнеза Милоша 82, 11000 Београд,
82.    ЈУП истраживање и развој доо, Немањина 22-26, 11000 Београд,
83.    Коридори Србије, Краља Петра 21, 11000 Београд
84.    Метанолско-сирћетни комплекс, Милошевачки пут бб, 23300 Кикинда,
85.    Национална новинска агенција РС „Тањуг“, Обилићев венац 2, 11000 Београд,
86.    НИЈП „Панорама“ Приштина, Ослобођења 1, Косовска Митровица
87.    ПД ЕПС снабдевање доо, Београд, Макензијева, 11000 Београд,
88.    Политика а.д., Цетињска 1, 11000 Београд,
89.    Поштанска штедионица а.д., Београд, Краљице Марије 3, 11000 Београд,
90.    Предузеће за железничко угоститељство и туризам "Желтурист" д.о.о., Хајдук Вељков венац 4, 11000 Београд,
91.    Предузеће за железничку издавачко-новинску делатност "Желнид", д.о.о., Немањина 6, 11000 Београд
92.    Предузеће за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитектом за производњу обуће “Стил”, доо, Панчевачка 122, 23000 Зрењанин
93.    Предузеће за туризам "КСР Београдтурс" д.о.о. Немањина 4/XIV, 11101 Београд,
94.    Предузеће за чишћење и одржавање железничких возних и друмских средстава "Нега кола и ДДД" д.о.о. Булевар Војводе Мишића 8, 11000 Београд
95.    Привредна банка а.д. Београд у стечају, Булевар краља Александра 70, 11000 Београд
96.    Привредно друштво „Жубор“ доо, Куршумлијска Бања, 18430 Куршумлија
97.    Привредно друштво „Златар“ доо, Бабић брдо бб, 31320 Нова Варош
98.    Привредно друштво „Просветни преглед“, Дечанска 6, 11000 Београд,
99.    Природни гас Панчево доо, Нови Сад
100.    Развојна банка Војводине у стечају, Стражиловаска 4, 21000 Нови Сад,
101.    Резерват Увац доо, Трг Војводе Петра Бојовића 3, Нова Варош,
102.    Рембас транс доо Деспотовац
103.    Ски центар Брезовица доо, Милутина Миланковића 9, 11070 Београд
104.    СП Ласта Београд, Ауто пут Београд Ниш 4, 11000 Београд,
105.    СП РЕСОРТ доо, 19350 Књажевац
106.    Србијакомби доо Београд, Немањина 6, 11000 Београд
107.    Српска банка а.д. Београд, Савска 25, 11000 Београд,
108.    Су-порт, аеродром, 11180 Београд
109.    ХИП Петрохемија а.д. Панчево, Спољностарчевачка 82, 26000 Панчево,
110.    Холдинг корпорација „КРУШИК“ а.д. Ваљево, Владике Николаја 59, 14000 Ваљево,
111.    Централни регистар – депо и клиринг хартија од вредности а.д., Трг Николе Пашића 5, 11000 Београд
112.    Црвени крст Србије, Симина 19, 11000 Београд,

Нећу да потпишем уговор на латиници

Странице