Хорор прича о заштићености потрошача у Србији - Ћирилица и заштита потрошача

Подстакнути неким расправама у вези коришћења ћирилице у сфери трговине погледали смо неколико закона у вези истог и то Закон о заштити потрошача и Закон о трговини. Искрено речено били смо  запањени последицама некоришћења ћирилице у трговини. Слободно можемо рећи да некоришћење ћирилицае има за последицу хорор причу о заштити потрошача у Србији.
Прво смо посматрали Закон о заштити потрошача и извели смо неколико закључака који сведоче о страви и ужасу у домену заштите потрошача, о евидентном подривању правног поретка Републике Србије од стране надлежних државних институција јер не спроводе по службеној дужности заштиту потрошача, о огромним злоупотребама у буџету јер се службена комуникација између добављача и државних органа врши на неслужбеном писму односно реч је о незваничној комуникацији која за последицу има траћење пара пореских обвезника.
Чланак је организован тако да је прво дат цитат Закона а после њега коментар са одређеном аргументацијом. Бићемо захвални за сваку сугестију у вези реченог.

Закон о заштити потрошача (даље ЗЗП)

Основна права потрошача
Члан 2.

Основна права потрошача, у смислу овог закона, јесу права на:
...
3) обавештеност - располагање тачним подацима који су неопходни за разуман избор понуђене робе и услуга;

Коментари:
1. За разуман избор потребно је да информација буде на језику и писму који су правно стандардизовани на неком подручју важења ЗЗП. ЗЗП је донела Скупштина Србије, значи да важи правни поредак Републике Србије односно Устав и закони Републике Србије. Правни стандарди комуникације су регулисани чланом 10 Устава Републике Србије (даље Устав) и Законом о службеној употреби језика и писма (даље ЗСУЈП). Последица реченог је да све што није на српском језику и ћириличном писму као начину кодификације изговореног не може да буде у функцији давања тачних података који су неопходни за разуман избор робе и услуге.

2. Последица претходног става овог коментара је да су све трговинске трансакције везане за робе и услуге у којима се потрошачи обавештавају документима на латиници незаконите.

2. Издавање рачуна
Члан 15.

Трговац је дужан да за купљену робу или услугу потрошачу изда рачун.
Рачун из става 1. овог чланa мора да садржи основне податке о:
1) називу, адреси и подацима који су значајни за утврђивање идентитета трговца;
2) продатој роби, односно пруженој услузи;
3) коначној продајној цени;
4) датуму издавања рачуна.
Рачун из става 1 овог члана мора садржати и остале податке у складу са посебним прописима.

Коментари:
1. Уважавајући коментаре уз члан 2. ЗЗП сваки рачун који није на ћирилици не садржи податке из члана 15 ЗЗП односно такав рачун је незаконит. Ако идемо даље долазимо до тога да државни органи који плаћају робе и услуге на бази рачуна који нису на ћирилици чине тешко кривично дело. Другим речима новац грађана се троши на незаконите трансакције ако је део или цела трансакција на латиници.

3. Дужност обавештавања
Дужност обавештавања пре закључења уговора
Члан 16.

Трговац је дужан да пре закључења уговора о продаји робе или пружању услуга, потрошача на јасан и разумљив начин, обавести о:
1) основним обележјима робе или услуге;
2) адреси и другим подацима који су од значаја за утврђивање идентитета трговца, као што су назив трговца или назив другог трговца у чије име тај трговац поступа;
3) продајној цени или начину на који ће се продајна цена обрачунати ако се због природе производа продајна цена не може утврдити, као и о свим додатним поштанским трошковима и трошковима транспорта и испоруке и могућности да се ти трошкови могу ставити потрошачу на терет;
4) начину плаћања, начину и року испоруке, начину извршења других уговорних обавеза, као и начину на који се поступа по притужбама потрошача;
5) постојању права потрошача на једнострани раскид уговора под условима који су прописани овим законом;
6) подршци коју трговац пружа потрошачу после продаје, уговорним гаранцијама и условима под којима потрошач има право на уговорне гаранције;
7) времену на које је уговор закључен ако је закључен на одређено време, а ако је уговор закључен на неодређено време о условима за раскид уговора;
8) минималном трајању уговорне обавезе потрошача ако је потребно одредити њено трајање;
9) обавези потрошача да пружи било који облик обезбеђења на захтев трговца и о условима под којима та обавеза постоји.
Трговац није дужан да потрошача обавести о подацима из става 1. овог члана, ако те појединости очигледно произилазе из околности закључења уговора о продаји робе или пружања услуга.
У случају јавне аукције, трговац може да уместо обавештења о подацима из става 1. тачка 2) овог члана обавести потрошача о адреси и подацима који су од значаја за утврђивање идентитета аукционара.
Ако трговац и потрошач закључе уговор о продаји робе или пружању услуга, подаци из става 1. овог члана постају његов саставни део.
Терет доказивања извршења обавезе обавештавања потрошача о подацима из става 1. овог члана сноси трговац.
Трговац је дужан да на јасан и недвосмислен начин саопшти потрошачу комерцијалну сврху обавештавања о подацима из става 1. овог члана.
Ако приликом закључења потрошачког уговора трговац не поступи у складу са обавезом обавештавања из става 1. овог члана, потрошач може захтевати поништење уговора, независно од тога да ли је трговац имао намеру да га пропуштањем обавештавања наведе на закључење уговора. Право да се захтева поништај уговора престаје истеком годину дана од дана закључења уговора.

Коментар:
1. Уважавајући коментаре уз члан 2. ЗЗП свако обавештење у писаној форми које није на ћирилици не садржи податке из члана 16 ЗЗП односно такво обавештење је незаконито и необавезујуће. Ако идемо даље долазимо до тога да је већи део трговинских трансакција у Србији незаконит и да сви државни органи који то по службеној дужности треба да санкционишу свесно чине кривично дело подривање уставног поретка Србије. Другим речима грађани финансирају подривање уставног поретка Републике Србије плаћањем јавних службеника да подстичу безакоње.

Појам непоштеног пословања
Члан 20.

Пословање је непоштено:
1) ако је противно захтевима професионалне пажње;
2) ако битно нарушава или прети да битно наруши економско понашање, у вези с производом, просечног потрошача на кога се то пословање односи или коме је изложен, односно понашање просечног члана групе, када се пословање односи на групу.
Трговац битно нарушава економско понашање потрошача ако својим пословањем битно умањује способност потрошача да разборито одлучује, услед чега потрошач доноси економску одлуку коју иначе не би донео.
Економска одлука потрошача је одлука о томе да ли, на који начин и под којим условима да купи производ, да цену плати у целости или делимично, да ли да задржи или да врати производ, или да искористи неко друго право у вези с производом које има по основу уговора, да ли да нешто учини или да се уздржи од каквог поступка.
Пословање које прети да битно наруши економско понашање јасно одређене групе потрошача, који су због своје психичке или физичке слабости, узраста или лакомислености нарочито осетљиви на ту врсту пословања или на дати производ, под условом да се од трговца могло основано очекивати да то предвиди, процењује се према просечном припаднику те групе потрошача.
Одредбе става 4. овог члана се не односе на случајеве уобичајеног и допуштеног оглашавања које подразумева и давање претераних изјава или изјава које не треба узимати дословно.
Непоштеним се нарочито сматра обмањујуће пословање, насртљиво пословање, као и повреда дужности обавештавања у складу са овим законом.
У непоштено пословање се убраја и повреда дужности обавештавања потрошача из члана 16. овог закона, као и повреда дужности обавештавања потрошача о његовим правима у складу са овим законом, у вези са:
1) уговорима на даљину;
2) уговорима о туристичком путовању и временски подељеном коришћењу непокретности;
3) означењем цена;
4) уговорима закљученим употребом електронских средстава.
У непоштено пословање убраја се и повреда дужности обавештавања потрошача о његовим правима у вези са медицинским производима за људску употребу; финансијским услугама на даљину; заједничким улагањем у преносиве хартије од вредности; посредовањем у осигурању; животним осигурањем и другим врстама директног осигурања; продајом финансијских инструмената; проспектом који се објављује у случају јавне понуде хартија од вредности или њиховог прихватања за трговање, у складу са законима којима се уређују наведене области.

Коментар:
1. Уважавајући коментаре уз члан 2. ЗЗП трговац својим пословањем битно умањује способност потрошача да разборито одлучује, услед чега потрошач доноси економску одлуку коју иначе не би донео ако искључиво користи латиницу
2. За последицу имамо да су скоро све трансакције везане за
- уговоре на даљину;
- уговоре о туристичком путовању и временски подељеном коришћењу непокретности;
- означењем цена;
- уговорима закљученим употребом електронских средстава.
незаконите јер у највећем броју случајева нема обавештења на ћирилици чиме је умањена способност потрошача да разборито одлучује, услед чега потрошач доноси економску одлуку коју иначе не би донео .
3. Имамо за последицу и то да више од 20 банака у Србији крши овај члан закона ЗЗП јер им је пословање искључиво на латиници. Народна банка Србије им у томе помаже односно главни промотер кршења ЗЗП у финансијском сектору је Народна банка Србије што је скандалозно.

Обмањујуће пословање
Члан 21.

Под обмањујућим пословањем, у смислу овог закона, сматра се пословање трговца којим наводи потрошача да донесе економску одлуку коју иначе не би донео, тако што му даје нетачна обавештења или на други начин доводи или прети да доведе просечног потрошача у заблуду у погледу:
1) постојања или природе производа;
2) основних обележја производа која се односе на доступност, предности, ризике, начин израде, употребу, додатке који прате производ, помоћ која се потрошачима пружа после продаје и поступање по њиховим притужбама, начин и датум производње или пружања услуге, испоруку, подобност за употребу, начин употребе, количину, спецификацију, државу производње и државу порекла жига, очекиване резултате употребе или резултате спроведених тестова или провера;
3) обавеза трговца и обима обавеза, разлога за одређено тржишно поступање и његове природе, означавања или указивања на лице које посредно или непосредно подржава или препоручује трговца или производ;
4) цене или начина на који је обрачуната или постојања одређених погодности у погледу цене;
5) потребе за сервисирањем, деловима, заменом или поправком;
6) положаја, особина или права трговца или његовог заступника који се односе на њихов идентитет или имовину, квалификације и статус, својинских и права интелектуалне својине којима располажу, награда или признања која су примили;
7) права потрошача, укључујући право на замену ствари или враћање новца или ризика којима може да буде изложен.
Обмањујуће пословање обухвата и стварање општег утиска којим се просечни потрошач наводи да донесе економску одлуку коју иначе не би донео, без обзира на тачност обавештења која су му дата.
Обмањујуће пословање постоји ако трговац, узимајући у обзир све околности конкретног случаја, наводи или прети да наведе просечног потрошача да донесе економску одлуку коју иначе не би донео, тако што:
1) оглашава производ, укључујући упоређујуће оглашавање и тиме отежава разликовање производа од других производа, жигова, назива других производа или ознаке конкурента;
2) крши одредбе кодекса понашања којем је приступио.

Коментар:
1. На бази коментара уз члана 20 ЗЗП можемо закључити да је целукопна трговина у Србији најобичније обмањујуће пословање уз подршку државе.

Пропуштање којим се обмањују потрошачи
Члан 22.

Обмањујуће пословање пропуштањем трговца да предузме одређење радње постоји када трговац, узимајући у обзир све околности случаја, просторна и временска ограничења употребљеног средства комуникације и допунске мере које је предузео у циљу обавештавања потрошача:
1) ускрати потрошачима битна обавештења која су просечном потрошачу потребна за разумно одлучивање, чиме наводи или прети да наведе просечног потрошача да донесе економску одлуку коју иначе не би донео;
2) скрива битне информације или информације пружа неблаговремено или на нејасан, неразумљив или двосмислен начин или када пропусти да истакне пословну сврху свог обраћања потрошачима чиме наводи или прети да наведе просечног потрошача да донесе економску одлуку коју иначе не би донео.
Позив на понуду и обавештење о особинама и цени производа које трговац доставља потрошачу мора, осим ако нешто друго не произлази из околности случаја, да садржи:
1) основна обележја производа у обиму који одговара датом производу и употребљеном средству комуникације;
2) назив и адресу трговца и по потреби назив и адресу трговца у чије име послује;
3) цену која обухвата пореске и друге дажбине и додатне трошкове, трошкове транспорта, поштарину и трошкове испоруке;
4) правила о плаћању, испоруци и извршавању уговорних обавеза и начину на који се поступа по притужбама потрошача ако правила одступају од захтева професионалне пажње;
5) обавештење о праву на једнострани раскид уговора.
Изузетно од става 2. тачка 3) овог члана, ако се због својстава производа цена или додатни трошкови не могу унапред обрачунати трговац је дужан да потрошачу достави податке на основу којих се цена односно додатни трошкови обрачунавају.

Коментар: Исти коментар као уз члана 21.

Захтев јавности

Члан 44.

Уговорна одредба обавезује потрошача ако је изражена једноставним, јасним и разумљивим језиком и ако би је схватио разуман човек потрошачевог знања и искуства.

Коментар: Пошто су уговорне обавезе у писаној форми а у већини случајева су на латиници имамо да је на бази аргументације из коментара у члану 2 у већини трговниских трансакција захтев из члана 44 неиспуњен.

XV. КАЗНЕНЕ ОДРЕДБЕ
Члан 151.

Новчаном казном у износу од 300.000 до 2.000.000 динара, казниће се за прекршај правно лице ако:
1) не истакне цену у складу са чл. 6 и 7. став 1, као и чл. 8. до 12. овог закона.
2) не испуни услове из члана 14. приликом оглашавања укупне цене;
3) не изда потрошачу рачун у складу са чланом 15. или не изврши спецификацију рачуна за услуге од општег економског интереса у складу са чланом 91. овог закона;
4) не саопшти комерцијалну сврху пружања обавештења потрошачу у складу са чланом 16. овог закона;
5) неистинито тврди да га обавезује неки кодекс понашања, супротно члану 23. став 1. тачка 1) овог закона;
6) истакне ознаке поверења, ознаке квалитета или еквивалента без претходног добијања неопходне дозволе, супротно члану 23. став 1. тачка 2) овог закона;
7) тврди да је кодекс понашања одобрио државни или други орган, а да у ствари то није случај, супротно члану 23. став 1. тачка 3) овог закона;
8) неистинито тврди да трговца, његово пословање или производ, одобрава, подржава или овлашћује одређени државни орган или нека организација, или тврдња исте садржине у случају да се трговац не придржава услова под којим му је дата подршка, помоћ или одобрење из члана 23. став 1. тачка 4) овог закона;
9) позове потрошача да учини понуду за куповину производа са тачно одређеном ценом и прикрије постојање било ког разлога за основану сумњу да ће моћи да испоручи дати производ, или да ангажује другог трговца да га испоручи, по наведеној цени, у количини и року који би се иначе могао основано очекивати с обзиром на врсту производа, обим оглашавања и понуђену цену(„bait advertising“), супротно члану 23. став 1. тачка 5) овог закона;
10) позове потрошача да учини понуду за куповину неког производа по одређеној цени и онда одбије да потрошачу покаже производ на који се оглас односи, одбије да прими поруџбеницу или одбија да испоручи производ у примереном року или покаже потрошачу оштећени узорак производа на који се односи оглашавање, у намери да га наведе на куповину неког другог производа („bait and switch“), супротно члану 23. став 1. тачка 6) овог закона;
11) лажно тврди да ће производ бити расположив у веома кратком временском периоду, или да ће веома кратко бити расположив под одређеним повољним условима, с циљем да се потрошач наведе да одлуку о куповини донесе одмах, односно да му се ускрати прилика или време потребно за доношење разборите одлуке, супротно члану 23. став 1. тачка 7) овог закона;
12) преузме обавезу пружања пратеће услуге након продаје одређеног производа потрошачу са којим је пре продаје комуницирао на језику који није у званичној употреби у Републици Србији а након продаје му нуди пружање пратећих услуга само на неком другом језику, о чему није на јасан начин обавестио потрошача пре него што се потрошач обавезао, супротно члану 23. став 1. тачка 8) овог закона;
13) неистинито тврди или ствара погрешан утисак да је производ у законитом промету, супротно члану 23. став 1. тачка 9) овог закона;
14) представи права која су потрошачу гарантована законом као посебне предности коју трговац нуди потрошачу, супротно члану 23. став 1. тачка 10) овог закона;
15) искористи уреднички простор у медијима за промоцију производа, то јест пропусти да у садржају огласа звуком или сликом нагласи да је реч о плаћеном оглашавању, а не о садржају иза којег стоји уредништво (“advertorial”), супротно члану 23. став 1. тачка 11) овог закона;
16) износи нетачне тврдње о природи и значају ризика коме потрошач излаже себе или своју породицу ако не купи одређени производ, супротно члану 23. став 1. тачка 11) овог закона;
17) огласи производ који личи на неки производ другог трговца чиме се потрошач, намерно, наводи на погрешан закључак да је оба производа произвео исти трговац, супротно члану 23. став 1. тачка 12) овог закона;
18) створи, води или оглашава пирамидалну шему, у оквиру које потрошач плаћа накнаду за могућност остварења прихода, ако тај приход не зависи од успешности продаје одређеног производа, него пре свега од учествовања других потрошача у наведеној шеми, противно члану 23. став 1. тачка 13) овог закона;
19) лажно тврди да убрзо престаје са пословањем или се сели у друге просторије, супротно члану 23. став 1. тачка 14) овог закона;
20) тврди да одређени производ повећава шансу за победу у играма на срећу, супротно члану 23. став 1. тачка 15) овог закона;
21) нетачно тврди да одређени производ лечи неку болест, дисфункцију или деформитет, супротно члану 23. став 1. тачка 16) овог закона;
22) да нетачну информацију о условима на тржишту, или о могућности проналажења одређеног производа, у намери да се потрошач наведе да тај производ прибави под неповољнијим од уобичајених тржишних услова, супротно члану 23. став 1. тачка 17) овог закона;
23) тврди да расписује наградно такмичење или промотивну игру, ако се након тога не подели обећана награда или одговарајућа замена за њу, супротно члану 23. став 1. тачка 18) овог закона;
24) опише производ речима „гратис“, „бесплатно“, „без накнаде“ или другим речима сличног значења, ако је потрошач дужан да сноси било какав трошак изузев неизбежног трошка јављања на оглас и преузимања односно испоруке производа, супротно члану 23. став 1. тачка 19) овог закона;
25) стави рачун или сличан документ којим се захтева плаћање у промотивни материјал, чиме се код потрошача ствара погрешан утисак да је већ наручио одређени производ, супротно члану 23. став 1. тачка 20) овог закона;
26) нетачно тврди или ствара погрешан утисак да не послује у оквиру своје пословне делатности, професије или заната, или се неистинито издаје за потрошача, противно члану 23. став 1. тачка 21) овог закона;
27) ствара погрешан утисак да су пратеће услуге након продаје одређеног производа расположиве на територији Републике Србије, супротно члану 23. став 1. тачка 22) овог закона;
28) злоупотреби речи „гаранција“ противно члану 57. и члану 23. став 1. тачка 23) овог закона;
29) створи утисак код потрошача да не може да напусти просторије док не закључи уговор, супротно члану 25. став 1. тачка 1) овог закона;
30) дође у личну посету дому потрошача и оглуши се о потрошачев захтев да се удаљи, односно да се више не враћа, изузев у случају и на начин који оправдава покушај да се оствари потраживање из уговора, супротно члану 25. став 1. тачка 2) овог закона;
31) упорно се обраћа потрошачу, противно његовој вољи, путем телефона, факса, електронске поште или другог средства комуникације на даљину, изузев у случају и на начин који оправдава покушај да се оствари потраживање из уговора, супротно члану 25. став 1. тачка 3) овог закона;
32) захтева да потрошач, који жели да оствари своја права из полисе осигурања, достави документа која се не могу разумно сматрати релевантним за оцену основаности његовог захтева; или упорно избегава да одговори на потрошачево обраћање, како би одвратио потрошача од остваривања његових уговорних права, супротно члану 25. став 1. тачка 4) овог закона;
33) директно подстиче децу, путем огласа, да купе или да убеде родитеље или друга одрасла лица да за њих купе производ који је предмет оглашавања, супротно члану 25. став 1. тачка 5) овог закона;
34) захтева да потрошач плати, врати или чува производ чију испоруку није ни тражио, супротно члану 25. став 1. тачка 6) овог закона;
35) изричито упозори потрошача да ће посао или егзистенција трговца бити угрожени, ако потрошач не прибави одређени производ или услугу, супротно члану 25. став 1. тачка 7) овог закона;
36) створи погрешан утисак код потрошача да је освојио, да ће освојити или да ће предузимањем одређене радње освојити награду, или какву другу корист, ако не постоји никаква награда или корист, или ако је предузимање било које радње у циљу освајања награде или користи условљено тиме да потрошач плати одређену суму новца или поднесе одређене трошкове, супротно члану 25. став 1. тачка 8) овог закона;
37) продаје, служи и поклања алкохолна пића, односно дуванске производе, лицима млађим од 18 година живота, супротно члану 26. став 1. овог закона;
38) непосредно се огласи противно члану 41. став 1. овог закона;
39) не обавести потрошача да му се обраћа у комерцијалне сврхе, у складу са чланом 41. став 2. овог закона;
40) пошаље робу и пружи услугу потрошачу, ако потрошач то није претходно тражио, супротно члану 42. став 1. овог закона;
41) оглашава, користећи средства комуникације на даљину, на начин који је супротан захтеву из члана 43. овог закона;
42) не одговори у писаном облику, у року од 15 дана од пријема рекламације, и не обавести потрошача о могућем решењу, у складу са чланом 58. став 2. овог закона;
43) искључи потрошача са мреже односно ускрати му услугу од општег економског интереса, супротно члану 86. овог закона;
44) не успостави контакт линију у складу са чланом 92. овог закона;
45) огласи или нуди на продају пакет аранжман супротно члану 95. овог закона;
46) најкасније 14 дана пре поласка обавести потрошача о имену, адреси и телефонском броју породице домаћина, и о имену, адреси и телефонском броју одговорног лица коме ученик односно студент може да се обрати за помоћ у месту боравка, супротно члану 101. став 3. овог закона;
47) потрошачу не пружи довољну гаранцију обезбеђења за случај неспособности плаћања при уговорима о туристичким путовањима и временски подељеног коришћења непокретности, у складу са чланом 108. став 1. и чланом 122. овог закона;
48) огласи или понуди временски подељено коришћење непокретности, трајне олакшице за одмор, помоћ приликом препродаје временски подељеног коришћења непокретности и трајних олакшица за одмор односно размену временски подељеног коришћења непокретности супротно члану 113. овог закона;
49) поред уговорних одредаба о праву потрошача на једнострани раскид уговора, о трајању тог права и о забрани плаћања унапред за време трајања права на раскид нема потписа потрошача, супротно члану 113. став 6. овог закона.
50) у својству удружења или савеза из члана 127. овог закона, прима бесповратна средстава од трговаца или удружења трговаца, осим услуга за накнаду, супротно члану 131. овог закона.
За радње из става 1. овог члана казниће се физичко лице или одговорно лице у правном лицу новчаном казном од 50.000,00 до 150.000,00 динара.
За радње из става 1. овог члана казниће се предузетник новчаном казном од 50.000,00 до 500.000,00 динара.

Коментар: Некоришћење ћирилице доводи до тога да се испуњавају услови за кажњавање трговаца јер су на бази претходних коментара услови испуњени.

Представљамо: Дани ћириличне књиге

Издавачка кућа КОНРАС у периоду од 9. до 19. септембра учествује на манифестацији "Дани ћириличне књиге" 

Манифестација се може посетити у Галерији РК Београд, Кнез Михаилова 5 у Београду.
Учесници:

• ЗАДУЖБИНА СВЕТОГ МАНАСТИРА ХИЛАНДАРА,
• ЗАВОД ЗА УЏБЕНИКЕ И НАСТАВНА СРЕДСТВА*,
• СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК,
• ПЧЕЛИЦА*,
• ЛОГОС,
• КОМПАНИЈА НОВОСТИ*,
• ШТАМПАР МАКАРИЈЕ,
• ГРАМАТИК**,
• ЈАСЕН*,
• ШКОЛА ЗА ДИЗАЈН,
• КОНРАС

 (Напомена: * - немају сајт на ћирилици; ** - непознат сајт.)

У оквиру манифестације могуће је наручити књиге са попустом преко сајта http://www.konras.rs.

Неки од наслова који могу да се наруче су:

• Алек Вукадиновић, Кућа и гост
• Александар Гајић, Духовне основе светске кризе
• Александар И. Поповић, Разговори Александра И. Поповића
• Бобан Кнежевић, Црни цвет
• Бранислава Јевтовић, Енергија слике
• Бранислава Јевтовић, Пантомимика апсурдне слике
• Видан Папић, Видан Папић њим мноштвом
• Вјачеслав Иванов, Плава звер
• Владимир Илић, Империја
• Владимир Илић, Фамилија – Медијски поредак Новог Света
• Дејан Дамњановић и Александар Васин, Спортска сабља
• Дејан Дамњановић, Накамура Рју Батодо
• Дејан Стојановић, Плес времена
• Драга Гавриловић, Изабрана проза Драге Гавриловић
• Драгољуб Којчић, Стрела времена и хоризонт слободе
• Душан Тешић – Лужански, ПРКОС – Прилог филозофији српске историје
• Енес Халиловић, Песме из болести и здравља
• Жан Жионо, Велико стадо
• Жан Жионо, На салашу госпођица
• Зоран Станојевић, Црта испод света
• Иван Јовић, Весели живот човека у ковчегу
• Иван Јовић, Непрестано мислим на Едуарда
• Иван Јовић, Писма из енклава
• Јасмина Ахметагић, Злостављање и друге љубаве песме
• Јован Пејчић, Милан Ракић на Косову
• Јуриј Пољаков, Homo erectus
• Кнез Александар, Сви под заставу
• Љиља Илић, Српска књижевност и Ниче
• Миклош Хубаи, Једночинке
• Милослав Шутић, Одзиви
• Милош Црњански, Одабрани стихови
• Михаил Епштејн, Sola Amore
• Морис Метерлинк, Буђење душе
• Небојша Вуковић, Логика империје
• Новица Петровић, Муке с речима
• Новица Петровић, Човек и космос у делу Артура Кларка и Станислава Лема
• Ото Михаел Леш, Алкохол и дуван
• Радмило Петровић, Речник Византијских крстова
• Радослав Лазић, Нушићев театар комике
• Саво Стјеповић, Махагони хол
• Светомир Бојанин, Велика забуна или криза психијатријске мисли
• Светомир Бојанин, Волети, али како: основе савремене психотерапије
• Слободан Арсенијевић и Видан Папић: У потрази за мапом жене
• Станислав Сретеновић, Дучић у Риму 

Све честитке на организацији манифестације која доприноси очувању српске културе. Једина примедба је недовољна промоција манифестације а и то што  поједини учесници манифестације нису довољно искрени (сајт им је на латиници).

Свечана смотра/поворка/дефиле српске културе (Парада ћирилице)

У медијима се често користи појам параде у не баш пријатним контекстима без обзира на њено стварно значење (свечаност, свечана приредба којој је циљ да се нешто покаже или истакне). Према Википедији

Парада (фр. parer, parade лат. parata) је свечаност, свечана приредба којој је циљ да се нешто покаже или истакне. То је свечана смотра, поворка, дефиле (фр. défilé) већег броја учесника који се крећу најчешће предвиђеном рутом. Параде се често одржавају поводом обиљежавања годишњице неког догађаја, прославе.

Имајући у виду да је пред нама месец књиге који треба да буде смотра српске културе редакција блога "Нећу уговор на латиници" предлаже да се организујемо и да покажемо снагу наших уверења организовањем свечане смотре (параде, поворке, дефиле) организација и појединаца који се залажу за коришћење ћирилице у Србији.

Организација не би требало да буде проблем јер имамо више удружења која се залажу за коришћење ћирилице која би могла да направе организациони одбор у циљу администрирања параде.

Концепт параде ћирилице (или још боље параде српске културе) би могао (и треба) да буде крајње једноставан: прошетати се главним улицама Београда (а може истовремено у више градова широм Србије) Србије поред кључних институција културе и јавног живота (нека организациони одбор одлучи) са транспарентима, осмесима, беџевима (Ја пишем ћирилицу,  Ја волим ћирилицу, Нећу уговор на латиници, ...). На крају (може и на почетку) истакнути књижевници, песници, јавни радници би могли да одрже пригодни говор о значају ћирилице и значају очувања српске културе. 

Представници удружења и институција културе би могли да направе транспаренте са називима својих организација исписаних ћирилицом, предузећа која користе ћирилицу би могли да се прошетају са транспарентом на коме је назив њихове фирме написан ћирилицом, грађани би могли да се прошетају са транспарентом на коме је њихово име или било шта што желе да јавно саопште написано ћирилицом, итд.

Све активности би биле волонтерске.

Организација је једноставна, имамо повод (месец књиге), имамо и мотив (очување културне баштине Србије и њеног писма), трошкови комуникације/координације су ниски (већ користимо Интернет), транспаренти не морају да буду скупи (картон, мотка, фломастери/маркери).

Шта мислите о овој идеји?

Протест Народној банци Србије због забране употребе ћирилице у електронском банкарству

(Фото: Удружење Ћирилица) 

Преузето са линка (Васељенска ТВ, Жељко Филиповић) 

Ми грађани поштоваоци ћирилице најоштрије протестујемо због одлуке Народне банке Србије да забрани употребу ћирилице у електронском банкарству, и ту забрану доживљавамо као недопустиву дискриминацију грађана по основу привржености писму нашег народа. Најозбиљније намеравамо да се обратимо заштитнику грађана са захтевом да нас заштити од ове дискриминације, али поштујемо упутство из Канцеларије заштитника да се претходно обратимо установи на коју имамо примедбе.

Не постоји ни један разлог историјске, цивилизацијске, културолошке, пословне, практичне или техничке природе да се у Србији забрањује употреба нашег хиљадугодишњег писма. Напротив, у животу и пословним делатностима нашег народа не постоји ни једна област у којој наша ћирилица не би могла да се користи.

Шта више, ова ваша исхитрена и непромишљена одлука код нас изазива најстрашније ацоцијације на акције наших највећих непријатеља из прошлости:

Један од првих закона НДХ

Исте ове снаге и данас у Вуковару и широм Хрватске бесрамно испољавају мржњу према ћирилици. Не мислимо да вас изједначавамо са овим снагама, и знамо да сте ту одлуку брзоплето и некритички донели под утицајем правих криваца у вашој установи за овакав однос према ћирилици – инжењерâ информатике, програмерâ и систем администраторâ, људи који немају ни знања ни воље да рачунаре и корисничке програме (а не „апликације“!) подесе и припреме за рад са службеним писмом овог народа и државе – ћирилицом. Немојте нам махати њиховим дипломама и звањима, јер титуле не завршавају послове, него обратите пажњу на оно на шта ми указујемо, што их компромитује – на њихов учинак, а он нас не може „импресионирати“. Немојте нам махати ни звучним именом ваше установе, јер ни оно не завршава послове, и није никаква „гаранција“ да се тим вашим чиновницима „не може ништа пребацити“. Ми поштоваоци ћирилице смо се више пута уверили да баш по државним установама – министарствима, факултетима, библиотекама, здравственим и културним установама, банкама, највећим приватним и другим производним и услужним фирмама – људи који се баве одржавањем рачунара и организовањем рачунарских мрежа су пре „ухлебљеници“ него „упосленици“. Због незнања, безвољности и неспособности тих људи, грађани су постали њихови таоци, заробљеници, а највећа жртва је – ћирилица.

Не очекујемо да нам верујете „на реч“. Не очекујемо ни да покажете вољу да наше примедбе саслушате и узмете у разматрање. Због тога, а да бисмо вам помогли да видите да је ђаво заиста однео шалу, навешћемо вам примере неспособности програмера баш у највећим државним установама да рачунаре оспособе за рад са ћирилицом – службеним писмом ове земље по члану 10. Устава Србије:

Погледајте сраман пример из некадашње Народне канцеларије председника Републике из времена Бориса Тадића. Ево како су ми 31.3.2009. г. одговорили на моју ћириличну поруку:

Исто незнање су показали и програмери Националног тржишта рада и услуга Србије:

„Телеком Србија“, фирма у 100%-ном власништву државе такође има „ухлебљенике“:

Грађанин је „Пошти Србије“ упутио електронском поштом поруку на ћирилици. Ево како је „Пошта“ примила ту поруку, и како је одговорила:

—– Originalna poruka —–

Pošiljalac: zvonko.ilic@e-fakultet.rs

Datum: Petak, Jul 27, 2012 22:39

Tema: Pitanje sa sajta www.posta.rs

Primalac: contact@ptt.rs

?????? ????

zvonko.ilic@e-fakultet.rs

7/27/2012 10:35:40 PM

??? ??????? ? ??????????? ????? ????? ?????? ???? ??????????? ?????

????? ?????? ? ???? ?? ??????? ????? ????????? (???? 10)??? ????? ????

????? ???? ?? ???????? ?????? ????? ???? ?? ???????????

????? ??? ???????? ?????? ???????????

?? ?? ??? ?? ???????? ????????

———————–

——– Original Message ——–

Наслов: Re: Pitanje sa sajta www.posta.rs

Датум: 30-07-2012 10:40

Од: contact <contact@ptt.rs>

За: zvonko.ilic@e-fakultet.rs

Poštovani,

Molimo vas da ponovite pitanje, budući da Vašu poruku nije moguće pročitati.

S poštovanjem,

Pošta Srbije

—————————

Овако и ваш Core banking систем прима ћириличне трансакције физичких и правних лица својих клијената. Без удубљивања у сам програм и без намере да „трупе мозак“ његовим прилагођавањем, ваши програмери су једноставно „жмурећи“ приступили његовом коришћењу у затеченом стању, а пошто тај неприлагођени програм нашу ћирилицу доживљава као низ упитника, они су вас убедили да не ваља – ћирилица! А ви, у страху да се не замерите „стручњацима“ и да вас они не прогласе за „неупућене и ненадлежне“, једноставно сте ћутке пристали да им угодите. Забранили сте писмо свог народа, а оставили писмо националне мањине. Међутим, данас човек уопште не мора да буде „информатичар“ да би знао да и најсавременија телекомуникациона техника не признаје никакве „сметње“ за коришћење ћирилице. Погледајте бруку професионалних информатичара. Погледајте како и најобичнији људи, аматери, који се техником баве из личне људске радозналости, са чак наглашено једноставним и јефтиним техничким средствима, успешно користе ћирилицу.

Српски ћирилични рачунар

Српска тастатура

СМС на српском језику

А да код нас има и програмера који спасавају част своје струке показује и овај пример:

Данас су могуће и адресе електронске поште на било којем националном писму:

Нелатиничне адресе електронске поште

Па и на српском:

Миодраг Којић: Ћирилица више од лингвистике

Тамо где нестане ћирилице и српског језика, врло брзо нестане и Срба - истина је која се прећуткује, док се истовремено у школски систем Републике Србије уводе новопроглашени језици успостављени некаквом скупштинском већином. Такво деловање у образовању започело је на северу наше републике, а наставило се и у Рашкој области, супротно лингвистичкој науци, језичкој пракси, вековној традицији и здравом разуму, ради јефтиних дневнополитичких потреба, где се препушта језичко благо нашег народа, не схватајући да се тако топи и његова суштина, идентитет и сече корен који нас држи столећима. Jер без свога језика и ћирилице престајемо да постојимо као посебна нација.

Затирањем српског писма и језика, као наставком политике новосадског договора из 1954. године, када су српски лингвисти по диктату српских комуниста препустили свој језик другима и који је увођењем лажног богатства са два писма довео до сумрака ћирилице, данашњи „експерти“ налазе суптилније начине за порицање сопственог језика и писма. Новосадски договор престао је да важи свуда осим у главама домаћих лингвиста и, на наше разочарање, и појединих књижевника. Другачије се не може разумети када водећи српски лингвиста, академик Иван Клајн за ћирилицу каже да је „једнонационално и режимско писмо“. Ако је неко стручан и образован, поготову ако је образовање стекао по с/х моделу, не мора аутоматски бити способан да разуме позадину процеса којим се задаје судбоносни ударац свему што подсећа на темељно српско. Или се ради о свесном диктату оних што не одустају, јер су нашли смишљену формулу са два писма, две аутономне покрајине, два дијалекта, два ратна покрета са две идеологије, као највећим богатствима. Само то богатство није западало другим народима, било је резервисано искључиво за Србе, сервирано од стране њихове елите, добро плаћене за такве послове.

Уместо да се налазе начини да се зауставе вечите двојбе и поделе у народу и коначно интегрише ћирилица у све поре друштвеног живота, јер „тамо где јединство влада ту станује Бог“ и да напокон „плетемо своју националну песму сходно својим моћима“, како каже деспот Стефан Лазаревић, институције српске државе настављају са политиком самопорицања српске културе и духовности.

Другачије не можемо разумети, а камоли оправдати поступке Министарства просвете и Матице српске када на почетку 21. века настављају да претварају Србију у својеврсну културну и духовну колонију Запада, сводећи је на србијанску и поткултуру суседне Хрватске. Сваки добронамерни интелектуалац лако ће препознати матрицу о нашем поновном, пожељном пројугословенском понашању ради евроунијатске подршке „пријатеља“ из Загреба. Прећуткује се да управо они желе односе сличне онима који су створени формирањем Југославије 1918. године, када је нова држава постојала док је служила хрватској ствари. Чим се појавио и минималан захтев за равноправност у таквој држави, са појавом Милошевића, таква СФРЈ се распала. Дакле, она је могла да функционише само под јурисдикцијом Загреба. Тако је и враћање ћирилице 1990. у Устав Србије, заслугом академика Радомира Лукића, био додатни камен који је позивао „браћу“ на разбијање заједничке државе.

Данас смо сведоци догађаја којима се позивање на евроинтеграције и сарадњу у региону своди на враћање под доминацију еврохрватске независне државе и прећутно признавање водеће улоге доглавницима из Загреба. Иако је још Конфучије тврдио да „народ чувају симболи а не држава и војска“, очигледно је да у задатим односима на простору „југосфере“ нема места за ћирилицу као препознатљиви симбол српства. Уосталом, то се лако могло уочити на улицама Вуковара и Загреба приликом протеста против увођења ћирилице. О преправљању злокобне историје НДХ и прославама „a la Tompson“, не вреди говорити.

Водеће културне институције Србије остаће упамћене и по непрестаном залагању за увођење латинског писма у образовни систем Србије, као и по штампању српско-хрватског речника, супротно традицији и супротно Уставу и закону Републике Србије. После неуставног Правописа 2010. године, где је латиница први пут у историји именована као стандардно писмо српског језика, сада се Предлогом закона о основном образовању покушава увођење и озакоњење латинице и када је реч о школској евиденцији или издавању јавних исправа: ђачких књижица, сведочанстава, уверења и осталог.

Тако је чланом 86 предложеног Закона о основном образовању омогућено да се за званичну писану документацију у школама поред ћирилице користи и латинично писмо – незабележено у историји српске просвете, али и супротно Уставној одредби (члан 10) „да је у Србији у службеној употреби српски језик и ћириличко писмо“.

Чланом 89 предложеног закона је дато за право онима који то желе да јавне школске исправе издају на српском језику и латиничном писму. Дакле, ко буде хтео, по својој сопственој вољи и опредељењу, моћи ће да издаје ученицима и сведочанство на латиници, као незабележен случај у историји писмености овога народа и као пример брисања свега што нас је чинило православним Србима почев од свете браће Ћирила и Методија, који су први уждили кандило писмености и благослов слова, до светомученика Петра Зимоњића. Оно чиме смо сведочили вековима да смо Срби и да смо деца Светога Саве, предаје се на вољу и лично нахођење и тумачење управним органима сваке школе појединачно, као још један очигледан пример растакања српске свести, духовног бића и идентитета сваког појединца и, оно што је најопасније, наставак разарања суверенитета и јединства српске државе.

Никада у својој историји, од настанка српске државности и писмености, није у српској просвети издавано сведочанство осим на ћирилици. Другачије је било могуће само када је Србија била окупирана, као у време аустроугарске окупације Србије 1915 – 1918. године. Колики је значај српске ћирилице сведочио је и својим делом свети владика Николај Велимировић, када је враћао писма написана латиницом, желећи да личним примером подстакне Србе на очување сопствене свести.

Да ли се настављањем политике према српском писму жели продужити даљи губитак суверенитета српске државе и показати да нам ништа није свето и да је затирање ћирилице, даља латинизација и кроатизација општеприхваћен процес урушавања свега националног зарад неизвесне европске будућности?

Да ли је дошло време за одрицање од наше прошлости и наших часних предака и да ли је почело спровођење захтева о промени колективне свести као што је то јавно, нескривено и недостојно тражено од нас. Ми знамо да „без ћирилице нисмо оно што морамо бити, ми без ње нисмо Срби“ (проф. Лазо М. Костић), истовремено прихватајући све оно што је у прошлости написано и другим писмом, укључујући и латиничну књижевност Дубровника и савремену с/х књижевност као део српске културне баштине.

Треба ли подсећати државне структуре да Међународни стандард 12199 не наводи српски језик као језик данашњице који користи латинично писмо и да се све написано на таквој, Гајевој абецеди, бележи у корпус хрватске културне баштине? Супротно другим европским народима који уз свој језик имају само једно писмо, српском народу се непрестано подмеће теза о богатству са два писма, иако је то основ за растакање нације и представља извор непрекидних подела.

Ако као народ пристанемо на оваква понижења, показујемо се недостојним својих цивилизацијских тековина и прелазимо у повлачење и тамо где нема нити једног ваљаног разлога за попуштање и промену своје историјске свести. Непрестано народно повлачење, засигурно потенцира мањак самопоуздања и воље да се може кренути напред. Као и увек, проблем је у главама и пројектованој свести о другоразредној улози која нам припада у свим расподелама на „међународном“ тржишту.

Зато је стварање суштински јаке основе, духовног преображаја и враћање традиционалним и провереним вредностима предуслов за сваки, па и економски просперитет. И питање ћириличног писма, као стуба националног идентитета, не треба везивати само за историјско, духовно или културолошко-социјално питање, већ је то питање и од егзистенцијалног значаја у неприхватању наметнуте свести о вреднијем туђем писму и доминантности комплетне стране (пре свега западне) технологије. Када се уз подршку домаће политичке елите и увозничког лобија крене у формирање поданичког менталитета, а тиме и пристајања на разне врсте самопорицања, постаје прихватљиво и пожељно, да се зарад ничега одричемо сопствених вредности.

Историјски је препознатљиво да појединци који су решили да промене свој српски идентитет, свесно тај пут започињу најпре напуштањем свог писма, и то им се не може бранити. Овде се и не ради о њима и њиховом искушењу на путу који су самоиницијативно одабрали. Оно на шта имамо право је да такве појаве називамо правим именом и по прихваћеним друштвеним теоријама дефинишемо на једино прихватљив начин. Уосталом православни човек са вером у срцу и не може другачије него да шири истину и само истину, ма каква она била.