Скандалозно: Национални савет за заштиту потрошача (који можемо назвати и Национални савет за укидање ћирилице) одлучио је да ћирилица у Закону о заштити потрошача не сме проћи

У периоду од 27. септембра до 27. октобра 2013. одржана је јавна расправа о Нацрту закона о заштити потрошача. Заинтересована јавност је реаговала и више од 60 коментара удружења, јавних радника и других је било на тему употребе ћириличног писма у овом законском пројекту (видети линк и линк). Јавност је препознала важност Закона о заштити потрошача као једног од најважнијег инструмента за укидање званичне политике страних агентура „завади па владај  са два писма у Србији“. На велику жалост грађана Србије који се залажу за доследно спровођење уставне норме да Србија, као и све модерне демократије, има само један службени језик и једно службено писмо (а то је у Србији ћирилица) одлучено је да Србија мора да се покори норми коју је увела Аустрогарска монархија 1915. током окупације Србије и норми Независне државе Хрватске из 1941. г. односно да се не дозволи коришћење искључиво ћирилице у свакодневној комуникацији у Србији. Овај Нацрт закона о заштити потрошача је на идеолошкој линији 650000 хрватских домољуба за санкционисање употребе ћирилице у Хрватској, односно њиме се припрема трајно санкционисање ћирилице и у Србији.

Упоредна анализа коментара  више од 60 грађана и удружења за увођењем ћирилице и усвојеног Нацрта закон о заштити потрошача је следећа

Коментари на предлог Нацрта закона о заштити потрошача	Нацрт закона  о заштити потрошача који је усвојио 2.12.2013. Национални савет за заштиту потрошача
Коментар на члан 16 став 1. коментарисаног Нацрта	Члан 17 став 1 усвојеног нацрта
Пре него што се потрошач обавеже уговором или одговарајућом понудом за закључивање уговора, трговац је дужан да потрошача на јасан и разумљив начин, на српском језику и ћириличном писму, обавести о следећим подацима, уколико они нису очигледни из контекста:	Пре него што се потрошач обавеже уговором или одговарајућом понудом за закључивање уговора, трговац је дужан да потрошача на јасан и разумљив начин, на српском језику, обавести о следећим подацима, уколико они нису очигледни из контекста:
Коментар на члан 23 став 1 тачка 8. коментарисаног Нацрта	Члан 24 став 1 тачка 8. усвојеног нацрта
8) пропуштање трговца да потрошача, пре него што прихвати понуду, на јасан начин обавести да ће му након продаје одређеног производа пружити пратеће услуге на језику и писму који нису у службеној употреби у Републици Србији;	8) пропуштање трговца да потрошача, пре него што прихвати понуду, на јасан начин обавести да ће му након продаје одређеног производа пружити пратеће услуге на језику који није у службеној употреби у Републици Србији;
Коментар на члан 29 став 7  коментарисаног Нацрта	Члан 30 став 7 усвојеног нацрта
Трговац је дужан да податке из ст 1. и 6. овог члана пружи потрошачу на српском језику и ћириличном писму.	Трговац је дужан да податке из ст 1. и 6. овог члана пружи потрошачу на српском језику.
Коментар на члан 33 став 1  коментарисаног Нацрта	Члан 34 став 1 усвојеног нацрта
Код уговора који су закључени изван пословних просторија, трговац је дужан да достави потрошачу обавештење из члана 29. став 1. овог закона у писаној форми или, само ако се потрошач са тиме сагласи, на другом трајном носачу записа. Ово обавештење мора да буде написано читко, на једноставан и разумљив начин, на српском језику и ћириличном писму.	Код уговора који су закључени изван пословних просторија, трговац је дужан да достави потрошачу обавештење из члана 30. став 1. овог закона у писаној форми или, само ако се потрошач са тиме сагласи, на другом трајном носачу записа. Ово обавештење мора да буде написано читко, на једноставан и разумљив начин, на српском језику.
Коментар на члан 43 став 3  коментарисаног Нацрта	Члан 44 став 3 усвојеног нацрта
Ако је потрошач изричито пристао на оглашавање телефоном, факсом, електронском поштом или другим средствима комуникације на даљину, трговац је дужан да пре него што учини оглашавање одређене робе или услуге, на јасан и недвосмислен начин, на српском језику и ћириличном писму, обавести потрошача о комерцијалној сврси активности.	Ако је потрошач изричито пристао на оглашавање телефоном, факсом, електронском поштом или другим средствима комуникације на даљину, трговац је дужан да пре него што учини оглашавање одређене робе или услуге, на јасан и недвосмислен начин, на српском језику, обавести потрошача о комерцијалној сврси активности.
Коментар на члан 52  став 3  коментарисаног Нацрта	Члан 53 став 3 усвојеног нацрта
Садржај упутстава и документације која се даје потрошачу мора бити сачињен у складу са прописима, на јасан и читљив начин, на српском језику и ћириличном писму, а када је превод у питању истоветан изворном тексту тако да за потрошача буде лако разумљив.	Садржај упутстава и документације која се даје потрошачу мора бити сачињен у складу са прописима, на јасан и читљив начин, на српском језику, а када је превод у питању истоветан изворном тексту тако да за потрошача буде лако разумљив.
Коментар на члан 60  став 2 коментарисаног Нацрта	Члан 61 став 2 усвојеног нацрта
Гарантни лист је исправа у писаном или електронском облику, односно на другом трајном носачу записа, која на српском језику и ћириличном писму садржи све податке из гаранције, наведене на јасан и читљив начин, лако разумљивим језиком, а нарочито податке о:	Гарантни лист је исправа у писаном или електронском облику, односно на другом трајном носачу записа, која на српском језику садржи све податке из гаранције, наведене на јасан и читљив начин, лако разумљивим језиком, а нарочито податке о:
Коментар на члан 91  став 3 коментарисаног Нацрта	Члан 91 став 3 усвојеног нацрта
У уговору морају на јасан и разумљив начин, на српском језику и ћириличном писму, да буду наведени сви услови релевантни за коришћење услуге.	У уговору морају на јасан и разумљив начин, на српском језику, да буду наведени сви услови релевантни за коришћење услуге.
Коментар на члан170  став 1 тачка 19 коментарисаног Нацрта	Члан 171 став 1 тачка 21 усвојеног нацрта
19) преузме обавезу пружања пратеће услуге након продаје одређеног производа потрошачу са којим је пре продаје комуницирао на српском језику и ћириличним писмом, а након продаје му нуди пружање пратећих услуга само на неком другом језику, о чему није на јасан начин обавестио потрошача пре него што се потрошач обавезао, супротно члану 23. став 1. тачка 8) овог закона;	21) преузме обавезу пружања пратеће услуге након продаје одређеног производа потрошачу са којим је пре продаје комуницирао на језику који није у званичној употреби у Републици Србији, а након продаје му нуди пружање пратећих услуга само на неком другом језику, о чему није на јасан начин обавестио потрошача пре него што се потрошач обавезао, супротно члану 24. став 1. тачка 8) овог закона;

Пошто иза сваког предлога стоје људи потребно је за будућа поколења забележити ко је посвећено и са великим задовољством одбацио све предлоге јавности у вези регулисања употребе ћириличног писма у пословној комуникацији у Србији.

Срамни састав Националног савета за заштиту потрошача је следећи (према Одлуци о образовању Националног савета за заштиту потрошача)

Расим Љајић, председник	министар спољне и унутрашње трговине и телекомуникација
мр Љиљана Станковић, заменик председника	помоћник министра спољне и унутрашње трговине и телекомуникација
Чланови
1) Љубиша Милосављевић	државни секретар у Министарству финансија и привреде;
2) Данило Голубовић	државни секретар у Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде;
3) Јасмина Бенмансур	помоћник министра правде и државне управе;
4) Лидија Стојановић	помоћник министра спољне и унутрашње трговине и телекомуникација
5) Љубиша Димитријевић	самостални саветник у Привредној комори Србије
6) Вера Вида	председник Центра потрошача Србије
7) Љубиша Андрејић	председник Организације потрошача Србије
8) Горан Паповић	председник Националне организације потрошача Србије
9) Јован Јовановић	председник Центра за заштиту потрошача „ФОРУМ“;
10) Едина Попов	председник Асоцијације потрошача Србије
11) прим др сци. мед. Taња Кнежевић	директор Института за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут”
12) др Светислав Табороши	редовни професор Правног факултета Универзитета у Београду
13) др Катарина Иванчевић	ванредни професор Правног факултета Универзитета Унион у Београду
14) др Бобан Стојановић	редовни професор Економског факултета Универзитета у Нишу
15) др Саша Вељковић	ванредни професор Економског факултета Универзитета у Београду

Овај срамни Нацрт закона о заштити потрошача ускоро треба да буде предмет разматрања Владе Републике Србије односно Скупштине Србије.

Поставља се питање да ли ће чланови Владе Србије и Скупштине Србије имати храбрости да се супротставе идејама Аустрогарске монархије, идејама Независне државе Хрватске и идејама 650000 хрватских домољуба из прошле године у вези употребе ћирилице у Србији?
Видесмо да ставови јавности у вези реченог нису уважени а видесмо и ко је против ћирилице у Србији.

Ресурси:

• Нацрт закона о заштити потрошача који је био предмет јавне расправе од 27.9. до 27.10.2013.
• Нацрт закона о заштити потрошача који је усвојио Национални савет за заштиту потрошача 2.12.2013.
•  Коментари на јавно објављени Нацрт Закона о заштити потрошача у оквиру јавне расправе

Хоћемо да уговори о раду буду на српском језику и на ћириличном писму

У току је јавна расправа у вези Нацрта закона о изменама и допунама закона о раду. Не улазећи у бројне контрадикторне ставове у јавности у вези наведеног Нацрта примећено је да је питање језика и писма у Закону о раду односно у Нацрту закона о изменама и допунама закона о раду нерегулисано.

Као грађани Србије жеља нам је да се питање употребе језика и писма у пословној комуникацији послодаваца и радника регулише у складу са у свету прихваћеним нормама односно да буде на службеном језику и службеном писму. У Србији је то српски језик и ћирилично писмо.

У жељи да се ова мањкавост досадашњих законских решења отклони  и не улазећи у то да ли је овај пропуст  случајан или намеран предложене су измене Нацрта закона о изменама и допунама закона о раду како следи у тексту ниже.

Јавна расправа о Нацрту закона о изменама и допунама Закона о раду спроводи се у периоду од 18. децембра 2013. године до 10. јануара 2014. године, за представнике државних органа, јавних служби, привредне субјекте, синдикате, удружења послодаваца, стручну јавност и друге заинтересоване учеснике. Учесници јавне расправе се позивају да у назначеном року, у посебно предвиђеном обрасцу за достављање коментара, доставе предлоге, сугестије, иницијативе и коментаре на електронску адресу: snezab@minrzs.gov.rs или писаним путем Министарству рада, запошљавања и социјалне политике, Београд, Немањина 22-26.

Документа везана за Јавну расправу су:

• Нацрт закона о о изменама и допунама Закона о раду
• Програм јавне расправе
• Образац коментари на Нацрт закона о о изменама и допунама Закона о раду 

Текст предложених измена је следећи (може се преузети и са линка у Ворд формату):

Име и презиме: Име организације и институције(ако постоји): Контакт телефон: Е-пошта: Датум: 8.1.2014.

1.      Општи коментари и сугестије, у односу на нацрт закона као целину или део закона на који се реферишете

2.      Назив и број члана у тексту нацрта и ваш предлог за измену

У члану 4 Нацрта закона о изменама и допунама закона о раду додати следећи став У члану 30. ст. 1.  се мења и гласи Радни однос заснива се уговором о раду на српском језику и ћириличном писму. Тако да текст 4.  члана Нацрта  закона о изменама и допунама закона о раду  гласи У члану 30. ст. 1.  се мења и гласи Радни однос заснива се уговором о раду на српском језику и ћириличном писму. У члану 30. ст. 3. и 4. мењају се и гласе: „Уговор о раду закључује се најмање у два примерка од којих један задржава запослени и сматра се закљученим кад га потпишу запослени и послодавац. Уговор о раду у име и за рачун послодавца закључује надлежни орган код послодавца, односно лице утврђено законом или општим актом послодавца или лице које они овласте.“ После члана 125. Нацрта закона о изменама и допунама закона о раду додаје се члан 125а који гласи У члану 240. ст. 2.  се мења и гласи Колективни уговор закључује се у писаном облику на српском језику и ћириличном писму. После ове измене члан 240 закона о раду гласи Члан 240. (1) Колективним уговором, у складу са законом и другим прописом, уређују се права, обавезе и одговорности из радног односа, поступак измена и допуна колективног уговора, међусобни односи учесника колективног уговора и друга питања од значаја за запосленог и послодавца. (2) Колективни уговор закључује се у писаном облику на српском језику и ћириличном писму.

3.      Образложење упућеног предлога за измену

Први разлог предложених измена је усаглашавање са чланом 10. Устава Републике Србије којим је уређено да је у службеној употреби у Србији српски језик и ћирилично писмо. Наведеним изменама доследно се уставна норма уграђује у Нацрт тако да се избегава двосмисленост тумачења јер је у неслужбеној, колоквијалној, употреби у Србији и латинично писмо. Наведеним изменама се допуњује и Закон о службеној употреби језика и писма ситуацијама које у њему нису обухваћене односно службени језик и службено писмо се на бази ових измена уводи у сферу која није њиме довољно прецизно обухваћена. Други разлог је пракса свих европских држава да важи правило „једна држава, један службени језик, једно службено писмо“ чиме Србија постиже да се избегава коришћење два писма у једној важној сфери живота у којој се грађани Србије појављују. Трећи разлог је препорука Заштитника грађана Републике Србије (дел.бр.  21306    датум 7. 11. 2011. Заштиник грађана Републике Србије) која се може наћи на адреси http://www.ombudsman.rs/attachments/1558_CIRILICA%20(2).doc и којом се УТВРЂУЈЕ Закон о службеној употреби језика и писама (у даљем тексту: Закон) не обезбеђује све потребне начине и мере за остваривање Уставом утврђене обавезе на службену употребу српског језика и ћириличког писма  у органима, односно организацијама које врше јавна овлашћења.  Надзор над применом Закона и остваривањем обавезе државних органа да у раду примењују службену употребу српског језика и ћириличког писма у надлежности је министарстава, која не располажу потребним капацитетима за остваривање ове надлежности. Законом о службеној употреби језика и писама нису прописане казнене мере ако орган, односно организација која врши јавна овлашћења не примењује и не спроводи службену употребу српског језика и ћириличког писма у складу са Законом. С обзиром на утврђено, Заштитник грађана упућујe Министарству за људска и мањинска права, државну управу и локалну самоуправу ПРЕПОРУКУ Како би се остварила доследна примена Закона, а у циљу остваривања обавезе органа, односно организација које врше јавна овлашћења у примени службене употребе српског језика и ћириличког писма, потребно је да се обезбеди: - Делотворно вршење надзора над применом Закона; - Потребне мере које ће се примењивати према органу односно организацији која врши јавна овлашћења ако не поступа у складу са одредбама Закона, којима је регулисана службена употреба српског језика  и ћириличког писма. Министарство за људска и мањинска права, државну управу и локалну самоуправу обавестиће Заштитника грађана, у складу са чланом 31. ставом 3. Закона о Заштитнику грађана, о предузетим мерама неопходним за спровођење препоруке најкасније у року од 60 дана, односно о разлозима због којих, евентуално, није поступио по препоруци. Нема никаквог законског а ни другог историјског или цивилизацијског разлога за некоришћење јединог и Уставом загарантованог службеног писма, при чему велики број грађана вређа дискриминаторски однос према српској ћирилици и српској култури уопште. Уосталом и у Европи се чине велики напори у очувању националног идентитета и неотуђивог права грађана на своја етничка обележја, своју културу и духовну баштину, као и неотуђивог права на очување свога језика и писма. Наведеним изменама Нацрта постиже се да се у регулисању радних односа  користи један језик и једно писмо у складу са тежњама Србије да буде део Европске Уније. Такође не треба занемарити да коришћењем српског језика и ћириличног писма додатно помажемо српске фирме јер су конкурентније на домаћем тржишту због избегавања неспоразума везаних за коришћење језика и писма у пословној комуникацији са запошљенима.