Нећу да потпишем уговор на латиници - Google+ Posts

2015-06-22

Употреба ћирилице у конкурсној документацији за јавну набавку - пример из праксе

На сајту Порталу јавних набавки на страници на линку може се наћи један интересантан и поучан документ везан за употребу ћириличног писма у конкурсној документацији. Пошто је пример из праксе и интересантан је широј публици дајемо извод који је допуњен нашим линковима у циљу референцирања
ПИТАЊЕ: Додатним условима наручиоца на страни 5. конкурсне документације, као и у напомени у моделу уговора на страни 23. конкурсне документације, наведен је између осталих, услов да уговор и рачуни морају бити на српском језику и ћириличном писму. У вези са предметним условом, скрећемо пажњу да је према Закону о службеној употреби језика и писама обавеза коришћења ћириличног писма утврђена искључиво у раду државних органа, органа аутономних покрајина, градова и општина, установа, предузећа и других организација кад врше јавна овлашћења, јавних предузећа и јавних служби. Имајући наведено у виду, као и чињеницу да ни један од потенцијалних понуђача не спада нити у једну од наведених категорија, нити врши послове за које је поменутим прописом предвиђена обавезна употреба ћириличног писма, молимо да још једном размотрите постављање наведеног услова понуђачима и сугеришемо његово брисање из конкурсне документације.

ОДГОВОР: У члану 3. Закона на који се позивате пише: Службеном употребом језика и писама сматра се и употреба језика и писама при: исписивању назива места и других географских назива, назива тргова и улица, назива органа, организација и фирми, објављивању јавних позива, обавештења и упозорења за јавност, као и при исписивању других јавних натписа. А у члану 4. пише: Орган, организација и други субјект може свој назив, фирму или други јавни натпис да испише, поред ћириличког, и латиничким писмом.
У члану 2. Наведеног закона пише: Службеном употребом језика и писама, у смислу овог закона, сматра се употреба језика и писама у раду: државних органа, органа аутономних покрајина, градова и општина (у даљем тексту: органи), установа, предузећа и других организација кад врше јавна овлашћења (у даљем тексту: организације које врше јавна овлашћења). Правно лице које је поставило ово друго питање се налази у званичном Каталогу Јавних предузећа и других правних лица са већинским државним капиталом или са јавним овлашћењима.
Ви изнад наведене чланове Закона не поштујете.
Који закон или пропис вам забрањује коришћење ћириличког писма?
  • У данашње време је апсолутно могуће користити ћирилицу што се види на примерима мобилних телефона у Македонији, Бугарској или Русији, као и на многим интернет страницама урађених  ћириличким писмом или на рачунима за утрошену електричну енергију.
  • Наш услов се заснива на члану 10. Устава Р. Србије, Породичном Закону Р. Србије, члан 351; Уставу Р. Србије у делу забране дискриминације по питању језика и писма; Повељи УН о забрани дискриминације; Стратегији превенције и заштите од дискриминације Владе Р. Србије; Протокола број 12 Савета Европе... Део о употреби других писама на који се ви позивате односи се на права Националних мањина на употребу свог језика и писма.
  • На основу Закона о заштити потрошача, у коме се на више места помиње реч „разумљив“ из чега призилази да, и ако неко од Ваших потенцијалних корисника, зна и разуме нпр. енглески, норвешки, руски или неки други језик, не умањује обавезу понуђача да доставља рачуне, уговоре и слична документа на српском језику и ћирилици (азбуци),
  • Удовољавању потребама корисника, примерено намери стицања прихода и
  • На основу права (под условом да су равноправна) да корисник бира писмо.
Дакле, уколико не можете или не желите испунити овај услов, довољно је навести разлог.

1.    "ИНТАИР ЛИНК" д.о.о., Београд,  Аеродром Београд
2.    "Јат – апартмани Копаоник"  д.о.о. Рашка, Копаоник бб, 36354 Копаоник,
3.    "Фершпед" Међународна и унутрашња шпедиција а.д. Немањина 6, 11000 Београд
4.    „Аеродром Никола Тесла“ а.д., Београд 59, 11180 Београд
5.    „Радиодифузна установа Србије – Радио Телевизија Србије“, Таковска 10, 11000 Београд,
6.    „Телеком Србија“ а.д., Таковска 2, 11000 Београд,
7.    Аеродром паркинг д.о.о. Београд, 11800 Београд 
8.    Аеродром пољопривредна оператива д.о.о. 11800 Београд
9.    Апагас доо Нови Сад
10.    Беобанка у стечају, Зелени венац 16, 11000 Београд
11.    Београд на води д.о.о., Карађорђева 48, 11000 Београд
12.    Београдска берза а.д. Београд, Омладинских бригада 1, 11070 Београд,
13.    Београдчвор д.о.о., Стјепана Филиповића 45, 11040 Београд
14.    Борбени сложени системи доо, Београд
15.    Галеника а.д., Батајнички друм бб, 11080 Београд,
16.    ГАС доо Бечеј, Нови Сад
17.    Дипос д.о.о., Сердар Јола 17, Београд
18.    Дирекција К.С. доо Београд, Теразије 13, 11000 Београд
19.    Доо Шарган Мокра Гора, 31243 Мокра Гора
20.    Државна лутрија Србије, Ускочка 4-6,11000 Београд, 
21.    Друство за услуге МСК-ЦГ доо Нови Сад
22.    Друштвено предузеће за запошљавање инвалида “Шумадија”, Београдска 69, 34000 Крагујевац
23.    Друштвено предузеће за професионалну рехабилитацију и запошљавање инвалида “ДЕС”, Неготински пут бб, 19000 Зајечар
24.    Друштвено предузеће за професионалну рехабилитацију и запошљавање инвалида „Елка“ – Електрокерамика, Буковик бб, 34000 Аранђеловац
25.    Друштвено предузеће за професионалну рехабилитацију и запошљавање инвалида рада и инвалидне деце „Универзал“, Индустријска б.б., 16000 Лесковац,
26.    Друштвено предузеће за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом „Графопромет“ доо, 19. Октобра 2, 34000 Крагујевац
27.    Друштвено предузеће за радно и професионално оспособљавање и запошљавање инвалидних и других лица “ДЕС”, Кумодрашка 226, 11000 Београд, у реструктуирању
28.    Друштвено предузеће за радно оспособљавање и запошљавање инвалида “ДЕС”, Даничићева бр. 11, 14000 Ваљево, у реструктуирању
29.    Друштвено предузеће за радно оспособљавање и запошљавање инвалида „Елмонт“, Генерала Милојка Лешјанина 72, 18000 Ниш
30.    Друштвено предузеће за радно оспособљавање и запошљавање инвалидних лица „Вук Караџић“, Генерала Милојка Лешјанина 72, 18000 Ниш
31.    Друштво за заштиту од пожара и обезбеђење објеката и имовине д.о.о. Фулл Протецт, Мије Ковачевића 2-4, 11000 Београд
32.    Друштво за одржавање зграда д.о.о., Немањина 6, 11000 Београд
33.    Ђула доо, Деспотовац
34.    Електроисток изградња доо, Хусинских рудара 19, 11000 Београд,
35.    Електроисток пројектни биро доо, Ровињска 14, 11000 Београд
36.    ЕНЕРГЕТИКА доо, Косовска 4а, 34000 Крагујевац,
37.    ЕПС Обновљиви извори доо, Царице Милице 2, 11000 Београд
38.    ЕПС- Привредно друштво за дистрибуцију електричне енергије „Електродистрибуција Београд“ д.о.о., Масарикова 1-3, 11000 Београд
39.    ЕПС-ПД „Дринско-лимска хидроелектране“ доо, Трг Душана Јерковића 1, 31250 Бајина Башта,
40.    ЕПС-ПД „Панонске термоелектране-топлане“ доо, Булевар ослобођења 100, 21000 Нови Сад 
41.    ЕПС-ПД „Термоелектрана Никола Тесла“ доо, Богољуба Урошевића Црног 44, 11500 Обреновац,
42.    ЕПС-ПД „Термоелектране и копови Костолац“, доо, Николе Тесле 5-7, 12208 Костолац,
43.    ЕПС-ПД „Хидроелектране Ђердап“, доо,  Трг Краља Петра I 1, 19320 Кладово
44.    ЕПС-Привредно друштво за дистрибуцију електричне енергије „Електровојводина“ д.о.о., Булевар Ослобођења 100, 21000 Нови Сад
45.    ЕПС-Привредно друштво за дистрибуцију електричне енергије „Електросрбија“ д.о.о., Димитрија Туцовића 5, 36000 Краљево
46.    ЕПС-Привредно друштво за дистрибуцију електричне енергије „Југоисток“ д.о.о. Булевар др Зорана Ђинђића 46а, 18000  Ниш
47.    ЕПС-Привредно друштво за дистрибуцију електричне енергије „Центар“ д.о.о.   Крагујевац, Улица слободе 7, 34000 Крагујевац
48.    ЕПС-Привредно друштво за производњу, прераду и транспорт угља -  рударски басен „Колубара“, Лазревац
49.    Жељезара Смедерево, Радинац бб, 11300 Смедерево
50.    Живиноплус доо Владимирци у стечају, Нови Сад
51.    ЖИТ, Железнички интегрални транспорт д.о.о, Савски трг бр. 2, 11000 Београд
52.    Застава оружје ад, Косовска 4, 34000 Крагујевац,
53.    Заштитна радионица д.о.о., Савска 4, 11000 Београд
54.    Јавно водопривредно предузеће „Србијаводе“, Булевар уметности 2а, 11070 Београд,
55.    Јавно предузеће "Пошта Србије“, Таковска 2, 11000 Београд,
56.    Јавно предузеће „Нуклеарни објекти Србије“, Мике Петровића Аласа 12-14, Винча, Београд,  
57.    Јавно предузеће за скијалишта , Милутина Миланковића 9, 11070 Београд,
58.    Јавно предузеће за склоништа, Булевар Михаила Пупина 117а, 11070 Београд,
59.    ЈАТ ТЕХНИКА доо, Београд 59, 11180 Беорад
60.    ЈП ”Електропривреда Србије”- Београд, Балканска 13, 11000 Београд
61.    ЈП „Аир Сербиа“, Булевар уметности 16а, 11070 Београд,
62.    ЈП „Електромрежа Србије“, Кнеза Милоша 11, 11000 Београд,
63.    ЈП „Железнице Србије“, Немањина 6, 11000 Београд,
64.    ЈП „Национални парк Тара“, Миленка Топаловића 3, 31250 Бајина Башта,
65.    ЈП „Национални парк  Ђердап“, Краља Петра I бр. 14, 19250 Доњи Милановац,
66.    ЈП „Национални парк  Копаоник“, Милуна Ивановића, 36354 Рашка, Копаоник,
67.    ЈП „Путеви Србије“, Булевар краља Александра 282, 11000 Београд,  
68.    ЈП „Службени гласник“,  Јована Ристића 1, 11000 Београд
69.    ЈП „Србија гас“, Народног фронта 12, 21000 Нови Сад,
70.    ЈП „Србијашуме“, Булевар Михаила Пупина 113, 11070 Београд,
71.    ЈП „Транснафта“, Змај Јовина 1, 26000 Панчево
72.    ЈП за развој и унапређење информисања путем електронских медија на српском језику у АП Косово и Метохија „Мрежа мост“, Београд, Немањина, 38227 Звечан, 
73.    ЈП за развој планинског туризма „Стара планина“, Милоша Обилића 1, 19350 Књажевац 
74.    ЈП за управљање емисионом инфраструктуром „Емисиона техника и везе“, Кнеза Вишеслава 88, Београд 
75.    ЈП Југоимпорт СДПР, Булевар уметности 2, 11070 Београд,
76.    ЈП Национални парк "Фрушка гора", Змајев трг 1, 21208 Сремска Каменица,
77.    ЈП Национални парк Шара, Брезовица бб, 28230 Штрпце
78.    ЈП ПЕУ Ресавица, Петар Жалац 2, 35237 Ресавица
79.    ЈП.“Завод за уџбенике“, Обилићев венац 5, 11000 Београд,
80.    Југобанка у стечају, Краља Петра 19 11000 Београд
81.    Југословенско речно бродарство а.д., Кнеза Милоша 82, 11000 Београд, 
82.    ЈУП истраживање и развој доо, Немањина 22-26, 11000 Београд,
83.    Коридори Србије, Краља Петра 21, 11000 Београд
84.    Метанолско-сирћетни комплекс, Милошевачки пут бб, 23300 Кикинда,
85.    Национална новинска агенција РС „Тањуг“, Обилићев венац 2, 11000 Београд,
86.    НИЈП „Панорама“ Приштина,  Ослобођења 1, Косовска Митровица
87.    ПД ЕПС снабдевање доо, Београд, Макензијева, 11000 Београд,
88.    Политика а.д., Цетињска 1, 11000 Београд,
89.    Поштанска штедионица а.д., Београд, Краљице Марије 3, 11000 Београд,
90.    Предузеће за железничко угоститељство и туризам "Желтурист" д.о.о., Хајдук Вељков венац 4, 11000 Београд,  
91.    Предузеће за железничку издавачко-новинску делатност "Желнид", д.о.о., Немањина 6, 11000 Београд
92.    Предузеће за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитектом за производњу обуће “Стил”, доо, Панчевачка 122, 23000 Зрењанин
93.    Предузеће за туризам "КСР Београдтурс" д.о.о. Немањина 4/XIV, 11101 Београд,  
94.    Предузеће за чишћење и одржавање железничких возних и друмских средстава "Нега кола и ДДД" д.о.о. Булевар Војводе Мишића 8, 11000 Београд
95.    Привредна банка а.д. Београд у стечају, Булевар краља Александра 70, 11000 Београд
96.    Привредно друштво „Жубор“ доо, Куршумлијска Бања, 18430 Куршумлија
97.    Привредно друштво „Златар“ доо, Бабић брдо бб, 31320 Нова Варош
98.    Привредно друштво „Просветни преглед“, Дечанска 6, 11000 Београд,
99.    Природни гас Панчево доо, Нови Сад
100.    Развојна банка Војводине у стечају, Стражиловаска 4, 21000 Нови Сад,
101.    Резерват Увац доо, Трг Војводе Петра Бојовића 3, Нова Варош,
102.    Рембас транс доо Деспотовац
103.    Ски центар Брезовица доо, Милутина Миланковића 9, 11070 Београд
104.    СП Ласта Београд, Ауто пут Београд Ниш 4, 11000 Београд,
105.    СП РЕСОРТ доо, 19350 Књажевац
106.    Србијакомби доо Београд, Немањина 6, 11000 Београд
107.    Српска банка а.д. Београд, Савска 25, 11000 Београд,
108.    Су-порт, аеродром, 11180 Београд 
109.    ХИП Петрохемија а.д. Панчево, Спољностарчевачка 82, 26000 Панчево,
110.    Холдинг корпорација „КРУШИК“ а.д. Ваљево, Владике Николаја 59, 14000 Ваљево,  
111.    Централни регистар – депо и клиринг хартија од вредности а.д., Трг Николе Пашића 5, 11000 Београд
112.    Црвени крст Србије, Симина 19, 11000 Београд,

 

2015-06-13

"Моја ћирилица" - Предлог кампање за јавну употребу ћирилице

Пред нама су годишњи одмори које ће многи провести у Србији. Истовремено је то прилика да промовишемо употребу ћирилице активним приступом који може да се састоји у томе да приликом посте неком туристичком месту обратимо пажњу на примену ћирилице. Истовремено и у месту нашег пребивалишта можемо да посматрамо, анализирамо и предузмемо неке активности везане за употребу ћирилице по истом моделу као и када смо на одмору.
Модели неких активности борбе за јавну употребу ћирилице су промоција употребе ћирилице и критиковање лоше праксе употребе латинице.
Модели промоције употребе ћирилице који не захтевају значајнија средства су:
  • Јавно објављивање текстова о предузетницима и предузећима који доследно користе ћирилицу
  • Коментарисање рада предузетника и предузећа у књизи утисака у вези добре праксе коришћења ћирилице
Критика лоше праксе коришћења латинице која не захтева значајнија средства је следећа:
  • Јавно објављивање текстова о предузетницима и предузећима који игноришу захтеве грађана да се у јавној употреби користи ћирилица
  • Коментарисање рада предузетника и предузећа у књизи утисака у вези праксе коришћења латинице
Многим предузетницима и управама предузећа  може (и јесте) да буде значајна подршка јавности њиховом напору да користе ћирилично писмо.
Модел писма подршке је следећи (измените и допуните по жељи) који можете уписати у књигу утисака или послати мејлом.
Поштовани,
Са великим задовољством сам посетио ваш продајни објекат (сајт, пословницу, итд.) и констатовао да је услуга одлична и да се види посвећеност српском тржишту доследном применом ћириличног писма. Са великим задовољством ћу препоручити својим пријатељима да вас посете јер сматрам да треба подржати све оне који доследно воде рачуна о српском купцу, очувању културног и националног идентитета и поштују највише професионалне стандарде у раду.
Желим вам да наставите да радите као до сада и да и убудуће доследно користите ћирилично писмо.
Срдачно,
______
Ако сте у могућности направите фотографију или видео запис о предузетнику који води рачуна о српском купцу и српском тржишту и исте објавите на каналу друштвених мрежа на којима сте активни. Могући коментар је следећи
Посетио сам продајни објекат (сајт, пословницу, итд.) ____________ и констатовао да је тим који ради на пружању услуга потрошачима високо професионалан и посвећен српском тржишту и српском купцу. То је посебно видљиво у доследној примени ћириличног писма.  Са великим задовољством препоручујем да их посетите јер сматрам да треба подржати све оне који доследно воде рачуна о српском купцу, очувању културног и националног идентитета и поштују највише професионалне стандарде у раду.
Желим им да наставе да раде као до сада и да и убудуће доследно користите ћирилично писмо.
На нашу жалост има и примера лоше праксе па са њима треба другачије разговарати односно треба их критиковати и покушати да скренемо пажњу на њихову непрофесионалност, њихово непоштовање српског купца и српског тржишта. Модел писма критике је следећи (измените и допуните по жељи) које можете уписати у књигу утисака или послати мејлом
Поштовани,
Имао сам ту несрећу да посетим  ваш продајни објекат (сајт, пословницу, итд.) ________ и констатовао да је услуга испод српског просека и да се не види посвећеност српском тржишту и српском купцу. Посебно иритира примена латиничног писма у овој години када обележавамо 100 година увођења латинице у Србији на бајонетима  аустроугарских и немачких војника у току Првог светског рата. На вашу жалост због реченог препоручићу својим пријатељима да вас избегавају јер сматрам да не треба подржати оне који не воде рачуна о српском купцу, о очувању културног и националног идентитета Србије и не поштују професионалне стандарде у свом раду.
Уколико промените свој однос према српском тржишту и српском купцу онда има шансе да вам се вратим. Надам се да ћете показати жељу да опстанете на српском тржишту и да ћете одлучити да поштујете српску ћирилицу у свом раду.
Срдачно,
______
Уколико сте у могућности направите фотографију или видео запис о предузетнику или пословници предузећа које не води рачуна о српском купцу и исте објавите на каналу друштвених мрежа на којима сте активни. Могући коментар је следећи
Посетио сам продајни/услужни објекат (сајт, пословницу, итд.) ____________ и констатовао сам да је тим који ради на пружању услуга потрошачима непрофесионалан и није посвећен српском тржишту и српском купцу. То је посебно видљиво у доследној примени латиничног писма која иритира грађане Србије у години када се обележава 100 година од увођења латинице у Србији на бајонетима  аустроугарских и немачких војника у току Првог светског рата. Не препоручујем да их посетите јер не воде рачуна о српском купцу, о очувању културног и националног идентитета и не поштују професионалне стандарде у раду.
Ово су неке идеје за рад. Није свеједно ниједном предузетнику и предузећу да ли ће реакције потрошача бити позитивне или негативне. Што више активности то боље.

2015-05-24

2015-05-24: Дан словенске писмености и културе - Дан словенских просветитеља Ћирила и Методија

Данас је Дан словенских просветитеља Ћирила и Методија, Грка из Солуна, оснивача словенске књижевности и твораца првог словенског писма - глагољице. То писмо су створили прилагођавањем грчке азбуке словенским гласовним потребама на које су превели више црквених књига. Ширење писмености код Срба тесно је повезано са ширењем хришћанства. Све је почело 862. године, на захтев великоморавског кнеза Растислава, који је од византијског цара Михаила тражио учитеље који ће да проповедају на народном језику. Идеални за тај посао били су учени философ Константин и његов брат, игумaн Методије, родом из Солуна, у чијој је околини живело мноштво Словена. Браћа су знала њихов језик. Званично, Словени до тада нису имали писмо, па су Солунска браћа саставила азбуку (глагољицу), помоћу које су превела јеванђеља на словенски језик. Са тим преводима кренули су у моравскопанонску мисију – просветитељско дело међу словенским народима. Са књигама које је тамошњи народ разумео, проповед хришћанства ишла је много лакше. Преводили су и друге богослужбене књиге, и служили су литургију на словенском језику, такође су рукополагали и домаће свештенике. Тако су многи (моравски и панонски) Словени примили православну веру. Константин се замонашио и добио име Ћирило (Кирило). Солунска браћа су имала проблема са немачким, латинским свештенством, и већ ту је почела борба за превласт између римoкатоличанства и византијског православља. Били су и прогањани, а њихови ученици су наставили њихово дело, али у земљама Јужних Словена – у Бугарској и на Охриду. Најпознатији међу ученицима су свети Климент и Наум. Они су саставили друго, једноставније писмо – ћирилицу и назвали је према светом Ћирилу. Тако су словенска писменост, а са њом и хришћанска вера, делом са севера, из Паноније, а делом са југа, са Охрида, стигле и у Србију. Многи Срби, а најпре владари и властела,  поверовали су у Христа и примили хришћанску веру. Тадашњи догађаји се сматрају крштењем Србије.
Код Руса, Украјинаца, Бугара, Македонаца, Словака и Чеха дан светих Ћирила и Методија је културни Дан словенске писмености и културе. Код Православних народа обележава се 24. маја сваке године. Код Словака и Чеха обележава се 5. јула.

2015-03-04

Андроид апликација "Нећу да потпишем уговор на латиници"

 
Вести иницијативе "Нећу да потпишем уговор на латиници" можете пратити и на вашим уређајима који су подржани андроид оперативним системом. Приступите преко вашег мобилног уређаја линку и преузмите апликацију "Нећу на латиници".

2015-03-02

Успех иницијативе да информационе табле на аутопуту буду на ћирилици

Грађанин Д.М. који је пре пар месеци покренуо иницијативу  да информационе табле на аутопуту буду са натписима на ћирилици (о чему смо писали (видети линк)) обавестио нас је да су проблеми решени и да је на  дисплеју на Бежанијској коси на аутопуту Београд -Шид текст на ћирилици. Вероватно ће ускоро и остали дисплеји бити у складу са законима.
Честитамо на упорности. Жеља нам је да буде што више оваквих иницијатива да би Србија била пристојна земља где је ћирилица и у службеној и јавној употреби свугде.

2015-02-15

Борба за ћирилицу: Грађански активизам: Борба са ЈП "Путеви Србије"

Жеља нам је да добру праксу у борби за ћирилицу промовишемо и у наредном периоду. У вези реченог од неколико наших сарадника добили смо преписке у вези неколико случајева кршења Устава Републике Србије и Закона о употреби службеног језика и писма које ћемо сукцесивно објављивати. У овом посту представљамо преписку са ЈП Путеви Србије. Сматрамо да овај пример грађанског активизма и истрајност нашег суграђанина може да подстакне и друге да искористе ово искуство и моделе комуникације са оним установама, институцијама, јавним предузећима и другима који не поштују службени језик и писмо.
Представљамо преписку ДМ (име и презиме и контакт детаљи познати редакцији) са ЈП Путеви Србије. Над текстом су вршене само техничке корекције и исправљање словних грешака. Опрема поста је редакцијска.
Уколико имате слично искуство пишите нам и објавићемо. Адреса за слање порука је necuugovornalatinici@palankaonline.info.


Први допис у низу дописа сарадника ДМ

From: ДМ 
Sent: 22. decembar 2014 11:50
Subject: Притужба
Поштовани,
На делу аутопута Е75 и Е70 кроз Београд постављене су електронске информационе табле које нису у складу са законом, наиме за разлику од знакова који су исписани правилно те табле су на енглеском и српском језику али не и на ћирилици чиме сте прекршили Устав члан 10 као и Закон о службеној употреби језика и писма Сл. гласник 30/10 члан 2,3 и 5 те вас овим путем молим да додате и ћирилично писмо како би у својој земљи могли да будемо обавештени на свом једином уставном писму. У противном бићу принуђен да у складу са чланом 22. ЗОСУЈП предузмем законске кораке да се донесе управни акт као и кажњавање по чл. 23. Желим само наше писмо на нашим улицама.
С'поштовањем,
Д.М.

Одговор Путева Србије

Од: "Tamara Motrenko" <tamara.motrenko@putevi-srbije.rs>
Датум: 24.12.2014. 11.59
Наслов: ЈП "Путеви Србије" - Одговор на Вашу Притужбу, 24.12.2014.г.
Коме: ДМ
Поштовани г. М,

У прилогу Вам достављамо одговор нашег колеге, руководиоца Одељења ИТС  у Сектору за управљачко информационе системе у саобраћају.
Срдачан поздрав.
________________________

Са поштовањем,

Тамара Мотренко, дипл. филолог
ПР, Oдељење за односе са јавношћу

Булевар краља Александра 282,
11000 Београд, Србија
Телефон:  + 381 11 30 40 740
Тел/факс: + 381 11 30 40 741
Моб: +381 60 840 22 08
E-mail Одељења: pr@putevi-srbije.rs


Булевар краља Александра 282                        
11000 Београд
www.putevi-srbije.rs      
Београд, 24. 12.2014.г.

гдин ДМ

Одговор на Вашу притужбу од 22.12. 2014.г. 
Поштовани гдине М, 
Сходно Вашим питањима можемо Вас информисати следеће.
Поштовани,
Захваљујем се на исказаном интересовању за Електронске Информационе Панеле који су постављени на једном делу наше путне мреже.
У вези Ваше оцене да постављене табле нису у складу са законима Републике Србије, проучили смо наводе из Вашег дописа и закључци су следећи:
Члан 10. Устава Републике Србије гласи:
Језик и писмо
Члан 10.
У Републици Србији у службеној употреби су српски језик и ћирилично писмо.
Службена употреба других језика и писама уређује се законом, на основу Устава.
Дакле, на основу  става 2 члана 10. Устава Републике Србије, произилази да није тачна Ваша констатација да су ''Електронске информационе табле '' неуставне.
Такође,  у Закону о службеној употреби језика и писама ( Службени гласник РС ",  бр . 45/91 , 53/93, 67/93, 48/94, 101/05, 30/10) члан 5 стоји следеће:
Члан 5.
Саобраћајни знаци и путни правци на међународним и магистралним путевима, називи места и други географски називи исписују се ћириличним и латиничним писмом.
Саобраћајни знаци и путни правци на другим путевима, називи улица и тргова и други јавни натписи могу се, поред ћириличног, исписивати и латиничним писмом.
Дакле, није тачна ни Ваша констатација да је прекршен Закон о службеној употреби језика и писма у Републици Србији, јер се у ставу 1 члана 5  дозвољено коришћење оба писма.
У вези Ваше намере – претње,  да поведете поступак доношења управног акта, обавештавам Вас да се у одељку VI овог закона, у члановима од 23 до 26, одређују случајеви када је законодавац предвидео могућност кажњавања у вези са члановима 19 и 20 предметног закона.
Користим прилику да Вас обавестим да се за ту врсту сигнализације, поготову ако се налази на европском путном коридору, може односити и легислатива Европске уније. Стога, препоручујем Вам да се информишете и о изрекама  у тим легислативама, (у томе Вам нудимо свесрдну помоћ), и о односу домаћег и  законодавства Европске Уније.
Са поштовањем,
Руководилац одељења ИТС
Илија Неден Димитриу, дипл.инж.саобраћаја

Одговор ДМ на претходни допис

Од: ДМ
Датум: 24.12.2014. 12.57
Наслов: Илији Неден Димитриу руководиоцу ИТС
Поштовани,
Захваљујем на брзом одговору, указаној пажњи наводима и цитирању истих. Нажалост зачуђен сам тумачењем истих као и сврхе мог захтева. Као прво ја уопште не тражим да се избаци ни латинични натпис ни енглески него да се дода ћирилични натпис као што је и по праву и правди. Као друго, изгледа да сте правилно цитирајући закон потпуно га погрешно протумачили. Чл.10 устава каже да се користи српски језик и ћирилица увек а остало само ако, кад и на који начин закон дозволи. У случају вашег а и нашег предузећа ствар је јасна,на аутопуту мора ЋИРИЛИЦА и ЛАТИНИЦА а не или ћирилица или латиница. Значи оба писма као што ваши нови знаци апсолутно поштују. Што се тиче осталих путева тачно је да се дозвољава могућност и латиничног писма али под условима да национална мањина чини мин.15% и то на начин да се латинични текст напише испод или на десној страни знака. У вези ЕУ видео сам у Бугарској и Грчкој и ћирилицу и грчки алфабет тако да даљи коментар није потребан. Вашим правницима одајем признање што из закона који штити и даје предност ћирилици извуку закључак да не треба да постоји на информационој табли. Још једном само желим да и ћирилица буде заступљена а ви би радије у спор. Спреман сам да омогућим стручнијим од мене да вам омогуће проучавање регулативе.
П.С. Позивање да ако не можемо да се договоримо то реше надлежни не сматрам претњом и такво тумачење ме узнемирава.
С'поштовањем,
ДМ

Одговор ЈП Путеви Србије на претходан допис

Од: "Sandra Klisarić" <sandra.klisaric@putevi-srbije.rs>
Датум: 30.12.2014. 12.32
Наслов: FW:Odgovor - Илији Неден Димитриу руководиоцу ИТС
Коме: ДМ
(Одговор је на латиници који смо ћирилизовали)
Поштовани г. М,

Сходно допису који сте нам послали, достављамо Вам следећи одговор који је за Вас припремио г. Илија Неден Димитриу, дипл.инж.саобраћаја, Руководилац Одељења ИТС.

Интензивирали смо поступање по нашој раније донетој одлуци да проверимо и евентуално унапредимо техничке могућности предметних уређаја и то са следећих аспеката:
Код уређаја произвођача SWARCO Lea, ( примењени на објекту тунел Стара Стражевивца, панели на градској деоници пута А1/А3/А0 ( градски ауто- пут), да извршимо , уплоад сета алфанумеричких знакова , који подржавају различите кодне групе (пре свега ћириличну) као и сликовна писмена. У зависности од околности које могу ограничавати ову активност, а нису предмет техничких ограничења, биће опредељен рок за реализацију ове активности.
Код уређаја произвођача ДМВ (примењени на тунелу Стражевица) ,да извршимо упграде уређаја додавањем или активирањем мрежне компоненте уређаја, да омогућимо коришћење ГУИ за аутономно генерисање порука на панелима, и да омогућимо сервисни приступ и приказ статуса предметинх панела. У зависности од  околности које могу ограничавати ову активност, а нису предмет техничких ограничења, биће опредељен рок за реализацију ове активности. Како је у току гарантни рок за предметну инвестицију ( елементи ИТСа примењених на објекту тунел ,,Стражевица'') , предпостављам да ће се носиоци гарантног рока позитивно одредити према овом функционалном захтеву који намећу корисници пута.
За сваку нејасноћу или појашњење стојимо на располагању.

________________________

Са поштовањем,

Сандра Клисарић, дипл.пр
Одељење за односе са јавношћу
Булевар краља Александра 282, 11000 Београд, Србија
Тел/Факс: +381 11 30 40 741
Моб: +381 60 840 26 62
Web:   www.putevi-srbije.rs; е-mail одељења: pr@putevi-srbije.rs

Последњи допис сарадника ДМ ЈП Путеви Србије

Од: ДМ
Датум: 30.12.2014. 13.47
Наслов: Допуна притужбе од 25.12.2014
Поштовани, захваљујем на одговору и ако сам добро разумео жељи да омогућите употребу ћирилице чим буде могуће. Не сумњајући у ваше добре намере, жеље не замерите ми ако вас подсетим да је то и ОБАВЕЗА, иначе указао би и на ваш правилник. На основу члана 132. став 5, члана 153. став 5, члана 154. став 3, и члана 166. став 8. Закона о безбедности саобраћаја на путевима („Службени гласник РС”, број 41/09),
ПРАВИЛНИК
о саобраћајној сигнализацији
Члан 7.
Називи места на саобраћајним знаковима на државним путевима I реда исписују се ћириличким и латиничким писмом, и то на начин да се најпре исписује натпис ћирилицом, а затим латиницом.
Називи места исписују се ћириличким писмом на путевима II реда, општинским путевима и улицама.
На местима где се дозвољава примена писма или језика националне мањине, овај натпис се исписује испод ћириличког натписа.
На саобраћајни знак може се уписати одредиште у другој држави на енглеском језику и национална ознака те државе.
Такође у члану 52 је наведено да информационе табле морају на ИСТИ начин  бити у складу са чл. 7. указао би и да је на сајту заштитника грађана објављено упутство поводом случаја ЈП Топлана да техничке могућности нису, нити могу бити оправдање за неизвршење законске обавезе већ јп мора урадити следеће: донети акт  у коме треба одредити најкраћи рок за извршење,одговорна лица и обавестити притужиоца.
С'тога вас молим да и мене о истом обавестите. Такође обавеза ЈП је да комуницира са корисницима на српском језику и ћириличном писму,као гђа Тамара Мотренко прошли пут. Вама лично као и свим запосленим честитам предстојеће божићне и новогодишње празнике.
С'поштовањем све најбоље у 2015,


2015-01-26

2015-01-24: Са округлог стола "Ко разара српску културу?"

У Београду је 24.1.2015. одржан округли сто на тему "Ко разара српску културу?" у организацији Удружења "Ћирилица" Београд. Округли сто је одржан у просторијама Удружења "Милутин Миланковић" у Београду. 
Говорили су:
1. проф. др Василије Крестић,
2. мр Душан Миловановић,
3. проф. др Мирјана Влаисављевић
4. др Јова Пејин,
5. проф. др. Милоје Пршић,
6. мр Јован Стојадиновић,
7. проф. др Раде Рајић,
8. Mаја Недељковић, књижевница,
9. др Аца Ђикић
10. Огњен Војводић
11. Срђан Секулић
12. Александар Полетајев-Рус
13. Милорад Ђошић
14. Миодраг Којић
15. Верољуб Бата Петронић К. Митровица
16. Проф. др Батаваљић Драган
17. др Драгољуб Антић
18. Дејан Матић

Видео записи са округлог стола су на линку.