Закон о заштити потрошача: Извештај о спроведеној јавној расправи

Публикован је Извештај о спроведеној јавној расправи у вези Нацрта закона о заштити потрошача.

На бази захтева за приступ информацијама од јавног значаја један читалац је добио одговор са наведеним извештајем и следећим прилозима

• Листа институција/физичких лица које су доставиле коментаре на  Нацрт закона о заштити потрошача
• Општи коментари и питања о Нацрту закона о заштити потрошача
• Коментари на Нацрт закона о заштити потрошача

Сви наведени документи могу да се нађу на линку.

У јавној расправи су учествовали

РБ: 1.

Назив институције:    Национална организација потрошача Србије

Име и презиме:         Горан Паповић

Присуство на јавној расправи: -

Напомена: коментари на одређене чланове Нацрта

РБ: 2.

Назив институције:    Српско удружење „ЋИРИЛИЦА“
Повереништво „Српска Атина“

Име и презиме:         Група од 63 грађана

Присуство на јавној расправи: -

Напомена: коментари на одређене чланове Нацрта

РБ: 3.

Назив институције:    Град Београд
Секретаријат за привреду

Име и презиме:         Драган Ђилас

Присуство на јавној расправи:

Напомена: коментари на одређене чланове Нацрта

РБ: 4.

Назив институције:    Организација потрошача Ваљева

Име и презиме:         Петронић Слободан

Присуство на јавној расправи: +

Напомена: општи коментар и коментари на одређене чланове Нацрта

РБ: 5.

Назив институције:    Републичка агенција за поштанске услуге

Име и презиме:         Славко Ђумић

Присуство на јавној расправи: +

Напомена: коментар на члан Нацрта

РБ: 6.

Назив институције:    физичко лице

Име и презиме:         Ангелина Поповић

Присуство на јавној расправи: -

Напомена: општи коментар

РБ: 7.

Назив институције:    физичко лице

Име и презиме:         Дејан Поповић

Присуство на јавној расправи: -

Напомена: општи коментар

РБ: 8.

Назив институције:    физичко лице

Име и презиме:         Ненад Стевановић

Присуство на јавној расправи: -

Напомена: општи коментар

РБ: 9.

Назив институције:    Завичајни музеј Коцељева

Име и презиме:         Зоран А. Живановић

Присуство на јавној расправи: -

Напомена: општи коментар

РБ: 10.

Назив институције:    Ортопедија Нови живот

Име и презиме:         Весна Јовановић Стевановић

Присуство на јавној расправи: -

Напомена: општи коментар

РБ: 11.

Назив институције:    Министарство спољне и унутрашње трговине и телекомуникација

Име и презиме:        

Присуство на јавној расправи: +

Напомена: коментар на одређен члан Нацрта

РБ: 12.

Назив институције:    Секретаријат за инспекцијске послове Градске управе града Београда

Име и презиме:         мр Миодраг Стојановић

Присуство на јавној расправи: -

Напомена: коментари на одређене чланове Нацрта

РБ: 13.

Назив институције:    АПОС

Име и презиме:         Едина Попов

Присуство на јавној расправи: -

Напомена: коментари на одређене чланове Нацрта

РБ: 14.

Назив институције:    физичко лице

Име и презиме:         Вуксан Пејовић

Присуство на јавној расправи: -

Напомена: општи коментар

РБ: 15.

Назив институције:    Организација потрошача Крагујевца

Име и презиме:         Зоран Николић

Присуство на јавној расправи: -

Напомена: општи коментар и коментари на одређене чланове Нацрта

РБ: 16.

Назив институције:    ОПС/ФОРУМ/УЗПВ/ЦЕПС

Име и презиме:        

Присуство на јавној расправи: +/-

Напомена: коментари на одређене чланове Нацрта

РБ: 17.

Назив институције:    Лимундо

Име и презиме:         Олга Мирковић Максимовић

Присуство на јавној расправи: -

Напомена: општи коментар и коментари на одређене чланове Нацрта

РБ: 18.

Назив институције:    физичко лице

Име и презиме:         Сњежана Станчетић (Телеком)

Присуство на јавној расправи: -

Напомена: коментари на одређене чланове Нацрта

РБ: 19.

Назив институције:    НОПС

Име и презиме:         Зоран Николић

Присуство на јавној расправи: -

Напомена: коментар на одређен члан Нацрта

РБ: 20.

Назив институције:    Агенција за борбу против корупције

Име и презиме:         Татјана Бабић

Присуство на јавној расправи: -

Напомена: општи коментар и коментари на одређене чланове Нацрта

РБ: 21.

Назив институције:    Привредна комора Србије

Име и презиме:         Здравко Јелушић

Присуство на јавној расправи: +

Напомена: коментар на одређен члан Нацрта

РБ: 22.

Назив институције:    Асоцијација увозника возила и делова

Име и презиме:         Милош Петровић

Присуство на јавној расправи: +

Напомена: општи коментар и коментари на одређене чланове Нацрта

РБ: 23.

Назив институције:    Телеком

Име и презиме:         Драган Ђурђевић

Присуство на јавној расправи: -

Напомена: општи коментар и коментари на одређене чланове Нацрта

РБ: 24.

Назив институције:    ВИП

Име и презиме:         Вера Николић Димић

Присуство на јавној расправи: -

Напомена: општи коментар и коментари на одређене чланове Нацрта

РБ: 25.

Назив институције:    Теленор

Име и презиме:         Слађана Јовановић

Присуство на јавној расправи: -

Напомена: коментари на одређене чланове Нацрта

РБ: 26.

Назив институције:    Канцеларија за сарадњу са цивилним друштвом

Име и презиме:         Ивана Ћирковић

Присуство на јавној расправи: +

Напомена: коментари на одређене чланове Нацрта

РБ: 27.

Назив институције:    ЕОS Matrix

Име и презиме:         Јована Поповић

Присуство на јавној расправи: -

Напомена: коментари на одређене чланове Нацрта

РБ: 28.

Назив институције:    ОРИОН Телеком

Име и презиме:         Слободан Ђиновић

Присуство на јавној расправи: -

Напомена: општи коментар и коментари на одређене чланове Нацрта

РБ: 29.

Назив институције:    ИПА

Име и презиме:         Thierry Bourgoignie

Присуство на јавној расправи: +

Напомена: коментари на одређене чланове Нацрта

РБ: 30.

Назив институције:    Савет страних инвеститора

Име и презиме:         Извршни тим

Савет страних инвеститора

Присуство на јавној расправи: +

Напомена: коментари на одређене чланове Нацрта

РБ: 31.

Назив институције:    Савез независних организација потрошача

Име и презиме:         Петар Богосављевић
Денис Перинчић
Мирољуб Алексић
Дејан Гавриловић

Присуство на јавној расправи: +

Напомена: општи коментар и коментари на одређене чланове Нацрта

РБ: 32.

Назив институције:    Стручна јавност

Име и презиме:         Катарина Иванчевић

Присуство на јавној расправи: +

Напомена: коментари на одређене чланове Нацрта

Преносимо: Инжењери ће се коначно посрбити

Преносимо са портала Вијести Онлајн

ИНЖЕЊЕРСКА КОМОРА СРБИЈЕ УВАЖАВА ПРИМЕДБУ

Од господина Немање Видића замољени смо да објавимо овај одговор ИКС на примедбу од стране удружења „Српска азбука“ за занемаривање ћирилице:

Инжењеријска комора Србије.
ИНЖЕЊЕРСКА КОМОРА СРБИЈЕ Булевар војводе Мишића 37,
П. ФАХ 32, Београд.

Број 2490 Датум: 20.9.2013. г. Београд

Српско национално удружење СРПСКА АЗБУКА
Ул. Недељка Гвозденовића бр. 10
11076 Београд

Поштовани,

Поводом вашег дописа упућеног Инжењерској комори Србије дана 02.9.2013. године, а примљеног 11.9.2013. године и заведеног под бр. 2369, као и дописа од 25.6.2013. године и заведеног под бр. 1519, а у вези сугестија које сте нам поднели у вези коришћења латиничног писма при представљању Коморе на Интернету, слања обавештења чланству путем Интернета и оглашавања латиничних реклама у ћириличном Гласнику, обавештавамо вас да смо сагласни са вашим наводима, као и да су стручне службе Секретаријата Коморе предузеле мере на изменама целокупне базе података која је енкодована у латиничном фонту, те је за промену исте потребан одређени временски период.

Свакако захваљујемо на изнетим сугестијама.

С поштовањем,

ПРЕДСЕДНИК ИНЖЕЊЕРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ
Милован Главоњић, дипл. инж. ел.

Писмо „Српској азбуци“

Можда је ово само историја. Очекујемо ускоро конкретне потезе. Можда се коначно назире победа. Ово треба да служи као доказ како држава мора да поступа у вези са ћирилицом.

http://www.ingkomora.org.rs/

Инжењеријска комора Србије.

У Хрватској је све хрватско, а у Србији ништа није српско.

http://www.his.t-com.hr/direktorij_his/hrvatski/HISPocetak.htm

Хрватски инжењерски савез

Коментари на јавно објављени Нацрт Закона о здравственој документацији и евиденцијама у области здравства

Министарство здравља спроводи јавну расправу о Нацрту закона о здравственој документацији и евиденцијама у области здравства. Јавна расправа о Нацрту закона о здравственој документацији и евиденцијама у области здравства спроводи се у периоду од 24. октобра до 24. новембра 2013. године (линк на порталу Еуправа, односно линк на блогу Јавна расправа).
Имајући у виду значај здравствене документације и евиденција у области здравства неопходно је да се јасно уреди и употреба језика и писма имајући у виду да то питање није довољно прецизно уређено у Нацрту закона закона о здравственој документацији и евиденцијама у области здравства.

Без обзира што још има времена за коментарисање редакцији блога "Нећу да потпишем уговор на латиници"  стигао је модел коментара на овај Нацрт који прилажемо.

---

Министарство здравља

Немањина 22-26

11000 Београд

Епошта: zakon.zd@zdravlje.gov.rs  

Предмет: Коментари на јавно објављени нацрт Закона о здравственој документацији и евиденцијама у области здравства

Поштовани,

На основу јавно објављеног позива на Вашем сајту, достављамо вам благовремен коментар на објављени нацрт Закона о здравственој документацији и евиденцијама у области здравства (у даљем тексту Нацрт).

Наш коментар је подељен у 2. дела и то: 1. Предлози измена текста Нацрта; и 2. Образложење предложених измена.

1. Предлози измена текста Нацрта

Члан 1.

У члану 10, став 1 Нацрта после последње речи „евиденција“ додати „на српском језику и ћириличном писму“ тако да наведени став гласи

„Здравствена документација и евиденције се воде уписивањем података у основну здравствену документацију и помоћна средства за вођење евиденција на српском језику и ћириличном писму.“

Члан 2.

У члану 10, после става 1 Нацрта додати следећи став „Називи болести на латинском и генерички називи лекова пишу се латиничним писмом“.

После наведених измена из члана 1  и 2 овог Коментара члан 10 Нацрта гласи.

„Здравствена документација и евиденције се воде уписивањем података у основну здравствену документацију и помоћна средства за вођење евиденција на српском језику и ћириличном писму.

Називи болести на латинском и генерички називи лекова пишу се латиничним писмом.

Из основне здравствене документације и евиденција и помоћних средстава за вођење евиденција израђују  се  индивидуални и збирни извештаји.“

2. Образложење предложених измена

Први разлог предложених измена је усаглашавање са чланом 10. Устава Републике Србије којим је уређено да је у службеној употреби у Србији српски језик и ћирилично писмо. Наведеним изменама доследно се уставна норма уграђује у Нацрт тако да се избегава двосмисленост тумачења јер је у неслужбеној, колоквијалној, употреби у Србији и латинично писмо. Наведеним изменама се допуњује и Закон о службеној употреби језика и писма ситуацијама које у њему нису обухваћене односно службени језик и службено писмо се на бази ових измена уводи у сферу која није њиме довољно прецизно обухваћена.

Други разлог је пракса свих европских држава да важи правило „једна држава, један службени језик, једно службено писмо“ чиме Србија постиже да се избегава коришћење два писма у једној важној сфери живота у којој се грађани Србије појављују.

Трећи разлог је препорука Заштитника грађана Републике Србије (дел.бр.  21306    датум 7. 11. 2011. Заштиник грађана Републике Србије) која се може наћи на адреси http://www.ombudsman.rs/attachments/1558_CIRILICA%20(2).doc и којом се

УТВРЂУЈЕ Закон о службеној употреби језика и писама (у даљем тексту: Закон) не обезбеђује све потребне начине и мере за остваривање Уставом утврђене обавезе на службену употребу српског језика и ћириличког писма  у органима, односно организацијама које врше јавна овлашћења.  Надзор над применом Закона и остваривањем обавезе државних органа да у раду примењују службену употребу српског језика и ћириличког писма у надлежности је министарстава, која не располажу потребним капацитетима за остваривање ове надлежности. Законом о службеној употреби језика и писама нису прописане казнене мере ако орган, односно организација која врши јавна овлашћења не примењује и не спроводи службену употребу српског језика и ћириличког писма у складу са Законом. С обзиром на утврђено, Заштитник грађана упућујe Министарству за људска и мањинска права, државну управу и локалну самоуправу ПРЕПОРУКУ Како би се остварила доследна примена Закона, а у циљу остваривања обавезе органа, односно организација које врше јавна овлашћења у примени службене употребе српског језика и ћириличког писма, потребно је да се обезбеди: - Делотворно вршење надзора над применом Закона; - Потребне мере које ће се примењивати према органу односно организацији која врши јавна овлашћења ако не поступа у складу са одредбама Закона, којима је регулисана службена употреба српског језика  и ћириличког писма. Министарство за људска и мањинска права, државну управу и локалну самоуправу обавестиће Заштитника грађана, у складу са чланом 31. ставом 3. Закона о Заштитнику грађана, о предузетим мерама неопходним за спровођење препоруке најкасније у року од 60 дана, односно о разлозима због којих, евентуално, није поступио по препоруци.

Предложеним изменама Нацрта не спречава се употреба латинице, једино се примат даје српском језику и ћириличном писму као обавезујућим у складу са Уставом Републике Србије.

Нема никаквог законског а ни другог историјског или цивилизацијског разлога за некоришћење јединог и Уставом загарантованог службеног писма, при чему велики број грађана вређа дискриминаторски однос према српској ћирилици и српској култури уопште. Уосталом и у Европи се чине велики напори у очувању националног идентитета и неотуђивог права грађана на своја етничка обележја, своју културу и духовну баштину, као и неотуђивог права на очување свога језика и писма. Наведеним изменама Нацрта постиже се да се у здравству  користи један језик и једно писмо у складу са тежњама Србије да буде део Европске Уније.

Такође не треба занемарити да коришћењем српског језика и ћириличног писма додатно помажемо српско здравство јер је оно конкурентније на домаћем тржишту здравствених услуга због неопходности да страни пружаоци услуга изврше локализацију, односно да користе српски језик и ћирилично писмо.

Срдачан поздрав.

С поштовањем,

 

Објави by Нећу да потпишем уговор на латиници.

Кандидати за директора МСУ представили своје непоштовање правног поретка Републике Србије

Коначно су познати кандидати за директора Музеја савремене уметности у Београду. То су Владислав Шћепановић, Тамара Миодраговић и Јован Деспотовић.

Фотографија кандидата преузета из дневног листа Политика

На нашу жалост, и верујемо на жалост опште јавности у Србији, они су у својим предлозима програма рада представили непознавање и непоштовање правног поретка у Републици Србији и самим тим недостојност да буду на челу институције од националног значаја. 

Наиме, сва три кандидата нису упозната са чланом 10 Устава Републике Србије и Законом о употреби службеног језика и писма те су своје програме презентирали на латиници. Уколико је Република Србија уређена правна држава која тежи Европској унији Влада Републике Србије мора да поништи конкурс за избор директора Музеја савремене уметности у Београду јер лице које треба да одговара за законитост рада установе културе од националног значаја својим потезима мора да демонстрира познавање правног поретка почевши од Устава Републике Србије, преко закона којима се уређују поједине области где спада и употреба службеног језика и писма.
Недопустиво је да на челу установе од националног значаја буде лице које, и пре него што је именовано, оспорава правни поредак Републике Србије. Можемо замислити шта ће се десити ако би такво лице одговарало за законитост рада установе. Вероватно би таква установа била пример незаконитог рада.
Верујемо да Влада Републике Србије неће прихватити да именује лице која крше закон подношењем незаконите документације на јавни конкурс. Влада Србије је дужна да као и остали државни органи поштује члан 10 Устава Републике Србије и Закон о службеној употреби језика и писма. У противном би убедила јавност да је сво залагање за ЕУ обично замајавање јавности јер у уређеним државама ЕУ то није могуће.
Информација о предлозима програма кандидата за директора Музеја савремене уметности су на линку. Такође предлози програма могу да се нађу и у фолдеру на адреси у формату погодном за преглед преко броузера.
Посетите профиле наведених кандидата за директора Музеја савремених уметности у Београду да би сте се уверили да са становишта поштовања члана 10 Устава Републике Србије и Закона о употреби службеног језика и писма од њих то не можемо очекивати и да стога не заслужују да буду на челу установе од националног значаја.

Више о кандидатима на адресама:

• Владислав Шћепановић, 
• Тамара Миодраговић и  
• Јован Деспотовић

Објави by Нећу да потпишем уговор на латиници.

У вези селективног објављивања пристиглих коментара на Нацрт закона о електронским медијима у организацији Министарства културе и информисања

У вези селективног објављивања пристиглих коментара на Нацрт закона о електронским медијима у организацији Министарства културе и информисања (линк) један читалац блога нам је доставио допис који је упутио Министарству културе и информисања. Објављујемо допис у целини уз анонимизацију личних података.

Министарству културе и информисања 

11000 Београд, улица Влајковићева број 3

Епошта: kabinet@kultura.gov.rs, sandra@kultura.gov.rs, dejan.stojanovic@kultura.gov.rs

Поштована господо,

Пошто сам послао свој коментар на Нацрт закона о електронским медијима још пре две  недеље коришћењем услуге портала Еуправа (www.euprava.gov.rs) који омогућава партиципацију грађана учешћем у јавним расправама преко тог портала био сам изненађен што мог коментара у листи пристиглих на вашем сајту нема. Из тих разлога сам поново на остављену адресу епоште dejan.stojanovic@kultura.gov.rs послао свој коментар 28.10.2013. Пошта ми није враћена а такође нисам добио ни поруку потврде да је иста примљена што је уобичајена добра пракса у администрацијама других држава које организују јавне расправе коришћењем електронске поште.

Поновним увидом у листу пристиглих коментара приметио сам да мог коментара и даље нема.

Имајући у виду речено у дилеми сам:

-       Да ли је сервер Министарства културе и информисања уопште функционалан?

-       Ако јесте функционалан да ли је селективно функционалан?

-       Ако је потпуно функционалан да ли је донета одлука да се коментари на наведени Нацрт закона о електронским медијима селективно објављују сагласно дискреционим критеријумима који нису јавно објављени?

Ако је реч о последњем случају имамо врло непријатну ситуацију да јавност може да буде збуњена и да стекне утисак о фалсификовању јавне расправе због селективности узимања у разматрање коментара који су достављени на прописан начин, коришћењем службеног језика и писма, у остављеним роковима коментарисања на прописаном формулару.

Искрено се надамо да то није случај, мада смо добили информације да нисмо усамљени,  и да је реч о грешци коју ће Министарство културе и информисања хитно исправити јер у противном имамо велики скандал који није достојан Републике Србије у тренутку када стреми Европској унији.

Сумњамо да ће било ко у јавности, а поготово у телима за надзор рада институција Републике Србије, благонаклоно гледати на ситуацију када је јавна расправа о важном нацрту закону са наведеним мањкавостима.

У прилогу поново достављамо наш коментар на Нацрт закона о електронским медијима.

Срдачан поздрав.

С поштовањем

Име и презиме: Име организације и инситуције(ако постоји): Контакт телефон: Е-пошта: Нацрт закона о електронским медијима на коју упућујете коментаре: Датум:  30.10.2013.

1.      Општи коментари и сугестије у односу на Нацрт закона о електронским медијима као целину

2. Конкретан део Нацрта законa о електронским медијима чију измену предлажете и Ваш предлог за измену

У члану 22, став 1, тачка 17 после дела текста „заштита српске културе“ унети допуну текста тако да после наведених речи стоји  „ , српског језика и ћириличног писма“ тако да наведенa tačka гласи 17. предузима мере којима се подстичу очување и заштита српске културе, српског језика и ћириличног писма, као и културе и језика националних мањина; У члану 69, став 1, после дела текста „српском језику“ унети допуну текста тако да после наведених речи стоји  „и ћириличном писму“ тако да наведени став гласи (1)Пружалац медијске услуге је обавезан да програмске садржаје објављује на српском језику и ћириличном писму, или да обезбеди да се програмски садржаји који су произведени на страним језицима објављују преведени на српски језик и ћирилично писмо.

3. Образложење упућеног предлога за измену Нацрта закона о електронским медијима

Први разлог предложених измена је усаглашавање са чланом 10. Устава Републике Србије којим је уређено да је у службеној употреби у Србији српски језик и ћирилично писмо. Наведеним изменама доследно се уставна норма уграђује у Нацрт тако да се избегава двосмисленост тумачења јер је у неслужбеној, колоквијалној, употреби у Србији и латинично писмо. Наведеним изменама се допуњује и Закон о службеној употреби језика и писма ситуацијама које у њему нису обухваћене односно службени језик и службено писмо се на бази ових измена уводи у медијску сферу која није њиме обухваћена. Други разлог је пракса свих европских држава да важи правило „једна држава, један језик, једно писмо“ чиме Србија постиже да се избегава коришћење два писма у једној важној сфери живота у којој се грађани Србије појављују као корисници медијских услуга. Нема никаквог законског а ни другог историјског или цивилизацијског разлога за некоришћење јединог и Уставом загарантованог службеног писма, при чему велики број грађана вређа дискриминаторски однос према српској ћирилици и српској култури уопште. Уосталом и у Европи се чине велики напори у очувању националног идентитета и неотуђивог права грађана на своја етничка обележја, своју културу и духовну баштину, као и неотуђивог права на очување свога језика и писма. Наведеним изменама нацрта постиже се да се у медијској сфери користи један језик и једно писмо у складу са тежњама Србије да буде део Европске Уније. Латиница (Гајева  латиница, гајевица) је ортографски хрватска  латиница и по међународном стандарду  ISO 12199 (Alphabetical ordering of multilingual terminological and lexicographical data represented in the Latin alphabet ) међу језицима који користе латинична слова не наводи се српски језик. Пошто је Хрватска регистровала хрватски језик својом латиницом (која се и даље неслужбено користи у Србији у правно необавезујућим, неслужбеним, ситуацијама), све што се напише на таквој гајевој латиници се књижи као хрватска културна баштина. Ушавши ове године у Европску унију Хрватска  је тамо регистровала свој језик и писмо на основу члана 12 Устава Хрватске. У информационим технологијама по међународној пракси, језици се означавају само по њиховом називу, јер ту важи правило један језик – једно писмо. И тако све што се постави у електронској форми на латиници (хрватској) у свету информационих технологија се такође третира да је написано на хрватском језику, а само што је написано  на ћирилици (српској) сматра се да је написано српским језиком. Из тих разлога тек се предложеним изменама Нацрта пружа пуна подршка српским електронским медијима да буду препознатљиви у свету. Такође не треба занемарити да коришћењем српског језика и ћириличног писма додатно помажемо српску привреду јер је она конкурентнија на домаћем тржишту због неопходности да страни испоручиоци медијских услуга изврше локализацију својих услуга односно да запосле домаће раднике који знају српски језик и ћирилично писмо за потребе локализације. Што се тиче наступа српских фирми на страним тржиштима оне ионако морају да врше прилагођавање својих услуга тим тржиштима. Ако наши електронски медији морају да се прилагођавају страним тржиштима онда нека се и страни електронски медији прилагоде условима на тржишту Србије чиме се постиже фер размена.

 

Објави by Нећу да потпишем уговор на латиници.

Ћирилица и латиница у општинама Србије - Одговори ипак стижу

Почетком августа ове године упућен је допис у вези коришћења латинице на званичним сајтовима неколико општина и то

• Општина Параћин (http://www.paracin.rs)
• Општина Ћуприја (http://www.cuprija.rs)
• Општина Велика Плана (http://www.velikaplana.org.rs)
• Општина Свилајнац  (http://www.svilajnac.rs)
• Град Шабац (http://www.sabac.org)

Општина Велика Плана је после пар недеља поступила по захтеву и сада је њихов сајт на ћирилици.

Општина Параћин је одговорила и одговор је стигао данас. Одговор је следећи:

Остале општине којима је допис упућен нису одговориле и за њихове општинске власти се може рећи да и даље поносно крше Устав Републике Србије и ругају се Закону о службеној употреби језика и писма у Републици Србији. Њима нико ништа не може јер су општинске власти наведених општина изнад правног система Репблике Србије. Србија је добила нову властелу која је изнад државе и то Нинослава Ерића у Ћуприји, Предрага Милановића у Свилајнцу, Предрага Милановића у Шабцу. Који Дачић, који Вучић, који Николић? Наведени су бог и батина у Србији. Аферим!

Да би се ово стање променило достављамо текст дописа и адресе наведених општина за интервенцију у вези реченог.

---

Општина __________ На руке ______________, председнику Општине Адреса: _____________________ Матични број: ________, ПИБ: __________ Адреса електронске поште: ________________

Приговор

Поштовани господине Пауновићу,

На званичној Интернет презентацији Општина _______ (__________) немам могућност да добијем информацију на свом матерњем језику јер не постоји страница написана на српском језику. Тачније, све странице сајта су написане на писму које није у складу са Уставом Републике Србије односно нису у складу са Законом о службеној употреби језика и писма.

Како сте лице одговорно за законитост рада Општина _______ тражим од Вас да  омогућите спровођење члана 10 Устава Републике Србије и Закон о службеној употреби језика и писма и да сајт Општина _________ престане са дискриминаторским и незаконитим радом као и да омогућите доступност информација путем сајта Општина _______ на ћириличном писму српског језика.

Латиница је први пут уведена у службену употребу 1915.г. на бајонетима окупационих трупа Аустроугарске монархије у Првом светском рату и њена службена употреба у Србији је ругање трећини изгинулог становништва Краљевине Србије у том рату.

Такође тражим да и сва документа, обрасци, упутства и слично у Општина _________ буду доступни на ћириличном писму српског језика.

Напомена: Ово писмо је послато преко адресе епоште ______________.

Срдачан поздрав,

У ______________, ____.__.2013.г.

____________________ ____________________ ____________________

Адресе за слање дописа су:

Општина Ћуприја

На руке Нинославу Ерићу, председнику Општине

Адреса: 13.октобар бр.7, 35230 Ћуприја

Матични број: 07336365,

ПИБ:101374016

Адреса електронске поште: info@cuprija.rs

Општина Свилајнац

На руке  Предрагу Милановићу, председнику Општине

Адреса: Светог Саве бр.102, 35210 Свилајнац

Матични број: 07186312

Порески идентификациони број: 101470434

Адреса епоште: soinf@svilajnac.rs

Град Шабац

На руке  Милошу Милошевићу, градоначелнику
Адреса: Господар Јевремова бр.6, 15000 Шабац

Матични број: 7170033

Адреса електронске поште: opstina@sabac.org