Нећу да потпишем уговор на латиници - Google+ Posts

2013-10-01

Коментари на јавно објављени Нацрт Закона о заштити потрошача у оквиру јавне расправе

Mинистaрствo спoљнe и унутрaшњe тргoвинe и тeлeкoмуникaциja пoкрeнуло је јaвну рaспрaву рaди прибaвљaњa мишљeњa стручне и шире jaвнoсти o Нацрту закона о заштити потрошача. Јавнa рaспрaвa o Нацрту закона трajaћe oд  27. септембра дo 27. октобра 2013. гoдинe. Без обзира што још има времена за коментарисање редакцији блога "Нећу да потпишем уговор на латиници"  стигао је модел коментара на овај Нацрт који прилажемо.
У нацрту новог Закона о заштити потрошача говори се о употреби српског језика али ни једном о писму на коме ће се комуницирати. Знамо да то није безначајно и стога је коментар Нацрта концентрисан на језичко питање односно на коришћење српског језика и ћириличног писма.
Усвајањем предложених измена  сви би грађани Србије били равноправно заштићени и у комерцијалним трансакцијама комуницирали би на српском језику и ћириличном писму.
Целисходно је да што већи број грађана упути сличне коментаре да би се законодавцима показало да нам је стало до употребе српског језика и ћириличног писма. 
После усвајања овог закона ништа неће бити исто као пре са становишта употребе језика и писма.
Нацрт овог закона се налази на линку Нацрт Закона о заштити потрошача 
Комeнтaри и сугeстиje у вeзи сa прeдмeтoм jaвнe рaспрaвe мoгу сe пoслaти у писaнoм oблику на e-mail aдрeсу: nevena.praizovic@mtt.gov.rs или на адресу Министарства, Немањина 22-26, Београд.
Свесни смо да ће отпори  овим изменама бити жестоки, пре свега у редовима увозника а то значи најбогатијих предузетника Србије који неће жалити новца у кампањи да латиница опстане. Разлог је прост: ПРОФИТ. Дозвољавањем да се доминантно користити латиница смањују се трошкови за локализацију производа и услуга. Трошкови локализације су у суштини задирање у профит предузетника јер на тржишту Србије не могу са вишим ценама да компензују те трошкове јер постоје домаће фирме које те трошкове немају. Банке више неће моћи да дозволе да трансакције не могу да се врше на ћириличном писму јер им је јефтиније да без измена користе софтвер који је негде другде реализован већ ће морати да ангажују домаће стручњаке који ће извршити прилагођавање за наше тржиште коришћењем ћириличног писма.
Такође нећемо више бити малтретирани због захтева да уговор, декларација, упутство за коришћење,  назив производа, реклама, или обавештење у трговини буду на ћирилици и нико више неће моћи да нас назове националистом, фашистом или неким другим погрдним називом само зато што тражимо да уговор, декларација, упутство за коришћење,  назив производа, реклама, или обавештење у трговини буду на ћирилици. После ових измена ми само тражимо наша права по основу Закона о заштити права потрошача у складу са највишим нормама у ЕУ.
Имајући у виду могуће отпоре некa се дигне и кука и мотика у Србији да се изборимо да називи производа, уговори и упутства, декларације производа, натписи и обавештења у радњама,  рекламе и други документи о производима и услугама буду на српском језику и ћириличном писму. Ако сада не успемо сахранићемо и српски језик и ћирилично писмо.
А коментари треба да буду масовни и у што већем броју треба их упутити на наведену адресу епоште а и обичном препорученом поштом.
Поставља се питање како поступити?
На првом месту у што већем броју треба послати коментаре и сугестије на наведену адресу јер се постиже ефекат петиције. Важно је и да ваш коментар упућен Mинистaрству спoљнe и унутрaшњe тргoвинe и тeлeкoмуникaциja буде јавно публикован преко друштвених мрежа са позивом вашим пријатељима да они ураде исто, ако ништа друго бар да прекопирају  коментар уз измену податка о пошиљаоцу и да га упуте на остављену адресу.
Али ни то неће бити довољно јер ће притисци на Владу и Парламент бити жестоки јер ће се губици у профитима увозничког лобија (картела) због ћирилизације мерити у десетинама милиона ако не и у стотинама милиона евра па је неопходно наш став појачати и дописом Влади Србије, посланичким  групама, политичким партијама, итд. Али о томе у другом посту.
Коментаре могу да упуте сви грађани Србије, сва удружења, сва предузећа и остала правна лица.
Стога позивамо све грађане, сва удружења без обзира на делатност (књижевна, културно-уметничка, за заштиту људских права, удружења ветерана, удружења за неговање традиције ослободилачких ратова, итд.), све предузетнике, сва предузећа  и остале који препознају значај српског језика и ћириличног писма у Србији у пословним трансакцијама.
Прилажемo модел коментара који можете да преузмете са линка. Допишите оно што сматрате да је целисходно поготово у делу образложења.



Mинистaрствo спoљнe и унутрaшњe тргoвинe и тeлeкoмуникaциja
Немањина 22-26
11000 Београд

Предмет: Коментари на јавно објављени Нацрт Закона о заштити потрошача у оквиру јавне расправе

Поштовани,
На основу јавно објављеног позива на Вашем сајту, достављамо вам благовремен коментар на објављени нацрт Закона о заштити потрошача (у даљем тексту Нацрт).
Наш коментар је подељен у 2. дела и то: 1. Предлози измена текста Нацрта; и 2. Образложење предложених измена.

1. Предлози измена текста Нацрта

Члан 1.
У члану 16, став 1 после дела текста „на српском језику“ унети допуну текста тако да после наведених речи стоји  „и ћириличном писму“ тако да наведени став гласи
Пре него што се потрошач обавеже уговором или одговарајућом понудом за закључивање уговора, трговац је дужан да потрошача на јасан и разумљив начин, на српском језику и ћириличном писму, обавести о следећим подацима, уколико они нису очигледни из контекста:
Члан 2.
У члану 23, став 1, тачка 8 после дела текста „пратеће услуге на језику“ унети допуну текста тако да после наведених речи стоји  „и писму“ тако да наведени став гласи
8) пропуштање трговца да потрошача, пре него што прихвати понуду, на јасан начин обавести да ће му након продаје одређеног производа пружити пратеће услуге на језику и писму који нису у службеној употреби у Републици Србији;
Члан 3.
У члану 29, став 7 после дела текста „на српском језику“ унети допуну  текста тако да после навдених речи стоји  „и ћириличном писму“ тако да наведени став гласи
Трговац је дужан да податке из ст 1. и 6. овог члана пружи потрошачу на српском језику и ћириличном писму.
Члан 4.
У члану 33, став 1 после дела текста „на српском језику“ унети допуну  текста тако да после наведених речи стоји  „и ћириличном писму“ тако да наведени став гласи
Код уговора који су закључени изван пословних просторија, трговац је дужан да достави потрошачу обавештење из члана 29. став 1. овог закона у писаној форми или, само ако се потрошач са тиме сагласи, на другом трајном носачу записа. Ово обавештење мора да буде написано читко, на једноставан и разумљив начин, на српском језику и ћириличном писму.
Члан 5.
У члану 43, став 3 после дела текста „на српском језику“ унети допуну  текста тако да после наведених речи стоји  „и ћириличном писму“ тако да наведени став гласи
Ако је потрошач изричито пристао на оглашавање телефоном, факсом, електронском поштом или другим средствима комуникације на даљину, трговац је дужан да пре него што учини оглашавање одређене робе или услуге, на јасан и недвосмислен начин, на српском језику и ћириличном писму, обавести потрошача о комерцијалној сврси активности.
Члан 6.
У члану 52, став 3 после дела текста „на српском језику“ унети допуну  текста тако да после наведених речи стоји  „и ћириличном писму“ тако да наведени став гласи
Садржај упутстава и документације која се даје потрошачу мора бити сачињен у складу са прописима, на јасан и читљив начин, на српском језику и ћириличном писму, а када је превод у питању истоветан изворном тексту тако да за потрошача буде лако разумљив.
Члан 7.
У члану 60, став 2 после дела текста „на српском језику“ унети допуну  текста тако да после наведених речи стоји  „и ћириличном писму“ тако да наведени став гласи
Гарантни лист је исправа у писаном или електронском облику, односно на другом трајном носачу записа, која на српском језику и ћириличном писму садржи све податке из гаранције, наведене на јасан и читљив начин, лако разумљивим језиком, а нарочито податке о:
Члан 8.
У члану 91, став 3 после дела текста „на српском језику“ унети допуну  текста тако да после наведених речи стоји  „и ћириличном писму“ тако да наведени став гласи
У уговору морају на јасан и разумљив начин, на српском језику и ћириличном писму, да буду наведени сви услови релевантни за коришћење услуге.
Члан 9.
У члану 170, став 1, тачка 19 после дела текста „пре продаје комуницирао на“ унети допуну  текста тако да после наведених речи стоји  „српском језику и ћириличним писмом“ уз брисање дела текста „језику који није у званичној употреби у Републици Србији „ тако да наведени тачка гласи
19) преузме обавезу пружања пратеће услуге након продаје одређеног производа потрошачу са којим је пре продаје комуницирао на српском језику и ћириличним писмом, а након продаје му нуди пружање пратећих услуга само на неком другом језику, о чему није на јасан начин обавестио потрошача пре него што се потрошач обавезао, супротно члану 23. став 1. тачка 8) овог закона;

 2. Образложење предложених измена

Први разлог предложених измена је усаглашавање са чланом 10. Устава Републике Србије којим је уређено да је у службеној употреби у Србији српски језик и ћирилично писмо. Наведеним изменама доследно се уставна норма уграђује у Нацрт тако да се избегава двосмисленост тумачења јер је у неслужбеној, колоквијалној, употреби у Србији и латинично писмо. Наведеним изменама се допуњује и Закон о службеној употреби језика и писма ситуацијама које у њему нису обухваћене односно службени језик и службено писмо се на бази ових измена уводи у комерцијалну сферу која није њиме обухваћена.
Други разлог је пракса свих европских држава да важи правило „једна држава, један језик, једно писмо“ чиме Србија постиже да се избегава коришћење два писма у једној важној сфери живота у којој се грађани Србије појављују као потрошачи.
Предложеним изменама Нацрта не спречава се употреба латинице јер сви актери обухваћени Нацртом имају могућност да поред текста на српском језику и ћириличном писму користе и друге језике и друга писма како процене да им је целисходно на тржишту. Једино се примат у правном промету даје српском језику и ћириличном писму као обавезујућим у складу са Уставом Републике Србије.
Нема никаквог законског а ни другог историјског или цивилизацијског разлога за некоришћење јединог и Уставом загарантованог службеног писма, при чему велики број грађана вређа дискриминаторски однос према српској ћирилици и српској култури уопште. Уосталом и у Европи се чине велики напори у очувању националног идентитета и неотуђивог права грађана на своја етничка обележја, своју културу и духовну баштину, као и неотуђивог права на очување свога језика и писма. Наведеним изменама нацрта постиже се да се у комерцијалној сфери користи један језик и једно писмо у складу са тежњама Србије да буде део Европске Уније.
Латиница (Гајева  латиница, гајевица) је ортографски хрватска  латиница и по међународном стандарду  ISO 12199 (Alphabetical ordering of multilingual terminological and lexicographical data represented in the Latin alphabet ) међу језицима који користе латинична слова не наводи се српски језик. Пошто је Хрватска регистровала хрватски језик својом латиницом (која се и даље неслужбено користи у Србији у правно необавезујућим, неслужбеним, ситуацијама), све што се напише на таквој гајевој латиници се књижи као хрватска културна баштина. Ушавши ове године у Европску унију Хрватска  је тамо регистровала свој језик и писмо на основу члана 12 Устава Хрватске. У информационим технологијама по међународној пракси, језици се означавају само по њиховом називу, јер ту важи правило један језик – једно писмо. И тако све што се постави у електронској форми на латиници (хрватској) у свету информационих технологија се такође третира да је написано на хрватском језику, а само што је написано  на ћирилици (српској) сматра се да је написано српским језиком. Из тих разлога тек се предложеним изменама Нацрта пружа пуна подршка српским произвођачима и српској индустрији да буду препознатљиви у свету.
Такође не треба занемарити да коришћењем српског језика и ћириличног писма додатно помажемо српску привреду јер је она конкурентнија на домаћем тржишту због неопходности да страни испоручиоци роба и услуга изврше локализацију својих производа и услуга односно да запосле домаће раднике који знају српски језик и ћирилично писмо за потребе локализације. Што се тиче наступа српских фирми на страним тржиштима оне ионако морају да врше прилагођавање својих производа и услуга тим тржиштима. Ако наше фирме морају да се прилагођавају страним тржиштима онда нека се и стране фирме прилагоде условима на тржишту Србије чиме се постиже фер робна размена.

Срдачан поздрав.
С поштовањем,



2013-09-29

Ћирилица у Закону о заштити потрошача - последњи је тренутак да се изборимо за употребу ћирилице у јавној комуникацији

Mинистaрствo спoљнe и унутрaшњe тргoвинe и тeлeкoмуникaциja пoкрeнуло је јaвну рaспрaву рaди прибaвљaњa мишљeњa стручне и шире jaвнoсти o Нацрту закона о заштити потрошача.

Јавнa рaспрaвa o Нацрту закона трajaћe oд  27. септембра дo 27. октобра 2013. гoдинe. Ово је прилика да се исправи нелогичност из претходног закона где се српски језик НИЈЕДНОМ не помиње а такође ни писмо на коме ће се комуницирати, значи ни речи о ћириличном писму.
У нацрту новог Закона о заштити потрошача говори се о употреби српског језика али ни једном о писму на коме ће се комуницирати. Знамо да то није безначајно и стога је важно да се ово питање употребе језика и писма уреди у овом Закону на правилан начин да би сви грађани Србије били равноправно заштићени и да би у комерцијалним трансакцијама комуницирали на српском језику и на ћириличном писму.
Нацрт овог закона се налази на линку Нацрт Закона о заштити потрошача 
Комeнтaри и сугeстиje у вeзи сa прeдмeтoм jaвнe рaспрaвe мoгу сe пoслaти у писaнoм oблику на e-mail aдрeсу: nevena.praizovic@mtt.gov.rs или на адресу Министарства, Немањина 22-26, Београд.
Имајући у виду значај расправе а и досадашње искуство са јавним расправама где се из извештаја о одржаним јавним расправама не може ништа смислено закључити: ни колико је примедби и сугестија било, ни да ли је нека од примедби и сугестија уважена неопходно је да се целокупна јавност ангажује у јавној расправи а посебно они којима је стало до тога да у комерцијалним трансакцијама комуникација буде "на српском језику и ћириличном писму".
Некa се дигне и кука и мотика у Србији да се изборимо да називи производа, уговори и упутства, декларације производа, натписи и обавештења у радњама,  уговори, рекламе и други документи о производима и услугама буду на српском језику и ћириличном писму. Ако сада не успемо сахранићемо и српски језик и ћирилично писмо.
Поставља се питање како поступити?
На првом месту у што већем броју треба послати коментаре и сугестије на наведену адресу. Пошто је пракса министарства да пристигле коментаре не публикују и да је јавна расправа монолог неопходно је да се искористе доступни комуникациони канали да се ваш став јавно публикује. Због тога је важно да ваш коментар упућен Mинистaрству спoљнe и унутрaшњe тргoвинe и тeлeкoмуникaциja буде јавно публикован преко друштвених мрежа са позивом вашим пријатељима да они ураде исто ако ништа друго да прекопирају ваш коментар уз измену податка о пошиљаоцу и да га упуте на остављену адресу.
Али ни то неће бити довољно јер наше властодршце знамо као људе којима није стало до мишљења народа па је неопходно наш став појачати и дописом Влади Србије, посланичким  групама, политичким партијама, итд.
Било би добро организовати и друге облике јавног изражавања ставова као што су:
  • Потписивање петиције да у закону о заштити потрошача стоји "на српском језику и ћириличном писму" (треба искористити јавна окупљања која могу да се искористе у ту сврху - рецимо Сајам књига и друге сличне манифестације а организатори могу да буду удружења за заштиту ћирилице, књижевни клубови, културно-уметничка друштва, итд.).
  • Отварање група и форума на тему Закона о заштити потрошача
  • Допишите сами иницијативу.
Редакција овог блога је са речи прешла на дело па је већ урађено следеће:

Чланови из Нацрта закона о заштити потрошача којима се уређује питање коришћења језика су на линку. Можете коментарисати дати документ захваљујући Гугл Диск услузи.

Комплетан текст Нацрта закона о заштити потрошача је на линку. Такође је активирана опција за коментарисање.

2013-09-27

Ћирилица на Крстовданском вашару у Смедеревској Паланци 26. и 27. септембра 2013. - Стање се мења на боље

У Смедеревској Паланци је одржан Крстовдански вашару оквиру кога је била и изложба пчелара и концерт КУД Абрашевић из Смедеревске Паланке.
Ситуација по питању употребе ћирилице се мења на боље. Све је више предузетника,  излагача и учесника који схватају важност употребе ћирилице у јавном простору и да им то доноси тржишну предност.
Редакција блога "Нећу уговор на латиници" је направила неколико албума са ћириличним натписима на вашару у циљу промоције брендова и предузетника који поштују ћирилицу и који нису прихватили наметње коришћења латинице као окупаторске ароганције и ревитализацију вредности Аустроугарске монархије на просторима данашње Србије.
Погледајте приложене албуме и подржите предузетнике који чувају културно наслеђе. Поред квалитета производа важна је и његова презентација а у Србији презентација тржишно конкурентног производа мора да буде на ћирилици. Зато подржимо предузетнике који поштују културну баштину Србије и уживајмо у њиховим производима. ПРОИЗВЕДЕНО У СРБИЈИ и то на ћирилици.
За сваку је похвалу рад Установе "Културни центар Смедеревске Паланке" и Општинске туристичке организације у оквиру Крстовданског вашара. 
Морамо да критикујемо понашање Туристичке организације Града Смедерева која је имала дрскости да све промотивне материјале дистрибуира на латиници. Најобичнији безобразлук. Боље да нису свраћали. Треба их бојкотовати јер је латиница у Србији прст у око српској традицији, српској култури, успомени на наше претке а богме и правном систему. Протест овој неодговорној туристичкој организацији можете послати користећи линк или на адресу епоште turizam@open.telekom.rs
Линкови ка албумима су следећи:
 




2013-09-25

Експеримент "пет мајмуна", манипулација људима, ћирилица и латиница

Друштвена контрола и технологија владања масама, како на локалном тако и на и глобалном нивоу, одавно је постала озбиљна вештина. Сведоци смо све интензивнијег коришћења латинице али су механизми како се то дешава мање познати. И не само на примеру латинице већ и на бројним примерима у другим областима друштвеног живота имамо исти механизам манипулације - наметања промене понашања и ставова.
Када прочитате овај приказ у виду стрипа одлучите сами да ли ћете бити у улози 5 мајмуна или ћете предузети нешто да се мајмунисање не деси и нама/вама. На крају текста дати су неки закључци како да се одбранимо од манипулације. У овом случају од насилног увођења латинице у јавну комуникацију.
Постоје бројне методе манипулације људима које се примењују деценијама тј. генерацијама, при чему се у свакој следећој генерацији постижу све бољи резултати. Таквим методама масама се уграђује “стечени рефлекс”, односно намећу се некоректна правила која масе, у почетку, прихватају са негодовањем (прве генерације) али их временом (наредне генерације) почињу поштовати без икаквог расуђивања о њима, као нешто што се само по себи подразумева. Тако су данашње генерације прихватиле да њима управља и манипулише “глобална елита” која не чини ни цео 1% светске популације. Што је најгоре, већина од 99% манипулисаних и не зна да служе манипулаторима, нити примећују правила (писана и неписана) којима је њихова слобода угрожена. Како је то успело глобалним владарима? Биће вам јасније када прочитате ток експеримента “Пет мајмуна”.










Да ли сте били у ситуацији да вам на инсистирање да се користи ћирилица кажу: ви сте националиста, ви сте фашиста, ви сте старомодни, ви сте заостали и слично?
Свакако да јесте. Те формулације су у ствари поливање хладном водом из експеримента описаног у овом стрипу. Ви знате да нисте националиста зато што се залажете за ћирилицу јер је користе и други народи и да је она део културе и бића српског народа. Желите само да сачувате свој идентитет, идентитет народа коме припадате а богме и да се поштује Устав и закони. Схватате да је реч о манипулацији али нисте знали да је то метода манипулације названа "пет мајмуна".
И не само да је то случај са ћирилицом то је случај и са другим појавама у друштву као што су: парада поноса, ЕУ интеграције, однос према Русији, однос према Косову и Метохији, однос према културној баштини, однос према борби српског народа у Првом светском рату, однос према Републици Српској, итд.
Када поставите питање о тим феноменима или страним моделима понашања одмах се нађе неко да на вас оспе  паљбу да сте и ово и оно - једноставно нађете се под млазем хладне воде чији је циљ да не питате већ да прихватите као вредност и нешто зашта сте убеђени и имате аргументацију да је, најблаже речено, проблематично.
Реч је о огољеној манипулацији према моделу из експеримента "Пет мајмуна".
Како се одбранити? 
Треба препознати манипулацију, а после њеног обелодањивања неће бити тешко, па када вам неко каже да сте националиста када се залажете за ћирилицу ви одговорите да је он фашиста (и нећете бити далеко од истине). Или обрнуто (само је тада господин латиничар националиста али неког другог народа а не српског). Можете да кажете да је "латиничар" усташа (и опет нећете бити далеко од истине ако посматрамо дешавања у блиском нам окружењу). Напад је најбоља одбрана.
Допишите сами методе одбране од ове манипулације поливања хладном водом. И не заборавите:
Ако не реагујете постајете саучесник у испирању свог мозга и мозга својих пријатеља и породице.
НЕ БУДИМО ПЕТ МАЈМУНА!

Службена употреба језика и писма - нека размишљања на задату тему (хорор у јавној комуникацији)


Често се јавља дилема које су ситуације службене а које не што је посебно везано за ситуације везане за употребу службеног језика и писма. Тој ситуацији у одређеној мери доприноси и нејасноћа  појединих формулација Закона о службеној употреби језика и писма (даље ЗСУЈП).
Ова размишљања су покушај да се отклоне неке дилеме код аутора овог прилога у жељи да се подстакне дијалог о датој теми.
Али да кренемо од онога што није спорно или нам се то само чини).
Службеном употребом језика и писама, у смислу овог закона, сматра се употреба језика и писама у раду (члан 2 ЗСУЈП): 
  • државних органа, 
  • органа аутономних покрајина, 
  • градова и општина (у даљем тексту: органи), 
  • установа, 
  • предузећа и 
  • других организација кад врше јавна овлашћења (у даљем тексту: организације које врше јавна овлашћења).
Службеном употребом језика и писама, у смислу овог закона, сматра се и употреба језика и писама у раду јавних предузећа и јавних служби, као и у раду других организација кад врше послове утврђене овим законом.
Коментар: Овде је важно приметити да се терминолошки разликује организација која врши јавно овлашћење и организација (било која организација).  Ово је важно због даљег текста закона када се користе ови термини.

Службеном употребом језика и писама сматра се нарочито употреба језика и писама у (члан 3 ЗУСЈП):
  • 1) усменом и писменом општењу органа и организација међусобно, као и са странкама, односно грађанима;
  • 2) вођењу поступка за остваривање и заштиту права, дужности и одговорности грађана;
  • 3) вођењу прописаних евиденција од стране општинских органа и организација које врше јавна овлашћења на територији општине (у даљем тексту: евиденције);
  • 4) издавању јавних исправа, као и других исправа које су од интереса за остваривање законом утврђених права грађана;
  • 5) остваривању права, дужности и одговорности радника из рада или по основу рада.
Службеном употребом језика и писама сматра се и употреба језика и писама при:
  • исписивању назива места и других географских назива, 
  • назива тргова и улица, 
  • назива органа, 
  • организација и фирми, 
  • објављивању јавних позива, 
  • обавештења и упозорења за јавност, 
  • као и при исписивању других јавних натписа.
Коментар: Читајући ово долазимо до закључка да је реално мало ситуација у којима употреба језика и писма није службена. 
Нема сумње да је службена употреба језика и писма у следећим ситуацијама:
  • свака употреба у установама културе, 
  • свака употреба у установама образовања (основне и средње школе, факултети, универзитети, институти), 
  • установама здравства, 
  • јавним предузећима, 
  • јавним агенцијама.
Посебно је важна констатација да се службеном употребом језика и писама сматра се нарочито употреба језика и писама у (члан 3 ЗУСЈП) у усменом и писменом општењу органа и организација међусобно, као и са странкама, односно грађанима. Овим се налаже свим организацијама (правним субјектима) да са странкама комуницирају на службеном језику и писму. Овде треба поново нагласити да законодавац прави разлику између организација и организација када врше јавна овлашћења вероватно да нагласи разлику између истих али треба приметити да је било довољно да се наведе само организација јер су тим термином обухваћени сви правни субјекти.

Имајући у виду речено које су ситуације СЛУЖБЕНЕ?

Покушаћемо да наведемо само неке. Ако грешимо исправите нас.
Свака комуникација са државним органима и организацијама је службена као на пример: огласна табла, сајт, блог, обавештење и слично.
Сваки плакат, обавештење, документ на огласној табли, садржај сајта, блога, база података, најава догађаја у установама културе, установама образовања, установама здравства, јавним предузећима, јавним агенцијама је службена комуникација
Овде посебно треба истаћи службеност излагања, предавања, испита, тестова и сличност. Предавање у основној и средњој школи, на факултету и на неком другом месту је службена активност и сагласно томе сви материјали у писаној форми морају бити на ћирилици. 
Уколико предавање било где врши запослени у наведеним установама или у име и за рачун истих на латиници поставља се питање законитости истог односно незадовољан ученик, родитељ, студент или полазник обуке може да постави питање законитости и да због реченог предавање, дипломски рад, матурски рад или било који други документ буде стављен ван снаге. Последице нису ни мало безазлене. Речено важи и за скрипту, књигу, збирку задатака или било који писани документ. Ако је испит заказан обавештењем на латиници исто је незаконито и студенти формално не би требало да трпе последице због незаконитости истог односно као да није било заказивања испита.
Ако кренемо даље имамо да су обавештења о производима, натписи у радњама, декларације производа и слично незаконите ако су на латиници односно због неслужбености комуникације која мора да буде службена (на службеном језику и писму) угрожена су права потрошача.
Слична је ситуација и са медијима и рекламама. Рекламе на латиници су службена комуникација произвођача са грађанима и стога да би била законита мора да буде на ћирилици.
Ови једноставни примери службене употребе језика и писма показују у којој мери је Србија потонула у безакоње а такође показује сву слабост институција Републике Србије које о законитости треба да воде рачуна.
Да не говоримо о другој страни медаље да је коришћење латинице у суштини окупаторска ароганција јер је иста први пут у службеној употреби уведена 1915. на бајонетима окупационих трупа аустроугарске војске. Коришћење латинице је у Србији био и остао чин окупационе аргнације. На бази реченог Србија је окупирана земља јер је стање у коришћењу ћирилице исто као у периоду 1915-1918.
И шта нам је чинити. Да ли да ћутимо или да се боримо за своје право да користимо свој службени језик и своје службено писмо (ћирилицу)?

ЗАКОН О СЛУЖБЕНОЈ УПОТРЕБИ ЈЕЗИКА И ПИСАМА

("Сл. гласник РС", бр. 45/91, 53/93, 67/93, 48/94, 101/2005 - др. закон и 30/2010)


I ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ


Члан 1

У Републици Србији у службеној је употреби српски језик.

У Републици Србији у службеној је употреби ћириличко писмо, а латинично писмо на начин утврђен овим законом.

На подручјима Републике Србије на којима живе припадници националних мањина у службеној употреби су, истовремено са српским језиком и језици и писма националних мањина, на начин утврђен овим законом.

Члан 2

Службеном употребом језика и писама, у смислу овог закона, сматра се употреба језика и писама у раду: државних органа, органа аутономних покрајина, градова и општина (у даљем тексту: органи), установа, предузећа и других организација кад врше јавна овлашћења (у даљем тексту: организације које врше јавна овлашћења).

Службеном употребом језика и писама, у смислу овог закона, сматра се и употреба језика и писама у раду јавних предузећа и јавних служби, као и у раду других организација кад врше послове утврђене овим законом.

Члан 3

Службеном употребом језика и писама сматра се нарочито употреба језика и писама у:

1) усменом и писменом општењу органа и организација међусобно, као и са странкама, односно грађанима;

2) вођењу поступка за остваривање и заштиту права, дужности и одговорности грађана;

3) вођењу прописаних евиденција од стране општинских органа и организација које врше јавна овлашћења на територији општине (у даљем тексту: евиденције);

4) издавању јавних исправа, као и других исправа које су од интереса за остваривање законом утврђених права грађана;

5) остваривању права, дужности и одговорности радника из рада или по основу рада.

Службеном употребом језика и писама сматра се и употреба језика и писама при: исписивању назива места и других географских назива, назива тргова и улица, назива органа, организација и фирми, објављивању јавних позива, обавештења и упозорења за јавност, као и при исписивању других јавних натписа.

Члан 4

Орган, организација и други субјект може свој назив, фирму или други јавни натпис да испише, поред ћириличког, и латиничким писмом.

У фирми предузећа, установе и другог правног лица, односно радње или другог облика обављања делатности део који се користи као знак може се исписивати само латиничким писмом.

Члан 5

Саобраћајни знаци и путни правци на међународним и магистралним путевима, називи места и други географски називи исписују се ћириличким и латиничким писмом.

Саобраћајни знаци и путни правци на другим путевима, називи улица и тргова и други јавни натписи могу се, поред ћириличког, исписивати и латиничким писмом.

Члан 6

Свако има право да у поступку пред органом, односно организацијом која у вршењу јавних овлашћења решава о његовом праву и дужности употребљава свој језик и да се у том поступку упознаје са чињеницама на свом језику.

Члан 7

У службеној употреби текст на језицима и писмима националних мањина (у даљем тексту: језици националних мањина) исписује се после текста на српском језику испод или десно од њега, истим обликом и величином слова.

Ако је више језика националних мањина у службеној употреби, текст на тим језицима исписује се после српског језика по азбучном реду.

II СЛУЖБЕНА УПОТРЕБА ЛАТИНИЧКОГ ПИСМА


Чл. 8 и 9

(Брисани)

Члан 10

Кад се, у складу са одредбама овог закона текст исписује и латиничким писмом, текст на латиничком писму исписује се после текста на ћириличком писму, испод или десно од њега.

III СЛУЖБЕНА УПОТРЕБА ЈЕЗИКА И ПИСАМА НАЦИОНАЛНИХ МАЊИНА


Члан 11

На територији јединице локалне самоуправе где традиционално живе припадници националних мањина, њихов језик и писмо може бити у равноправној службеној употреби.
Јединица локалне самоуправе ће обавезно својим статутом увести у равноправну службену употребу језик и писмо националне мањине уколико проценат припадника те националне мањине у укупном броју становника на њеној територији достиже 15% према резултатима последњег пописа становништва.
Службена употреба језика националних мањина из става 1. овог члана подразумева нарочито: коришћење језика националних мањина у управном и судском поступку и вођење управног поступка и судског поступка на језику националне мањине; употребу језика националне мањине у комуникацији органа са јавним овлашћењима са грађанима; издавање јавних исправа и вођење службених евиденција и збирки личних података на језицима националних мањина и прихватање тих исправа на тим језицима као пуноважних; употребу језика националних мањина на гласачким листићима и бирачком материјалу; употребу језика националних мањина у раду представничких тела.
На територијама из става 2. овог члана, имена органа који врше јавна овлашћења, називи јединица локалне самоуправе, насељених места, тргова и улица и други топоними исписују се и на језику дотичне националне мањине, према њеној традицији и правопису.
Језици националних мањина који су у службеној употреби у раду органа аутономне покрајине утврђују се њеним статутом.
Закони и прописи се објављују и на језицима националних мањина, у складу са посебним законом.
Припадници националних мањина чији број у укупном становништву Републике Србије достиже најмање 2% према последњем попису становништва могу се обратити републичким органима на свом језику и имају право да добију одговор на том језику.
Припадници националних мањина чији број у укупном становништву Републике Србије не достиже 2% према последњем попису становништва могу се обратити републичким органима на свом језику и имају право да добију одговор на том језику преко јединице локалне самоуправе у којој је језик те националне мањине у службеној употреби, при чему јединица локалне самоуправе обезбеђује превођење и сноси трошкове превођења дописа упућеног републичком органу и одговора тог органа.

Члан 12

Првостепени управни, кривични, парнични или други поступак у коме се решава о правима и дужностима грађана води се на српском језику.
Поступак из става 1. овог члана може се водити и на језику националних мањина који је у службеној употреби у органу, односно у организацији која води поступак.
Ако је орган, односно организација која води поступак образована за више општина, поступак се може водити на језицима националних мањина који су у службеној употреби у општинама обухваћеним подручјем тог органа, односно организације и то за странке у поступку - припаднике националних мањина који имају пребивалиште у општини у којој је у службеној употреби језик националне мањине.
Кад у поступку учествује једна странка - припадник националне мањине, поступак се, на њен захтев, води на језику националне мањине који је у службеној употреби у органу, односно организацији која води поступак.
Кад у поступку учествује више странака чији језици нису исти, поступак се води на једном од језика који су у службеној употреби у органу, односно организацији која води поступак о коме се стране споразумеју.
Ако се странке не споразумеју о томе на ком ће се језику водити поступак, језик поступка одређује орган, односно организација пред којом се води поступак, осим ако једна од странака захтева да се поступак води на српском језику, у ком случају ће се поступак водити на том језику.

Члан 13

Утврђивање језика на коме ће се водити поступак је претходно питање о коме, у складу са одредбама овог закона, одлучује лице које води поступак.
Службено лице које води поступак дужно је да упозна странку који су језици у службеној употреби на подручју органа, односно организације пред којом се води поступак и да затражи од странке да се изјасни на ком ће се језику водити поступак.
Док се не утврди језик поступка, службено лице води поступак на српском језику.
Начин утврђивања језика поступка и утврђен језик поступка назначује се у записнику.

Члан 14

Записник и одлуке у првостепеном поступку и у вези с тим поступком израђују се, као аутентични текстови, на српском језику и на језику националне мањине, ако је на језику националне мањине вођен поступак.
Странка у поступку чији језик није утврђен као језик поступка има права утврђена у чл. 16. и 17. овог закона.

Члан 15

Другостепени поступак води се на српском језику, а странке у поступку имају права утврђена у чл. 16. и 17. овог закона.
Другостепено решење, одлуку, записник, поднеске, исправе и друга писмена у другостепеном поступку и у вези с другостепеним поступком преводи првостепени орган или организација на језик, односно језике на којима је вођен првостепени поступак.

Члан 16

На подручјима на којима језици националних мањина нису у службеној употреби, органи, односно организације који воде поступак дужни су да припадницима националних мањина који код њих остварују своја права и обавезе обезбеде:
1) да у поступку код ових органа и организација употребљавају свој језик и писмо;
2) да на свом језику подносе молбе, жалбе, тужбе, предлоге, представке и друге поднеске;
3) да им се на њихов захтев достављају на њиховом језику отправци решења, пресуда и других аката којима се решава о њиховим правима и обавезама, као и сведочанства, уверења, потврде, и друга писмена.
Сматраће се да постоји захтев из тачке 3. става 1. овог члана и ако је поднесак поднет на језику националне мањине.

Члан 17

Изјаве странака, сведока, вештака и других лица која учествују у поступку на подручјима у којима није у службеној употреби језик националне мањине дате на језику националне мањине, уносе се у записник на српском језику. На захтев припадника националне мањине, који је учесник у поступку, записник или поједини његови делови превешће се на језик националне мањине.
Изјаве лица из става 1. овог члана, дате на српском језику, преводе се на језик националне мањине ако захтева припадник националне мањине који је учесник у поступку.
Поступак се води уз помоћ тумача ако службено лице које води поступак не познаје у довољној мери језик националне мањине.
Трошкове превођења сноси орган, односно организација код које се води поступак.
Одредбе члана 16. и ст. 1-4. овог члана сходно се примењују и у поступку код Уставног суда.

Члан 18

На подручјима на којима су у службеној употреби и језици националних мањина, сведочанства о стеченом образовању, кад је настава извођена на језику националне мањине, друге јавне исправе, као и друге исправе које су од интереса за остваривање законом утврђених права грађана, на захтев припадника те националне мањине, издају се и на његовом језику.
На подручјима на којима су у службеној употреби и језици националних мањина, евиденције из члана 3. тачка 3. овог закона воде се и на тим језицима.
Обрасци јавних исправа, као и обрасци евиденција за потребе подручја на којима су у службеној употреби језици националних мањина, штампају се двојезично, на српском и на језику сваке националне мањине чији је језик у службеној употреби.

Члан 18а

Припадници националних мањина имају право на слободан избор и коришћење личног имена и имена своје деце, као и на уписивање ових личних имена у све јавне исправе, службене евиденције и збирке личних података према језику и правопису припадника националне мањине.
Право из става 1. овог члана не искључује паралелан упис имена и по српском правопису и писму.

Члан 19

На подручјима на којима су у службеној употреби и језици националних мањина, називи места и други географски називи, називи улица и тргова, називи органа и организација, саобраћајни знаци, обавештења и упозорења за јавност и други јавни натписи исписују се и на језицима националних мањина.

Члан 20

Фирма предузећа, установе и другог правног лица исписује се на српском језику и на језику националних мањина који је у службеној употреби у општини у којој је седиште тог субјекта.
Фирма се може исписати и на језику националних мањина, који је у службеној употреби у месту пословања субјеката из става 1. овог члана.
Правно лице из става 1. овог члана није дужно да исписује на српском језику, односно на језику националних мањина, фирму или њен део који се користи као робни знак, без обзира на његово језичко порекло.
Одредбе ст. 1. до 3. овог члана, односе се и на радње, односно друге облике обављања делатности.

IV СРЕДСТВА ЗА СПРОВОЂЕЊЕ ОВОГ ЗАКОНА


Члан 21

Средства потребна за остваривање службене употребе језика и писама обезбеђују органи, односно организације у којима се остварују права и обавезе утврђени овим законом.

V НАДЗОР НАД СПРОВОЂЕЊЕМ ОДРЕДАБА ОВОГ ЗАКОНА


Члан 22

Надзор над спровођењем одредаба овог закона врше, у оквиру свог делокруга, министарства надлежна за послове у области управе, саобраћаја, урбанизма и стамбено-комуналних послова, просвете, културе и здравства.

VI КАЗНЕНЕ ОДРЕДБЕ


Члан 23*

Новчаном казном од 20.000 до 1.000.000 динара казниће се за привредни преступ организација овлашћена за постављање саобраћајних знакова и назива места која поступи супротно члану 19. овог закона.
За привредни преступ из става 1. овог члана казниће се и одговорно лице у организацији из става 1. овог члана новчаном казном од 4.000 до 70.000 динара.

Члан 24*

Новчаном казном од 20.000 до 1.000.000 динара казниће се за привредни преступ предузеће, установа или друго правно лице које истакне, односно испише фирму противно одредбама члана 20. овог закона.
За привредни преступ из става 1. овог члана казниће се и одговорно лице у правном лицу новчаном казном од 4.000 до 70.000 динара.

Члан 25*

Новчаном казном од 10.000 до 250.000 динара казниће се за прекршај власник радње која нема својство правног лица ако испише, односно истакне фирму супротно одредби члана 20. овог закона.

Члан 26*
Новчаном казном од 1.000 до 25.000 динара казниће се за прекршај одговорно лице у органу, односно организацији која врши јавна овлашћења ако назив органа односно организације испише супротно одредбама члана 19. овог закона.

VII ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ


Члан 27

Називи места, улица, тргова, органа и организација, фирме и други јавни натписи, ускладиће се са овим законом, најкасније до краја 1992. године.

Члан 28

Одредбе овог закона о вођењу евиденције, штампању образаца и издавању јавних исправа примењиваће се од 1. јануара 1992. године.
До почетка примене одредаба из става 1. овог члана примењиваће се прописи којима су ова питања уређена на дан ступања на снагу овог закона.

Члан 29

Поступци из члана 12. овог закона започети пре ступања на снагу овог закона, кад је у питању језик поступка, окончаће се по прописима који су важили на дан ступања на снагу овог закона.

Члан 30

Даном ступања на снагу овог закона престају да важе Закон о начину остваривања права припадника народности на употребу свог језика и писма код републичких органа ("Службени гласник СРС", број 14/71), Закон о означавању фирме и назива организација удруженог рада на језику народа и народности ("Службени гласник СРС", број 5/78), Закон о начину обезбеђивања равноправности језика и писама народа и народности у одређеним органима, организацијама и заједницама ("Службени лист САПВ", број 29/77) и Закон о остваривању равноправности језика и писама у САП Косову ("Службени лист САПК", број 48/77).

Члан 31

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у "Службеном гласнику Републике Србије".

 

Самостални чланови Закона о изменама и допунама Закона о службеној употреби језика и писама ("Сл. гласник РС", бр. 30/2010)

Члан 7

У јединици локалне самоуправе у којој је на дан ступања на снагу овог закона језик националне мањине у службеној употреби, тај језик ће остати у службеној употреби.

Члан 8

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у "Службеном гласнику Републике Србије".